|
|
Broj 1229, 18. decembar 2009.
| Koliko para, toliko poklona... |
| |
Kriza je i neće svako biti u prilici da bude darežljiv onoliko koliko bi želeo.
Ali, ako je suditi po ispitivanjima javnog mnjenja, nije sasvim sigurno
koliko će bogati biti pokloni koje pripremamo za najbliže.
 Ovih
dana objavljeni su rezultati dva ispitivanja javnog mnjenja, a rezultati se
delimično razlikuju. Po podacima koje je prikupila grupa TNS Kanadijen fekts,
poverenje po-trošača je za nijansu poraslo, ali nedovoljno da trgovačka
mreža oseti olakšanje. Ova grupa tvrdi da će potrošnja biti najniža od 2005.
godine naovamo.
Drugo istraživanje, koje je obavio Moneris Solušns, pokazuje da će ova
godina biti mnogo berićetnija za trgovce. Oni su pratili prodaju u
poslednjih pet nedelja pred praznike, i ustanovili da je kupovina porasla za
pet odsto, dok je u robnim kućama zabeležen rast i do skoro 13 odsto.
Dejvid Ades, potpredsednik Monerisa za prodaju i marketing, naglašava da je
u vreme kada privreda pokazuje da naginje ka oporavku, izuzetno jasan znak
povratka potrošačkog poverenja je pretpraznična potrošnja. Kod Kanađana je,
po njegovim rečima, sada mnogo izraženiji optimizam nego što je to bio
slučaj prošle godine u ovo vreme. |
| |
| |
|
| |
| Inflacija porasla na jedan odsto |
| |
 Podstaknuta
višim cenama goriva, inflacija u Kanadi drugi mesec za redom beleži rast.
Statističari navode da indeks cena na malo u novembru porastao na jedan
odsto, što je najviše u poslednjih osam meseci. U oktobru je, poređenja radi,
bio svega 0,1 odsto.
Bazična godišnja stopa inflacije sada je 1,5 odsto.
Eksperi su prognozirali da će ona iznositi oko 1,3 odsto. Nacionalna banka,
pak, predviđa da će inflacija biti dva odsto. Oni se zalažu da kamatna stopa
ostane na rekordno niskih 0,25 odsto sve do sredine 2010. godine, osim
ukoliko ne dođe do značajnih inflatornih kretanja. |
| |
| |
|
| |
| Uklonjena sporna fotografija sa sajta
Liberalne stranke |
| |
Liberalna stranka je, uz izvinjenje premijeru Stivenu Harperu, uklonila spornu
fotografiju koja se pojavila na njihovom veb-sajtu.
Na fotografiji je prikazan premijer Harper na foto-montaži čuvenog snimka iz
1963. godine, sa Kenedijevim atentatorom Li Harvijem Osvaldom, načinjenim
nepo-sredno pre nego što ga je Džek Rubi ubio u policijskom pritvoru. Umesto
Osvaldovog, naime, prikazan je Harperov lik.
Ova slika prijavljena je za takmičenje "Sve sem Kopenhagena", koje su
organizovali liberali i tražili priloge koje pokazuju Harperovo oklevanje da
ode u taj danski grad, na konferenciju o klimatskim pro-menama.
Kancelarija premijera Harpera nije reagovala povodom objavljivanja ove
fotografije, ali su se zato blogovima oglasili brojni konzervativci i
politički komentatori, koji smatraju da tako nešto ni u kom slučaju ne bi
trebalo da se nađe na sajtu stranke.
U izvinjenju stoji da prilozi ne odražavaju uvek stav stranke i da će oni
nastaviti još pomnije da proveravaju sve priloge koji se postavljaju. |
| |
| |
|
| |
| Vino, TV i alkohol draži od pet godina
zdravog života |
| |
Čega bi ljudi bili spremni da se odreknu, ako znaju da bi time dobili pet
godina zdravog života - to pitanje bilo je deo ankete RBC osiguranja.
Odgovori ispitanih Kanađana donose razočaranje i gotovo da ruše uverenje da
je zdravlje najpreče.
 Tri
četvrtine anketiranih izjavilo je da uglavnom poštuju zdrav način ishrane u
globalu, međutim odgovori su počeli da se razlikuju kada se krenulo ka
detaljima. Ispostavilo se, naime, da se obi-čan građanin ne bi odrekao nekih
zadovoljstava. Tu spadaju, pre svih, televizija, piće i meso, tako da se
više od polovine anketiranih ne bi se odreklo gledanja televizije, 45 odsto
ne bi moglo bez crvenog mesa, dok jedna trećina ne bi dala čašicu alkohola
za pet godina zdravog života.
Zanimljivo je da su se muškarci i žene drugačije izjašnjavali. Primera radi,
polovina muškaraca nije spremna da se odrekne mesa, u poređenju sa dve
petine žena, a razlika od deset odsto javlja se i kada je u pitanju
odricanje od alkohola, ponovo u korist žena.
Posebno je teško u vreme praznika pridržavati se zdravih navika, dodao je dr
Robert Snihura, direktor medicinske službe pri RBC-u.
Preko polovine anketiranih građana požalilo se da je previše izloženo stresu.
Tu se razlikuju odgovori iz porodica sa decom, sa čak preko dve trećine, za
razliku od oko polovine onih bez dece. |
| |
| |
|
| |
| Slanje paketa u inostranstvo je skupa
avantura |
| |
Svi koji su poželeli da za božićne i novogodišnje praznike obraduju svoje
rođake i prijatelje u inostranstvu paketom sa nekom sitnicom, primetili su
da cene poštanskih usluga za slanje paketa nikako nisu zanemarljiva stavka.
 To
je verovatno inspirisalo novinare Toronto Stara da naprave zanimljiv
eksperiment. Spakovali su tri dečje knjige u zaštitnu kovertu i poželeli su
da taj paket, težine jedan kilogram i vrednosti 23 dolara, stigne u London,
Velika Britanija u roku od nedelju dana. To su i tražili od službenika na
osam različitih poštanskih šaltera u Misisagi i Torontu, 10. decembra, i
takvo pitanje su im postavili.
Dva šaltera su bila u službenim prostorijama pošte, dve unutar Šopers drag
marta, a četiri u franšizama.
Ispostavilo se da su razlike za poštarinu veće nego što je iko očekivao.
Pre svega, težina paketa nije svugde bila ista. Samo na jednom mestu paket
je bio lakši od kilograma, a takođe je samo na jednom mestu službenik
zaračunao težinu od jednog kilograma, iako je vaga pokazivala neki gram
preko. Ovo uopšte nije zanemarljiv detalj, kada se zna da se cena pošiljke
dra-stično menja sa težinom preko jednog kilograma, od 33,46 skače na 50,87
dolara.
Pored toga, pošto je poši-ljalac tražio da paket stigne u London do Božića,
službenici su svega na tri mesta predlagali da se šalje običnom avionskom
poštom, dok su ostali preporu-čivali dvostruko skuplji Džpresspost.
Sve u svemu, cena za slanje paketa išla je od 33,46, pa do 107,42 dolara.
Ekipa Toronto stara izabrala je najjeftiniju varijantu regularne avionske
pošiljke i sada čeka da vidi kada će pošiljke stići. Izveštaj sledi. |
| |
| |
|
| |
| Džejms Pul postao član Olimpijskog reda |
| |
Međunarodni olimpijski komitet je, na svom sastanku održanom 9. decembra,
dodelio, posthumno, izuzetno priznanje za doprinos olimpijskom pokretu
Džejmsu Pulu, nedavno preminulom predsedniku Organizacionog komiteta Zimskih
olimpijskih igara u Vankuveru 2010. godine, svrstavši ga u Olimpijski red.
Pul, koji je bio jedan od ključnih ljudi za kandidaturu Vakuvera, umro je 3.
oktobra od raka pankreasa, dan nakon što je olimpijski plamen za Igre u
Vankuveru zapaljen u drevnoj grčkoj Olimpiji, i pošao put Kanade.
Formalna dodela priznanja biće naknadno upriličena.
Olimpijski red MOK-a osnovan je 1975. godine, sa idejom da se priznanjem
nagrade najznačajnije ličnosti zaslužne za širenje olimpijskog pokreta.
Među članovima Olimpijskog reda, između ostalih, nalaze se i papa Jovan
Pavle II, Boris Jeljcin, Indira Gandi, kao i pojedini istaknuti sportisti,
poput Džesija Ovensa i Žan-Klod Kilija. Pul je, posle bijatlonke Mirjam
Bedar, drugi Kanađanin kome je dodeljeno ovo izuzetno priznanje.
Kanadski zvničnici, Džon Frlong, direktor VANOK-a, i Kris Radž, direktor
Kanadskog olimpijskog komiteta, istakli su da je Pul više nego zaslužio ovo
priznanje, koje ga na neki način dovodi na Igre kojima nije uspeo lično da
prisustvuje.
Džejms Pul je ovog meseca dobio dva nacionalna priznanja - svrstan je u
Olimpijski red i u Olimpijsku kuću slavnih. |
| |
| |
|
| |
| Nagrada Teri Foks za najistrajnijeg sportistu |
| |
Organizatori Olimpijskih igara u Vankuveru saopštili su da je imenom čuvenog
Terija Foksa nazvana nova olimpijska nagrada. Nagradu će dobiti sportista
koji se tokom vankuverskih Igara bude istakao po hrabrosti, istrajnosti,
nesebičnosti i skromnosti, a ko će to biti, odlučiće žiri u kome će biti
poznati sportski komentator Brajan Vilijems i jedan član porodice Foks.
Odluku o nagradi saopštio je Džon Ferlong, direktor organizacionog komiteta.
Naglašava se da će nagrada odražavati čvrstinu duha i odlučnost, osobine
koje su krasile Terija Foksa i učinile da 1980. godine trči maraton nade i
prikupi velika sredstva za istraživanja raka. On je, kao osamnaestogodišnjak,
oboleo od raka i amputirane noge, svojim podvigom bio i ostao inspiracija
mnogima ne samo u zemlji, nego i drugde.
Brat Terija Foksa, Darel izrazio je zahvalnost u ime porodice, ističući da
bi Teri, kao svojevremeno zagriženi sportista, bio ponosan kada bi znao
kakvim priznanjem u okviru Zimskih olimpijskih igara je počastvovan. |
| |
| |
|
| |
| Dr Galija optužen za korišćenje nelegalnih
stimulansa |
| |
U Torontu je uhapšen, a ubrzo potom i pušten, dr Entoni Galija, 50, lekar
sportske medicine, koji je radio sa golferom Tajgerom Vudsom, sprinterom
Donovanom Bejlijem, preponašicom Perditom Felisijen, klizačem Patrikom Čenom
i igračima NFL, i protiv njega je ovih dana podignuta krivična istraga.
Predstavnici RCMP-a kažu da je Galija priveden 15. oktobra, na svom
Institutu za sportsku medicinu i velnes, na osnovu poternice zbog incidenta
koji se na kanadsko-američkoj granici dogodio septembra ove godine. Kanadski
Mauntiji sumnjiče ga za nelegalni prenos, reklamiranje i prodaju
nedozvoljenih lekova, kao i za saučesništvo u krivičnim delima.
Po pisanju Njujork Tajmsa, u istragu je uključena i FBI zbog toga što su,
navodno, u Galijevoj torbi pronađeni hormon rasta i lek aktovegin, inače
zabranjeni u SAD-u i Kanadi, zbog korišćenih supstanci i podsticanja
sportskih performansi. Galija kaže, kako ističe isti izvor, da je hormon
rasta prepisivao nekim pa-cijentima i čak ga i sam koristio, ali da ga nije
davao profesionalnim sportistima.
Galija i njegov advokat Brajan Grinspen tvrde da je on potpuno nevin i da će
se pokazati da nije umešan ni u kakvo nelegalno ili nedolično delo, već da
je osoba koja se ističe po svojim profesionalnim sposobnostima, specifičnoj
platelet terapiji i pionirskim načinima tretmana kolena, laktova i Ahilovih
tetiva kod sportista.
Poznato je da je on postao veoma popularan među sportistima u mnogim
zemljama zbog sposobnosti da brzo zaleči njihove povrede, ali je baš to bio
i razlog da vlasti u Kanadi i SAD-u počnu pomnije da prate njegove
aktivnosti i ispitaju legalnost postupaka. |
| |
| |
|
| |
| Djuti-fri na aerodromima od proleća? |
| |
Ukoliko sve bude teklo po planu, od proleća bi na kanadskim aerodromima mogle
proraditi djuti-fri prodavnice. Time bi svi koji dolaze u Kanadu mogli ovde
da kupe piće, parfeme i ostalu robu koju su do sada donosili iz stranih
vazdušnih luka.
U Savetu kanadskih aerodroma tvrde da je stalni finansijski komitet dao
ministru finansija preporuku o ovoj ideji, na osnovu čega bi mera mogla biti
uključena u naredni budžet. Oni veruju da bi prihod u ovim prodavnicama
mogao dostići do 70 miliona dolara, koji se sada troše na drugim aerodromima,
kao i da bi posao u njima moglo dobiti oko 400 ljudi.
Kako se napominje, aerodromi već godinama zagovaraju otvaranje djuti-fri
šopova. Smatralo se da bi ove prodavnice mogle biti konkurencija lokalnim
prodavnicama za prodaju alkoholnih pića, ali su detaljne analize, načinjene
u Australiji i Hongkongu, pokazale da kupovina na aerodromima nema nikakvog
negativnog uticaja na promet u lokalu.
Aerodromi svoje funkcionisanje i modernizaciju u potpunosti pokrivaju iz
sopstvenih prihoda, pa i segment carinske službe i obezbeđenja. Upravo zbog
ove dve stavke, Savet aerodroma stoji na stanovištu da bi Otava trebalo da
im ukine obavezu plaćanja federalne rente. |
| |
| |
|
| |
| Arktička ekspedicija prekinuta zbog trovanja
olovom |
| |
Najnovije ispitivanje razrešilo je misteriju arktičke ekspedicije iz
devetnaestog veka.
Testiranje na Univezitetu Mekmaster potvrdilo je da su konzerve supe od
volovske obrazine bile kobne za kapetana Džona Frenklina i 128 članova
njegove arktičke ekspedicije. Ispostavilo se, naime, da su konzerve bile
zalemljene olovom, koje je potom zatrovalo hranu koja se nalazila u njima.
Ispitivanje rentgenskim zracima pokazalo je, štaviše, da je postojao još
neki izvor toksina koji su prodrli u zalihe hrane mornara.
Frenklin i njegova ekspedicija, koji su pokušavali da pro-na-đu
Severozapadni moreuz, vezu između Atlanskog i Tihog okeana, stradali su na
kanadskom Arktiku 1846. godine. Sa sobom su no-sili konzervisanu hranu, što
je za ondašnje vreme bio dokaz izu-zetno visokog stepena tehnologije.
Testirane konzerve pronađene su na ostrvu, blizu mesta gde su se zaglavili u
ledu i stradali, a i na posmrtnim ostacima članova ekspedicije još ranije
potvrđeno je prisustvo olova u neverovatno visokom postotku. |
| |
| |
|
| |
| Kriza odložila planiranje za penziju |
| |
Verovatno je i svetska ekonomska kriza uticala da manji broj Kanađana štedi za
penziju, pošto su u mnogim kanadskim domaćinstvima promenjeni finansijski
prioriteti.
Rezultati ovogodišnje ankete Rojal banke potvrđuju da trećina nije ni počela
da ostavlja novac za penzioni fond, za razliku od prošle godine, kada je to
važilo za oko četvrtine anketiranih.
Takođe, tek nešto preko trećine pravi planove za penziju, dok je lane dve
petine razmišljalo o vremenu kada će se povući iz posla.
Zanimljivo je da je najveći pad zainteresovanih za štednju za penziju
primećen upravo u grupi koja bi trebalo najviše time da se bavi, onima koji
su stariji od 55 godina. Prošle godine se razmišljanjima o rešavanju
materijalnih pitanja u penziji bavilo dve trećine anketiranih iz te starosne
grupe, a ove godine tek svaki drugi pedesetogodišnjak. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
