|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1230, 15. januar 2010.
| Da ne bude raspre među nama |
| |
Novog srpskog patrijarha biraćemo apostolski među trojicom kandidata koji
dobiju nadpolovičnu većinu, a božji izbor biće onaj pravi, izjavio je
episkop kanadski Georgije za Betu u Otavi.
"Prethodni patrijarh (Pavle) izabran je tek posle devet krugova glasanja,
ali Bog je bio strpljiv", dodao je on živopisno.
"Crkva je božja, mi smo ljudi od krvi i mesa, ali se nadam da niko od nas
neće očekivati da će postati patrijarh uz pomoć ovog ili onog uticaja, niti
da će imati lokalnih ili sličnih pobuda. Misao o manipulacijama mora biti
odagnata uvažvanjem reči apostola Pavla "čuvajte se da ne bude raspre među
vama", obrazložio je vladika Georgije.
On je u kanadskoj prestonici juče održao službu i prisustvovao slavi otavske
crkve "Sveti Stefan" čiji su parohijani prikupili znatna sredstva i kupili
crkveno imanje na kome će biti izgrađen novi hram.
Na konstataciju da u medijima u matici ima mnogo (nepotrebnog)
prejudiciranja, vladika Georgije odgovara da "patrijarha ne biraju ni mediji,
ni političari niti bilo ko drugi osim nas (episkopa). Glasamo tajno
zaokružujući ime onoga koga po srcu i duši osećamo kao prvog među jednakima".
On je izrazio nadu da će novi patrijarh biti oličenje vere, mudrosti,
ljubavi i jedinstva poput patrijarha Pavla koji je dva puta bio u Kanadi, a
1992. osveštao temelje manastira "Svetog preobraženja" u Miltonu, jedinog
srpskog manastira u toj zemlji.
"Neću reći ništa novo ako ponovim da je patrijarh Pavle za života bio 'svetac
koji hoda' ali se u punom odrazu prepoznao u milionskoj koloni onih koji su
ga ispratili", rekao je episkop Georgije koji je patrijarha Pavla poznavao
još kao vladiku raško-prizrenskog.
On je skromnost i veličinu patrijarha Pavla ilustrovao i sećanjem na jednu
službu u crkvi svetog Marka u Beogradu, ali i na svoj "savet" patrijarhu
koga se i danas pomalo stidi.
"Patrijarh je zakazao da ujutru u određeno vreme budem ispred crkve. Pošto
je došao 'uobičajeno' gradskim saobraćajem napomenuo sam laički i možda
neumesno da nije uvek uputno voziti se vozilima u kojima ima i onih koji se
kikoću i ne ponašaju sasvim pristojno, patrijarh je samo odvratio: 'Ja vas
razumem". I za ručak na koji me pozvao poslao kola sa vozačem, ispričao je
episkop Georgije.
Georgije (svetovnog prezimena Đokić) rođen je 1949. godine u Gornjem
Crnjelovu kod Bijeljine. Još u detinjstvu otišao je u manastir. Godinama je
učio i služio u nekoliko manastira. Najduže (11 godina) u Tavni, odakle je
završio Bogosloviju u Sremskim Karlovcima i Teološki fakultet u Beogradu.
Za episkopa kanadskog izabran je 16. maja, a ustoličen 14. oktobra 1984.
Tokom četrvrt veka njegovog episkopata izgrađen je centar Srpske crkve u
Kanadi i episkopsko sedište - manastir u Miltonu, u južnom Ontariju i više
crkvi, a broj parohija širom Kanade približava se brojci 30.
Pri eparhiji kanadskoj već 23 godine izlazi magazin "Istočnik", a istoimena
izdavačka kuća, koja je svake godine zapaženi učesnik Sajma knjiga u
Beogradu, objavila je desetine naslova među kojima i zbirku propovedi
vladike Georgija "Pečat mojega vladičanstva". |
| |
| |
|
| |
| Troje kanađana stradalo u Port-o-Prensu |
| |
Kanada je jedna od prvih zemalja koje su pružile pomoć Haitiju posle razornog
zemljotresa koji je u utorak pogodio ovu siromašnu zemlju. U Port-o-Prens je
otišao tim specijalizovan za pružanje pomoći u vanrednim situacijama, a
vlada je izdvojila i prvih pet miliona dolara hitne humanitarne pomoći.
U stanju pripravnosti su i brod-bolnica, jedan transportni avion i dva
grifon helikoptera, opremljena za potragu i spašavanje.
Generalna guvernerka Mišel Žan, koja je poreklom Haićanka, u svojoj izuzetno
emotivnoj izjavi između ostalog je re-kla:
"Želim da svi Haićani znaju da nisu sami i da će kanadski narod pomoći u
ovoj tragediji koja ih je zadesila."
Ova siromašna karipska zemlja i inače, od svih na američkim kontinentima,
dobija najveću kanadsku dugoročnu pomoć i saradnju.
Kvebek, provincija u kojoj živi najveći broj Kanađana haićanskog porekla,
takođe je najavio pomoć.
Obezbeđene su, takođe, posebne telefonske linije i veb-sajt
www.international.gs.ca, na kojima zainteresovani dobiti najnovije
informacije o svojim dragim i bliskim osobama.
Prve procene govore da je u zemljotresu jačine 7 stepeni Rihterove skale,
poginulo između 30 i 50 hiljada ljudi, da je dve trećine glavnog grada
porušeno, kao i da nema hrane, pijaće vode, lekova i medicinske pomoći za
povređene i smeštaja za preživele. Članovi spasilačkih ekipa kažu da je
stanje očajno, da sve izgleda tužno kao da je pala bomba ili da nalikuje
sceni kula bliznakinja u Njujorku posle terorističkog napada.
Iako je u prvom trenutku javljeno da nema podataka da je neki kanadski
državljanin stradao u zemljotresu, kasnije se saznalo da je stradala
medicinska sestra Ivon Martin, iz Elmire, Ontario, koja je na Ha-iti došla
svega 90 minuta pre katastrofe, kao i bračni par haićanskog porekla Džordž i
Mirela Anglejd. On je bio jedan od vodećih profesora u Montrealu,
svojevremeno ministar haićanske vlade i savetnik sadašnjeg predsednika Renea
Prevala.
Smatra se da oko šest hiljada kanadskih državljana živi na Haitiju, od kojih
je svega oko 700 registrovano pri ambasadi.
U Kanadu je već evakuisana prva grupa od stotinu kanadskih državljana, a
narednih dana se očekuje dalje izbavljanje, najavio je ministar inostranih
po-slova Lorens Kenon. Veruje se i da će kanadska vlada, kao i Kvebek,
omogućiti humanitarni program za imigraciju žitelja Haitija pogođenih
razornim zemljotresom.
Ministarka za međunarodnu saradnju Bev Oda najavila je program humanitarne
pomoći, koji će do iznosa od 50 miliona dolara, biti u odnosu jedan prema
jedan sa dobrovoljnim prilozima Kanađana.
Lider Liberalne stranke Majkl Ignatief smatra da bi vlada trebalo da izdvoji
dvostruko u odnosu na ono što građani daju.
Na osnovu prvih priloga, humanitarne organizacije tvrde da su Kanađani
velikodušniji nego inače. |
| |
| |
|
| |
| Harper medijska ličnost 2009. |
| |
Po izboru predstavnika medijskih kuća, premijer Stiven Harper je, drugu godinu
za redom proglašen za medijsku ličnost koja je najviše zaoku-pljala pažnju
javnosti.
 Novinari su istakli da je on bio interesantan podjedna-ko zbog poteza koji
su nailazi-li na odobravanje, ali isto ta-ko i na kritiku. Nekoliko fa-ktora
doprinelo je da on bude u žiži, počev od ekonomske krize, pa do klimatskih
pro-mena.
Na drugom mestu našao se Džim Belsili, milijarder iz kompanije Riserč in
moušn, zbog svojih napora da dovede još jedan veliki hokejaški tim u Kanadu.
Na novinarskoj listi su i devojčica Viktorija-Tori Staford, nost, čija
otmica i ubistvo su šokirali javnost, kao i dr Dejvid Batler, šef
zdravstvene službe, koga je u prvi plan izbacila borba protiv pandemije
svinjskog gripa.
Što se tiče događaja, apsolutni 'pobednik' je sve što se događalo i događa
oko virusa tipa A H1N1 i pandemije svinjskog gripa koju je on izazvao. Čak
skoro tri četvrtine urednika svih medija koji su učestvovali u anketi
Kanadijen presa, smatra da je to bila medijska tema broj jedan.
Daleko za ovom temom dolazi priča o tragičnoj smrti poljskog imigranta
Roberta Džjekanskog, koji je preminuo posle policijske intervencije tejzerom,
na vankuverskom aerodromu. |
| |
| |
|
| |
| Virtuelno skidanje putnika na aerodromima |
| |
Novi skeneri za pregled tela biće instalirani na svim najvećim aerodromima u
Kanadi, najavilo je Ministarstvo saobraćaja te zemlje.
"Moramo da predupredimo terorističke elemente i ostanemo budni", izjavio je
ministar saobraćaja Džon Berd .
Do proleća će biti kupljena 44 skenera i služiće za pregled putnika na
aerodromima u Otavi, Torontu, Vankuveru, Kalgariju, Edmontonu, Vinipegu i
Halifaksu.
 Od pregleda će biti izuzeti mlađi od 18 godina, a ostali putnici koji ne
žele da budu skenirani biće detaljno ručno pretreseni.
Pravo na fizički pretres neće, međutim, imati oni putnici koji iz nekog
razloga budu proglašeni sumnjivim.
Kapacitet skenera je od 300 do 600 putnika na sat, a cena jednog uređaja je
250.000 dolara.
U drugoj polovini prošle godine na manjem aerodromu u Kelovni u Britanskoj
Kolumbiji već je obavljeno testiranje sličnog skenera koji omogućava
trodimenzionalno skeniranje lju-dskog tela, ali i otkri-vanje oružja,
eksploziva, droge i drugih potencijalno opasnih predmeta.
Za razliku od metalnih detektora koji ne mogu da otkriju naprave sa
plastičnim eksplozivom, novi detektor će to moći, koristeći radio talase.
Operater skenera će videti sliku celog tela, ali ne i samog putnika.
Dobijene slike biće izbrisane.
Reagovanja povodom vladine odluke o uvođenju "telesnih skenera" tek se
očekuju, ali se već ukazuje na potrebu podrobnog ispitivanja zdravstvenih i
drugih aspekata primene masovnog skeniranja, ukjučujući i moguće ugrožavanje
privatnosti.
Prema analizama i zaključcima Ministarstva zdravlja Kanade, jačina energija
koju emituju novi skeneri je tek desetohiljaditi deo energije koja nastaje
pri upotrebi mobilnih telefona.
Novi skeneri instalirani su na 19 aerodroma u SAD, a u Evropi na
amsterdamskom aerodromu Shiphol.
Članice Evropske unije su podeljene oko potrebe za novim skenerima i do sada
su samostalno odlučivale da li će ih uvesti ili ne. EU je u 2008. obustavila
primenu propisa za uvođenje tih skenera na zahtev Evropskog parlamenta. |
| |
| |
|
| |
| Vraćen dug od pre četvrt veka |
| |
Par nedelja pre Božića iznenađenom šefu prodavnice foto opreme Nilu Mekbejnu
vraćen je dug od pre skoro četvrt veka. Njemu se prvo telefonom javio čovek
koji je tražio da ga Mekbejn primi, da bi se potom i lično pojavio u
prodavnici.
Ispostavilo se da je u pitanju muškarac koji je pre 24 godine došao u radnju
da kupi foto aparat pentaks, objektiv i blic. Prodavac mu je tada pokazao i
torbu, stavljajući pri tom opremu unutra kako bi što uverljivije pokazao
njene prednosti. Kasnije je, pri naplati, prodavac zaboravio da uračuna i
ono što se našlo u torbi, a kupac ga nije na to podsetio iako je primetio
grešku.
Očigledno je da je ovog čoveka savest godinama grizla zbog ovog postupka.
Ispovedivši se šefu, dao mu je čekove na šest stotina dolara, pet stotina da
plati davnašnji raču, a stotinu kao kompenzaciju. Mekbejn je od toga pet
stotina donirao za narodnu kuhinju, a sto dolara mu je vratio, insistirajući
da to bude shvaćeno kao božićni poklon. Mekbejn kaže da je bio dirnut gestom
ovog čoveka, koji ni posle toliko godina nije mogao da zaboravi svoj dug. |
| |
| |
|
| |
| Nova uloga video igrica |
| |
Profesor psihologije sa Univerziteta Mekgil, Mark Boldvin, i njegov tim došli
su do zaključka da bi se video igrice mogle koristiti za podsticanje boljeg
mentalnog zdravlja.
Oni su pošli od saznanja da se ljudske reakcije na stresove dešavaju u
deliću sekunde i često nesvesno i zapitali se da li bi ljudski mozak mogao,
uz pomoć treninga, da se isprogramira tako da reaguje drugačije. Boldvin
smatra da nema prepreka da nauči se i automatsko reagovanje na socijalna
iskustva, o sebi i drugima i međusobnim odnosima, tim pre što i mnoge druge
druge veštine stiču kroz vežbu. On pominje iskustva pasioniranih igrača
tetrisa, koji su mislili i sanjali cigle koje padaju sa neba, i kaže da su
video igrice dobar put za pre-pravljanje mentalnih navika jer motivišu i
zaokupljaju pažnju. |
| |
| |
|
| |
| Film “Dašak”prikazan u Kanadi |
| |
Nagrađeni kratki igrani film "Dašak' srpskog režisera i scenariste Vojina
Vasovića prvi put je prikazan u Kanadi.
Projekcijom u Torontu predstavljena je srpsko-kanadska producentska kuća "To
Blink Studio" čiji je Vojin Vasović reditelj, a Stevan Mitrović producent.
"Dašak" tematski tretira moć na neobičan način dajući je nekom ko je u
stvarnom životu nikad ne bi imao.
To je polučasovna ironična psihološka drama, prožeta pirandelovskim stavom o
životu po kome ništa nije sigurno i prava istina ne postoji.
Rezultat je priča o tome ne kako možemo da uradimo više nego što smo mislili,
već kako možemo da uništimo mnogo više nego što smo želeli. Poenta filma je
jednostavna: "Samo duneš i ode...".
"Dašak" je proglašen najboljim filmom "Lajthaus" festivala u Nju Džersiju,
SAD, a na festivalu "Erli berd" u Sofiji osvojio je nagradu za najbolji
strani film i najbolju fotografiju.
Rođeni Kragujevčanin Vojin Vasović (25) diplomirani je reditelj. Autor je
osam kratkih igranih filmova, dva dokumentarna i jednog animiranog filma
koji su uvršteni u zvaničnu selekciju nekoliko festivala u Srbiji i
inostranstvu, od Festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma u Beogradu,
preko ruskog "Zlatnog viteza" do iranskog festivala "Roshd".
Scenarista je nekoliko pozorišnih i radio drama među kojima su "Ja hoću u
raj", "Kako su ubili Boga u meni" i drugih.
Višestruko je nagrađivan za filmsku i pozorišnu režiju, dizajn svetla i
scenski pokret. |
| |
| |
|
| |
| Inuiti podneli tužbu protiv EU zbog foka |
| |
Članovi kanadske inuitske zajednice, u saradnji sa grenlandskim Inuitima,
započeli su proces protiv Evropske unije povodom uvođenja zabrane uvoza
proizvoda od foke. Tužba je podneta evropskom Generalnom sudu u Briselu.
 Federalna vlada se protivi ovoj odluci, sa obrazloženjem da je ona u
direktnoj suprotnosti sa smernicama Svetske trgovinske organizacije. Procene
govore i da će ovaj potez EU kanadskoj privredi doneti gu-bitak od oko 2,4
miliona dolara.
Konačna odluka o zabrani doneta je 16. septembra, na osnovu zelenog svetla
koje je u julu dala većina zemalja članica EU. Zakon o ukidanju svakog
oblika trgovine uvozne robe od foka stupa na snagu ovog proleća.
Predsednica zajednice Meri Sajmon objašnjava da se Inuiti već generacijama
unazad bave lovom na foke, čime obezbeđuju hranu, odeću i prihod od prodaje.
Ona kaže da je ironija da EU, sa jedne strane, promoviše agrobiznis i uzgoj
i klanje životinja na visoko industrijalizovan način dok, sa druge strane, u
stavu prema Inuitima sprovodi neku vrstu selektivne moralnosti. Oni smatraju
da mera nije doneta na osnovu valjanih informacija i zameraju što nije
vezana za zaštitu ovih životinja, niti pak za očuvanje vrste.
Među Inuitima postoji uverenje da će Evropska unija povući ovu spornu odluku.
Treba reći da u regulativi postoji klauzula kojom se izuzima ulov
starosedelaca, ali Sajmon kaže da će, svejedno, Inuiti biti pogođeni.
Iskustvo iz osamdesetih godina prošlog veka pokazuje da je slična odluka
smanjila cene krzna od foke. |
| |
| |
|
| |
| Tužba za očinstvo Kijanu Rivsa |
| |
Sudija Fred Grejem, iz suda u Beriju, Ontario, odbacio je kao 'neve-rovatnu'
tužbu koju je Karen Sela podnela protiv poznatog glumca Kijanu Rivsa.
Ona je, naime, tvrdila da je Rivs otac njene četvoro odrasle dece, od 21 do
25 godina, i tražila od njega tri miliona dolara mesečne alimentacije,
retroaktivno od nove-mbra 2006. godine, kao i 150 hiljada dolara izdržavanja
za decu, od juna 1988. godine, do danas. Ona je tvrdila da je bila u vezi sa
Rivzom pre, za vreme i posle braka, da su njih dvoje živeli zajedno i da je
on prisustvovao rođenju neke dece.
DNK analiza odbacila je mogućnost Rivzovog očinstva, a i on je sve vreme
pobijao da se ikada susreo sa ovom ženom.
Sela, pak, tvrdeći da ima dokaz koji ne može izneti na sudu, navela je da je
Rivz koristio hipnozu i prerušavao se u razne ljude, između ostalog i u
njenog bivšeg muža, kako bi uticao na rezultate analize. Ona kaže da nije
ranije tražila ništa od njega jer ga je poznavala pod imenom Marti Spenser.
Posle iznošenja ovakvih činjenica, nikako ne čudi odluka sudije Volfsona da
slučaj proglasi za 'neverovatan' i danguban za ionako preopterećeno sudstvo. |
| |
| |
|
| |
| Kalgari, Vankuver i Otava naj... za
preseljenje |
| |
Studija Konferencijskog saveta Kanade pokazala je da su među velikim gradovima
primamljivim za preseljenje u okviru granica zemlje, na vrhu popularnosti
Kalgari, Vankuver i Otava, dok među manjim prednjače Voterlu i Ričmond Hil u
Ontariju i St. Džejms u Njufaundlendu i Labradoru.
 Gradovi su bili ocenjivani u nekoliko kategorija, od društva, zdravlja,
privrede, preko okruženja i obrazovanja, pa do inovacija i stanovanja.
Vankuver je posebno interesantan zbog blage klime i svojih mladih žitelja
koji potiču iz najrazličitijih kultura, Kalgari je posebno cenjen zbog
privrede, inovacija i stanovanja, dok je Otava najistaknutija u oblasti
obrazovanja i inovacija, ali i u svim ostalim oblastima, izuzev zdravstva.
Što se tiče manjih gradova, Voterlu je najviše ocene dobio za obrazovanje,
mada se ističe i po inovacijama, privredi i stanovanju, Ričmond Hil je poput
Vankuvera naseljen veoma šarolikom populacijom, a ističe se i inovacijama i
obrazovanju, dok je St.Džons specifičan po dobrom zdravstvu i brizi za
životnu sredinu.
Toronto nije baš najslavnije prošao u ovom istraži-vanju. Najveći kanadski
grad našao se sa Edmontonom i Viktorijom u drugoj klasi gradova i pored
izuzetne etničke raznolikosti i multikulturalnosti, ponajviše zbog lošeg
kvaliteta vazduha i ne baš uređenog zdravstva.
Mario Lefevr, direktor gradske studije pri Savetu, objašnjava važnost
studije činjenicom da će oni gradovi koji ne uspeju da privuku nove ljude
imati probleme da zadrže rast i prosperitet. |
| |
| |
|
| |
| SZO šalje predstavnika na ZOI |
| |
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da će poslati predstavnika
na Zimske olimpijske igre u Vankuveru da prati moguće širenje bolesti, a
organizatori i zdravstveni stučnjaci su preduzeli mere protiv širenja novog
gripa.
Kanadska provincija Britanska Kolumbija povećala je zalihe antiviralnih
lekova, na 10 miliona doza.
Očekuje se da će većina učesnika Olimpijade i gledalaca biti vakcinisana
protiv novog gripa do početka igara u februaru, ali to ne znači da virusa
neće biti, već da neće biti potrebne posebne mere.
"Ukoliko bude masovne vakcinacije, mislim da virus H1N1 neće predstavljati
rizik", rekla je Patricija Deli, zvaničnica agencije koja nadgleda
zdravstvene službe na Olimpijadi.
Na igrama će učestvovati oko 5.000 sportista i članova ekipa, 10.000
novinara i očekuje se oko 250.000 gledalaca.
Zimske olimpijske igre se i inače često održavaju u sezoni je raširen
sezonski grip. Tokom igara u Solt Lejk Sitiju 2002. u Olimpijskom selu je
registrovano 188 slučajeva zaraze gripom kod više od 2.000 ljudi koji su
posetili kliniku. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
