|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1231, 22. januar 2010.
| Poplava "očistila" smeće |
| |
Poplave u priobalnom području Skadarskog jezera navukle su veliku količinu
otpada, ugrozivši ekološki ambijent ovog nacionalnog parka.
Kako se voda povlači iz zetskih sela, za sobom ostavlja ogromne količine
smeća, najviše plastične ambalaže, što će zahtevati obimno čišćenje. Nakon
poplava i povlačenja vode, priobalje Skadarskog jezera više podseća na
deponiju, nego na nacionalni park.
Ipak, prema najavama, nade ima da se Skadarsko jezero očisti, jer su
aktivisti mesne zajednice Virpazar već pokrenuli kampanju za uklanjanje
smeća koje je voda "sakupila" sa jezerskih obala, ali i koje je Morača
donela iz Podgorice i sa područja svog gornjeg toka.
Aktivisti Virpazara, varošice na samoj obali Jezera, pozvali su meštane,
nevladine organizacije, preduzetnike, sve koji bi mogli pomoći, da se
uključe u akciju cišćenja Skadarskog jezera.
Poplave nisu samo donele smeće, nego su razobličile i svojevrsni ljudski
javašluk na obalama Morače, a posebno nekontrolisanu eksploataciju šljunka i
peska iz rečnog korita, zbog čega je njen tok nepredvidiv u situaciji kad
dugo padaju jake kiše.
Isti je slučaj i sa Bojanom, čiji je jedan od dva rukavca, kojima se uliva u
Jadransko more, praktično zatrpan, zbog čega reka znatno sporije otiče iz
Skadarskog jezera, pa, samim tim, i lakše i brže plavi obalno zemljište.
Po svemu sudeći, nakon ovih poplava, kada su nivo Skadarskog jezera i
vodostaj reka oborili rekorde od pre više decenija, moraće da se radi na
široj strategiji odbrane od "veljih voda". Čak i da se preispita sadašnja "politika"
izgradnje kuća na obalama Jezera.
Ljudi su svoje kuće "spustili" na samu obalu Jezera, na donju granicu
plavljenja, i, naravno, voda im je ušla u kuće.
Zato je, čini se, sasvim u pravu pesnik iz sela Dodoši, na obali Jezera, Vuk
Pejović, kada je ovih dana rekao: "Nije voda ušla u kuće, nego su kuće ušle
u Jezero". |
| |
Ilija Despotović,
Podgorica |
|
| |
| Građani Crne Gore korupciju najviše vide u
zdravstu |
| |
Građani Crne Gore smatraju da je korupcija najviše prisutna u zdravstvu, zatim
u inspekcijama, policiji i sudstvu, rezultati su juče objavljene ankete.
Prema anketi iz prve polovine novembra 2009. godine, po narudžbini
crnogorske Uprave za antikorupcijsku inicijativu, od 1.111 ispitanika u
devet crnogorskih opština, 18 odsto je navelo zdravstvo kao oblast u kojoj
je korupcija najizraženija.
Po 13 odsto anketiranih navelo je policiju, a 12,6 odsto pravosudne organe.
Njih 19 odsto je navelo da im je tražen mito, dok je njih 16 odsto
odgovorilo da su nudili mito.
Direktorka Uprave za antikorupcijsku inicijativu Vesna Ratković je na
sastanku na kome su predstavljeni podaci ankete, rekla da polovina
ispitanika ocenjuje da su državni organi Crne Gore bili "delimično uspešni"
u borbi protiv korupcije.
Prema rečima Ratkovićeve, građani bi više prijavljivali slučajeve korupcije
kad bi imali veće poverenje u zaštitu njihove anonimnosti i ako bi bili
sigurniji da će državni organi postupiti po njihovoj prijavi.
Šefica Misije OEBS-a u Crnoj Gori Paraskiva Badesku ocenila je, na istom
sastanku, da je "i dalje neophodan predan i efikasan rad" u borbi protiv
korupcije. Ona je rekla da je suprotstavljanje korupciji "među najvišim
državnim prioritetima" Crne Gore. |
| |
| |
|
| |
| Nilski konj Nikica se vratila u svoju kolibu |
| |
Ženka nilskog konja po imenu Nikica, koja je pre desetak dana pobegla iz svoje
poplavljene kolibe u ugostiteljsko-turističkom kompleksu Plavnica, vratila
se u svoje stanište.
Nikica je "pozirala" fotoreporterima u svojoj kućici koja je doskora bila
poplavljena usled izlivanja Skadarskog jezera.
Životinja je prethodnih dana pokušala da uđe u kolibu ali bezuspešno pošto
se voda poplavljenog područja nije bila povukla. |
| |
| |
|
| |
| Dodik optužuje Mesića za ustaštvo |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je juče da je početak
političke karijere odlazećeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića vezan za
ustaštvo i da se on ni danas nije odmakao od tog opredeljenja.
 Dodik
je novinarima u Banjaluci rekao da je Mesić bio predsednik ratne hrvatske
vlade, koja je etnički očistila Hrvatsku od Srba, a da je 1991. godine u
Australiji i Širokom Brijegu promovisao ustaški program iz doba Drugog
svetskog rata.
"Zna se kako su Srbi iz ovog kraja i Hrvatske prošli sa ustašama u Jasenovcu",
kazao je Dodik.
Premijer RS dalje je rekao da je "izjava predsedavajućeg Predsedništva BiH
Željka Komšića frapantnija od Mesićeve izjave o upotrebi nasilja", navodeći
da je "sam Komšić izjavio da je pre dve godine sa Mesićem pravio planove te
vrste".
Komšić je juče izjavio da je za Mesićev stav o slanju hrvatske vojske u
bosansku Posavinu, u slučaju da RS raspiše referendum, čuo pre dve godine.
Navodeći da je Mesićeva pretnja upotrebom sile, u slučaju da RS raspiše
referendum o otcepljenju, prva takve vrste posle Dejtona, Dodik je podsetio
na Mesićevu ulogu u razbijanju bivše Jugoslavije, tvrdeći da je on "politički
arhitekta zločina na ovim prostorima sa svih strana".
Komentarišući Mesićevu tvrdnju da ga Dodik podseća na Slobodana Miloševića,
premijer RS je odgovorio da je "Mesić pio kafu sa Miloševićem, a ne on". |
| |
| |
|
| |
| Parlament BiH ispunio poslednji uslov za
ukidanje viza |
| |
Poslanici Predstavničkog doma Parlamenta BiH usvojili su juče Predlog zakona o
izmenama i dopunama Krivičnog zakona BiH, što je poslednji uslov za
liberalizaciju viznog režima sa Evropskom unijom za građane BiH.
"Ovim činom u Parlamentu BiH ispunjeni su svi uslovi iz Mape puta za
liberalizaciju viznog režima i to pre dolaska ekspertskih misija najavljenih
za početak februara", saopštili su predsedavajući dva doma u Parlamentu BiH
Milorad Živković i Sulejman Tihić.
Oni su pozvali ostale institucije i organe, kao i pojedince da ispunjavanjem
preostalih uslova daju osnov ekspertskim misijama Evropske komisije da u
izveštajima daju preporuku za ukidanje viza građanima BiH, saopšteno je iz
Parlamentarne skupštine BiH. |
| |
| |
|
| |
| Incko nema prava da poništava odluke
parlamenta BiH |
| |
Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko prema među-narodnom mandatu nema
ovlašćenja da poništava odluke Parlamentarne skupštine BiH, kao što je to
učinio kada je parlament glasao protiv produžetka mandata stranim sudijama i
tužiocima, saopšteno je sinoć iz kabineta premijera Republike Srpske (RS)
Milorada Dodika.
U saopštenju se navodi da je Parlamentarna skupština BiH 1. oktobra prošle
godine glasala protiv produžetka mandata stranim sudijama i tužiocima u BiH,
a da je Incko 14. decembra prošle godine doneo odluke kojima se pravosuđu
BiH nameću strane sudije i tužioci, a poništava odluka parlamenta BiH.
Vlada RS je, navodi se dalje, odmah osudila takve odluke visokog
predstavnika, a Narodna skupština RS je podržala stavove Vlade, "jer se
odlukama visokog predstavnika krši pravni poredak RS i BiH, kao i
međunarodno pravo, uključujući Dejtonski sporazum i Ustav BiH".
Ističući da su Vlada i parlament RS dužne u potpunosti poštovati Ustav BiH i
postupati u skladu sa domaćim i međunarodnim pravom, u saopštenju se navodi
da "zato ne mogu prihvatiti niti sprovoditi nelegalne odluke visokog
predstavnika".
"Visoki predstavnik nema ovlašćenja da sebe stavlja iznad Ustava i zakona.
Njegova ovlašćenja predviđena Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma su ograničena
i ne omogućavaju visokom predstavniku sveobuhvatnu vlast koju je sebi
dodelio prilikom donošenja svojih nedavnih odluka", stoji u saopštenju.
Vlada RS je odbacila tvrdnje OHR-a da njeni postupci i postupci parlamenta
RS u vezi sa poslednjim Inckovim odlukama nisu u skladu sa obavezom iz
Dejtonskog sporazuma prema kojem su obavezni da sarađuju u istragama i
krivičnom gonjenu ratnih zločinaca.
"Nigde se u Dejtonskom sporazumu ne zahteva niti suge-riše da se strani
tužioci i sudije moraju koristiti u domaćem procesuiranju osumnjičenih za
ratne zločine", naglašava se u saopštenju.
Još se poručuje da će Vlada RS nastaviti da deluje u skladu sa zakonom,
uključujući i nastavak pune saradnje sa Haškim tribunalom.
Takođe se navodi da Vlada RS namerava da o Inckovim nametnutim odlukama
održi referendum, "kako bi se građanima RS omogućilo da izraze svoj stav o
postupanjima visokog predstavnika, suprotnim Dejtonskom sporazumu". |
| |
| |
|
| |
| Političari u Banjaluci i Sarajevu kritikuju
Mesića |
| |
Većina političkih lidera u Republici Srpskoj (RS) i BiH najoštrije su osudili
izjavu odlazećeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da bi u slučaju
referenduma o otcpeljenju RS od BiH poslao vojsku na bosansku Posavinu,
prenose banjalučke Nezavisne novine.
Iz kabineta premijera RS Milorada Dodika saopšteno je da "ove
radikalno-ekstremne izjave za koje se mislilo da se nikada neće čuti u našem
regionu, predstavljaju klasični ratnohuškački zov i dramatične su, jer je
Mesić još aktuelni predsednik i vrhovni komandant Hrvatske vojske koja je
članica NATO".
 "Očekujemo
od svih političara u regionu, predstavnika međunarodne zajednice, čelnika
NATO i svih miroljubivih ljudi u Hrvatskoj i šire, da osude ratne pretnje
lažnog mirotvorca Stjepana Mesića, upućene RS", navodi se u saopštenju.
Iz Kabineta člana Predsedništva BiH iz RS Nebojše Radmanovića je saopšteno
da je Mesić za poslednjih 10 godina dao nebrojeno provokativnih izjava
kojima se direktno mešao u unutrašnje odnose BiH, i to uglavnom na račun RS.
"Malo mu je što je regularna hrvatska vojska u proteklom ratu okupirala deo
BiH, ubijajući Srbe u Mrkonjić Gradu i drugim mestima RS, uništila njihovu
imovinu, već sada fantazira o navodnim otcepljenjima i novim ratnim sukobima",
navodi Radmanović.
On je dodao da novoizabrani predsednik Hrvatske najavljuje novi, smireniji
pristup u odnosima Hrvatske i BiH, daleko od konfliktnih i zapaljivih izjava
svog prethodnika.
Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivanić ocenio je da je
"Mesić jedan od najvećih nacionalista koji je bio u hrvatskoj politici i
koji svoje komplekse pokušava lečiti na RS".
Lider Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić je izjavio da "takva
Mesićeva politička priroda datira još od devedesetih godina, te da je u
svoje vreme otvoreno objavljivao da planira napad na RS, bez obzira na povod".
"Ta izjava upozorava sve u RS na mogući razvoj događaja i dovodi u pitanje
članstvo BiH u NATO", pojasnio je Bosić.
Funkcioner Stranke demokratske akcije (SDA) Halid Genjac je rekao da da ta
stranka smatra da ne postoje uslovi za održavanje bilo kakvog referenduma u
RS.
"Ne bih pogrešno tumačio niti spekulisao u vezi s Mesićevom izjavom, ali
mislim da nema potrebe da šalje vojsku već ima ko je za vojsku zadužen",
kazao je Genjac.
Delegat hrvatskog naroda u Parlamentu BiH i član Hrvatske demokratske
zajednice BiH (HDZ) Ivo Miro Jović je rekao je da je ova Mesićeva izjava
zloupotreba položaja na kojem se nalazi, te da je on za svog mandata trebalo
da napravi ogromne korake ka pomirenju i suživotu, a ne, kako je rekao, "slati
poruke koje su van svakog razuma".
Predsednik Helsinškog komiteta RS Branko Todorović je rekao da je u takvu
izjavu teško poverovati. "Ja ne mogu i neću da verujem da je čak ni
predsednik Mesić mogao da kaže takvu glupost", rekao je Todorović, pišu
banjalučke Nezavisne novine.
U NATO štabu BiH su kazali da nije prikladno da NATO komentariše izjave
hrvatskog predsednika, te da ova organizacija nije uključena u domaće
političke kontroverze. |
| |
| |
|
| |
| Po treći put u Bariju odloženo ročiste o
švercu cigareta u Crnoj Gori |
| |
Sud u Bariju u ponedeljak je po treći put odložio ročište za preliminarnu
istragu u vezi sa međunarodnim švercom cigareta i o navodnoj umešanosti
crnogorskih, srpskih i italijanskih državljana u taj posao.
Sudije su trebalo da odluče da li će prihvatiti optužnicu protiv crnogorskih
državljana Veselina Barovića, Branka Vujoševića, Branislava Mićunovića,
Miroslava Ivaniševuća, Dušanke Jeknić, srpskih državljana Andrije Draškovića
i Stanka Caneta Subotića, kao i još sedam državljana Italije, preneo je
podgorički sajt "Portalanalitika". Oni su prema optužnici Regionalne
direkcije za borbu protiv mafije Barija umešani u šverc cigareta od 1994. do
2000. godine.
Istraga je vođena i protiv crnogorskog premijera Mila Đukanovića koji je u
februaru 2008. godine svedočio pred sudom u Bariju, ali je taj slučaj
arhiviran zbog imuniteta koji uživa predsednik Vlade Crne Gore.
Đukanivić je u više navrata saopštio da se u tom postupku nikada nije pozvao
na imunitet, te da je posao sa cigaretama bio u skladu sa lokalnim zakonima.
Na toj oceni tim italijanskih advokata bazira odbranu u postupku koji se
protiv crnogorskih državljana godinama vodi pred italijanskim pravosuđem. |
| |
| |
|
| |
| Đukanović razgovarao sa Hilari Klinton i
Bajdenom |
| |
Američka državna sekretarka Hilari Klinton najavila je u sredu nastavak
podrške Crnoj Gori ka njenom punoporavnom članstvu u NATO-u i ponudila
podršku SAD u naporima za uspostavljanje pravne države.
Klintonova je u sredu uveče razgovarala u Vašingtonu sa crnogorskim
premijerom Milom Đukanovićem koji se nakon toga sastao i sa potpredsednikom
SAD Džozefom Bajdenom, prenela je Televizija Crne Gore.
 Klintonova
je čestitala Crnoj Gori Akcioni plan za članstvo u NATO-u (MAP), koji je
dobila u decembru prošle godine, i zahvalila se na doprinosu Crne Gore
misiji u Avganistanu i slanju crnogorskih vojnika u tu misiju.
"Ponudila sam i podršku SAD naporima za uspostavljanje pravne države koje
traže i NATO i EU", saopštila je američka državna sekretarka.
Ona je ocenila da je partnerstvo dve zemlje "veoma široko" i izrazila nadu
da će u budućnosti biti "još jače".
Hilari Klinton je saopštila da je sa crnogorskim premijerom razgovarala o
nizu tema, a da je poseban fokus bio na regionu i "doprinosu Crne Gore
njegovoj stabilnosti".
Crnogorski premijer Milo Đukanović je zahvalio na ukupnoj podršci SAD na
putu Crne Gore u evropske i evroatlanske integracije.
Posebno je zahvalio na podršci SAD za dobijanje Akcionog plana za članstvo
na sastanku NATO-a početkom decembra prošle godine i saopštio da je Crna
Gora "spremna da veoma odgovorno ispuni sve obaveze iz sledećih faza
integracije".
Đukanović je najavio da će Crna Gora "sigurno biti prva sledeća članica
NATO-a".
"Naši ključni izazovi u reformama su unapređenje vladavine prava i mi smo
apsolutno spremni da tom poslu pristupimo krajnje odgovorno kako bi
unapredili kvalitet života u Crnoj Gori i kako bi brže dostigli svoje
evropske i evroatlanske ciljeve", kazao je crnogorski premijer.
On je ponovio da je Crna Gora "odgovoran partner" SAD i EU u "rešavanju
preostalih pitanja na Balkanu, kao i kroz participaciju u mirovnim misijama".
Nakon razgovora s državnom sekretarkom, Đukanović se kasno sinoć po
srednjoevropskom vremenu sastao i s potpredsednikom Džozefom SAD Bajednom.
Crnogorski premijer boravi u trodnevnoj poseti SAD i to je najznačajnija
poseta nekog crnogorskog zvaničnika od 1999. godine, kada se Đukanović, kao
predsednik države, sastao s tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom.
U nastavku posete predviđeni su i susreti sa istaknutim američkim
kongresmenima i senatorima, kao i s guvernerom države Merilend Martinom
O'Melijem, najavljeno je iz crnogorske vlade.
Đukanović će se tokom boravka u Vašingtonu sastati i sa čelnicima Svetske
banke i Međunarodnog monetarnog fonda, a održaće i predavanje na
Univerzitetu "Džons Hopkins". |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
