|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1230, 15. januar 2010.
| Agencije koje obavljaju pripreme za dolazak
bebe |
| |
Gotovo svi parovi koji čekaju dolazak bebe prolaze slično iskustvo - oni žele
da se pripreme najbolje što mogu a svi su spremni da im u tome pomognu.
Problem je što je saveta i informacija previše i što su često oprečni.
Budućim roditeljima, zatrpanim raznim podacima, u Americi sada mogu da
pomognu specijalizovane agencije.
Te agencije koje pomažu u pripremama za dolazak bebe, smatraju se čak
perspektivnom privrednom granom, a pomažu tamo gde babice, patronažne sestre
i dadilje ne mogu.
"Mi smo kao organizatori venčanja, samo što klijentima pomažemo da se
pripreme za dolazak bebe i da se izbore sa svim informacijama i potragama sa
kojima treba izaći na kraj", rekla je za AP predsednica Udruženja agencija
za pripremu bebinog dolaska Melisa Mug.
Ona vodi jednu takvu agenciju u Portlandu, u saveznoj državi Oregon. Kaže da
je njihov cilj da smanje ogroman stres i uštede vreme, tako da klijenti mogu
da se posvete onom što im je zaista važno.
"Ako je klijentkinji važnije da ide na pripreme za porođaj nego da traži
dečije sedište za auto, mi to možemo da uradimo umesto nje", ističe Melisa
Mug.
Agencije nude preporuke o proizvodima za bebe na osnovu svojih pretraga, a
razgovaraju i sa potencijalnim babicama i dadiljama.
Mnoge klijentkinje su žene od karijere ili one koje žive daleko od svoje
porodice. Agencije naplaćuju od 50 do 150 dolara na sat za pojedinačne
usluge, a paketi koštaju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dolara.
Stejsi Blekmar i njen suprug su, čekajući blizance, angažovali agenciju da
im pomogne u nameštanju dečije sobe i odabiru proizvoda koji će njihov dom
učiniti bezbednijim za decu.
Novopečena majka Ejmi Bler (43), koja radi na odgovornoj poziciji u jednoj
korporaciji u Denveru u Koloradu, kaže da su ona i njen suprug pre rođenja
ćerke angažovali agenciju da bi uštedeli vreme.
"I moj suprug i ja imamo zahtevne karijere. Mnoge stvari koje agencije rade
možete i sami, ali to oduzima dosta vremena koje mi nismo imali", objasnila
je Ejmi Bler.
Razvojni psiholog i asistent na Lebanon Veli koledžu u Pensilvaniji Keri
Smedli smatra da to može da predstavlja primer roditelja koji se bore da
ispune visoke zahteve društva.
"Živimo u društvu stručnjaka ili kulturi stručnjaka i ne verujemo da možemo
da uradimo bilo šta bez istraživanja i traženja pomoći. Više ne verujete
svojim instinktima - potreban vam je ekspert", kaže Keri Smedli.
Postoji i druga vrsta pritiska koja potiče od uvreženog mišljenja da
roditelji treba da žele sve da urade za svoju decu, kaže urednica jednog
časopisa za roditelje Kristina Verseleto.
"Mnogo toga ima veze sa očekivanjima da je sve u vezi deteta nešto što majka
treba da želi da radi", kaže Kristina.
Ona kaže da agencije mogu da ublaže stres i budu korisne ljudima koji mogu
da plate njihove usluge, ali da postoje i drugi dobri izvori informacija i
podrške, kao što su prijatelji i porodica.
"To je luksuz, posebno u ovakvoj ekonomskoj situaciji", kaže Kristina
Verseleto.
Melisa Mug priznaje da su zbog ekonomske krize neke agencije izgubile moguće
klijente, ali naglašava da su njihovi klijenti ljudi svih imovnih stanja.
"Ovo nije samo za najbogatije ili poznate ličnosti", dodala je Melisa.
Za Blekmarove, savet stručnjaka znači mirniji san. "Ovako je opuštenije i
manje stresno", kažu. |
| |
| |
|
| |
| Potvrđena smrt 18 članova misije UN na
Haitiju |
| |
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je juče da je potvrđena smrt 18
članova misije UN na Haitiju u katastrofalnom zemljotresu.
Procenjuje se da je na tom karipskom ostrvu nekoliko desetina hiljada ljudi
poginulo u utorak od zemljotresa jačine sedam stepeni Rihterove skale.
Ban je dodao da je u ruševinama sedišta UN u haićanskoj prestonici Port-o-Prens,
koju je zemljotres gotovo sravnio sa zemljom, potvrđena smrt i četiri
pripadnika međunarodne policije.
Danas je iz ruševina sedišta UN izvučen živ jedan čuvar što je, po rečima
Bana, "malo čudo".
Generalni sekretar je dodao da je još 100 članova misije UN zarobljeno u
ruševinama, dok se kao nestalo za sada smatra još 50 koji su u vreme
zemljotresa bili na drugde.
Ban je dodao da će njegov pomoćnik Edmon Mule stići u Port-o-Prens da
preuzme misiju UN i koordinira akciju međunarodne pomoći.
Portparol UN Martin Nesirki je naveo da svetska organizacija još sastavlja
listu poginulih članova svog haićanskog i međunarodnog civilnog osoblja pri
misiji UN. |
| |
| |
|
| |
| Uhapšen Izraelac koji je imao 17 žena i 37
dece |
| |
Jedan Izraelac iz Tel Aviva koji je imao harem od 17 žena, sa kojima je imao
37 dece uhapšen je zbog sumnje da je izvršio silovanje, incest i držanje
ljudi u ropstvu, saopštila je danas policija.
Policija navodi da je Goel Racon, koji je uhapšen u utorak, držao 17 žena u
stanju skoro potpune pokornosti u najmanje tri stana na teritoriji Tel
Aviva. On je sa njima imao 37 dece, od kojih je neku decu dobio i sa
vlastitim ćerkama.
Racon, čije ime znači "spasilac" na hebrejskom, nalazi se trenutno u zatvoru
u Tel Avivu. Uhapšen je pošto su tri njegove žene podnele prijavu socijalnoj
službi, koja ju je prosledila policiji.
Deca su prebačena na staranje socijalnoj službi, a neke od žena su
oslobođene, saopštila je policija.
Izraelske vlasti su i ranije ispitivale Racona, ali nisu prikupile dovoljno
dokaza da ga optuže. Tek nedavno usvojeni zakon protiv trgovine ljudima
otvorio je vrata za pokretanje optužbe za držanje ljudi u ropstvu, rekao je
portparol policije Miki Rozenfeld.
Rozenfeld je naveo da je samo u jednom trosobnom stanu živelo 10 žena sa 16
dece. Svi stanovi su bili zamračeni, prljavi i u neredu, a Racon je iz
drugog stana nadgledao putem kamera kretanja žene i dece.
"Žene nisu zaista shvatale u kakvoj su situaciji bile, nisu razumele šta je
to sloboda", rekao je Rozenfeld.
Dodao je da su žene radile i Raconu predavale zaradu. On je, s druge strane,
imao knjigu pravila, među kojima je bila i zabrana telefoniranja bez njegove
dozvole.
"Svaki put kad ne bi učinile ono što im je rekao, morale su da mu plate
kaznu, koja je nekada išla i do 300 dolara", rekao je Rozenfeld.
Prošle godine je na jednom izraelskom televizijskom kanalu prikazan
dokumentarac o Raconu, u kome je navedeno da on u svojim stanovima drži 32
žene i 89 dece.
Policija, po rečima Rozenfelda, ispituje da li su i preostale žene i deca
povezani sa ovim slučajem.
U dokumentarcu su prikazane Raconove žene sa tetovažama njegovog imena i
lika na svojim telima. Mnoga njegova deca nazvana su po njemu.
On je u filmu naveo da njegove žene po slobodnoj volji žive sa njim, a
prikazano je kako ga one češljaju i hrane.
Neke od žena izjavile su u dokumentarcu da ih je Racon spasao od teških
životnih okolnosti. |
| |
| |
|
| |
| Za Nemce i posle tri decenije Zeleni
nezamenjivi |
| |
Tri decenije od osnivanja stranke Zelenih, dve trećine Nemaca tu partiju,
nastalu na temeljima alternativnih društvenih pokreta, smatra nezamenjivom
na političkoj sceni.
Rezultat ankete koji je objavio magazin "Štern" pokazuje da 63 odsto Nemaca
smatra da su Zeleni nužni, uprkos tome što je za 30 godina izrazito ojačala
ekološka svest građana i što su sve ostale stranke uključile u programe i
ekološke i druge teme Zelenih, kao što su briga o ličnim, građanskim pravima
i borba za ravnopravnost.
 Zelene su 13. januara 1979. godine u Karlsrueu osnovali aktivisti mirovnog,
ekološkog i ženskog pokreta, i mnogobrojne pristalice takozvanih K-grupa,
bliskih komunističkoj ideologiji.
Iako je ta partija u međuvremenu bila u vladajućim koalicijama u više
saveznih pokrajina i na saveznom nivou od 1998. do 2005. godine, mnogi
principi dogovoreni 1979. i dalje su na snazi.
Opredeljenost za "bazičnu demokratiju" je ostala. Nijedna stranka ne pazi
toliko na raspoloženje članstva kao Zeleni, a i dalje važi princip da
političari ne mogu da imaju vi-šestruke funkcije u partiji i parlamentu.
Vođstvo je uvek "dvojno", pa Zeleni imaju uvek dva šefa, ako je moguće
muška-rca i ženu, jednog sa istoka drugog sa zapada zemlje, jednog sa tzv.
realističkog i jednog sa tzv. fundamentalističkog krila stranke.
Ideje Zelenih su u međuvremenu postale "redovan repertoar" svih drugih,
tradiciona-lnih nemačkih stranaka. I ne samo to, prodrle su u svest
na-jširih slojeva stanovništva koje brižljivo po vrsti razdvaja smeće, štedi
energiju i vodu, montira solarna postrojenja na krovovima, ne odobrava
korišćenje atomske energije, ne prihvata genetski manipulisane
poljoprivredne proizvode, pazi da li je tunjevina u konzervi ulovljena tako
da nisu ugro-žavani delfini...
Do sada svakako izvan Nemačke najpoznatiji političar Zelenih je Joška Fišer
koji je bio prvi zeleni ministar u jednoj nemačkoj pokrajinskoj vladi i prvi
zeleni šef diplomatije SR Nemačke.
Fišer je 1999. bio i glavni učesnik u jednoj od najvećih kriza koju su
Zeleni preživeli - onoj koja je izbila posle saglasnosti Zelenih za učešće u
NATO-intervenciji protiv SR Jugoslavije. Ovaj potez, koji je Fišer kao
ministar inostranih poslova izričito podržao, za veliki deo članstva Zelenih
je značio konačan oproštaj stranke od pacifizma.
U međuvremenu je bilo više smena generacija među Zelenima. Dok je ova
stranka ulazila do sada samo u koalicije sa socijaldemokratama, prošle
jeseni je ušla u Zarlandu u savez sa liberalima i konzervativcima, a
pretprošle godine samo sa konzervativcima u Hamburgu.
No to, kako tvrde politi-čari Zelenih, neće postati pravilo. Stranka ostaje
otvorena i za druge opcije, čak prednost daje kombinacijama na levom
političkom spektru, ali i dalje isključuje saveze sa strankom Levice.
Pionirski duh Zelenih, prve novoosnovane stranke u posleratnoj Nemačkoj koja
je uspela da godinama ostane u Bundestagu i održi biračko telo, i danas je
vidljiv.
Tako su Zeleni prošle godine postali prva nemačka stranka koja je na mesto
predsednika izabrala Nemca migrantskog porekla - Čema Ezdemira čiji su
roditelji u Nemačku došli kao radnici iz Turske.
Komentator jednog nemačkog nedeljnika je povodom jubileja Zelenih primetio
da je nedavno šef Nemačkog fudbalskog saveza (DFB) Teo Cvanciger pokazao
kako je veliki uspeh koji je ova stranka postigla i kako je mnogo uspela da
promeni u Nemačkoj za tri decenije.
Cvanciger je, naime, rekavši koketno da je u Hrišćansko-demokratsku uniju
(CDU) 1970. stupio jer Zelenih tada nije bilo, izrazio ne samo ogromno
poštovanje za borbu Zelenih protiv rasizma i nacionalizma. Istakao je da
svetsko fudbalsko prvenstvo za žene 2011. u Nemačkoj mora da bude "neutralno
sa stanovišta zaštite klime".
Zeleni za 30 godina nisu promenili samo rečnik, već i način razmišljanja
ljudi, zaključio je komentator. |
| |
Snežana Bogavac
Berlin |
|
| |
| Rajsferšlus - mali veliki izum |
| |
Patent-zatvarač ili rajsferšlus, ta napravica koja drži zajedno toliko toga u
svakodnevnom životu, rodio se još sredinom 19. veka, ali su decenije morale
da prođu pre nego što je bio prihvaćen.
Čovek koji je 1846. godine patentirao šivaću mašinu - Elias Houv - prvi je
imao ideju za nešto slično današnjem patent-zatvaraču. Nazvao ga je "automatski,
neprekidni zatvarač odeće". Houv je patentirao svoj izum, ali je verovatno
zbog uspeha koji mu je donela šivaća mašina, odustao od marketinga svog
zatvarača.
Posle više od četiri decenije Vajtkomb Džadson, iz Čikaga, je 1891. prijavio
svoj patent-zatvarač, prilično za-mršeni sistem kopči, spona i kuka. Izum je
debitovao na Sve-tskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, ali s malo
komercijalnog uspeha, jer je sistem bio suviše složen i nespretan.
Džadson je kasnije bitno modifikovao dizajn, ali njegovom zatvaraču nije
išlo ni kad se tako usavršen pojavio na tržištu 1904. godine, jer niko nije
znao što da radi s tom novotarijom. Ljudi su bili navikli na dugmad, bili
zadovoljni njima i nisu mogli da zamisle ni jedan drugi način zakopčavanja i
otkopčavanja odeće.
 Iako se Džadston nadao širokoj primeni i velikom uspehu, njegov izum našao
je svoje mesto samo na čizmama i kesicama za duvan. Ni kad je dodatno
pojednostavio svoj izum, to nije bilo dovoljno da bi se rajsferšlus našao na
ženskim suknjama i haljinama. I dalje je to bila složena naprava.
Švedski doseljenik Gideon Sandbak dolazi 1913. u Džadsonovu kompaniju i
bitno usavršava izum kojem daje ime "razdvojivi zatvarač" a istovremeno
usavršava i mašine za proizvodnju rajsferšlusa.
Umesto kukica i rupica nova verzija ima dva niza zubaca koji čvrsto ulaze
jedan u drugi i lako i sigurno drže zajedno dve strane naprave, dva njena
elementa.
Stvar je sada izgledala vrlo slično onome što danas svi dobro znamo i ne
razmišljamo koliko je verzija i godina bilo potrebno za jedan od
najjednostavnijih mehanizama modernog vremena.
Tako običan, a tako genijalan, iako ne nužan i apsolutno neophodan,
rajsferšlus je postao beskrajno koristan u svakodnevnom životu. Ali
osvajanje tržišta takođe je trajalo dugo, gotovo dva veka.
Početak Prvog svetskog rata otvorio mu je vrata kad je američka vojska
odlučila da stavi patent-zatvarač na deo opreme i odeće vojnika. Tridesetih
godina, patent-zatvarač počinje da se koristi na dečjoj odeći. Reklamna
kampanja ga je predstavljala kao nešto što će deci omogućiti da se sama
obuku.
Godine 1934. patent-zatvarač je prvo osvojio Veliku Britaniju, kad ga je
vojvoda od Vindsora stavio na svoje pantalone i time jednim potezom slomio
otpor britanskih krojača.
Potom je na red došla Francuska, ali ne bez borbe, koja se pod nazivom "Bitka
za šlic" vodila 1937. godine. Naime, francuski modni dizajneri su shvatili
prednosti patent-zatvarača, ali trebalo je uveriti muškarce da su oni mnogo
bolji od dugmića.
Patent-zatvarače će krajem 30-ih konačno prihvatiti i ženska moda.
Drugi svetski rat će usporiti proizvodnju i prodaju, ali će ona po zavrsetku
rata preći milijardu patent-zatvarača godišnje.
Danas je na svemu, od pantalona do večernjih haljina, obuće, kofera do vreća
za spavanje, šatora...
Engleski naziv "ziper" patent-zatvarač je dobio u "B. F. Goodrich Company".
U povlačenju rajsferšlusa na svojim čizmama, vlasnik kompanije je čuo "žžzip"
i uzvinuo "zip er up", oponašajući zvuk koji je proizvodila ta mala
jednostavna naprava. |
| |
| |
|
| |
| Nikola Sarkozi postao deda |
| |
Francuski predsednik Nikola Sarkozi postao je deda u 55. godini, pošto je
njegov mlađi sin Žan dobio sina.
"Dobio je unuka", kazao je Frans presu neimenovani izvor iz Sarkozijevog
okruženja koji nije otkrio ime deteta, već je samo kazao da je "veoma
neobično".
Žan Sarkozi (23) je Sarkozijev sin iz prvog braka, koji je okončan 1989. U
septembru prošle godine Žan se oženio svojom prijateljicom iz detinjstva
Džesikom Sebaun-Darti, ćerkom osnivača lanca prodavnica električnih aparata
Darti.
Francuski predsednik ima još dvoje dece, Žanovog starijeg brata Pjera i Luja,
sina iz drugog braka rođenog 1997. Sarkozi se 2008. oženio treći put, bivšom
manekenkom i pevačicom Karlom Bruni. |
| |
| |
|
| |
| Muzičar i novinar u rumunskom ministarstvu
finansija |
| |
Ministar finansija Rumunije Sebastijan Vladesku angažovao je kao svoje
savetnike pevača rok grupe Holograf Dana Bitmana i televizijskog voditelja
Andreja Georgea, što se do sada ne pamti na rumunskoj političkoj sceni.
Vladesku je danas pojasnio da je Bitmana i Georgea angažovao kako bi
pronašli rešenja za komunikaciju sa građanima i da bi im na jasan i
razumljiv način prenosili informacije iz oblasti finansija.
Ministar je ocenio da će Bitman, kao popularna osoba, u dijalogu sa
građanima doznati šta oni misle o odlukama ministarstva finansija i šta
očekuju.
Andrej George će koordinirati službu za komunikacije Ministarstva finansija
i biće ministrov savetnik kako bi njegova komunikacija bila jasna za
stanovništvo i maksimalno razumljiva. Dan Bitman je pevač jedne od
najpopularnijih rumunskih rok grupa "Holograf", a voditelj je i zabavne
emisije na javnoj televiziji TVR.
Andrej George je već duži niz godina voditelj uspešnih radio i televizijskih
emisija, a igrao je i u filmovima "Amen" Koste Gavrasa i "Mladost bez
mladosti" Frensis Forda Kopole koji su snimljeni u Rumuniji. |
| |
| |
|
| |
| Obama: Hoćemo nazad naš novac |
| |
Američki predsednik Barak Obama izjavio je danas da želi da poveća porez
američkim bankama, da bi povratio novac poreskih ovveznika dat za oporavak
velikih finansijskih institucija pogođenih krizom.
Obama je izjavio: "Hoćemo nazad naš novac", ali i objasnio da ne želi da
kazni banke, već da ih spreči da se ponašaju neumereno, a nove bonuse koji
se daju zaposlenima nazvao je "opscenim".
U kratkoj izjavi u Beloj kući, Obama je istakao: "Ja imam obavezu prema
poreskim obveznicima".
On je naveo da su velike banke pokazale neodgovornost, da su ulazile u
nepromišljene rizike zbog kratkoročnog profita, kao i da su same sebe uvele
u krizu. |
| |
| |
|
| |
| Reći šefovima šta mislite o njima je dobro za
zdravlje |
| |
Reći svom nadređenom šta o mislite o njemu - dobro je za zdravlje i može
ujedno da mu pomogne da se poboljša, ocenili su danas britanski stručnjaci.
Preduzeća bi trebalo podržati da zaposlenima pruže priliku da redovno
procenjuju svoje nadređene, kako bi zaposleni bili "srećni i zdravi i da ne
bi bili pod stresom", preporučuje se u istraživanju predstavljenom na
konferenciji Britanskog udruženja psihologa u Brajtonu.
Za potrebe studije, 150 viših kadrova podeljeno je u dve grupe od kojih je
sama jedna dobila mišljenja podređenih.
"Kada su vodeći kadrovi bili upoznati sa komentarima zaposlenih, bili su
otvoreniji da promene svoj način rada i samim tim su postali efikasniji",
piše u studiji.
Oni koji mogu da budu iskreni sa svojim šefovima time se oslobađaju stresa,
objasnila je koautorka studije Ema Donaldson-Fajlder.
"Posledice stresa su sveprisutne: od psiholoških simptoma kao što su strah i
depresija ili fizioloških simptoma poput lupanja srca ili visokog krvnog
pritiska", dodala je ona.
Prema njenim rečima, "zaposleni češto zbog stresa uzimaju bolovanje, što
pojačava pritisak na one koji su ostali da rade, a to sve košta i zaposlene
i kompaniju". |
| |
| |
|
| |
| Kazna za prebrzu vožnju 200.000 evra |
| |
Jedan švajcarski sud je bogatog ljubitelja brze vožnje automobilom osudio na
globu uporedivu sa cenom vile - 300.000 švajcarskih franaka (200.000 evra).
Sud u Sen Galenu, na istoku Švajcarske, rekordnu kaznu je objasnio time što
vrednost imovine kažnjenog premašuje 20 miliona švajcarskih franaka (14
miliona evra).
Bogati vozač o kome podaci nisu objavljeni, višestruki je prekršilac
ograničenja brzine. Ovog puta, kada je ponovo kažnjen, vozio je 57
kilometara na sat brže od ograničenja na 80 km/h.
Kako piše ciriški list Blik, ranija rekordna kazna izrečena u Švajcarskoj za
prebrzu vožnju je bila upola manja - 110.000 švajcarskih franaka (75.000
evra). |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
