|
|
Broj 1229, 18. decembar 2009.
| SREĆNI NOVOGODIŠNjI I BOŽIĆNI PRAZNICI ...sa
Željom za bolji Život! |
| |
Običaji za trpezom, veselju i darivanju, naravno nisu svuda isti ali koreni
tradicije gotovo svih naroda ukazuju da slavljenjem početka nove godine
izražava nadu boljih dana koji dolaze. Ispunjenje tih želja proslavlja se
unapred da bi se prilike i sudbine u budućnosti nekako umilostivile ili bar
lakše podnele. Ipak tog dana odnosno noći neće svuda biti isto.
Među hrišćanskim narodima severne Evrope praznovanje Nove godine ne razbija
uobičajnu tišinu i uspostavljeni red. Slavi se u domovima, uz dobru trpezu i
još bolja pića, diskretnu muziku i igru koja podseća na nacionalnu tradiciju.
Na svečanoj odeći se sve ređe prepoznaju tragovi tradicionalne odeće. I
tradicionalna hrana se ređe sprema u sopstvenoj režiji jer je daleko
jednostavnije kupiti je gotovu. Ali je ipak najvažnije da svi elementi
tradicionalog obeležavanja budu prisutni.
Na mnogim prostorima stari običaji su se sasvim izgubili. U starom Vavilonu
za novogodišnje praznike za vreme gozbe jedan rob bi bio proglašen carem i
time dobijao sve počasti i privilegije, da bi na kraju u ime sreće svih bio
žrtvovan.
Tradiciju Vavilonaca prihvatili su Rimljani. Oni su "kralja" proslave birali
kockom i pružali mu sve počasti tokom slavlja, sa mogućnošću da preživi kraj
veselja ako ne uobrazi da je i dalje na tronu.
U nekom drugom kraju sveta sve će biti daleko drugačije. Temperamentni
Meksikanci svoje novogodišnje praznike provode uglavnom na ulici. Reke
razdraganih Meksikanaca razlivaju se po gradovima i selima. Raspoloženje im
je kadkad i razuzdano i jače od severnih Evropljana, možda i zbog jače želje
za boljim životom.
Kako se različite tradicije prepliću u savremenom proslavljanju Nove godine
možete videti na ulicama Argentine. Prastanovnici Argentine Giljaci
dočekivali su Novu godinu u znaku i slavu medveda. Za koje su verovali da
donose sreću i bolji ulov. Medvede su Giljaci vodili od kuće do kuće putem
do gubilišta igrajući i pevajući. Danas se u Argentini za praznike , kao
ostatak tradicije igrom podražava hod medveda.
Japanci i Kinezi Novu godinu dočekuju na njima svojstven način. Kineska Nova
godina je u martu i oni je proslavljaju po svojim navikama skromno i tiho.
Dok Japanci za svoju Novu godinu koja je 20. januara obavezno dočekuju
izlazak sunca na nogama, verujući da će tako odagnati nesreće koje im prete.
Srbi su takođe zadržali i tradicionalno dočekuju srpsku Novu godinu koja je
13. januara, zbog zadržavanja statog kalendara. Godine 1582 izvršena je
reforma kalendara pa je Julijanski zamenjen Gregorijanskim po kome je
današnji doček Nove godine 1 januara. Zvanično je prihvaćen novi kalendar
ali je ostala tradicija proslave i po starom.
Srbi novogodišnje slavlje ne mogu da zamisle bez bogate i jake trpeze,
dobrog pića i muzike. Slavlje vole zato sa istim elanom slave oba početka
Nove godine. Vole da daruju svoje najbliže poklonima. Ukrašavaju svoje
domove, restorane, ulice, i sve češće vole masovna slavlja na ulicama koje
organizuju uz koncerte popularnih pevača. |
| |
| |
|
| |
| Vreme je svečanosti |
|
|
Torte - Vasina torta
Sastojci: 10 jaja, 400 g oraha, 400 g šećera, 200 g maslaca, 100 g čokolade,
2 pomorandže, 3 kašike mlevenog keksa, ˝ kesice praška za pecivo.
Dobro umutite 6 belanaca, dodajte 6 kašika šećera i 6 žumanaca. Kad se šećer
potpuno umuti stavite 12 kašika mlevenih oraha, 3 kašike mlevenog keksa i ˝
kesice praška za pecivo. Masu sipajte u pleh podmazan maslacem i posut
brašnom. Pecite na temperaturi od 200 stepeni oko 30 minuta.
 Za
fil poparite 300 g mlevenih oraha sa mlekom. Masa treba da bude gusta.
Kuvajte na pari 4 žumanca i 4 kašike šećera. Kad se žumanca zgusnu dodajte
100 g istopljene čokolade i pomešajte sa poparenim orasima. Sve zajedno
ostavite da se prohladi (ne u frižideru). Posebno umutite 200 g maslaca i 4
kašike šećera. Kad se prohladi, pomešajte sa prethodnim filom. U celu masu
dodajte struganu koru i sok od jedne pomorandže.
Na kraju sipajte sok od jedne isceđene pomorandže, namažite fil i stavite u
frižider.
Za šam ušpinujte 200 g šećera sa šoljicom vode. Posebno umutite 4 belanca, a
zatim ih sipajte kap po kap u šećer i neprekidno mutite sve dok se masa ne
ohladi i ne postane čvrsta. Tortu namažite šamom sa svih strana.
|
| |
| |
|
| |
Praznična zdravica...
Meni duplo, molim! |
| |
Fraza "meni duplo" postaje u dane praznika nezaobilazna, skoro kao uzrečica.
Zato smo želeli savetima da vam pomognemo da ublažite trenutke blaženog
pijanstva i olakšate mamurluk.
Dakle, ovako…
 -
Pripremite se unapred za period zimskih zabava…
Čičkovo mleko je odlično prirodno detoksikaciono sredstvo koje pomaže jetri
da radi punim kapacitetom, odnosno da obavi preradu alkohola i jake i obilne
praznične hrane brže i uz manje neprijatnosti. Ovo sredstvo bi trebalo da
počnete da uzimate mesec dana pre nego što počnu slavlja da biste ojačali
jetru, ili u kraćem periodu fiksnu dozu, pre i posle uzimanja alkohola.
- Pred svečanu noć…
Uzmite 50-70 mg vitamina B-kompleksa, 2 gr ulja jagorčevine i 1000 mg
vitamina C. Ponovite isto ujutro. Ovaj koktel nadoknadiće vitamine bez kojih
je ostao vaš organizam usled borbe sa većim količinama alkohola.
- Oh, bože, užasno se osećam…
Kada shvatite da ste mamurni vaš organizam je već toliko dehidrirao da vapi
za vodom (čak i najblaži oblik žeđi znači da ste već izgubili 10 odsto
telesne tečnosti). Potrudite se da vam pređe u naviku da popijete čašu vode
za svaku čašu alkohola koji unesete u organizam.
- Dok kunjate u krevetu…
Utrljajte tri kapi ulja kleke (rastvorenog u bademovom ulju) kao odličnog
detoksikacionog sredstva direktno na stomak tako da deluje na jetru mnogo
brže.
- Budite na oprezu…
Dobro bi vam došla sauna ili jako zagrejano kupatilo. Toplota pojačava
cirkulaciju krvi i poboljšava oporavak organizma. Znojenjem se brže
oslobađamo toksina ali se mora popiti barem 1 litar vode pre nego što uđete
unutra. Ma šta radili, ne dozvolite da unutra još više dehidrirate i ne
ostajte više od 10 minuta. |
| |
| |
|
| |
| Koliko para, toliko poklona... |
| |
Kriza je i neće svako biti u prilici da bude darežljiv onoliko koliko bi želeo.
Ali, ako je suditi po ispitivanjima javnog mnjenja, nije sasvim sigurno
koliko će bogati biti pokloni koje pripremamo za najbliže.
 Ovih
dana objavljeni su rezultati dva ispitivanja javnog mnjenja, a rezultati se
delimično razlikuju. Po podacima koje je prikupila grupa TNS Kanadijen fekts,
poverenje po-trošača je za nijansu poraslo, ali nedovoljno da trgovačka
mreža oseti olakšanje. Ova grupa tvrdi da će potrošnja biti najniža od 2005.
godine naovamo.
Drugo istraživanje, koje je obavio Moneris Solušns, pokazuje da će ova
godina biti mnogo berićetnija za trgovce. Oni su pratili prodaju u
poslednjih pet nedelja pred praznike, i ustanovili da je kupovina porasla za
pet odsto, dok je u robnim kućama zabeležen rast i do skoro 13 odsto.
Dejvid Ades, potpredsednik Monerisa za prodaju i marketing, naglašava da je
u vreme kada privreda pokazuje da naginje ka oporavku, izuzetno jasan znak
povratka potrošačkog poverenja je pretpraznična potrošnja. Kod Kanađana je,
po njegovim rečima, sada mnogo izraženiji optimizam nego što je to bio
slučaj prošle godine u ovo vreme. |
| |
| |
|
| |
| O čemu nikako ne treba pričati u inostranstvu |
| |
Svaka zemlja ima svoje tabue o kojima je najbolje da stranci ne govore.
Turistima na Bliskom istoku je najpametnije da izbegavaju priče o politici i
veri, u Aziji o kolonijalnoj prošlosti, u Evropi o istorijskim sukobima među
narodima.
 Na
internetu se mogu naći preporuke o tome koje teme ne valja potezati u
pojedinim zemljama i regionima da bi se na putovanjima izbegle moguće
neprijatne situacije.
Tako Egipćani ne vole da ih kritikuju zbog njihovog odnosa prema podređenim
Koptima. Takođe je apsolutno nepoželjno iznositi bilo kakav stav o položaju
Jevreja u svetu ili potrebi sklapanja trajnog mira s Izraelom. Još je
opasnije upuštati se u rasprave o nedostatku demokratije u Egiptu ili o
korupciji, odnosno opasnostima koje bi terorizam mogao da predstavlja za
egipatski turizam.
Priča o terorizmu nije poželjna ni u Izraelu, ali je manje štetna od
spominjanja "palestinskog pitanja". Domaćini posebno burno reaguju na opaske
o sigurnosnom zidu, kojim je Izrael pre nekoliko godina odlučio da ogradi
palestinska područja. Izraelci su jako osetljivi i na verska pitanja, s
obzirom da svi Jevreji nisu jednako religiozni, naprotiv, zbog verske (ne)tolerancije
često se međusobno fizički sukobljavaju.
U Jordanu koji je zbog istorijskog grada Petre odredište mnogih turista,
nikako ne treba spominjati ubistva iz časti koja su u toj zemlji u poslednje
vreme česta medijska tema, a mnogi ih se Jordanci stide. Kao i u ostalim
muslimanskim zemljama, svakako treba izbegavati kritiku islama, ali i
jordanske kraljevske porodice što je i zakonom zabranjeno.
Na drugom kraju sveta, u Argetini na primer, najtraumatičnija tema su
nerešene otmice oko 30.000 ljudi, uglavnom protivnika vojnih hunti, ali i
nestanka dece, tokom 1970-ih godina. Nije pametno upuštati se ni u rasprave
o nekada vladajućoj porodici Peron čija se istorijska uloga još preispituje.
Nikako ne treba pominjati ni Faklandski rat o kojem ne vole da pričaju ni
Britanci, a kamoli Argentinci koji su ga izgubili.
Meksikanci, pak, ne podnose priče o kriminalu i korupciji, ali ni o pravima
životinja jer su im borbe s bikovima, kao i Špancima, deo nacionalnog ponosa.
Mnogi Meksikanci ogorčeni su i pitanjima o iseljavanju iz svoje zemlje, a
tema postaje još bolnija ako se dotakne politika njihovog suseda, SAD, prema
"ilegalcima", koja je najčešće okrutna i ponižavajuća.
Kanađani su najosetljiviji na opaske o tome koliko je Kanada slična
Sjedinjenim Američkim Državama, posebno ako se pominje u za njih
ponižavajućem kontekstu - da su 51. savezna država SAD.
Među azijskim zemaljama, u Kini je krajnje nepoželjno pominjanje "3T" -
Tibeta, Tajvana i Tjenanmena. Zabranjena tema su i odnosi Kine i Japana.
Nikada ne treba porediti te dve zemlje, pogotovo ne treba hvaliti Japan.
Dobro je izbegavati i razgovor o verskim slobodama, ljudskim pravima i
kulturnoj revoluciji.
Indija nikako nije dobro mesto za razgovor o odnosima sa susednim Pakistanom
ili etničkim sukobima, jer ta zemlja ljubomorno čuva svoj status
multietničke demokratije. Ne valja potezati ni pitanja o dogovorenim
brakovima, klasnom društvu, ekonomskoj nejednakosti i kastinskom sistemu.
U Japanu je apsolutno zabranjena tema Drugi svetski rat i uloga Japana u
njemu. Nikako nije dobro ni pominjanje Hirošime i Nagasakija jer to nije
samo nacionalna trauma nego i sramota. Čak i u tim gradovima se o nuklearnim
bombama gotovo ne raspravlja.
I Evropa ima svoje tabue. Nigde na svetu nije toliko nepristojno pitati ženu
za godine kao u Francuskoj. Takođe je apsolutno zabranjena tema novac.
Francuzi gotovo nikada ne raspravljaju o platama. Nikako ne treba pominjati
ni to kako su se Francuzi predali Nemcima tokom Drugog svetskog rata.
U Nemačkoj je potpuno zabranjeno pričati o Hitleru i holokaustu. Nemcima
smeta i kada stranac ne poznaje razlike između severa i juga te zemlje.
Takođe ne podnose ni preterano čavrljanje, pa im je vrlo neprijatno ako
moraju naširoko da raspravljaju, recimo, o vremenu.
S Rusima nikako nije pametno razgovarati o sukobima u Čečeniji i Gruziji,
braniti američku vojnu akciju u Srbiji ili iznositi optužbe o kršenju
ljudskih prava.
Nikada ne treba čak ni aludirati da Rusija zaostaje za zapadnim zemljama u
bilo kojem pogledu, i svakako valja izbegavati bilo kakvu kritiku Vladimira
Putina. |
| |
| |
|
| |
| Koegzistencija humane i veštačke
inteligencije |
| |
Iako smo još daleko od naučne fantastike da oko nas kruže roboti i ispunjavaju
nam želje, oni će nam u narednih deset godina, malo po malo, oduzimati sve
veći prostor.
Robota će biti sve više zahvaljujući padu cena i novoj tehnologiji koja
pravi svemoguće mašine - one, recimo, pobrišu prosuto mleko umesto nas ili
čuvaju i uslužuju stare roditelje.
Zato naučnici već ispituju uticaj veštačke inteligencije na život ljudi
pokušavajući da odgovore na brojna pitanja - šta će biti ako te to čudo
nagazi, ili počne da juri mačku, ili možda da ljubi bebu?
 I,
mada ne očekuju napad terminatora ili slike iz Odiseje u svemiru 2001, oni
ukazuju da će upotreba sve većeg broja mašina koje preuzimaju kontrolu,
makar i u sasvim jednostavnim stvarima, imati zakonske, socijalne i etičke
efekte, navodi AP.
Majkrosoftov istraživač Erik Horvic seća se svog susreta sa droidom veličine
veš-mašine u liftu bolnice Stenford.
"Sećam se da sam mislio 'koja strava' dok je on kružio i gotovo me oborio.
Pomislio sam i šta bi bilo da sam pacijent", kaže Horvic i dodaje da "pošto
sve više i više zavisimo od automatizacije, moramo da mislimo i o
posledicama".
Horvic je ove godine, kao predsednik Udruženja za razvoj veštačke
inteligencije, okupio tim naučnika i od njih zatražio da istraže buduće
međusobno delovanje ljudi i robota.
O njihovim izveštajima razgovaraće se sledeće godine a Horvic očekuje da
panel preporuči dalja istraživanja psihološke veze ljudi i robota.
Roboti su godinama u upotrebi, ali su se uglavnom koristili van kuće -
otkrivali su mine ili pravili automobile u fabrikama ili delili terapiju
pacijentima.
Poslednjih godina, međutim, sve je više tzv. kućnih robota. Najviše se bave
poslovima poput usisavanja, košenja, čišćenja odvoda ili nadzora.
Ima i robota igračaka, kakav je Firbi, zatim robota drugara, kao što je Paro
koji je posebno podesan za starije.
Agencija ABI istraživanja, koja analizira trendove na sektoru tehnologije,
procenjuje da će do 2015. vrednost prodaje tzv. personalnih robota u SAD
premašiti pet milijardi dolara, odnosno da će biti četiri puta veća nego
sada.
"Sve više robota pomagaće vam u održavnju kuće. Oni će skupljati mrvice sa
poda, puniti vam frižider, iznositi prtljag iz kola", smatra Kolin Engl,
direktor korporacije iRobot, koja je napravila čistač Rumbu.
Istovremeno Rajan Kalo iz Stenford centra za internet i društvo ukazuje da
roboti nisu samo stvari koje proizvođač napravi a vi kupite i odnesete kući
već su njima često potrebne instrukcije i programiranja.
U SAD inače nema zakona koji se tiču robota pa se, kada se o tome povede reč,
uglavnom svi pozivaju na Tri zakona o robotima pisca naučne fantastike Isaka
Asimova.
Njegov prvi zakon je da roboti ne treba da naude čoveku a to je i ono čime
se proizvođači najviše bave kada razvijaju narednu generaciju robota za
ličnu upotrebu.
"Ako robot postaje sve samostalniji i može sam da donosi odluke, šta se
dešava ako on neće da ispuni baš ono što želi njegov vlasnik?", pita se
istraživač u robotici i profesor Univerziteta Južne Karoline Džordž Beki.
Istovremeno, pošto su roboti sve bliži ljudima, neki na njih gledaju kao na
živa bića, čak i ako na njih ne liče. Drugi ih pak personalizuju - daju im
imena ili ih ukrašavaju.
I dok robotičari, naučnici i zakonodavci razmišljaju kako da na najbolji
način integrišu ljude i mašine sa veštačkom inteligencijom, neke činjenice
ukazuju da je ravnoteža već počela da se pravi.
Naime, Horovic je, kada je nedavno ponovo bio u bolnici Stenford, u liftu u
kojem se prethodno sreo sa droidom, pročitao natpis "Molim vas ne puštajte
robota u lift". |
| |
| |
|
| |
| Đoković igra kralja |
| |
Najuspešniji srpski teniser Novak Đoković igraće glavnu ulogu kralja
Aleksandra Karađorđevića u novoj seriji koju će snimati režiser Stojan
Stojčić, najavila je producentska kuća "Medijala Aleksandar prodakšn".
 Kako
se navodi, u seriji "Kralj Aleksandar Karađorđević", pored Đokovića u
naslovnoj ulozi, kralja Petra će tumačiti Laza Ristovski, a Nikolu Pašića,
Milan Lane Gutović.
"Serija sadrži deset (jednočasovnih) nastavaka, sa budžetom od 2.779.000
evra. U seriji igra pedesetak glumaca, kao i gosti iz Francuske, Rumunije,
Bugarske, Rusije, Nemačke i Italije, a glavnu ulogu kralja Aleksandra igra
Đoković", tvrde producenti.
Kako se navodi, "prvu ruku" scenarija napisali su Gutović, Stojčić, profesor
Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović, istoričar filma Stevan Jovičić,
"uz konsultaciju broja saradnika sa katedre za istoriju Beogradskog
univerziteta", dok su "u autorsku ekipu pozvani Milovan Vitezović i Vuk
Drašković".
"Možda će ovaj projekat abolirati neke ličnosti koje su do sada važile za
negativne, a predstaviti pozitivce u svetlu u kome nismo do sada mogli da ih
vidimo. Serija se realizuje bez ulagivanja i osuda, bavi se istinom,
istorijskim podacima i intuicijom autora i reditelja posebno. Pretpostavke i
zaključke ostavićemo gledaocima", naveo je Stojčić.
Režiser poznat po svom poslednjem filmu "Nečista krv" (1996), najavio je da
će serija "paralelno prikazivati i političko stanje kroz sve evropske države
između Prvog i Drugog svetskog rata i njihov uticaj na Jugoslaviju, i sam
atentat na kralja Aleksandra".
"Medijala Aleksandar", čiji je Stojčić umetnički direktor, navela je da je "uz
podršku i zajedničku produkciju sa RTS-om" počela pripreme za realizaciju"
serije "Kralj Aleksandar Karađorđević".
Portparolka Radio-televizije Srbije Duška Vučinić-Lučić rekla je agenciji
Beta da javni servis ipak neće učestvovati u realizaciji serije "Kralj
Aleksandar Karađorđević".
"Taj projekat je ponuđen RTS-u, mi smo ga razmatrali, ali je u ovom trenutku
to preskupo za nas i nećemo učestvovati u realizaciji istog", rekla je
Vučinić-Lučić. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
