|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1230, 15. januar 2010.
| Sitnice koje su nam promenile život |
| |
Proteklu deceniju, pored velikih političkih i ekonomskih, obeležile su i
postepene promene stila života. One se najčešće ne primećuju dok se dešavaju,
kao kada deca rastu.
Deo tih "sitnica" koje su nam promenile život od početka milenijuma sledi,
ne po značaju, već abcednim redom.
Aerodromi - Da li se sećate vremena kada se niste izuvali pre ulaska
u avion i kada ste slobodno unosili flašicu soka u putničku kabinu? Opasnost
od terorizma izbrisala je to vreme.
 Ajpod
- Ikona digitalne ere. Lansiran 2001, a šest godina kasnije bilo je prodato
već 100 miliona ajpoda.
Alternativna medicina - Od akupunkture do dodataka od bilja u borbi
protiv bolesti, uključujući rak, alternativna medicina popularnija je nego
ikad.
Apps odnosno aplikacije - Godine za nama obeležila je eksplozija
različitih uređaja, od ajfona (iPhone), preko laptopa, do dži-pi-esa (GPS).
Blekberi - Prošlo je vreme kada bi vas ta reč asocirala na
jagodičastu voćku - kupinu. Danas blekberi znači samo jedno - pametni
telefon koji koristi više od 28 miliona ljudi u svetu.
Blog - Svi su na blogu i ponekad se pitamo kako smo uopšte provodili
vreme pre bloga. Procenjuje se da ima više od 100 miliona blogova.
Budi zelen - Ne koristi plastične kese već platnene, to već i školska
deca govore roditeljima.
Debljina - U prethodnih desetak godina debljina je proglašena
državnim neprijateljem.
Džipies - Više i ne možemo da se izgubimo. Ali pazite kada određujete
lokaciju jer je jedan par "omašio" za 650 kilometara pošto je umesto Carpi
ukucao Capri.
Fejsbuk - Gotovo je nemoguće zamisliti da je svojevremeno ta mreža
bila ograničena samo na studente na Harvardu. Sada ima više od 300 miliona
korisnika širom sveta.
Gugl - Postao je deo naših moždanih funkcija. Šta god te zanima,
izgugluj.
Jutjub - Za ubijanje vremena i zabavu gledanjem video materijala.
Kablovska TV - Sve je na kablovskoj - vesti 24 sata, drama koja
dobija Emija, pa i Opra na kablovskoj.
Kamere - Čak i vaša baka ima digitalnu kameru i preko mejla vam šalje
fotografije ili ih postavlja na sajtove.
Kroks - Plastične klompe koje su se pojavile 2002. Mnogi ih vole jer
su udobne i lagane ali imaju i brojne protivnike koji pozivaju na uništenje
kroksica. Teško jer ne treba smetnuti s uma da ih je i Mišel Obama nosila
letos na odmoru.
Mobilni - Više od 85 odsto Amerikanaca koristi mobilne telefone.
Sličan je trend i u svetu.
Organsko - Organska hrana je "in" i u SAD je to danas industrija
vredna 21 milijardu dolara u poređenju sa 3,6 milijardi u 1997. Naravno, i
Mišel Obama u vrtu Bele kuće ima organski povrtnjak.
Povezanost - Non-stop smo povezani preko kompjutera. Ako vam šef u
nedelju pošalje mejl, bolje odgovorite jer opravdanja nema, osim ako ste
"of" na Antarktiku.
Rialiti TV - Gledaoci postaju zavisnici a učesnici u rijaliti
programima pokušavaju da postanu slavni.
Starenje - Nije moderno pokazivati godine. I 50-godišnjakinje danas
oblače isto što i 18-godišnjakinje, devojčice liče na devojke, duga kosa se
nosi bez obzira na godine a ženska moda sve više izgleda kao da je namenjena
samo jednoj starosnoj grupi.
Tetoviranje - Počelo je nevino - leptirićem na ramenu ili nekim
plemenskim simbolom na nadlaktici. Zatim su stigli kineski znaci čije je
pravo značenje uglavnom nepoznatno tetoviranom. Sada ih svi imaju, čak i
sredovečne gospođe.
Trudnoća - U modi je stomak koji pupi, kreira se šik odeća za
trudnice, fotografišu ih čak i nage, sve u slavu trudnoće.
TV ekrani - Postali su veći i tanji i pretvorili dnevne sobe u
bioskope.
Vikipedija - "Majka Mara" za lenje studente, uvek dostupna
enciklopedija sa uglavnom tačnim podacima. |
| |
| |
|
| |
| Namirnice u Srbiji najjeftinije, ali i plata
najniža |
|
|
Osnovne životne namirmice najskuplje su u Sloveniji i Hrvatskoj, slede Crna
Gora, Bosna i Hercegovina i Mađarska, gde su cene najpribližnije Srbiji.
Građani Slovenije na kupovinu 18 osnovnih životnih namirnica potroše oko 29
evra, a u Srbiji oko 16 evra, ali je i slovenačka prosečna plata skoro tri
puta veća od srpske iznosi oko 930 evra. U Srbiji se oko 40 odsto zarade
troši na hranu i piće, a prosečna mesečna plata iznosi oko 330 evra.
 Istraživanje
pokazuje i da u Hrvatskoj građanima za kupovinu osnovnih namirnica potrebno
oko 27 evra, a u Bosni i Hercegovini oko 20 evra. Prosečna plata u Hrvatskoj
je oko 750 evra, dok je u Bosni približnija srpskoj i iznosi oko 390 evra.
Na spisku namornica koje su kupljene nalaze se mleko, hleb, piletina,
pirinač, grašak, sok, pivo, krompir, jabuke, čokolada, brašno, ulje,
kačkavalj, šećer, pasta za zube, mineralna voda, jaja i makarone.
Građane Srbije, u odnosu na zemlje regiona, najmanje košta kupovina hleba,
makarona, ulja i piva.
Istraživanje je pokazalo i da su kupci u regionu najviše naklonjeni kupovini
domaćih proizvoda.
U srpskom Delta Maksiju navode da je u njihovim marketima oko 70 odsto robe
domaće proizvodnje, u hrvatskom Konzumu je oko 65 odsto domaće u velikim
marketima, a u malim i oko 80 odsto, a u slovenačkom Merkatoru je oko 80
odsto robe domaćeg porekla.
Kupci se za domaću robu uglavnom odlučuju zbog kvaliteta i prepoznatljivog
brenda, ali je u uslovima krize, kako navode u marketima, sve presudniji
faktor postala i cena.
U Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji radi se na promociji domaćih proizvoda, kako
bi podstakli građane da ih kupuju.
U Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, situacija je drugačija i na rafovima
dominira roba iz uvoza, većinom iz Srbije, što pokazuje da u tim državama
nije dovoljno razvijena prehrambena proizvodnja.
U diskontu Laković u Podgorici čak 70 odsto robe je iz Srbije, a oko pet
odsto iz Crne Gore. Kako je rečeno prilikom obilaska marketa Voli i Laković
u Podgorici, u Crnoj Gori nema velike domaće proizvodnje prehrambenih
proizvoda, tako da se ona uglavnom uvozi.
Crnogorska proizvodnja napreduje u oblastima vina, piva i rakija, gde je
većina proizvoda crnogorskog porekla.
U podgoričkom supermarketu Voli navode da pokušavaju da što više domaće robe
bude na rafovima i dodaju da je sada oko 10 do 15 odsto robe iz Crne Gore,
U Udruženju građana Moja Srbija, koji se bave promocijom srpskih proizvoda i
pokretači su akcije Kupujmo domaće, navode da su srpski proizvodi
konkurentni domaćim proizvodima susednih zemalja, i po ceni i po kvalitetu i
da je na građanima Srbije, da biranjem domaćeg pomognu da se srpska privreda
razvija. |
| |
Snežana Dragaš.
Beograd |
|
| |
| Bojana-reka sa dva korita |
| |
Reka Bojana, koja izvire iz Skadarskog jezera, dostigla je ovih dana rekord od
blizu šest metara, koliko je njen vodostaj iznosio 1952. godine.
Reka, duga 43 kilometra, poplavila je stoga, i svoje "delo", Adu na kojoj se
nalazi eksluzivno turističko-nudističko letovalište i preti da na tom
području "iscrta" novi geografski ambijent.
Bojana "odnosi" vodu Skadarskog jezera, ali je njen tok sve sporiji, zbog
ogoromnih količina mulja koji se decenijama taloži u rečnom koritu, pa se
zato reka izlije, čim u njenom zaleđu ima jačih padavina.
 Iz
istog razloga, kao i zbog toga što je rečno korito, gotovo čitavom dužinom
ispod nivoa mora, morski talasi, kada duva jaki južni vetar, kao što je ovih
dana, vraćaju rječnu vodu u korito i tako utiču na brže plavljenje okolne
ravnice.
Na vodni režim Bojane, svakako, uticaja imaju i hidroakumulacije na Drimu, u
Albaniji, kroz koju reka teče u dužini od oko 20 kilometara.
Bojana je plovna reka i sve do 60-tih godina 20. veka njome su plovili
brodovi, ulazeći u Skadarsko jezero, sve do Virpazara kod Rijeke Crnojevića.
Plovidbu rekom, međutim, uglavnom su morali da odrzavaju sami ljudi, upravo
zbog topografskih karakteristika reke i njene doline, a posebno zbog
činjenice da se Bojana, sa Skadarskim jezerom, nalazi u kriptodepresiji.
Još je Mletačka Republika, u 14. i 15. veku, preduzimala akcije na
regulisanju rečnog korita Bojane, a Turska se time počela baviti u 19. veku.
I Crna Gora, bez obizra na neprijateljske odnose sa Otomanskom imperijom,
pokazivala je spremnost za zajedničku regulaciju Bojane.
Kralj Nikola Petrović je, štaviše, početkom 20. veka bio naručio projekat za
regulisanje nivoa Skadarsklog jezera, da bi se dobile plodne oranice. Njime
je bilo predviđeno i prokopavanje tunela kroz planinu Rumiju, da bi se "višak"
vode iz Jezera odveo u Jadransko more.
Korito Bojane je zasuto muljem i kamenjem posebno tokom jedne velike poplave
u drugoj polovini 19. vjeka, kada je Drim snažno nadošao, donoseći ogromne
količine materijala. Drim je tada, takoreći, zbrisao staro korito Bojane.
Nakon što su se odnosi Crne Gore i Turske kako - tako popravili, kad nije
bilo čestih bitaka i pošto je Crna Gora priznata kao nezavisna država,
održavana je plovnost Bojane.
Tako je bilo i u vreme Kraljevine Jugoslavije, kao i posle Drugog svetskog
rata, do 1948. godine, kada su Jugoslavija i Albanija, koliko-toliko,
brinule o regulisanju toka reke.
Nakon prekida odnosa između dve zmelje, zbog Rezolucije Informbiroa, Bojana
je, takoreći, prepuštena svojim neobičnim i morskim ćudima. I, naravno,
usled stalnog zasipanja šljunkom, gotovo je prestala da bude plovna rijeka.
Crnogorska akademija nauka i umetnosti i Albanska akademija nauka su prije
dve-tri godine pocele da rade na zajedničkom projektu "Uređenje vodnog
režima Skadarskog jezera i rijeke Bojane".
Prema tom projektu, za početak je najvažnije da se očisti njen rukavac koji
je u prošlosti napravio ostrvo Adu. Ako se to ne učini, kako stručnjaci
upozoravaju, preti opasnost da se ušće Bojane, zbog stalnih naslaga sljunka,
zatvori.
Tako bi se moglo dogoditi da Ada postane poluostrvo. Održavanjem sadašnje
delte Bojane, sa glavnim tokom i rukavcem na ušću, ne samo što bi se
smanjila opasnost poplava, nego bi se Bojana ponovo učinila plovnom rekom.
Bojana je, kako geografi i hidrolozi smatraju, po mnogo čemu svojevrsno čudo
prirode. Hidrolog Mihailo Burić navodi da je dno reke ponegđe i na pet
metara ispod nivoa mora. Kod mesta Fraskanjela, uzvodno, čak je 15 metara
ispod nivoa mora.
Smatra se, takođe, da Bojana ima dva korita, sadašnji površinsko tok rijeke,
a ispod njega , kako se objašnjava, nalazi se staro korito, zasuto šljunskom.
Preko tog šljunka nataložen je glinoviti nepropusni sloj u kome je reka
usekla novo korito.
Burić smatra da se podzemno korito Bojane nalazi na 10 do 15 metara ispod
sadašnjeg, površinskog, toka reke.
Geolozi i geografi smatraju da su današnja skadarsko-jezerska kotlina i ušće
Bojane nekada bili morski zaliv. Pred dugotrajnim naslagama šljunka i mulja,
kao i usljed tektonskih poremećaja, more se povuklo ali ta "bitka" još nije
zavrsena.
Reka Bojana i Jadransko more i dalje su "u ratu", u stalnom procesu
sudaranja plime i oseke, ječnog šljunka i mulja i morskih talasa. Zato, po
svemu sudeći, geografija na tom području još nije "rekla" poslednju. |
| |
Ilija Despotović
Podgorica |
|
| |
| Važno je učestvovati |
| |
Na 21. zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru (12 28. februar) Srbija će
debitovati na "belim olimpijadama" sa 11 takmičara u pet sportova i bez nade
da će oni postići zapažene plasmane
Do svečanog otvaranja 21. zimskih olimpijskih igara u Vankuveru (12 28.
februar) ostalo je samo 29. dana i Olimpijski komitet Srbije čini
maksima-lne napore da prvo samostalno učešće sportista Srbije (u Torinu
2006. takmičili su se prvi i poslednji put kao predstavnici SCG) na "belim
olimpija-dama" bude što bolje organizovano, a ostalo je na sportskim
savezima zimskih sportova, sportistima i njihovim trenerima...
 A
u tom delu našeg olimpijskog i sportskog pokreta stanje je takvo da se ni na
samo tri nedelje do polaska na put u Kanadu ne zna ko će u "godini jubileja"
(OKS ove godine obeležava 100 godina postojanja) predstavljati Srbiju na
Igrama u Vankuveru.
Zna se, da ćemo imati devet ili 11 olimpijaca, maksimalno u pet sportova, da
će nordijci otputovati 5. februara u Vankuver, da će im se 10. pridružiti
alpinci, a 17. takmičari u bobu i snoubordu. Zna se i da će se oni držati
davno zastarelog olimpijskog slogana "važno je učestvovati". Tako je,
uglavnom, bilo na većini zimskih olimpijskih igara, s izuzetkom onih iz
osamdesetih godina kada su nekadašnja Jugoslavija i Jugoslovenski olimpijski
komitet imali alpince i skakače za najvišu svetsku konkurenciju i kada su
osvojene četiri medalje.
Naši današnji predstavnici, naravno, ne mogu da računaju na borbu za medalje,
uostalom pravo učešća u Vankuveru nisu izborili svojim rezultatima. Nisu
ostvarili olimpijske norme, već će na Igrama učestvovati na osnovu kvota.
Tako je olimpijska kvota za nordijsko trčanje "osvojena" samim učešćem na
Svetskom prvenstvu prošle godine. Plasman (po-slednja mesta) nije bio bitan.
U ovom trenutku zna se da će-mo u Vankuveru imati dva pre-dstavnika u
skijaškom trčanju, jednog bijatlonca i dve alpske smučarke. Takođe, već je
gotovo sasvim izvesno i učešće boba četvoroseda, a ostalo je da im se
pridruži i dvoje mladih snoubordera (Nina Micić i Boris Judin) koji su
jedini na putu da plasmanom među 30 najuspešnijih izbore olimpijske norme:
Trenutno su na 34. i 36. mestu, a kad se ovog i narednog vikenda završi
kvalifikacioni ciklus i kad se "ukloni" višak takmičara iz pojedinih zemalja,
verovatno će se naći među trideset najboljih.
Budući da je reč o kvotama, a ne o normama, sportski savezi u alpskom i
nordijskom skijanju i bijatlonu treba da odrede svoje učesnike kaže
Branislav Jevtić, šef naše misije u Vankuveru.
Olimpijski komitet Srbije je učinio sve da omogući sportistima uslove za
pripreme i takmičenja tokom sezone, kao i za boravak i učešće na Igrama. Svi
će imati sedam dana za aklimatizaciju u Vankuveru, imaće lekara i
fizioterapeuta, naravno i trenera za svaki sport. Moglo bi se reći da imaju
uslove kakve je Milorad Čavić imao u Pekingu...
Naravno, oni neće postići ni približno slične rezultate onima koje postiže
naš najbolji sportista, ali ni onakve kakve na Letnjim igrama postižu
sportisti iz druge kategorije u kategorizaciji OKS. A naši predstavnici u
zimskim sportovima jedva postižu rezu-ltate za petu jkategoriju...
Zimski sportovi i dalje stagniraju
Problem je činjenici da zimski sportovi nikako ne mogu da uhvate koren u
Srbiji. Samo delom razlozi za to mogu se tražiti u tradiciji, a mnogo više u
neaktivnosti sportskih saveza zaduženih za razvoj ovih sportova.
Gotovo da se sva njihova aktivnost vezuje za predolimpijsku godinu i napore
da se ode na Zimske olimpijske igre, makar kao "turisti". Od Torina 2006. do
danas ništa ozbiljno nije urađeno na omasovljenju, a bez toga nema ni
podizanja kvaliteta. Aktivni takmičari u nordijskom skijanju i bijatlonu
mogu se izbrojati na prste jedne ruke kao i njihova učešća na međunarodnim
takmičenjima tokom godine.
Najbolji alpinci su mahom porodični "proizvosi", a daleko najozbiljnije se
radi u najmlađem zimskom sportu na našim prostorima snoubordu. Pred toga, na
školovanju domaćih stručnjaka ništa nije urađeno, pa se i dalje koriste
sporadične usluge slovanačkih trenera...
Sada se, u tom pogledu, otišlo i korak dalje. Angažovani su i slovenački
sportisti, budući da su u sastavu boba četvoroseda, pored iskusnog pilota
Vuka Rađenovića i bivšeg skakača motkom Igora Šarčevića, koji je imao dve
ozbiljne povrede tokom sezone, i Damjan Zlatnar i Uroš Stegel, koji se na
sajtu međunarodne federacije još vode kao slovenački takmičari. Da li će na
vreme dobiti srpske pasoše možemo samo da nagađamo...
Zbog toga ne bi trebalo oče-kivati da će u Vankuveru biti nadmašeni najbolji
plasmani, koje su postigli sportisti iz Srbije, bez obzira da li su se
takmičili pod zastavom SRJ ili SCG.
Najbolji plasman u alpskom skijanju 27. mesto postigli su u slalomu Mirjana
Granzov u Naganu 1988. i Marko ?orđević u Solt Lejk Sitiju 2002. što je tri
mesta bolje od najboljeg plasmana Jelene Lolović (30. u Torinu), koja će po
svemu sudeći biti i naša najveća uzdanica u Vankuveru.
U bobu najbolji plasman je 25. mesto iz Solt Lejk Sitija 2002. u
konkurenciji 33 četvoroseda, u skijaškom trčanju najuspešniji takmičar je
bivši biciklista Aleksandar Milenković (75. mesto, Albervil 1992), a on je s
86. mestom iz Torina 2006. i naš najuspešniji bijatlonac.
Ukupno, najbolji plasman ostvario je Trifun Živanović zauzevši 24. mesto u
umetničkom klizanju na prošlim Igrama, ali on nije produkt našeg umetničkog
klizanja, budući da je celu sportsku karijeru gradio u Sjedinjenim Američkim
Državama u kojima se rodio i u kojima živi sve vreme.
Očigledno, Olimpijski komitet Srbije moraće jednom da stavi na dnevni red
odnos prema zimskim sportovima i zimskim olimpijskim igrama i da prelomi da
li će, kao član Međunarodnog olimpijskog pokreta uče-stvovati na igrama po
principu "univerzalnosti", na osnovu kojeg svaki nacionalni komitet ima
pravo na po jednog takmi-čara i takmičarku bez obzira na kvalitet, ili će i
dalje nastaviti po istoj praksi.
Treći put je da se zajedno (i pre svega) sa Ministarstvom omladine i sporta
i sportskim savezima u zimskim sportovima učini nešto na "presađivanju"
zimskih sportova na padine naših planina. Investiranje ne baš malih svota
novca u takmičare, od kojih se na olimpijskoj sceni najviše sme da očekuje
da stignu do cilja, svakako nije rešenje. |
| |
| |
|
| |
| Virtuelno skidanje putnika na aerodromima |
| |
Novi skeneri za pregled tela biće instalirani na svim najvećim aerodromima u
Kanadi, najavilo je Ministarstvo saobraćaja te zemlje.
"Moramo da predupredimo terorističke elemente i ostanemo budni", izjavio je
ministar saobraćaja Džon Berd .
Do proleća će biti kupljena 44 skenera i služiće za pregled putnika na
aerodromima u Otavi, Torontu, Vankuveru, Kalgariju, Edmontonu, Vinipegu i
Halifaksu.
 Od
pregleda će biti izuzeti mlađi od 18 godina, a ostali putnici koji ne žele
da budu skenirani biće detaljno ručno pretreseni.
Pravo na fizički pretres neće, međutim, imati oni putnici koji iz nekog
razloga budu proglašeni sumnjivim.
Kapacitet skenera je od 300 do 600 putnika na sat, a cena jednog uređaja je
250.000 dolara.
U drugoj polovini prošle godine na manjem aerodromu u Kelovni u Britanskoj
Kolumbiji već je obavljeno testiranje sličnog skenera koji omogućava
trodimenzionalno skeniranje lju-dskog tela, ali i otkri-vanje oružja,
eksploziva, droge i drugih potencijalno opasnih predmeta.
Za razliku od metalnih detektora koji ne mogu da otkriju naprave sa
plastičnim eksplozivom, novi detektor će to moći, koristeći radio talase.
Operater skenera će videti sliku celog tela, ali ne i samog putnika.
Dobijene slike biće izbrisane.
Reagovanja povodom vladine odluke o uvođenju "telesnih skenera" tek se
očekuju, ali se već ukazuje na potrebu podrobnog ispitivanja zdravstvenih i
drugih aspekata primene masovnog skeniranja, ukjučujući i moguće ugrožavanje
privatnosti.
Prema analizama i zaključcima Ministarstva zdravlja Kanade, jačina energija
koju emituju novi skeneri je tek desetohiljaditi deo energije koja nastaje
pri upotrebi mobilnih telefona.
Novi skeneri instalirani su na 19 aerodroma u SAD, a u Evropi na
amsterdamskom aerodromu Shiphol.
Članice Evropske unije su podeljene oko potrebe za novim skenerima i do sada
su samostalno odlučivale da li će ih uvesti ili ne. EU je u 2008. obustavila
primenu propisa za uvođenje tih skenera na zahtev Evropskog parlamenta. |
| |
| |
|
| |
| Susedi dobili novog predsednika |
| |
Nemački mediji u osvrtima na ishod nedeljnih predsedničkih izbora u Hrvatskoj
ističu pre svega da je pobednik, Ivo Josipović, neobična politička ličnost i
čovek čiju najavu da će se boriti protiv korupcije i kriminala valja
shvatiti ozbiljno.
Frankfurter algemajne cajtung navodi da Josipović ni u jednom trenutku nije
dopustio da ga konkurent, Milan Bandić, isprovocira i da je u predizbornoj
kampanji ponavljao da "rad mora da se isplati i da prestupnici moraju da
budu kažnjeni bez obzira na status koji imaju".
 "U
Hrvatskoj se to nikako ne podrazumeva samo po sebi. Možda je Josipović
izbore dobio jer su Hrvati želeli da spreče da Bandić dođe na mesto
predsednika. To samo smanjuje pritisak očekivanja od novog šefa države.
Josipovićev stil će se znatno razlikovati od onoga koji su negovali njegovi
prethodnici Tuđman i Mesić. Za zemlju kojoj predstoji ulazak u Evropsku
uniju (EU) to nikako nije mana", navodi Frankfurter algemajne.
Vodeći privredni dnevnik Handelsblat navodi da doduše Josipović važi za "poštenog
gnjavatora", ali dodaje i da u Hrvatskoj, potresanoj korupcionaškim
skandalima, Milan Bandić slovi kao simbol "starog političkog establišmenta".
"Većina Hrvata takve političare više ne može da podnese, pa zbog toga na
kraju ni Bandić nije više imao nikakvih šansi", navodi ovaj dnevnik.
List još podseća da je i premijerka Jadranka Kosor, kao i sada Josipović,
borbu protiv korupcije proglasila glavnim zadatkom, jer "oboje znaju da će
Hrvatska, ako na ovom polju ne pokaže jasne uspehe, imati teškoća sa
planiranim ulaskom u EU 2012. godine".
Fajnenšel tajms Nemačka navodi da je Josipović kao "kultivisana ličnost i
čovek od integriteta upravo onaj šef države koji Hrvatsku treba da
predsatvlja u inostanstvu u trenutku kada ta zemlje planira da 2012. uđe u
EU".
 "Uz
to, Josipović se, kao specijalista za međunarodno pravo, razume i u
rasvetljavanje ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji. Međunarodnu pažnju već
je izazvao njegov nagoveštaj da bi Hrvatska mogla da povuče tužbu protiv
Srbije za genocid predatu Međunarodnom sudu u Hagu. To bi bio potez koji bi
doprineo pomirenju sa Beogradom", navodi Fajnenšel tajms Nemačka.
Od septembra opoziciona Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) je u
saopštenju naglasila da je "podrška koju je Josipović dobio i koja
prevazilazi partijske okvire jasna potvrda da ljudi u Hrvatskoj konačno žele
da raskrste sa korupcijom i sistemom starih klanova i veza".
"Ako to uspe, onda je dan kada je Ivo Josipović izabran za predsednika
zaista praznik demokratije", ocenila je SPD. |
| |
| |
|
| |
| Fordu 65 miliona dolara za Indijanu |
| |
Bijonse i Džej-Zi zaradili su 122 miliona dolara od juna 2008. do juna 2009,
više od ijednog drugog para u svetu šou biznisa, objavio je magazin Forbs .
 Muzički
par dospeo je na vrh Forbsove liste parova sa najvećom zaradom ne samo
zahvaljujući svojim hitovima, već i reklamiranju velikih firmi kakve su
Badvajzer i Ameriken ekspres . Bijonse je zaradila 87 miliona dolara, a njen
muž 35 miliona dolara.
Na drugom mestu su Harison Ford i njegova devojka Kalista Flokart, sa 69
miliona dolara, koje su stekli pre svega zahvaljujući Fordovoj zaradi od
filma "Indijana Džons i kraljevstvo kristalne lobanje".
Fordov honorar za taj film bio je 65 miliona dolara.
Bred Pit i Andželina Džoli su na trećem mestu sa 55 miliona dolara, poteklih
od filmova "Tražen" i "Neobičan slučaj Bendžamina Batona".
Slede Vil Smit i Džejda Pinket Smit, sa 48 miliona dolara i Dejvid i
Viktorija Bekam, sa 46 miliona dolara.
Na šestom mestu su Elen Dedženeres i njena partnerka Porša de Rosi, sa 36
miliona dolara, a na sedmom Tom Henks i Rita Vilson , sa 35,5 miliona dolara.
Među parovima na listi 15 najbogatijih su i Džim Keri i Dženi Makarti i
Nikol Kidman i Kit Urban. |
| |
| |
|
| |
| Salo na zadnjici i butinama je zdravo |
| |
Zaokrugljena zadnjica i bokovi, kao i punije butine su "dobri za zdravlje",
zaključili su britanski naučnici u studiji koja je objavljena u
specijalizovanom časopisu.
 Salo
na bokovima, butinama i zadnjici štiti od dijabetesa i srčanih bolesti,
rekao je Konstantinos Manolopulos, jedan od tri naučnika koji je vodio
istraživanje na unverzitetu Oksford. Studija je objavljena u britanskom
časopisu specijalizovanom za pitanja gojaznosti.
Međutim, salo na stomaku je loše, naglasio je Manolopulos. Salo na stomaku
ima tendenciju da oslobađa štetne kiseline u telo kao i molekule citokina
koji imaju inflamatorno dejstvo i povećavaju rizik od dijabetesa i srčanih
oboljenja, zaključeno je u studiji.
"Ideja po kojoj je za zdravlje važno kako je salo raspoređeno je već duže
vreme poznata... ali tek nedavno smo mogli da pokažemo da su salo na bedrima
i velike butine dobri za zdravlje", rekao je doktor Manolopulos. |
| |
| |
|
| |
| Zanimljivosti koje su privlačile pažnju 2009. |
| |
Neke su ubrzo zaboravljene ali se neke i dalje prepričavaju. Francuska
agencija Frans pres izdvojila je sledeće zanimljivosti koje su tokom 2009.
privukle posebnu pažnju:
- Barak Obama je među najbolje čuvanim ljudima sveta, ali jednom američkom
paru to nije bila prepreka da nepozvan uđe na svečanu večeru u Beloj kući i
čak se približi predsedniku. Tarik i Mišel Salahi uspeli su da izigraju sve
mere bezbednosti i priključe se gostima na prijemu.
Elegantni i nasmejani, uživali su kada ih je predsednik Obama lično
pozdravio. Ali pošto uspeh sam po sebi nije dovoljan ako se za njega ne zna,
par se na Fejsbuku pohvalio i to uz fotografiju na kojoj je u društvu
potpredsednika Bajdena. Još traje istraga kako se to dogodilo.
- "Tačer više nije s nama", rečenica je koja je izazvala iskreno žaljenje
među konzervativnim poslanicima kanadskog parlamenta na jednoj svečanoj
večeri.
Poslanici koji gaje veliko divljenje prema bivšoj britanskoj premijerki
Margaret Tačer, odmah su sastavili poruke saučešća a službe premijera
pozvale su Bakingemsku palatu i sedište vlade u Londonu. Britanaci su bili
zatečeni.
Tužnu poruku je, kako se ispostavilo, poslao kanadski ministar transporta
Džon Baird, koji je jednom kolegi na večeri javio da je s ovog sveta otišao
Tačer - njegov 16-godišnji mačak. Mačak je, naravno, dobio ime u znak
poštovanja prema "čeličnoj ledi".
- Želeći da ugodi svojoj majci dobra kći kupila joj je nov madrac, a stari
bacila na đubre. Ali avaj, zajedno s madracem na otpadu je završila i sva
majčina životna ušteđevinu od milion dolara u gotovini.
Iako je majka ubrzo stigla na jednu lokalnu deponiju blizu Tel Aviva, bilo
je prekasno. Dragoceni madrac već je završio na glavnoj deponiji sa 3.000
tona otpada i nije nikada pronađen.
 -
Svet je u 2009. dobio novu pevačku super-zvezdu, britansku domaćicu Suzan
Bojl. "Ružni anđeo" (zbog neatraktivnog izgleda i anđeoskog glasa), nakon
učešća u šou programu "Britanija ima talenat" ne silazi sa svetskih
naslovnih strana.
Suzan Bojl potpuno je zavladala internetom, a njen prvi CD prodaje se u
rekordnim tiražima.
- Marko Colombo (38), vlasnik malog metalurškog preduzeća iz mesta Turbigo u
Lombardiji, gazda je kakvog svaki radnik može samo da poželi.
Pošto je osvojio gotovo milion evra na italijanskom lotou, deo dobitka
isplatio je svojim radnicima. Ukupno 350.000 evra, odnosno svakom zaposlenom
po 70.000. Pokazao se kao čovek od reči jer je obećao: "Ako dobijem,
podeliću novac sa vama".
- Iako je poznata kao zemlja koja je postigla najviše standarde u rodnoj
ravnopravnosti, Švedska je "zakazala" u vojnoj službi.
Šveđanke-vojnici se žale da moraju same da kupuju grudnjake, i to u običnim
radnjama gde takvi artikli nisu nimalo prilagođeni borbenim aktivnostima,
nisu otporni na vatru i lako se otkapčavaju.
- U jeku brojnih rasprava treba li istospolnim parovima omogućiti usvajanje
dece, dva pingvina iz zoološkog vrta u Bremerhavenu, u Nemačkoj, pokazala su
da homoseksualni parovi mogu biti dobri očevi.
Par mužjaka prihvatio je jaje koje su odbacili biološki roditelji i, kako je
običaj kod pingvina, brinio o njemu i grejao ga. Kad se mladunče izleglo,
gej pingvini su činili sve što i ostali roditelji.
- Kineska milionerka organizovala je doček za svog novog psa, što ju je sve
zajedno (i pas i doček) koštalo čak četiri miliona juana (više do 400.000
evra). Gospođa Vang nabavila je nakon dugotrajne potrage skupocenog
tibetskog mastifa, vrstu posebno cenjenu u Kini.
Na aerodromu grada Hsian ona je svog novog ljubimca dočekala u društvu
prijatelja, takođe ljubitelja te rase, i za tu prigodu angažovala 30
mercedesovih limuzina. "Sve ima svoju cenu, ali ne i tibetski mastif",
izjavila je.
- Da bi ušao u Ginisovu knjigu rekorda, 65-godišnji Japanac Akinori Kusuda
istrčao je 52 maratona u 52 dana i tako s jednim maratonom više skinuo s
trona dotadašnjeg rekordera iz Italije. |
| |
| |
|
| |
| Nova generacija daljinskih upravljača s
ekranom |
| |
Daljinski upravljač sa ekranom, koji omogućava vlasniku da ne propusti ni
sekund fudbalske utakmice ako mora da ode do toaleta, novi je izum inženjera
kompanije Samsung.
 Aparat
ima ekran na dodir i na njemu može da se prati program i kada se iznese iz
prostorije u kojoj je televizor, rekla je predstavnica Samsunga Kimberli
Anlend na sajmu elektronike u Las Vegasu.
Prema njenim rečima, daljinski upravljač može da posluži i kao pomoćni
televizor, "na primer kada želite da gledate jedan program, a neko bi voleo
da gleda nešto drugo, ili kada želite da pratite dve utakmice istovremeno".
Pored standardnih funkcija daljinskog upravljača, sprava pod imenom
All-in-One Premium Remote omogućava i prebacivanje podataka, fotografija,
muzike i video materijala sa kompjutera u televizor.
Daljinski upravljač s ekranom trebalo bi da se u SAD pojavi u prodaji do
kraja godine. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
