|
|
Broj 1229, 18. decembar 2009.
| Dragi naši, |
| |
nemojte dopustite da budete slučajni prolaznici i posmatrači. Širom otvorenih
očiju gledajte u ovaj život koji brzo prolazi, jer u svakom danu možete
uhvatiti bar delić sekunde koji će vas učiniti srećnim i ispunjenim.
Otišli smo predaleko kroz ovu vremensku mašinu. Bilo je dosta loših vesti i
ružnih događaja koji su sve vas, a i nas, dovodili u situaciju da budemo
tužni.
Grešni smo, stavili smo materijalne stvari na vrh piramide i zaboravili da
se radujemo nekim sasvim običnim stvarima u životu. Radujte se i tim sitnim
stvarima koje život znače.
Verujte, sve je veoma jednostavno jer i mi verujemo u sve vas i želimo da
znate da smo zahvalni što nas čitate i podržavate jer “nas” ne bi bilo da
nije “Vas”.
A svi mi potičemo iz jedne daleke zemlje iza sedam mora i sedam gora iz koje
smo poneli ono “nešto” što nas čini jedinstvenim - i mi verujemo da smo
jedinstveni.
Kažu da ako u dubini duše veruješ u nešto, to se mora ostvariti. Zato želimo
da u Novoj godini imate mnogo više trenutaka u kojima ćete se osetiti
“posebni” i osetiti ljubav i sreću.
Želimo da vam svaki novi dan donese nešto novo, neobično i lepo i verujemo
da ćete svi dosanjati snove koje ste nekada imali kao i one što sada
sanjate.
Srećno,
Redakcija,
Novine Toronto |
| |
| |
|
| |
| Srbija na 35 mestu u svetu po procentu
davanja krvi |
| |
Broj davalaca krvi u Srbiji u protekloj godini povećan je za 1.222, dok je
broj davanja smanjen, izjavila je u Beogradu pomoćnica direktora Instituta
za transfuziju krvi Srbije Nataša Vavić.
 Na novogodišnjem prijemu za dobrovoljne davaoce krvi u Starom dvoru, Vavić
je rekla da je broj prijavljenih davalaca krvi u prvih jedanest meseci 2009.
godine bio 65.455.
Ona je rekla da je prikupljeno gotovo 54.000 jedinica krvi što je za 322
jedinice manje nego prošle godine jer su davaoci odbijani iz zdravstvenih
razloga.
"I
to na prvom mestu kardiovaskularnih oboljenja, aritmije, hipertenzije...ali
i zbog respiratornih infekcija što je u saglasnosti sa prisutnom epidemijom
novog gripa, ali i zbog povećanog broja davalaca sa oblicima rizičnog
ponašanja", kazala je Vavić.
Direktorka Instituta za transfuziju krvi Srbije Snežana Drašković kazala je
da se po procentu davanja krvi Srbija nalazi na 35 mestu od 190 zemalja i da
to nije loša pozicija.
Ona je istakla da je za dobrovoljno davalaštvo vrlo važna podrška lokalnih
samouprava.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas naveo je da dobrovoljni davaoci čine
veliko i humano delo dajaću krv i plazmu jer tako pomažu da se spasu životi.
"Njih uglavnom niko nikad ne vidi. Oni koji dobiju tu krv i ne znaju od koga
su je dobili, što znači da davaoci 'nemaju svoje ime i prezime'. Ovo je
sjajna prilika da neki od njih dobiju svoje ime i prezime...Dobro je što se
ne zna ko daje krv, možda neko ne bi ni uzeo od nas političara", naveo je
on.
Đilas je rekao da je i sam davalac krvi, ali da izbegava da to čini pred
kamerama i da smatra da to treba da čini predsednik države kako bi to bila
poruka drugima.
On je zahvalio svima koji rade u Institutu i izrazio nadu da će sledeće
godine ponovo biti domaćin ovakvog prijema.
Prijemu u svečanoj sali Starog dvora prisustvovali su dobrovoljni davaoci
krvi iz Srbije, volonteri, saradnici i prijatelji Instituta za transfuziju
krvi Srbije. |
| |
| |
|
| |
| Poziv dijaspori za učešće u istraživanju o
radnoj snazi |
| |
Zavod za statistiku Srbije ponovo je pozvao sve građane Srbije koji žive van
zemlje da se uključe u istraživanja kojim će se dobiti podaci o migracijama
i osnovnim karakteristikama radne snage u dijaspori.
Rezultati istrazivanja će, kako se navodi u saopštenju Zavoda, biti
korišćeni za izradu nacionalne strategije za zapošljavanje mladih i
nacionalnog akcionog plana Srbije za zaposlenost i migracije.
Projekat "Zaposljavanje mladih i migracije" Zavod za statistiku sprovodi u
saradnji s Vladom Srbije, Međunarodnom organizacijom rada (MOR) i
Međunarodnom organizacijom za migracije (MOM), a kako se istice, država
Srbija prvi put sprovodi to veoma značajno istraživanje.
Zavod je 7. decembra počeo da prikuplja podatke o zaposlenim, nezaposlenim i
neaktivinim osobama, i tim povodom danas je ponovo pozvao sve građane
srpskog porekla u dijaspori, bez obzira da li poseduju državljanstvo Srbije,
da na sajtu Zavoda - www.stat.gov.rs -popune upitnike.
Republički zavod za statistiku podseća da je anketa anonimna i da
pojedinačni podaci iz ankete predstavljaju službenu tajnu za sve učesnike u
njoj, kao i da se nikome ne smeju saopštavati.
Prikupljeni podaci biće korišćeni isključivo u statističke svrhe, a njihova
obrada i publikovanje vršiće se samo u zbirnom obliku, po pojedinim
demografskim i ekonomskim kategorijama, navodi se u saopštenju. |
| |
| |
|
| |
| Srbija potpisala sporazum o slobodnoj
trgovini sa EFTA |
| |
Srbija jejuče u Ženevi potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa državama
Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), čije su članice Island,
Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.
Sporazum, koji je na ministarskoj konferenciji EFTA u ime Vlade Srbije
potpisao ministar ekonomije Mlađan Dinkić, stupiće na snagu od aprila 2010,
nakon ratifikacije u Skupštini Srbije i omogućiće izvoz srpskih proizvoda na
to tržište bez carine.
"Potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, koje broje 13
miliona stanovnika, jeste još jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u
režimu slobodne trgovine", izjavio je Dinkić. |
| |
| |
|
| |
| Završena prva faza izgradnje arheološkog
parka Pločnik |
| |
Na neolitskom nalazištu Pločnik kod Prokuplja juče je zvanično završena prva
faza izgradnje arheološkog parka, u kojoj je izgrađeno pet neolitskih kuća.
 Pet
neolitskih kuća napravljeno je na osnovu rekonstrukcije arheologa Julke
Kuzmanović-Cvetković i Dušana Šljivara, saopšteno je iz Turističkog
preduzeća Planinka iz Kuršumlije.
Reč je o kućama u kojima se stanovalo pre 7,5 hiljada godina, napravljene su
u potpuno istom obliku, od pletenog pruća i oblepljenje su blatom, a
pokrivene trskom.
Prema rečima arheologa Julke Kuzmanović Cvetković, već početkom turističke
sezone, arheološki park će biti u potpunosti popunjen svim pratećim
elementima koji su bili karakteristični za neolitski period (mlađe kameno
doba).
"Ono što će biti u ovom selu se savremenim jezikom zove 'rijaliti šou",
rekla je Julka Kuzmanović Cvetković.
U prvoj kući će biti smeštena tkalja s razbojem, kao i materijal za tkanje,
neoprana vuna i drugo. Ona će na razboju raditi tokom čitave turističke
sezone. U svakoj kući će stanovati po nekoliko članova, koji će imati
određene zadatke.
"Ovim želimo da turistima pokažemo proizvodni proces u neolitskom periodu.
Prikazaćemo kako se proizvodila keramika, alatke od kamena i ono najbitnije,
kako je radio majstor koji je obrađivao bakar. Biće pripremana i hrana na
potpuno isti način kako su to radili ljudi iz neolita'' - rekla je Julka
Kuzmanović Cvetković.
U arheološkom parku Pločnik će biti angažovani muškarci, žene i deca iz sela
Pločnik, koji će, u turističkoj sezoni, preko dana boraviti u tim kućama.
Biće im obezbeđene dnevnice, uz obavezu da se ponašaju i oblače kao i ljudi
pre 7,5 hiljada godina. Turisti će moći da ih posmatraju dok se bave
proizvodnjom, dok šetaju, dok čuvaju razne životinje, ali neće moći da
komuniciraju s njima.
Zaposleni će biti organizovani kao jedno pleme i imaće svog starešinu. U
centralnoj seoskoj kući, koja će biti glavna, održavaće se sastanci sa
starešinom sela.
Turizmolog Radovan Tanasković rekao je da je tim projektom upotpunjena
ukupna turistička ponuda u Toplici, jer će lokalitet Pločnik za turiste biti
povezan s prirodnim spomenikom Đavolja varoš.
"U narednoj godini očekujemo da Đavolju varoš poseti više od 150.000 turista.
Siguran sam da će barem 90 odsto turista doći da obiđe i arheološki park
Pločnik, ali i jedan veći broj onih koji će doći specijalno zbog Pločnika".
rekao je Tanasković.
Izgradnju arheološkog parka finansiralo je Turističko preduzeće Planinka iz
Kuršumlije, a manjim novčanim sredstvima učestvovala je i opština Prokuplje.
Prva faza izgradnje parka koštala je 63.000 evra. Radovi će biti nastavljeni
na proleće. |
| |
| |
|
| |
| Uručene nagrade Dragiša Kašiković |
| |
Priznanja "Dragiša Kašiković" za 2009. godinu uručena su juče u Ministarstvu
za dijasporu novinaru "Večernjih novosti" Predragu Vasiljeviću, studentu
istorije Nemanji Dević i satiričaru Milanu Beštić.
Vasiljević je nagrađen za tekstove o masovnim ubistvima nedužnih građana
posle uspostavljanja komunističke vlasti u Srbiji 1944. godine a Dević za
knjigu "Istina pod ključem" u kojoj je detaljno istražio, obradio i opisao
događaje iz Drugog svetskog rata u smederevskom kraju i Podunavskom okrugu.
Priznanje koje se sastoji od plakate i 30.000 dinara pripalo je i satiričaru
Milanu Beštiću za knjigu aforizma "Neću da trošim ćutanje".
Ministar za dijasporu Srđan Srećković podsetio je da je priznanje Dragiša
Kašiković jako značajno jer se budućnost ne može graditi na obmanama i
lažima, već samo na istini.
"Ljudi koji su danas dobili ovu prestižnu nagradu posvećeni su otkrivanju
istine. Dijaspora veruje da će, posle mnogo decenija, doći do prave istine i
da sa bolnom prošlošću moramo raščistiti zarad pokolenja", kazao je ministar.
Priznanje ustanovljeno 1994 godine, dodeljuju Republička asocijacija za
negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i izdavačka kuća "Srpska reč", a
pokrovitelji su Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo rada i socijalne
politike. |
| |
| |
|
| |
| U novembru porast kredita za 1,9 odsto |
| |
Ukupna kreditna zaduženost privrede i građana u Srbiji na kraju novembra je za
1,9 odsto veća nego na kraju oktobra, a građani sve češće koriste dozvoljene
pozjamice na tekućem računu, saopštili su predstavnici Udruženja banaka
Srbije.
Banke su na kraju prošlog meseca, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja
banaka, odobrile kredite u ukupnom iznosu 1.327 milijardi dinara, što je 7,6
odsto više nego na kraju 2008. godine.
Preduzeća su bila zadužena u iznosu od 898,9 milijardi dinara, odnosno 2,3
odsto više nego u oktobru, a 11,5 odsto više nego na kraju decembra prošle
godine.
Ukupni dug preduzetnika krajem novembra bio je 42,8 milijarde dinara i veći
je za 0,2 odsto nego prethodnog meseca, a za 6,8 odsto manji nego na početku
2009. godine.
Građani su se zadužili u vrednosti 385,6 milijardi dinara, što je za 1,1
odsto više nego na kraju oktobra, odnosno 1,3 odsto nego na kraju 2008.
godine.
Najveći dug građana, u iznosu od 211,8 milijardi dinara, je po osnovu
stambenih kredita i pozajmica za adaptaciju i za 1,2 odsto je veći nego na
kraju oktobra, a za 24,3 odsto nego na kraju prošle godine. Potrošački
krediti su povećani za 2,2 odsto u odnosu na oktobar, a za 22,8 odsto u
poređenju sa decembrom 2008. godine i iznosili su 26 milijardi dinara.
Ukupan iznos gotovinskih kredita u novembru od 68 milijardi dinara bio je za
0,6 odsto manji nego u oktobru, a za 31,8 odsto nego krajem prošle godine.
Za 1,1 odsto smanjeni su i poljoprivredni krediti u odnosu na oktobar, ali
su za 8,4 odsto veći nego na kraju prošle godine i iznosili su 22,1
milijardu dinara.
U novembru su, kako je na konferenciji za novinare rekao generalni sekretar
UBS Veroljub Dugalić, značajnije povećani krediti za refinsiranje ranijih
pozajmica, za 6,9 odsto, i iznosili su 28,5 milijardi dinara.
Preduzeća su krajem prošlog meseca neuredno otlaćivala 9,7 odsto svojih
kredita, što je za 0,1 odsto više nego krajem oktobra, a 3,4 odsto više nego
krajem prošle godine.
Preduzetnici su u odnosu na oktobar za 2,6 odsto povećali iznos pozajamica
koje ne vraćaju u predviđenom roku, dok građani kasne u otplati 3,1 odsto
kredita, što je isti iznos kao i prethodnog mesesa.
Dugalić je istakao da stanovništvo u drugoj polovini ove godine za 15 odsto
koristi više kredita nego u prvom polugodištu, što je znak da slabi kupovna
moć i smanjuje se promet u trgovinama. On je dodao i da je u novembru
sklopljeno 14.917 lizing ugovora, što je za 2,3 odsto manje nego prethodnog
meseca.
Dinar će ojačati za 0,29 odsto prema evru
Dinar će danas ojačati prema evru za 0,29 odsto i zvanični srednji kurs će
biti 96,1655 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti oko 28 para manje nego
danas, kada je kurs 96,4499 dinara za evro.
Dinar je ove godine bio najslabiji 7. decembra kada je kurs bio 96,57 dinara
za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je
zvanični srednji kurs bio 89,54 dinara za evro.
Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu, a primenjuje se
od 8.00 narednog radnog dana. |
| |
| |
|
| |
| Ministar zdravlja prvi primio vakcinu protiv
novog gripa |
| |
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević primio je juče u domu zdravlja u
beogradskoj opštini Rakovica vakcinu protiv novog gripa H1N1 čime je
zvanično počela vakcinacija u Srbiji.
Milosavljević je posle vakcinisanja na konferenciji za novinare kazao da
vakcina ima u svim domovima zdravlja.
Nacionalna agencija za lekove sinoć u ponoć je izdala sertifikat o
zdravstvenoj ispravnosti vakcine i vakcina je potom distribuisana u 23
zavoda za javno zdravlje za 25 okruga u Srbiji, naveo je on.
 "Rizik
od oboljevanja je sve veći što je vreme hladnije i ne vidim razloga se ne
veruje epidemiolozima koji vakcinisanje preporučuju kao jedinu meru zaštite",
kazao je ministar.
Milosavljević, DESNO, je podsetio da je u Evropi do sada vakcinisano 47
miliona ljudi i da je broj neželjenih efekata isti kao kod vakcine od
sezonskog gripa.
"Razumljivo je da se plašimo, ali to nije racionalno jer je vakcina jedini
način da se zaustavi širenje bolesti i smanji broj smrtnih slučajeva", kazao
je on. Ministar je ponovio da su prioritetne grupe hronični bolesnici,
trudnice, mala deca, zaposleni u javnim službama i dodao da će u zavisnosti
od dinamike vakcinisanja i potreba vakcine biti preusmeravane.
Prvi kontigent od 140.000 vakcina farmaceutske kuće "Novartis" protiv novog
gripa A H1N1 stigao je 29. novembra u Srbiju.
Srbija je sa tom švajcarskom kompanijom ugovorila kupovinu tri miliona doza
vakcine tipa Fosetrija koje će biti isporučene do kraja marta naredne godine. |
| |
| |
|
| |
| Mreža za restituciju traži povraćaj imovine u
naturi |
| |
Mreža za restituciju u Srbiji zatražila je danas da se oduzeta imovina bivšim
vlasnicima i njihovim naslednicima vrati u naturi.
"Najave usvajanja zakona kojim bi se Vojvodini i lokalnim samoupravama
omogućilo da državnu imovinu dobiju u vlasništvo, predstavlja još jednu
potvrdu da se u Srbiji mora sprovesti restitucija u naturi", navodi se u
saopštenju Mreže.
Nesporno je, kako se dodaje, "da bi opštine, kao i pokrajina, trebalo da
postanu vlasnici imovine koja je bila njihovo vlasništvo na dan 6. aprila
1941. godine, kao i imovine koja je stvorena samodoprinosima građana ili po
osnovu lokalnih poreza, ali samo ako se u isto vreme i građanima,
univerzitetu i zadužbinama vrati njihova imovina".
"U ne tako malom broju lokalnih samouprava, apetiti lokalnih moćnika i
partija uveliko prevazilaze samo imovinu koja je bila u vlasništvu opština i
šire se na svu državnu imovinu koja se nalazi na teritoriji opštine ili
pokrajine, gde su oni trenutno izabrana vlast", ističe Mreža.
Za predstavnike bivših vlasnika zabrinjavajuće je što, posle skoro 14 godina
primene Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, još nije popisan ni
delić državne svojine, iako je za te namene Svetska banka dala donaciju od
300.000 dolara.
Mreža navodi da u Srbiji živi najmanje 800.000 direktno zainteresovanih
potomaka bivših vlasnika i da je njih 140.000 prijavilo oduzetu imovinu.
Predstavnici Ministarstva finansija najavili su da će do kraja godine biti
pripremljen predlog zakona o denacionalizaciji, koji će, najverovatnije,
predvideti da se od 2011. godine deo oduzete imovine vrati u naturu, a deo u
obveznicama koje bi se isplaćivale na duži rok. |
| |
| |
|
| |
| Koliko košta jajna ćelija? |
| |
U Velikoj Britaniji se razmatra povećanje nadoknada davaocima sperme i jajnih
ćelija da bi se obezbedio njihov dovoljan broj za ljude koji žarko žele bebu,
ali ima i onih koji upozoravaju da bi velike sume novca za "obnovljive"
ćelije mogle da dovedu do komercijalizacije ljudskog tela.
Ženska organizacija "Ne eksploataciji jajnih ćelija" (No2eggexploition)
smatra da bi povećanje nadoknade za davanje jajnih ćelija žene lošijeg
materijalnog stanja navelo da se u velikom broju podvrgnu potencijalno
opasnoj intervenciji.
 Za
razliku od relativno jednostavnog davanja sperme, dobijanje jajnih ćelija je
znatno složenije i skopčano sa određenim rizicima.
Žena donator mora da se podvrgne hormonskoj terapiji za stimulaciju jajnika
da bi se proizvodile jajne ćelije koje se zatim uzimaju operativnim putem,
pod anestezijom.
Glavni rizik za zdravlje je razvoj sindroma hiperstimulisanih jajnika koji u
najekstremnijim slučajevima može da se završi fatalno. To se retko dešava
ali, prema tvrdnjama ženskih organizacija, ne postoji način za praćenje
rizika.
Iako je davanje jajnih ćelija invazivan i dugotrajan postupak, žena davalac
dobija onoliko koliko i muškarac koji daje spermu - najviše 250 funti.
To je ponižavajuća suma, kaže Lora Vitdžens iz Nacionalne organizacije za
davanje polnih ćelija (National Gamete Donation Trust NGDT), koja mnoge
ostavlja na gubitku i ne pravi razliku između davalaca sperme i jajnih
ćelija.
U Velikoj Britaniji se smanjio i broj davalaca sperme, za šta se okrivljuje
ukidanje anonimnosti davalaca.
Profesorka medicinske etike i humanističkih nauka na Univerzitetu u Londonu
Dona Dikinson oštro se protivi plaćanju, koje bi, kako kaže, stvorilo
tržište delova ljudskog tela.
"Duboko saosećam sa ženama koje žele jajne ćelije jer očajnički žele dete,
ali moramo da mislimo i na dobrobit žena koje daju te ćelije i zašto to rade",
rekla je Lora Vitdžens.
Ona je takođe dovela u pitanje etičku razliku koja je povučena između
dobijanja novca za davanje jajnih ćelija i stavljanja bubrega na prodaju.
"Ovo zaista moramo da razjasnimo. Za razliku od bubrega, jajne ćelije imaju
ograničeni životni vek, one jednostavno uginu 10 do 15 dana posle
oslobađanja iz folikula. Mi spasavamo jajne ćelije koje bi inače propale",
kaže predsednik Britanskog društva za veštačku oplodnju Toni Raderford.
On smatra da planovi za uvođenje većih nadoknada treba da se pažljivo
razmotre i prate.
"Žene davaoce treba vrlo pažljivo birati, mi zaista ne želimo da vidimo
nekoga kako se profesionalno time bavi, dajući jajne ćelije stalno iznova",
dodao je Raderford.
Sličnog mišljenja je i Lora Vitdžens iz NGDT-a.
"Treba da ustanovimo sumu koja bi poštovala doprinos koji pružaju žene
donatori, a da to ne postane način zarađivanja novca za život. Takođe moramo
da se borimo protiv poskupljenja veštačke oplodnje koje bi mnoge parove
onemogućilo da joj se podvrgnu", kaže Lora Vitdžens.
I zagovornici i protivnici povećanja nadoknada smatraju da su neki aspekti
principa davanja jajnih ćelija u zamenu za veštačku oplodnju već
uspostavljeni.
Onim parovima koji imaju problema sa začećem, a ne mogu da plate veštačku
oplodnju, program "razmene jajnih ćelija" nudi mogućnost da daju svoje jajne
ćelije neplodnim parovima u zamenu za popust ili čak besplatnu intervenciju. |
| |
| |
|
| |
| Deda Mraz daje loš primer |
| |
Deda Mraz pruža loš primer pošto ima poveliki stomak i vozi se sankama, a
bolje bi mu bilo da drži dijetu i ide peške ili vozi bicikl, navodi se u
studiji koju je uradio jedan australijski stručnjak.
"S epidemiološkog stanovišta, postoji veza između zemalja koje poštuju Deda
Mraza i onih u kojima je visok postotak gojazne dece", piše Nejtan Grils u
studiji objavljenoj u Britiš medikal džornalu.
Iako smatra da je preuranjeno tvrditi da tu postoji uzročno-posledična veza,
Grils smatra da Deda Mraz šalje poruku da je "gojaznost sinonim dobrog
raspoloženja i žovijalnosti".
Taj specijalista za javno zdravlje podseća da je tradicija u nekim zemljama
da se Deda Mrazu ostavljaju kolači i brendi "loša za njegov struk" i da bi
ga zauzvrat "trebalo ohrabriti da sa irvasima deli šargarepe i celer koji se
za njih ostavljaju", prenose agencije.
Grils takođe piše da se još mogu naći čestitke na kojima se vidi kako Deda
Mraz puši lulu što bi, po njegovom mišljenju, moglo da nekog 12-godišnjaka
navede na zaključak: "Puši, ima bar 99 godina, a još nije umro od raka pluća".
On ima i predlog za novi imidž Deda Mraza: vitak muškarac koji se bavi
sportom kako bi bio u punoj formi za težak napor koji ga očekuje 24.
decembra, kad deo sveta slavi Badnji dan. |
| |
| |
|
| |
| Nemci uprkos krizi ne štede na božićnim
darovima |
| |
Uprkos ekonomskoj krizi, građani Nemačke ne planiraju da štede na božićnim
poklonima za porodicu i prijatelje i na drugim prazničnim izdacima.
Nemci su prošle godine na božićen poklone u proseku dali 286 evra, što je
manje od evropskog proseka od 314 evra.
Najdarežljiviji za božićne praznike su Britanci, koji u proseku za to troše
po 400 evra, a najštedljiviji su Holanđani koji potroše prosečno 182 evra da
bi za praznike obradovali bližnje.
Ispitivanje javnog mnjenja Društva za istraživanje potrošnje GfK pokazuje da
polovina Nemaca želi da za predstojeće praznike potroši isto koliko i prošle
godine, dok daljih 12 odsto namerava da poveća izdatke.
Pri tome trećina građana za poklone planira da potroši 200 do 500 evra, a
oko 25 odsto Nemaca kupuje poklone u vrednosti većoj od 500 evra.
Skoro dve trećine Nemaca za Božić daje poklone iako se čak 76 odsto građana
raduje kada dobije - novac.
Među mlađima, od 14 do 29 godina čak 90 odsto se raduje pre svega kada od
porodice ili prijatelja dobije novac, a takav pokolon najradije daju stariji
od 60 godina.
Istraživanje GfK je pokazalo i da čak 25 odsto Nemaca ne bi imalo ništa
protiv kada bi božićni praznici bili ukinuti.
Jer, kako navode, tokom praznika se nimalo ne opuste zbog stresa tokom
pripreme proslave, kupovine poklona i stalnih poseta porodice i prijatelja.
Pored toga, svaki šesti Nemac priznaje da pokraj okićene jelke dođe do
sukoba u porodici. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
