|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1230, 15. januar 2010.
| Krivotvorenim papirima Albanci otimaju srpsku
imovinu |
| |
Srbi povratnici u Klinu kažu da u njihovom gradu u Metohiji ima oko dvadesetak
slučajeva da je posle rata 1999. godine srpska imovina prodavana uz pomoć
falsifikovanih papira.
Kada su se Radosavljevići, Mazići, Isailovići, Dabiždževići, Vučkovići,
Garići i drugi Srbi iz izbeglištva, gde su proterani 1999, nakon nekoliko
godine vratili u Klinu, saznali su da je istina to što se pričalo da je
njihova imovina krivotvorenim dokumentima prešla u posed Albanaca.
 Prištinski
advokat Živojin Jokanović, koji je punomoćnik osmoro Srba iz Kline, kaže za
Betu da je utvrđeno da su pred sudovima u Ulcinju, Baru, Rožaju, Jagodini,
pa čak i u nepostojećem sudu u Rakovici u Beogradu, krivotvorena punomoćja i
izjave o kupoprodaji imovine Srba iz Kline, bez znanja i saglasnosti
vlasnika.
On navodi da su u pojedinim slučajevima falsifikovana punomoćja pred tim
sudovima navodno potpisivali ljudi koji su umrli desetak i više godina pre
nego što su potpisani ti falsifikati.
Povratnik Milivoje Vučković priča da je još u izbeglištvu čuo da je njegovo
imanje prodato.
"Kada sam se vratio u Klinu rečeno mi je da je moj porodični posed, koji se
ranije vodio na mene i na moje umrle rođake, "prodat" pred sudom u Baru, u
Crnoj Gori. U katastru u Klini moja imovina je sada zavedena na ime jedne
ovdašnje Albanke", kaže Vučković.
On pokazuje razna falsifikovana dokumenta i umrlice rođaka čiji se
falsifikovani potpisi nalaze na ovlasćenjima i izjavama koje su overene u
sudu u Baru, a u vezi su sa kupoprodajom njegovog poseda.
"Razni falsifikatori su na krivotvorenim dokumentima moje umrle rođake -
Stojana Vučkovica koji je umro 1991. i Milana Vučkovića koji je umro 1995,
predstavili na sudu u Baru 2003. godine kao "potpisnike" generalnih
punomoćja i izjava na ime jednog ovdašnjeg Albanca", priča Vučković.
On naglašava da u tim krivotvorenim sudskim izjavama piše da njegovi umrli
rođaci pod "moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću" izjavljuju da
su bez "prisile, prinude i pretnje prodali nepokretnost".
Vučković kaže da je taj Albanac imanje preveo na svoju suprugu i da su oni
već prodali tri ara okućnice na kojoj je neki čovek počeo da gradi kuću, ali
je gradnja sada prekinuta.
Vučković dodaje da je sa suprugom Milojkom uz sudsko rešenje konačno ušao u
svoju kuću i na svoj posed ali da se njegovo imanje u katastru i dalje vodi
na ime te Albanke.
Srbi u Klini ističu da su u poslednjih godinu dana sudije EULEX-a preuzele
predmete u vezi sa "kupoprodajom" srpske imovine falsifikovanim dokumentima.
Povratnik Živan Mazić kaže da su i njegove dve kuće i 39 ari placa u centru
Kline falsifikovanim dokumentima prodati za samo 39.000 nemačkih maraka, a
zatim su uknjiženi na ime jednog Albanca u Klini.
"Nakon što su grafolozi u Bugarskoj dokazali da su dokumenta koja su overena
u sudu u Baru krivotvorena, EULEX-ov sudija u Klini doneo je sudsko rešenje
da sam ponovo vlasnik svog imanja", kaže Živan Mazić.
I njemu su, međutim, u katastru u Klini rekli da još nisu dobili sudsko
rešenje i da se njegov posed i dalje vodi na ime tog Albanca. Živan Mazić
naglašava da je i taj Albanac u međuvremenu od 39 ari okućnice prodao pet
placeva.
Srbi u Klini pričaju da su se navodni kupci srpskih imanja žalili na doneta
sudska rešenja višem sudu i da je to razlog što imovina još nije uknjižena
na njihova imena.
Advokat Živojin Jokanović navodi da je u parničnom postupku na prvostepenom
sudu, po tužbi osam građana srpske nacionalnosti, doneto pet presuda u
korist Srba kojima su ugovori o kupoprodaji poništeni, jer su zaključeni na
osnovu falsifikovanih punomoćja.
"Do sada su samo tri presude potvrđene, a ostali predmeti su prešli u drugi
postupak u Okružnom sudu u Peći", kaže Jokanović.
Započeti sudski procesi i donesena sudska rešenja, kažu Srbi u Klini,
očigledno nisu zaplašili falsifikatore jer je februara ove godine
krivotvorenim papirima "prodata" i kuća Radovana Mazića.
Naši sagovornici kažu da i pored svih poteškoća polažu nadu u sudije EULEX-a
i na drugostepenom sudu, jer su oni već u nekim slucajevima na prvostepenim
ročištima utvrdili da su srpska imanja otuđena krivotvorenim papirima, a
doneli su i sudska rešenja o povraćaju poseda. |
| |
Nikola Bešević
Klina |
|
| |
| U registar upisane 24 stranke, registracija
do 23. januara |
| |
Rok za registraciju stranaka ističe 23. januara, a u Registar su za nešto više
od pet meseci koliko traje registracija, upisane 24 političke partije.
U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji vodi registar,
agenciji Beta je rečeno da je do kraja 2009. godine još 17 stranaka podnelo
prijavu i dokumentaciju za prijem u Registar.
Registracije je počela 23. jula prošle godine i traje šest meseci, što je
rok i da partije usklade statut i druge opšte akte sa odredbama novog zakona.
Prva je u Registar upisana Demokratska stranka koju zastupa Boris Tadić, a
potom manjinska Sandžačka demokratska partija na čijem je čelu bio Rasim
Ljajić, a sada je zastupa Rešad Hodžić.
U registar je kao treća partija upisana G17 plus koju zastupa Mlađan Dinkić.
U međuvremenu su upisane Jedinstvena Srbija Dragana Markovića, stranka
Udruženi penzioneri i socijalna pravda koju zastupa Ivana Brlić iz Novog
Sada, Zajedno za Kragujevac Veroljuba Stevanovića, Socijaldemokratska
partija Srbije koju zastupa Rasim Ljajić i Stranka za Sandžak.
Upisane su i Nova Srbija, Demokrartski savez Hrvata u Vojvodini, Partija
ujedinjenih penzionera Srbije, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka
Srbije, Srpska radikalna stranka, Narodna partija i Pokret snaga Srbije -
BK.
Upisane su i Sandžačka narodna partija, Stranka demokratske akcije Sandžaka,
Reformisti Vojvodine, Demokratska unija doline iz Preševa, Liberalno
demokratska partija, Socijalistička pratija Srbije, Demohrišćanska stranka
Srbije i Demokratska partija Bugara. Među 17 stranaka koje su podnele
dokumentaciju za prijem u Registar su Liga socijaldemokrata Vojvodine,
Demokratska stranka vojvođanskih Mađara, Savez vojvođanskih Mađara,
Socijaldemokratski pokret, Pokret veterana i Reformisti Sandžaka.
Partije za preregistraciju, po novom Zakonu o političkim stranakama treba da
prilože 10.000 potpisa. Za manjinske stranke potrebno je 1.000 potpisa. |
| |
| |
|
| |
| Srbija će dugo čekati da uđe u EU |
| |
Put Srbije od predaje zahteva za status kandidata do ulaska u Evropsku uniju
neće biti bez prepreka, a čekanje može da bude dugo, ocenili su danas
poljski mediji.
"Pregovori će potrajati nekoliko godina, proces pristupanja je usporen pošto
je 2004. godine odjednom primljeno 10 novih država. Čini mi se da je za
Srbiju realan rok 2016. godina", izjavio je za današnju Žečpospolitu Kaj-Olaf
Lang iz fondacije Nauka i Politika.
Po oceni tog nemačkog analitičara zajednički ulazak zemalja zapadnog Balkana
u EU je malo verovatan.
"Proširenje Unije za 10 država bilo je zemljotres za EU. Iako imamo
Lisabonski sporazum koji omogućava odlučivanje ne zna se da li će procedura
delovati i onda kada Unija bude imala 30 i više članica", rekao je Lang.
Ovaj analitičar je upozorio da kada bi sve zemlje zapadnog Balkana i Turska
ušle u EU, Unija bi brojala 35 zemalja i pretila bi paraliza ako Unija ne bi
pre toga ponovo reformisala svoje institucije.
Vodeći poljski dnevnici predaju zahteva Srbije u Stokholmu ocenili su kao
istorijski korak kojim se i Srbija pridružila zemljama naslednicama bivše
Jugoslavije koje svoju budućnost vezuju za Brisel, a ne za Moskvu.
Poljski mediji podsetili su da Srbija na putu u EU ima i specifične prepreke,
a to je nezavisnost Kosova i činjenica da još nisu izručena dvojica glavnih
haških optuženika - general Ratko Mladić i Goran Hadžić.
"Mladić je još uvek slobodan. Dok ne bude uhvaćen Holandija u svakom
trenutku može da počne da blokira pristupne pregovore", upozorila je
Žečpospolita.
Da je Kosovo znatno manji problem od izručenja generala Mladića ocenio je
danas i slovački dnevnik SME.
Šef Helsinškog odbora za ljudska prava u Beogradu, Sonja Biserko za današnju
Žečpospolitu kazala je da će pregovori Srbije i EU trajati godinama.
"Neće biti laki. Ali sve zavisi od toga koliko EU želi da primi zemlje
zapadnog Balkana u svoje okrilje", kazala je Sonja Biserko. |
| |
| |
|
| |
| U Srbiji ima 55 stranih službi bezbednosti |
| |
Direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Saša Vukadinović izjavio je
danas da u Srbiji ima 55 stranih službi bezbednosti iz 40 zemalja sa kojima
BIA sarađuje.
Na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, odgovarajući na
pitanja poslanika Srpske radikalne stranke, Vukadinović je rekao da u Srbiji
postoje ovlašćeni predstavnici službi bezbednosti drugih zemalja što je u
skladu sa procedurom i naveo da i Srbija u druge zemlje šalje svoje
pripadnike službi bezbednosti.
On je, međutim, naveo da su predmet interesovanja BIA oni koji rade mimo
procedure, odnosno saradnici stranih službi bezbednosti.
"Oni koji rade mimo procedure - saradnici, jesu predmet našeg interesovanja,
ali o tome ne mogu da govorim pred javnošću i o tome bi eventualno mogao da
govorim na zatvorenoj sednici odbora", kazao je Vukadinović. |
| |
| |
|
| |
| Banke otporne na krizu |
| |
Bankarski sektor u Srbiji ostao bi stabilan čak i da se u 2010. i 2011. godini
pogorša makroekonomska situacija, saopštila je Narodna banka Srbije.
"Rezultati stres testova, objavljeni početkom oktobra prošle godine,
pokazali su da bankama, u slučaju realizacije pretpostavljenog pesimističkog
makroekonomskog scenarija za 2009. i 2010. godinu, nije potrebna vanredna,
preventivna dokapitalizacija", navodi se u saopštenju.
NBS je, u sklopu redovnog praćenja finansijskog stanja banaka i stabilnosti
bankarskog sektora, u 16 banaka, koje čine 80 odsto bilansne sume bankarskog
sektora u Srbiji, ponovila stes test, na kreditni rizik u slučaju
nepovoljnih ekonomskih kretanja u 2010. i 2011. godini.
Dobijeni rezultati, kako je istakla centralna banka, potvrdili su da je
bankarski sektor visoko kapitalizovan i otporan na makroekonomske šokove,
odnosno da sa postojećim kapitalom i rezervama može da pokrije sve
projektovane gubitke i da, nakon toga, ostane iznad regulatornog minimuma.
"I u slučaju pretpostavljenog pesimističkog scenarija, pokazatelj
adekvatnosti kapitala bi i dalje ostao iznad propisanog minimuma od 12 odsto,
odnosno sa početnih 22,36 odsto u 2010. bi se smanjio na 16,04 odsto, a u
2011. godini na 15,16 odsto", navela je NBS. |
| |
| |
|
| |
| Karađorđeviću uručen Orden Svetog kneza
Lazara |
| |
Episkop raško-prizrenski Artemije odlikovao je danas u manastiru Gračanica
princa Aleksandra Karađorđevića Ordenom Prvog stepena Svetog kneza Lazara.
 Artemije je na liturgiji u manastiru Gračanica, koju je služio povodom Nove
godine po julijanskom kalendaru, rekao da Karađorđeviću odlikovanje uručuje
za posebne zasluge za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) i Eparhiju
raško-prizrensku i kosovsko-metohijsku.
"Sa velikom radošću čekamo dan kada ćemo našseg dragog princa krunisati
kraljevskom krunom, jer Srbija stoji na dva stuba, na kruni i dinastiji i na
Srpskoj pravoslavnoj crkvi", naveo je vladika Artemije.
Istim ordenom vladika je danas odlikovao i Dragana Radakovića, direktora
površinskih kopova iz Obilića.
Radaković je odlikovan, kako je rekao episkop, za pomoć SPC i za obnovu i
izgradnju srpskih pravoslavnih crkava u Obilicu i Prilužju.
"Neka ova Nova godina, kako je i počela sa radošću i blagoslovom Božjim,
neka nam cela godina bude tako ispunjena dobrim delima i duhovnom radošću.
Da nam ona donese ono što svi želimo, više mira, više zdravlja, više slobode,
ljubavi među sobom i među narodima, jer to je i poruka anđelske pesme na
rođenju Gospoda Hrista", rekao je vladika Artemije.
 Karađorđević je pre tradicionalnog uručenja božićnih poklona, deci u porti
manastira poželeo da narod na Kosovu i Metohiji opstane i živi u miru i
blagostanju. On je rekao da zna da na Kosovu i Metohiji ima mesta za sve
ljude.
Ima mesta, rekao je, "i za vas koji ste ovde i za one koji su proterani i
koji treba da se vrate u svoje domove".
Aleksandar i Katarina Karađorđević poklonili su u Gračanici jednu tonu
brašna, tonu šećera, pola tone testenine i tradicionalne božićne paketiće za
decu. Poklone je obezbedila Fondacija princeze Katarine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
