|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1231, 22. januar 2010.
| Zaštita ljudskih prava zaostaje za težnjama
ka EU |
| |
Zaštita ljudskih prava na Zapadnom Balkanu zaostaje za aspiracijama prema
evropskim integracijama, ocenila je organizacija za ljudska prava Hjuman
rajts voč (Human Rights Watch, HRNj) u izveštaju.
U delu izveštaja za 2010. godinu o stanju ljudskih prava u regionu Zapadnog
Balkana, HRNj ukazuje na šarolik stepen napretka u pogledu odgovornosti za
ratne zločine i zlostavljanja etničkih manjina kao i u odnosu na povratak
raseljenih lica širom regiona i probleme u pojedinačnim zemljama.
"Ako su vlade na Balkanu ozbiljne po pitanju evropskih integracija,
neophodno je da ljudskim pravima dodele veći prioritet", rekla je Vanda
Genderen, istraživač za Zapadni Balkan pri HRV.
Ona je navela da se "to odnosi i na Hrvatsku, zemlju za koju se smatra da je
najbliža članstvu u Evropskoj uniji, a koja mora da učini znatno više kako
bi ispunila evropske standarde".
Odgovornost za ratne zloči-ne je ključno pitanje širom regiona, piše u
izveštaju kako u oblasti saradnje zemalja regiona sa Haškim tribunalom tako
i u odnosu na domaće krivične postupke zbog počinjenih ratnih zločina.
HRV navodi da je BiH krupnim koracima grabila napred u oblasti domaćih
krivičnih postupaka za ratne zločine uprkos pretnji okončavanjem uloge
međunarodnih sudija i tužilaca u specijalnom veću za ratne zločine.
Mada Hrvatska krivično goni osumnjičene za ratne zločine, nesrazmerno veliki
broj optuženih su Srbi, a njena saradnja sa Tribunalom je bila nedosledna,
ocenjuje se u izveštaju.
HRV je ispoljio zabrinutost u pogledu šikaniranja aktivista ljudskih prava i
nezavisnih novinara širom regiona.
"Vlasti širom regiona treba da potvrde svoju posvećenost ljudskim pravima i
slobodnom izrazavanju, te da jasno stave do znanja da neće tolerisati ovakvo
šikaniranje aktivista ljudskih prava i novinara", rekla je Vanda Genderen.
Decembarska odluka Evropskog suda za ljudska prava podvukla je
diskriminatornu prirodu bosanskog političkog sistema i ustavnog ustrojstva,
koji onemogućavaju Jevrejima i Romima da se kandiduju za mesto u
Predsedništvu i Parlamentu BiH, ukazuje HRV.
Ostali razlozi za zabrinutost koje navodi HRW su između ostalog slabost u
azilantskom sistemu Hrvatske kao i bosanska politika zadržavanja u pritvoru
na neodređeno vreme osumnjičenih za terorizam kojima je oduzeto bosansko
državljanstvo i napori da se deportuju u zemlje u kojima se te osobe
suočavaju sa rizikom da budu podvrgnute mučenju. |
| |
| |
|
| |
| Pretnje Gugla i odnosi Kine i SAD |
| |
Pretnja kompanije Gugl da će se povući iz Kine ne bi trebalo da utiče na veze
Pekinga i Vašingtona, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Kine He
Jafei.
On je to izjavio neposredno pošto je državna sekretarka SAD Hilari Klinton u
Vašingtonu, govoreći o slobodi na interentu, zatražila da Kina detaljno i
transparentno istraži sajber napade na internet pretraživač Gugl.
"Slučaj Gugla ne bi trebalo povezivati s odnosima dve vlade i zemlje", rekao
je He Jafei na konferenciji za novinare u Pekingu, prenosi Sinhua.
Gugl je 12. januara saopštio da bi mogao da se povuče iz Kine zbog
nemogućnosti da radi u toj zemlji. Zvaničnik Gugla Dejvid Dramond je tada
naveo da je Gugl u sporu s vladom u Pekingu oko tamošnjih propisa vezanih za
internet i sajber napada, za koje kompanija smatra da dolaze iz Kine.
Spor je privukao pažnju međunarodne janosti, a kako AP prenosi, SAD su
saopšitle da će formalno uložiti žalbu Pekingu zbog navodnih napada na Gugl.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton zatražila je da Kina detaljno i
transparentno istraži sajber napade na internet pretraživač Gugl.
"Očekujemo od kineskih vlasti da sprovedu detaljnu istragu o informatičkim
upadima koji su doveli do toga da Gugl zapreti da će napustiti kinesko
tržište", rekla je Klintonova u jednom govoru o internetu i slobodama.
"Želimo takođe i da ta istraga i njeni rezultati budu transparentni", dodala
je ona.
Gugl, američki internet pretraživač, zapretio je 12. januara da će
obustaviti rad u Kini, nakon masivnih informatičkih napada koji "dolaze iz
Kine" i čija meta su bili borci za ljudskih prava u toj zemlji, ali takođe i
u Evropi i SAD. Klintonova je zatražila objašnjenje od vlasti u Pekingu. |
| |
| |
|
| |
| U ruševinama na Haitiju preživela 11-godišnja
devojčica |
| |
Osam dana posle katastrofalnog zemljotresa na Haitiju, susedi su ispod
ruševina našli 11-godišnju devojčicu i preneli je je u jednu francusku
poljsku bolnicu u Port-o-Prensu, saopštili su francuski lekari.
"To je zaista čudo, ona se polako vraća u život, bog je blagoslovio",
izjavio je hirurg Dominik Žan iz nevladine organizacije "Virad" koja zajedno
sa još jednom francuskom NVO rukovodi francuskom poljskom bolnicom.
Mršava i usporenog disanja, 11-godišnja Mendži Bahina Sanon se bori protiv
košmara i stalno ponavlja majci koja sedi pored njenog kreveta "Mama, ne
ostavljaj me u ovoj rupi!".
Njena majka Ernst Klerže, vraćala se 12. januara sa posla iz zgrade
Ujedinjenih nacija gde je radila kao čistačica, kada se dogodio zemljotres.
"Uspaničila sam se jer sam kod kuće ostavila petoro dece. Kada sam došla
videla sam da se dvospratna zgrada potpuno srušila. Mislila sam da su mi
deca mrtva", ispričala je ona.
"Prvo se pojavila moja 21-godišnja ćerka, a zatim smo, zajedno sa komšijama,
izvukli još dvoje dece. Sutradan smo izvukli telo mog petogodišnjeg sina",
rekla je Klerže i dodala da nisu uspeli da nađu Mendži.
Međutim, juče joj je sused rekao da je čuo njenu ćerku kako je doziva ispod
ruševina.
"Nisam verovala u to, ali smo zajedno sa komšijama kopali i našli je živu.
Zatražila mi je kornflejks i mleko i onda se onesvestila", rekla je Klerže.
Spasilačke ekipe kažu da su devet dana nakon zemljotresa izuzetno su male
šanse da se u ruševinama nađe još neko živ.
Posle katastrofalnog zemljotresa u kojem je prema poslednjim podacima
poginulo najmanje 75.000 ljudi, za preživelima tragaju 43 međunarodne ekipe
za ukupno 1.800 spasilaca i 161 psom obučenim za nalaženje ljudi u
ruševinama. |
| |
| |
|
| |
| Za obnovu Haitija potrebno 10 milijardi
dolara |
| |
Haitiju će za obnovu i jačanje institucija biti potrebno 10 milijardi dolara
međunarodne pomoći, izjavio je predsednik Dominikanske Republike Leonel
Fernandez tokom prvog međunarodnog sastanka posvećenog obnovi zemljotresom
razrušenog ostrva.
"Videli smo da će Haitiju možda biti potrebne dve milijarde dolara godišnje.
Razgovaćemo o petogodišnjem programu od oko 10 milijardi dolara (sedam
milijardi evra)", izjavio je Fernandez koji je domaćin sastanka.
 Na
skupu učestvuju i predsednik Haitija Rene Preval, predstavnici više zemalja
regiona i međunarodni funkcioneri.
Da bi ta pomoć bila efikasna, potrebna je "usklađenost na međunarodnom planu"
i "unutrašnja koordinacija" kako bi se osigurala kontrola procesa, za šta je
neophodno jačanje centralne vlasti na Haitiju, ocenio je Fernandez.
Kao najvažnije on je naveo da "hitna humanitarna pomoć mora da se nastavi",
ali je ukazao da postoje "logistički problemi". Za njihovo rešavanje
potrebna je, dodao je, centralna vlast Haitija koja prihvata pomoć koja
pristiže da bi se postigao željeni efekat.
Učesnici sastanka u prestonici Dominikanske Republike, Santo Domingu,
predložili su da se izvrši procena ekonomskih posledica zemljotresa i da se
utvrdi lista prioriteta za Haiti.
U Montrealu bi 25. januara trebalo da bude održana donatorska konferencija
za Haiti.
Zemljotres jačine 7 stepeni Rihterove skale potresao je u utorak Haiti.
Poginulo je više od 70.000 ljudi, 250.000 je povređeno i milion i po ostalo
bez kuća. Zemljotres čiji je epicentar bio 17 kilometara od prestonice
Port-o-Prensa, ostavio je taj grad u ruševinama.
Vlada Hitija proglasila je 30-dnevnu žalost u zemlji. |
| |
| |
|
| |
| Svaki dvadeseti Nemac nema dovoljno novca za
grejanje |
| |
Svaki dvadeseti građanin Nemačke nema novca da u dovoljnoj meri zagreje stan,
a isto toliko građana ne može sebi da priuši kupovinu automobila.
Pored toga, svaki deseti stanovnik Nemačke nema dovoljna primanja da bi
svakog drugog dana mogao da jede meso ili ribu, dok svaki četvrti Nemac nema
sredstava za godišnji odmor.
Ove podatke Zavoda za statistiku Evropske unije (EU) Eurostat, nemački
mediji objavljuju povodom otpočinjanja Godine borbe protiv siromaštva u EU.
 Početak
godine borbe protiv siromaštva je u Madridu obeležen otvaranjem međunarodne
konferencije kojem je prisustvovao i šef Evropske komisije Hoze Manuel
Barozo, kao i niz ministara zemalja članica EU.
U Nemačkoj je, kako pokazuju podaci Eurostata, 15 odsto ljudi ugroženo
siromaštvom, pri čemu je na nekada socijalističkom istoku zemlje taj udeo
19,5, a na zapadu zemlje oko 13 procenata.
U EU kao siromašan slovi onaj koji za život na raspolaganju ima manje od 60
odsto nacionalnog prosečnog primanja. U Nemačkoj je to, za samce 764 evra, a
za parove bez dece 1.376 evra.
Nemački socijalni savez, koji se bori za zaštitu i unapređenje socijalnih
prava građana, upozorio je povodom otpočinjanja evropske godine borbe protiv
siromaštva da ono u Nemačkoj sve više ugrožava decu, kao i stare ljude čije
su penzije sve niže.
Ova organizacija je zatražila uvođenje minimalne nadnice za sva zanimanja,
minimalnu penziju, povećanje minimalne socijalne pomoći za decu i
unapređenje zbrinjavanja dece iz siromasnsijih porodica. |
| |
| |
|
| |
| Novi slabiji potresi na Haitiju uznemirili
stanovnike |
| |
Dva potresa osetila su se juče u glavnom gradu Haitija, Port-o-Prensu, što je
izazvalu paniku među već traumatizovanim stanovnicima tog grada koji su
ponovo izašli na ulice.
Za sada nema izveštaja o mogućim štetama koje su ovi potresi izazvali. Prema
preliminarnoj proceni Američkog geološkog instituta jačina udara koji se
osetio u 11.45 po lokalnom vremenu (17.45 po centralnoevropskom vremenu)
bila je 4,9 stepeni.
Haiti je pogodilo najmanje 50 potresa jačine 4,5 stepeni ili više od
katastrofalnog udara 12. januara, jačine 7.0 stepeni po Rihteru, koji je
razorio glavni grad.
Ni jedan od tih potresa nije izazvao veće štete ali oni su otežali operacije
spasavanja i uneli nemir u već zastrašeno i iznemoglo stanovništvo. |
| |
| |
|
| |
| U oružanom napadu u SAD ubijeno osmoro ljudi |
| |
U američkoj saveznoj državi Virdžiniji ubijeno je osam ljudi, a policija sa
psima i posebnom opremom traga za osumnjičenim koji se krije u šumi blizu
gradića Apomatoks.
Sve žrtve su odrasle osobe oba pola. Osumnjičeni je, prema rečima policije,
opkoljen u šumi.
On je ispalio i nekoliko hitaca na policijski helikopter koji je bio
prinjuđen da sleti pošto je pogođen rezervoar za gorivo, ali niko od
policajaca nije tom prilikom povređen.
Policija je odbila da saopšti više informacija o motivu zločina, žrtvama i
njihovoj vezi sa napadačem koji je identifikovan. |
| |
| |
|
| |
| Štros-Kan predlaže za Haiti novi Maršalov
plan |
| |
Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros-Kan pozvao je
države sveta da pokrenu "jednu vrstu Maršalovog plana" za Haiti, prošle
nedelje razrušen zemljotresom.
"Moje osećanje jeste da je Haitiju, koji je pogođen sa vise strana i od više
stvari - krizom cena hrane i goriva, zatim uraganima, zatim zemljotresom,
potrebno nešto zaista veliko", rekao je Štros-Kan u Hong Kongu, preneto je
na internet sajtu MMF-a.
Po njegovoj oceni, Haitiju je za obnovu potrebno nešto slično Maršalovom
planu koji su SAD pokrenule po završetku Drugog svetskog rata za obnovu
zapadne Evrope.
Štraus Kan je dodao da bi taj plan trebalo da uključi i otpis duga Haitiju.
Zemljotres od 7 stepeni Rihterove skale je 12. januara pogodio Haiti.
"Najvažnije je da MMF radi sa svim drugim donatorima u pokušaju da se obriše
celokupan dug Haitija, u šta spada i naš najnoviji zajam", rekao je on.
Dva dana pre zemljotresa, MMF je najavo da će postojećem zajmu za Haiti
dodati još 100 miliona dolara.
"Ukoliko uspemo, a siguran sam da hoćemo, čak i taj zajam pretvoriće se u
direktnu pomoć, jer će ceo dug biti otpisan", dodao jue generalni direktor
MMF-a.
Statut MMF-a ne predviđa donacije, ali predviđa mogućnost brisanja duga
država članica. |
| |
| |
|
| |
| Janukovič osvojio 35,32, Timošenko 25,05
odsto glasova |
| |
U prvom krugu predsedničkih izbora u Ukrajini prema potpunim preliminarnim
rezultatima opozicioni lider Viktor Janukovič osvojio je 35,32 odsto glasova,
ispred premijerke Julije Timošenko, za koju je glasalo 25,05 odsto birača,
objavila je Centralna izborna komisija (CIK). Ukrajinski predsednik Viktor
Juščenko je na nedeljnim izborima dobio 5,45 odsto glasova birača i zauzeo
četvrto mesto, dok su preostalih 16 kandidata ostali daleko iza vodeća dva
kandidata.
Drugi izborni krug biće održan 7. februara i očekuje se, kako navode
analitičari, tesna trka između Janukoviča i Timošenkove.
Tokom izborne trke, Janukovič je obećao da će odustati od ukrajinskog
zahteva za ulazak u NATO, kao i da će ruskom dati status drugog zvaničnog
jezika u zemlji.
Timošenkova, junakinja prozapadne Narandžaste revolucije 2004. kritikovala
je, kako je rekla, "ruske imperijalističke ambicije".
Ona je, međutim, prošle godine potpisala sporazum sa Rusijom po pitanju
energetike i bezbednosti.
Uprkos tome što je bilo mnogo upozorenja uoči izbora da će najverovatnije
doći do izborne krađe, zvaničnici i izborni posmatrači rekli su da su izbori
bili pravični i održani u skladu sa standardima. |
| |
| |
|
| |
| Svaki šesti stanovnik EU siromašan |
| |
Svaki šesti stanovnik Evropske unije, njih 17 odsto, 2008. godine je živeo
ispod granice siromaštva, saopštio je statistički biro EU, Eurostat.
Siromaštvo posebno pogođa decu i starije od 65 godina. U EU je siromašno 20
odsto dece i 19 odsto starijih građana.
Najviše siromašnih je u Letoniji - 26, Rumuniji - 23 i Bugarskoj - 21 odsto.
Slična je situacija i u Grčkoj, Španiji i Litvaniji, gde je svaki peti
stanovnik siromašan.
Najmanje siromašnih je u Češkoj - devet odsto, Slovačkoj i Holandiji, po 11
odsto.
Najugroženija su deca u Rumuniji, gde je svako treće dete siromašno, kao i u
Bugarskoj, Italiji i Letoniji, gde je siromašno svako četvrto dete. Najmanje
siromašne dece je u Danskoj, devet odsto i Sloveniji i Finskoj, po 12 odsto.
Stariji ljudi su najugroženiji u Letoniji i na Kipru, gde je polovina
starijih od 65 godina siromašna. U toj populaciji najmanje siromašnih je u
Mađarskoj i Luksemburgu - četiri, odnosno pet odsto.
Siromašnima se, prema Eurostatu, smatraju oni koji žive sa manje od 60 odsto
prosečnih prihoda u državi, što se dosta razlikuje od zemlje do zemlje.
Podaci se odnose na 27 članica Evropske unije, Norvešku, Lihtenštajn i
Island. |
| |
| |
|
| |
| Za 20 godina Nemačka najstarija zemlja u EU |
| |
Nemačka će 2030. godine biti zemlja sa najvećim udelom penzionera u
stanovništvu, navedeno je u najnovijoj demografskoj studiji Zavoda za
statistiku Evropske unije (EU) Eurostat. Nemačka već sada ima udeo
penzionera u stanovništvu od 46,2 odsto.
Prema navodima istraživanja, istočnonemački grad Hemnic imaće 2030.
najstarije stanovništvo na evropskom kontinentu. Čak 37,7 odsto ljudi u tom
gradu koji sada ima oko 250.000 stanovnika, imaće više 65 godina.
Studija Eurostata pokazuje da će evropske metropole postajati još veće i
mlađe, dok će "marginalni" regioni bivati sve prazniji i stariji. London će,
na primer, 2030. imati samo 10,4 odsto građana starijih od 65. godina.
Eurostat je napravio predviđanje strukture stanovništva u narednih 20 godina
u kojem je uočljivo da će gustina naseljenosti na zapadu i severozapadu
rasti, dok će se istok kontinenta "prazniti". Tako će u nekada
socijalističkom, istočnom delu Nemačke, Bugarskoj i velikim delovima
Mađarske broj stanovnika do 2030. opasti za 20 odsto.
U Irskoj, Velikoj Britaniji, Belgiji i zapadnom delu Nemačke će, zbog
useljavanja, broj stanovnika rasti.
Broj stanovnika, ali i prosečna starost, na obalama Španije i Portugalije će
se takođe uvećati, pre svega zbog preseljavanja sve većeg broja penzionera
iz hladnijih evropskih zemalja u te oblasti.
Za 20 godina će najmlađi evropski gradovi biti London, Pariz, Oslo i Brisel
sa starosnim prosekom od 38,8 godina.
Ukupan starosni prosek u EU će 2030. godine iznositi 45,4 godina, dok je
sada 40,4 godina. |
| |
| |
|
| |
| Priznanje Đavoljoj varoši u Palm Springsu |
| |
Debitantski film režisera Vladimira Paskaljevića "Đavolja varoš" dobio je
posebno priznanje žirija na upravo završenom 21. filmskom festvalu u Palm
Springsu u Kaliforniji, saopštio je producent filma Milan Tomić.
Paskaljević se našao u kategoriji "Novi glasovi/nove vizije" (New Voices/New
Visions), u kojoj se takmičilo 12 debitanata koje je festival izdvojio iz
celog sveta. U toj kategoriji žiri je izdvojio kao najbolje
južnokorejsko-francusko ostvarenje "A Brand New Life" režisera Uni Lekonta.
 "S
druge strane želimo posebno pohvaliti 'Đavolju varoš' Vladimira Paskaljevića,
za smelost i izazovnu satiru savremenog života u Srbiji. Film pametno
koristi nacionalnu opsednutost tenisom da stvori svet snažnih likova gde
vladaju zaludnost i beznadežnost", naveo je žiri festivala, koji se održava
od 5. do 18. januara.
"Sretan sam zbog priznanja, ali pre svega jer sam uopšte stigao do ovde. Pre
samo šest meseci nisam imao sredstva ni da završim film kog sam već snimio.
Nadam se da će mi i ovo priznanje pomoći da se stvari malo promene u
budućnosti, kao i da dođem do američke distribucije", rekao je Paskaljević
američkoj TV mreži CBS.
Glavnu nagradu žirija dobio je korejsko/francuski film "Potpuno nov život"
rediteljke Uni Lekomt, a glavnu nagradu publike i festivala "Devojka sa
tetoviranim zmajem".
Domaćini ovogodišnjeg festivala u Palm Springsu bili su holivudski glumci
Mišel Fajfer, Šon Pen i Klint Istvud . |
| |
| |
|
| |
| Dodela Zlatnih globusa gledanija nego prošle
godine |
| |
Prenos svečane dodele Zlatnih globusa, održane u nedelju uveče u Los Anđelesu,
gledalo je 16,9 miliona ljudi u SAD, što je 14 odsto više u odnosu na
prošlogodišnju dodelu.
Britanski komičar Riki Džervejz bio je domaćin tročasovne ceremonije koja je
za razliku od ranijih izdanja imala direktan prenos na čitavoj teritoriji
SAD, objavio je Bi-Bi-Si (BBC).
Zlatni globus za najbolju dramu pripao je naučnofantastičnom ostvarenju
"Avatar", a nagradu je dobio i reditelj tog filma Džejms Kameron . Sandra
Bulok i Džef Bridžiz nagrađeni su za uloge u drami, dok su Meril Strip i
Robert Dauni mlađi proglašeni za najbolje glumce u komediji ili mjuziklu.
Najgledanija dodela Zlatnih globusa svih vremena održana je 2004. kada ju je
putem malih ekrana pratilo 26,8 miliona ljudi. Tada je za najbolju dramu
izabran "Gospodar prstenova: Povratak kralja". |
| |
| |
|
| |
| Broj stanovnika u EU prešao 500 miliona |
| |
Stanovništvo 27 zemalja Evropske unije prvi put je prešlo granicu od 500
miliona stanovnika, objavio je danas francuski Nacionalni institut za
statistiku .
Prema podacima od 1. januara 2010. godine ukupan broj stanovnika zemalja EU
bio je 501,26 miliona. Prema navodima evropskog instituta za statistiku
Evrostat broj stanovnika u Evropi godinu dana ranije bio je 499,7 miliona.
Nemačka je najmnogoljudnjija zemlja u EU (81,7 miliona) ispred Francuske
koja ima 65,4 miliona stanovnika kada se uraču-naju sve njene prekomorske
teritorije a 62,8 miliona bez tih teritorija.
Velika Britanija je na trećem mestu sa 62 miliona stanovnika.
Za deset godina stanovništvo Irske (4,45 miliona) i Španije (46,08 miliona)
poraslo je za 15 odsto dok je broj stanovnika Nemačke stagnirao.
Tokom 2009. godine zemlje na istoku EU, izuzevši Poljsku, Češku, Sloveniju i
Slovačku, zabeležile su pad broja stanovnika, na primer Bugarska, Litvanija,
Letonija, Mađarska i Rumunija. Po broju novorođene dece Francuska i Irska
vode sa dvoje dece po ženi, ipsred Velike Britanije.
Veći broj stanovnika u Evropi je posledica prirodnog priraštaja (1,2 miliona)
i migracije (1,9 miliona), prema podacima Evrostata. Prirodni priraštaj je
razlika između broja umrlih i broja rođenih.
Porast stanovništva u Francuskoj je uglavnom rezultat prirodnog priraštaja
dok je u zemljama kao što su Španija, Portugal ili Italija broj stanovnika
porastao zbog priliva imi-granata.
Tokom 2008. godine broj Evropljana starijih od 65 godina predstavljalo je 17
odsto stanovništva u odnosu na 15,3 odsto 1998. godine. |
| |
| |
|
| |
| Liban najtraženija turistička destinacija |
| |
Liban je prošle godine posetilo gotovo dva miliona turista, a ostvaren je
prihod od turizma od sedam milijardi dolara, što je najbolja turistička
sezona ikada, saopštilo je libansko Ministarstvo turizma.
Prema njihovim podacima, u 2009. godini Liban je posetilo 1,85 miliona
turista, što je za 39 odsto više nego u 2008. godini.
Prethodna najbolja turistička sezona bila je 1974. godine kada je Liban
posetilo 1,4 miliona ljudi. To je bilo uoči građanskog rata koji je vođen od
1975-1990. godine u kojem je gotovo uništena zemlja.
Pre toga, libanska prestonica Bejrut važila je za Pariz na Bliskom istoku i
bila je jedna od omiljenih turističkih destinacija u tom delu sveta.
Ponovni procvat libanskog turizma tumači se kao pozitivan signal oporavka
Libana, zemlje koja je poslednjih godina pominjana samo po otmicama i
političkim ubistvima.
Čak je i Njujork tajms uvrstio Bejrut na listu glavnih turističkih atrakcija
u 2009. godini, što je dodatno poravilo imidž države. |
| |
| |
|
| |
| U centru Atine protestovale prostitutke |
| |
Nekoliko desetina prostitutki, među kojima je većina bila sa šalom ili maramom
na glavi kako bi sakrile lice, protestovalo je u Atini, tražeći dozvole za
rad u bordelima širom Grčke.
Prostitucija je u Grčkoj legalizovana i "prijateljice noći" imaju dozvole za
rad, ali one to mogu da čine samo šetajući ulicama, a ne i koristeći javne
kuće. Zbog toga, mnoge rade ilegalno i preti im hapšenje.
"Ovde smo da okončamo naše teškoće i degradaciju. Situacija je tragična,
licemerna i ja-dna", rekla je predsednica Udruženja grčkih prostitutki
Dimitra Kanelopulu.
Na protestu održanom ispred zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova okupilo
se oko 100 prostitutki koje su uzvikivale "Nećemo popustiti dok ne dobijemo
pravdu".
"Želimo da možemo da lega-lno radimo u javnim kućama a ne na ulicama", rekla
je novinarima 47-godišnja Maria K, dodavši da više od 20 godina radi kao
prostitutka.
Predsednica Udruženja Dimitra Kanelopulu rekla je da se ministar policije
Janis Ragusis nakratko sastao sa delegacijom udruženja i da se složio da
razmotri njihove probleme, među kojima su i teškoće za dobijanje radne
dozvole. |
| |
| |
|
| |
| Vlasti šalju zaposlene kući da prave bebe |
| |
Zaposleni u ministarstvima Južne Koreje dobili su neobičnu naredbu - da idu
kući i prave bebe, preneo je Bi-Bi-Si.
U zgradi Ministarstva zdravlja će u 19.00 časova biti pogašena sva svetla
kako bi zaposleni krenuli u svoje domove i posvetili se proširenju porodica.
Ministarstvo će svakog meseca ponavljati eksperiment.
Južna Koreja ima jedan od najnižih nataliteta u svetu. U toj zemlji godišnje
čak ima manje prinova nego u Japanu, naveo je Bi-Bi-Si.
Južnokorejske vlasti su natalitet označile kao vladin prioritet pošto se
država suočava sa starenjem stanovništva, smanjenjem radne snage i ogromnim
troškovima zdravstvene zaštite. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
