|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1231, 22. januar 2010.
| Rekonstrukcija federalne vlade |
| |
Ove nedelje je premijer Stiven Harper rekonstruisao vladu, tako što je deset
ministara dobilo nova zaduženja.
 Treba
reći da su ključna ministarstva, finansija, odbrane i inostranih poslova,
ostala u nadležnosti dosadašnjih ministara. Pomeranje je inicirano
nezadovoljstvom zbog nestašice izotopa, pa je Lisa Rajt, koja je važila za
jednog od najperspektivnijih članova vlade, sada prebačena na mesto ministra
za rad, dok je njen portfelj pri-rodnih bogatstava preuzeo Kristijan Paradiz.
Njegov doskorašnji resor javnih radova sada pokriva Rona Ambrouz, bivša
ministarka za rad. Novajlija u kabinetu Kit Ešfeld zadužen je za nacionalni
prihod i atlansku oblast, Žan-Pjer Blekbern premešten je za ministra za
pitanja veterana, dok će se Stokvel Dej ubuduće baviti trezorom. Međunarodnu
trgovinu preuzima Piter Van Loun, a javnu bezbednost Vik Touvz.
Greg Tompson, ministar za pitanja veterana, najavio je povlačenje iz
politike.
Sam premijer Harper je ovu rekonstrukciju okarakterisao kao ' fino
podešavanje', sa ciljem obnove privrede, smanjenja deficita i otvaranja
novih ra-dnih mesta.
Lider liberala Majkl Ignatief, pak, smatra da ovim pomeranjima neće ništa
bitnije biti promenjeno, a najmanje će biti podstaknut eko-nomski oporavak,
tim pre što je u pitanju isti tim ljudi, na čelu sa dominantnim Harperom.
Ignatief kaže da je znak premijerove nadmoći i njegovo sporno odlaganje
početka rada Parlamenta do 3. marta i Krunskog govora.
Prethodno je početak rada Parlamenta u ovoj godini bio zakazan za 25. januar.
Tvrdi se da je jedan od razloga za ovakav potez i održavanje Zimskih
olimpijskih igara u Vankuveru, od 12-28. februara. Odlaganje sednice znači i
zastoj u usvajanju tridesetak zakonskih akata. |
| |
| |
|
| |
| Antikancerogeni enzim uskoro u brzoj hrani |
| |
Posle Danske, SAD-a, Australije, Novog Zelanda i Kine, i u Kanadi postoji
ideja da se u brzu hranu dodaje antikancerogeni enzim aspaginas.
Švedska studija iz 2002. godine ukazala je da se u pojedinoj hrani,
pripremanoj prženjem ili pečenjem na visokoj temperaturi, pojavljuju visoke
količine potencijalnog karcinogena akrilamida, pa su Svetska zdravstvena
organizacija i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu odobrile još 2005.
godine korišćenje enzima aspaginasa u čipsu, pomfritu i pakovanim kolačićima.
 Aspaginas
deluje tako što smanjuje nivo L-asparagina koji izaziva stvaranje akrilamida,
i to za 36 do 75 odsto u hlebu, odnosno za 86 do 92 odsto u prženoj hrani.
U Kanadi je postupak za dodavanje ovog antikancerogenog aditiva započeo još
pre godinu dana, kada je vlada zatražila mišljenje od kompanija koje se bave
proizvodnjom brze hrane. Na vladinom veb-sajtu stoji da su svi proizvođači
dali zeleno svetlo da vrhunski prioritet bude primena svih mere koje bi
pomogle da se smanji stvaranje akrilamida u hrani.
Predstavnici pojedinih organizacija koje se protive dodavanju aditiva u
hranu tvrde da postoje i drugi načini za neutralisanje kancirogena. Kit
Grenbi, viši savetnik pri danskom Nacionalnom institutu za hranu, navodi da
istraživanja potvrđuju efikasnost ruzmarina, koji smanjuje sadržaj
akrilamida do 60 odsto. |
| |
| |
|
| |
| Među Džonsovim žrtvama i rođaci i prijatelji |
| |
Finansijski savetnik iz Montreala Erl Džons, 65, pri-znao je da je tokom svoje
27-godišnje karijere oštetio 158 klijenata za oko 50 miliona dolara. On je,
takođe, izrazio ža-ljenje zbog svega što je uradio svojim žrtvama.
 Međutim,
čak i njegov advokat, Džefri Borou, rekao je da je kasno za izvinjavanje.
Optužba i odbrana su, sporazumno, predložili kaznu od 11 godina po osnovu
prevare klijenata u piramidalnoj štednji. Koliku kaznu će mu sudija Helen
Morin odrediti znaće se 15. februara.
Od ukupne svote, priku-pljene uglavnom od penzionera, Džons je 13,5 miliona
dolara potrošio na luksuz za sebe i svoju porodicu. Među žrtvama ima čak i
njegovih rođaka i prijatelja koji su, verujući mu, izgubili svu svoju
ušteđevinu.
Njegovi rođaci ne kontaktiraju uopšte više sa njim, a supruga Maksin podnela
je tužbu za razvod braka.
Jedna grupa ojađenih bivših klijenata razmatra pokretanje parnice protiv
banaka koje su omogućile da Džonsove prevare prolaze nekažnjeno skoro tri
decenije. |
| |
| |
|
| |
| Pomoć Haitiju prelazi sto miliona dolara |
| |
Brojnim prilozima, novčanim, u hrani, lekovima, šatorima i ljudstvu, Kanada
pokušava da pomogne unesrećenim ljudima na Haitiju. Računa se da su donacije
građana dostigle oko 40 miliona dolara, dok bi iznos vladine pomoći trebalo
da bude oko 135 miliona.
Novac se raspoređuje raznim organizacijama Ujedinjenih nacija koje će
obezbediti ono što je tamošnjem stanovništvu najpotrebnije. Navodi se da će,
samo u okviru Svetskog programa za hranu, biti potrebno u narednih mesec
dana obezbediti oko 100 miliona za obroke za oko tri miliona ljudi.
Na Haiti je otišlo ili je na putu za tu karipsku zemlju oko dve hiljade
vojnika, mornara i avijatičara, kao i dva ratna broda. Oni će, na osnovu
sugestija haićanske vlade, biti u gradovima Port-o-Prensu, gde nasilje i
pljačka sve više uzimaju maha, Lioganu, gde je bio epicentar katastrofalnog
zemljotresa, i Džekmel, u kome je gene-ralna guvernerka Mišel Žan provela
svoje detinjstvo.
Liogan i Džekmel nalaze se na oko 40 kilometara jugozapadno od glavnog grada
Port-o-Prensa.
Stravičan zemljotres, jači-ne sedam stepeni Rihterove skale, pogodio je
Haiti 12. januara, a u narednim danima usledila je serija veoma jakih
potresa, koji u posledica smirivanja tla. Po procenama, poginulo je oko sto
hiljada ljudi, 250 hiljada je povređeno, a preko milion ostalo je bez krova
nad glaom.
Što se kanadskih državljana tiče, i dalje se preko četiri stotine vodi kao
nestalo, a potvrđena je smrt 13 osoba, među kojima su i četiri vladina
službenika. Takođe, u Kanadu je prebačeno preko 1.500 kanadskih državljana,
na ukupno sedamnaest evakuacionih letova. Između ostalih, vratila se i grupa
srednjoškolaca iz Britanske Kolumbije, koji su Haiti otišli neposredno pre
zemljotresa, u želji da pomognu jednom siromašnom naselju.
Vlada je najavila ubrzavanje procesa odobravanja usvajanja dece koja su
ostala siročići, kao i useljavanja i privremenog boravka onima koji žele da
dođu u Kanadu. |
| |
| |
|
| |
| Ministarski sastanak za obnovu Haitija |
| |
Narednog ponedeljka u Montrealu će biti održan ministarski skup, koji će za
temu imati planiranje dugoročne obnove Haitija. Pored domaćina, ministra
inostranih poslova Lorensa Kenona, očekuje se da će prisustvovati delegati
jedanaest zemalja, između ostalih i haićanski premijer Žan-Maks Beleriv,
američka državna sekretarka Hilari Klinton i francuski ministar inostranih
poslova Bernar Kušner.
 Ministarka
za međunarodnu saradnju Bev Oda potencira da će se u suštini razgovarati o
izgradnji novog Haitija, jer zbog razmera štete, treba računati da se mora
početi od nule.
Situacija u ovoj karipskoj zemlji i pre zemljotresa bila je više nego teška,
zbog problema izazvanih velikim siromaštvom, zaostalom poljoprivrednom
proizvodnjom, nepismenošću i korupcijom. Sada je i infrastruktura gotovo u
potpunosti uništena. Ističe se da će objekti, koji će se graditi u periodu
obnove, morati da budu u skladu sa propisima o zaštiti od zemljotresa,
posebno u Port-o-Prensu, zbog blizine raseline.
Konferencija će imati za cilj usklađivanje potreba i pomoći i njihovo
pravilno raspoređivanje, kako bi se izbeglo nezadovoljstvo i problemi koji
mogu iz toga proizaći.
Brojni umetnici i muzičari najavljuju najrazličitija dešavanja na kojima će
se prikupljati pomoć za građane Haitija. |
| |
| |
|
| |
| Dozvoljen ručni prtljag |
| |
Od srede je, uz laptop, torbicu, akten-tašnu ili foto-aparat, ponovo
dozvoljeno nositi klasičan ručni prtljag na letovima za SAD, rekao je mi-nistar
saobraćaja Džon Berd. U zvaničnom saopštenju stoji da kanadska vlada strogo
vodi ra-čuna o bezbednosti aviosaobraćaja, ali da je od izuzetne važnosti i
da putnici imaju neophodan komfor i sve potre-bne pogodnosti.
Navodi se da sve stvari koje se unose u avion, poput knjiga i časopisa,
lične elektronske opreme i lekova, moraju biti spakovane u ručni prtljag pre
elektronske kontrole. Dimenzije ručnog prtljaga ne smeju da prelaze
23dž40dž55 santimetara.
Zabrana nošenja ručnog prtljaga uvedena je posle incidenta koji se 25.
decembra dogodio u avionu na liniji Amsterdam -Detroit, kada je jedan putnik,
na sreću bez uspeha, pokušao da aktivira eksplozivnu smešu i digne avion u
vazduh. |
| |
| |
|
| |
| Zaraženi virusom HIV mogu u SAD |
| |
Posle 22 godine, odnedavno Kanađani zaraženi virusom HIV mogu ponovo da putuju
u SAD.
Američki predsednik Barak Obama je odluku o ukidanju zabrane saopštio još u
oktobru. U tom trenutku, Amerika je bila jedna od svega 12 zemalja koje nisu
dozvoljavaju ulazak osobama sa HIV-om.
Ova odluka omogućiće nesmetano održavanje konferencije posvećene AIDS-u,
koja treba da se održi 2012. godine u Vašingtonu.
Zabrana je svojevremeno uvedena radi sprečavanja širenja virusa, za koji se
tada ve-rovalo da se prenosi slučajnim kontaktom. |
| |
| |
|
| |
| Povratak na Zemlju |
| |
Kanadski kosmonaut Robert Tirsk,56, došao je u domovinu posle svog istorijskog,
šestomesečnog boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Odgovarajući na brojna pitanja, Tirsk je i pored pozitivnog opšteg utiska,
naglasio da ovakav poduhvat ne bi ponovio, pre svega zbog predugog odvajanja
od svoje porodice, ali i zbog svog zdravlja. Tokom misije on je izgubio 4,5
kilograma mišićne mase. |
| |
| |
|
| |
| Prekomernu težinu treba tretirati kao pušenje |
| |
Na svojoj kućnoj vagi većina može da prepozna da je upravo završena sezona
praznika. Nekoliko dodatih kilograma podsećaju na druženje i opuštanje u
porodičnom okruženju i uz bogatu trpezu, ali i opominju da treba povesti
računa o tome šta i koliko ćemo jesti u narednom periodu.
 No,
neki su dobili i grublju opomenu. Petstotinak Kanađana koji sebe smatraju
lepima, izbačeni su sa sajta za druženje www.beautifulpeople.com i to zbog
nekoliko dodatih kilograma. Menadžer sajta Greg Hodž objasnio je da je to
učinjeno na osnovu prazničnih fotografija i da je slično prošlo preko pet
hiljada ljudi iz čitavog sveta, koji su praznike proveli uz obilje hrane,
pića i TV programa.
Ako se uzme u obzir da ovaj sajt okuplja preko pola miliona ljudi iz 190
zemalja, onda broj izbačenih i nije preterano veliki.
Veliki problem je što ovih pet stotina ljudi nisu jedini sa viškom kilograma,
čak ni posle praznika. Svima je jasno da problem gojaznosti poprima sve
ozbiljnije razmere, a studije i analize raznih institucija i statističara
samo to potvrđuju. Nedavno je šef nacionalne zdravstvene službe dr Dejvid
Batler-Džons izrazio strahovanje da bi sadašnje generacije dece, baš zbog
viška kilograma i posledica koji oni ostavljaju po zdravlje, mogle biti prve
sa životnim vekom kraćim od roditeljskog.
Brojni razlozi, uključujući i ekonomski, čine da problem gojaznosti pređe
granice ličnog i porodičnog, i postane nacionalni.
Kako odoleti hrani i težinu zadržati u granicama normale?
Pojedini eksperti predlažu posebnu nacionalnu strategiju, koja bi trebalo da
bude poput one upotrebljene u borbi protiv pušenja. Veruje se da bi
korišćenjem sličnog modela mogli da se dobiju i slični pozitivni pomaci.
Predlaže se zabrana reklamiranja nezdrave hrane, povećanje poreza na
namirnice koja nemaju hranljivu vrednost, subvencije koje bi doprinele da
voće i povrće postane dostupnije građanima, kao i nametanje obaveze
prehrambenoj industriji da izmeni sastojke za proizvodnju, kao i način
označavanja i pakovanja prehrambenih proizvoda.
DR Batler-Džons smatra da Kanađani još uvek nisu spremni da prihvate
drastičnije vladine predloge za borbu protiv gojaznosti. On navodi da će
pogodan trenutak za uspešnu inicijativu na tom polju nastupiti kada čitavo
društvo bude dovoljno upućeno i spremno da shvati sve posledice problema
gojaznosti i značaj njegovog rešavanja. Po njegovim rečima, već se primećuje
da se sa priča o ovom problemu prelazi na konkretnije delovanje. |
| |
| |
|
| |
| Sposobnost osnovni kriterijum za vozačku
dozvolu |
| |
Nedavno je na jednoj prometnoj raskrsnici u Torontu, stradala mlada majka
Maritez Mendoza, 31, dok je vozila kolica sa svojim dvomesečnim sinom. Nju i
kolica je, prošavši kroz crveno svetlo na semaforu, oborila 83-godišnja baka
svojim automobilom. Na sreću, beba nije povređena.
 Ova
saobraćajna nesreća naterala je mnoge da se zapitaju do kada seniorima treba
produžavati važenje vozačke dozvole. Daglas Krilman, penzionisani psiholog
sa Univerziteta u Torontu, smatra da osnovni kriterijum ne bi trebalo da
budu godine, već sposobnost vozača, što i ne mora nužno biti povezano jedno
sa drugim. Njegovo mišljenje je važno i zbog toga što je on jedan od oko
hiljadu dobrovoljaca, uključenih u Candrive, opsežnu petogodišnju studiju
nacionalnog Instuta za zdravstvena istraživanja, koja će poslužiti kao
osnova za stvaranje kriterijuma za produžavanje važnosti vozačke dozvole.
Dr Geri Negli, vodeći istraživač te studije, smatra da ne treba sasvim
odbaciti i odgovornost medija, koji naširoko izveštavaju upravo o
saobraćajnim nezgodama u kojima su vinovnici seniori. Zbog toga se stiče
utisak da su ovakve ne-sreće mnogo učestalije nego što je to stvarno slučaj.
Po njegovim rečima, velika većina seniora spada u kategoriju pažljivih
vozača, jer poseduju iskustvo.
Po važećim propisima, svi vozači stariji od 80 godina moraju svake dve
godine da obnove saobraćajne propise, urade test i provere vid.
U raspravu o ovom pitanju uključio se i ontarijski premijer Dalton Mekgvinti,
koji ne veruje da vlada treba da preduzima neke korake po tom pitanju. On
smatra da bi pre svega seniori trebalo da budu pošteni prema sebi i da
priznaju kada osete da nisu više sposobni da voze, ali i da bi njihovi
lekari trebalo da prijave kada primete smanjenje sposobnosti svojih
pacijenata. |
| |
| |
|
| |
| Biblioteka je ponovo u modi |
| |
Po podacima torontske Gradske biblioteke, prošla godina ostaće zabeležena po
najvećem interesovanju čitalaca.
Tome su doprineli ekonomski problemi, zbog kojih su se ljubitelji knjige
radije odlučivali da pozajme, nego da kupe svoj primerak knjige koja ih
zanima.
Ni ljudi iz biblioteka nisu sedeli skrštenih ruku čekajući da se narod
zainteresuje za pisanu reč. Među novinama u čitaonicama treba istaći
povećanu ponudu svih resursa za one koji traže posao, uvođenje be-žičnog
interneta u sve ogranke biblioteke, ali i dozvoljavanje čitaocima da jedu i
piju u prostorijama. Rezultati nisu izostali. Pozajmljeno je više od 31
miliona knjižnih jedinica, od knjiga i časopisa do CD-a, a broj korisnika
porastao je za 8,5%.
Najtraženija knjiga bila je Den Braunov Izgubljeni simbol, The Lost Symbol,
ali se među prvih pet našao i priručnik Dekstera Hoka 25 stvari koje treba
reći na razgovoru za željeni posao, 25 Things to Say to the Intervienjer, to
Get the Job You Want. |
| |
| |
|
| |
| Doživotna kazna zatvora za vođu terorističke
grupe |
| |
Sud u Kanadi osudio je Zakaria Amara na doživotnu kaznu zatvora zbog
planiranja terorističkoh napada u kojima je mete trebalo da budu važni
državni objekti.
Amara (24) je oktobru prošle godine priznao da je kriv i u sudskom iskazu
naveo da je bio vođa takozvane "Toronto 18" operacije u kojoj je, zajedno sa
još 17 ljudi koji su takođe uhapšeni, trebalo da organizuje podmetanje
eksploziva ispred zgrade berze u Torontu, zatim u zgradu u kojoj se nalazi
kanadska tajna služba, kao i u vojne baze.
Sudija je obrazlažući presudu naveo da bi teroristički napad koji je
organizovao Amara, da je u tome uspeo, bio najstrašniji zločin u istoriji
Kanade.
Tužilaštvo je, obrazlažući optužnicu, navelo da je Amara planirao da iznajmi
kamionete i zatim ih natovari eksplozivom koji bi aktivirao daljinski.
Policija je utvrdila da je Amara preko kompjutera na javnim mestima
pretraživao internet i tamo nalazio uputstva za pravljenje bombi i njihovo
aktiviranje.
Na njegovom ličnom kompjuteru u stanu takođe su pronađeni snimci vođe Al
Kaide Osame bin Ladena i drugih islamskih ekstremista.
Tužilac je tražio doživotnu kaznu, dok je advokat Amare tražio da njegov
klinjent dobije od 18 do 20 godina zatvora. Amara će posle šest i po godina
od služenja kazne steći pravo da traži pomilovanje, ali advokati procenjuje
da je malo verovatno da do toga dođe. Amara se u otvorenom pismu izvinio
svim Kanađanima i podvukao da ne zaslužuje ništa osim osude. |
| |
| |
|
| |
| Neodložni poslovi na virtuelnoj farmi |
| |
Nova internet zabava, FarmVille, sve više obuzima i Kanađane. Među korisnicima
Fejsbuka, otprilike svaki peti uključen je u ovo globalno, virtuelno selo i
svakodnevno provodi bar pola sata 'obavljajući' uobičajene poslove na njivi
ili u staji.
 O
čemu se zapravo radi?
Igricu je pre šest meseci osmislio tim Zinga i ona u pojedinim segmentima
podseća na monopol, jer omogućava proširivanje i povećanje biznisa, ali i na
čuvanje Tamagočija, zbog obaveze poštovanja tajminga. Novi igrač ulazi na
poziv nekog svog Fejsbuk prijatelja, kome postaje komšija. Prvi zadatak je
stvoriti farmu, koju potom treba održavati, uz poštovanje tržišnih principa.
Po baštama i njivama se posle obrade prvo obavlja setva, potom žetva, da bi
se stiglo do prodaje i zarade i prešlo na viši nivo, koji ponovo na sličan
način funkcioniše. Stoka je sastavni deo farme, tako da je, recimo, potrebno
redovno musti krave i slično. Ukoliko se određeni posao ne obavi na vreme,
nema profita.
Zarada omogućuje proširivanje farme, što je moguće i kroz pozivanje novih
igrača.
Najpasioniraniji igrači su osobe između 18 i 35 godina starosti i među njima
ima više žena nego muškaraca.
Bez obzira što je moguće pronaći i prednosti ili, pak, edukativnu notu u
ovoj igrici, kada su najredovniji igrači u pitanju treba se zapitati se da
li dolazi do zamene teza, jer oni, opsednuti poštovanjem rokova za igricu,
moguće i nesvesno guraju svoje prioritete u drugi plan. |
| |
| |
|
| |
| Pomeranje granica moći Na skijama do Južnog
pola |
| |
Major kanadskih oružanih snaga Megan Mekgrat svojoj listi podviga dodala je
još jedan. Ona je ovih dana postala prva Kanađanka koja je sama i na skijama
došla do Južnog pola.
Put od Herkules Inleta, na Antarktiku, do najjužnije tačke na planeti
započeo je 1. decembra, i trajao ukupno 46 dana i 1.100 kilometara. Primera
radi, u poslednjoj etapi Mekgratova je za deset i po sati prešla 28
kilometara.
Prve vesti govore da se ona oseća dobro i opušteno i da je gost istraživačke
stanice Amundzen Skot.
U poslednjoj nedelji dodatne probleme joj je stvarala infekcija na plućima.
Sa svog putovanja Mekgrat se vraća krajem januara. Ona je 2008. godine
postala prva Kanađanka i prvi pripadnik oružanih snaga koji je osvojio Sedam
vrhova, odnosno najviše planinske vrhove na svim kontinentima. Sudeći po
najavama, ona će i ubuduće nastaviti da iskušava granice svojih mogućnosti
kroz slične poduhvate. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
