|
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
Broj 1231, 22. januar 2010.
| Dugotrajno sedenje može i da ubije... |
| |
Naučnici ponovo upozoravaju na opasnosti dužeg sedenja, tvrdeći nakon
najnovijih istraživanja da ono povećava rizik za srčani udar, pa čak i smrt.
Duže sedenje, čak i ako se redovno vežba, šteti zdravlju i nije važno gde se
sedi - na poslu, u školi, kolima ili pred kompjuterom. Mnogo je važnije
koliko sati ono traje.
Istraživanje je preliminarno, ali nekoliko studija nagoveštava da su oni
ljudi koji većinu dana provedu sedeći, skloniji debljini, srčanom udaru i da
su čak veće šanse da preminu.
 U
uvodniku koji je ove nedelje objavio "Britanski časopis za sportsku medicinu",
Elin Eklbom-Bak iz švedske Škole za sport i medicinske nauke predlaže da
vlasti ponovo razmotre kako definišu fizičku aktivnost, da bi se jasnije
ukazalo na opasnosti od sedenja.
Iako su medicinski zvaničnici izdali, kao smernice, preporuke koji je
minimum potrebne fizičke aktivnosti, oni nisu predložili da se ograniči
vreme provedeno u sedećem položaju.
"Posle četiri sata sedenja, telo počinje da šalje signale da mu je loše",
napisala je Eklbom-Bak, objašnjavajući da geni koji regulišu količinu
glukoze i masnoće u telu počinju da se gase.
Čak i za one koji vežbaju, sedenje je loše. Tim Armstrong, stručnjak za
fizičku aktivnost pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji kaže da ljudi koji
svakodnevno vežbaju ali ipak dosta sede mogu da učine sebi bolje ako
vežbanje podele u više delova u toku dana.
Rezultati studije objavljene prošle godine i sprovedene na više od 17.000
Kanađana koji su praćeni desetak godina, pokazalio su da su ljudi koji dugo
sede pod većim rizikom za smrt, bez obzira da li vežbaju ili ne.
"Ipak, mi nemamo dovoljno dokaza da kažemo koliko dugo sedeti je loše. Ali,
izgleda da je bolje što češće ustajati i prekidati takvo 'sedentarno'
ponašanje", rekao je šef kanadske studije Piter Kacmaržik.
Prema podacima dobijenim u istraživanju sprovedenom 2003. i 2004. u SAD,
većina Amerikanaca provodi pola vremena dnevno sedeći - od radnog mesta do
kola.
Švedski ekspert Ekblom-Bak preporučuje da se, na poslu, sedenje prekine što
je češće moguće: "Ne šaljite kolegi i-mejl poruku. Ustanite, prošetajte i
razgovarajte sa njim". |
| |
| |
|
| |
| Srbija neće podržati cepanje BiH |
|
|
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, u objavljenom intervju sarajevskoj
televiziji OBN, da Srbija nikada ne bi podržala referendum koji bi vodio
cepanju Bosne i Hercegovine.
"Srbija neće podržati bilo kakav akt ili referedndum koji bi vodio ka
cepanju BiH, jer je Srbija garant Dejtonskog sporazuma", poručio je Tadić i
ocenio da bi Srbija u suprotnom izgubila međunarodni kredibilitet.
On je naglasio i da nikada ne bi doneo ni odluku koja bi dovela u pitanje
položaj Republike Srpske, kao entiteta u okviru BiH, kao i da će Srbija
poštovati Dejtonski sporazum.
Govoreći o ratnim zločinima, Tadić je rekao da se ratni zločini ne mogu
zaboraviti, kao i da narodi, države i pojedinci u regionu mogu steći moralni
kredibilitet ako budu pokazivali saosećanje prema žrtvama druge
nacionalnosti.
"Boljka Balkana jeste da su ljudi spremni da govore samo o svojim žrtvama, a
ne žele da pričaju o tuđim", rekao je Tadić i dodao da to treba da se
promeni.
Predsednik Srbije je kazao da je njegov odlazak u Srebrenicu na godišnjicu
zločina u tom gradu bio jedan od najtežih dana za njega, kao i da je tada,
kako je naveo, doživeo spoznaju koja ga je osnažila u vođenju politike za
poboljšanje odnosa naroda i država na Balkanu.
"Postoji trenutak kada, braneći interes naših nacija i birača, moramo da
donosimo odluke koje nisu uvek u skladu sa željama onih koji su nas birali.
Kada sam odlazio u Srebrenicu nisam imao podršku šire javnosti u Srbiji ali
ni u delu moje porodice. Ipak, doneo sam odluku i preuzeo odgovornost",
rekao je Tadić.
Tadić je kazao da u BiH svi žele da budu u ulozi zrrtve, kao i da je srpski
narod čitavu svoju istoriju sazdao na mitu žrtve. "Čak su neki duboko
ubjeđeni da mi drugu sudbinu, osim sudbine žrtve, nemamo. Ja neću da se
složim s tim", rekao je Tadić.
On je, međutim, istakao i da je nemoguće da Srbija stalno bude u ulozi
zemlje koja se izvinjava dodajući da su i Srbi imali žrtve.
"Iz tog vrzinog kola i vira moramo da izađemno, inače ni-kada nećemo
izgraditi normalno društvo niti postati članice EU", istakao je predsednik
Srbije.
Tadić je izrazio nadu da će srpski parlament uskoro usvojiti rezoluciju o
Srebrenici, kao i da će time biti iskazan odnos srpskog društva prema
zločinu u Srebrenici.
Predsednik Srbije je istakao i da ne zna gde se kriju optuženi za ratne
zločine Ratko Mladić i Goran Hadžić, a optužbe da ih Srbija štiti, nazvao je
"neosnovanim".
Na pitanje o svom odnosu prema premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku,
Tadić je rekao da je Dodik "tokom rata spasavao živote Bošnjaka i Hrvata".
"Ja to poštujem i znam", rekao je Tadić i dodao da Dodik ne mrzi ljude druge
nacionalnosti.
"On ima obaveze da štiti legitimna prava Srba u BiH i u tom kontekstu se
mora shvatiti njegova politika. To što sada govori treba da se razmotri
zašto on govori na taj način, da li je prinuđen da tako govori ponašanjem
drugih političara u BiH", rekao je Tadić i dodao da nikada ne postoji samo
jedna strana u sporu. |
| |
| |
|
| |
| Mesić bi poslao vojsku na Srpsku... |
| |
Aktuelni predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je u utorak da bi, kad bi
bio "predsednik Republike u trenutku kada bi Milorad Dodik u Republici
Srpskoj eventualno raspisao referendum o otcepljenju od BiH, odmah vojskom
prekinuo koridor u bosanskoj Posavini".
"Hrvatska je jamac Dejtonskog sporazuma. Kada bi Dodik referendumom o
otcepljenju srušio Dejtonski sporazum, RS bi odmah morala nestati, i zato
bih vojno prekinuo koridor", rekao je juče u neformalnom razgovoru grupi
novinara Mesić, a prenosi riječki Novi list.
 On
je kazao da je "neverovatno koliko Dodik vara međunarodnu zajednicu".
"On igra na kartu zamora: misli da će se svet umoriti od BiH, a on će tada
raspisati referendum o otcepljenju, neko će se nekoliko dana buniti, a onda
će sve splasnuti i velika Srbija će biti ostvarena", kazao je Mesić.
Prema pisanju Novog lista, Mesić bi kao predsednik, u slučaju referenduma o
otcepljenju RS od BiH, bio spreman i vojno intervenisati kod Brčkog kako bi
RS onesposobio za postojanje. Naveo je da će se videti kako će se ponašati
novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipović. Kazao je da je isto to, ali
nešto blažim rečima, rekao i predstavnicima međunarodne zajednice.
Koridor koji Mesić spominje je 15-ak kilometara širok teritorijalni pojas
sever-jug, koji kod Brčkog povezuje istočni i zapadni deo RS, a koji je od
hrvatske granice kod Županje udaljen 30-ak kilometara. Mesićeva izjava o
vojnom napadu na koridor svakako je obnova ratnog rečnika kakav se u regiji
nije čuo već 15 godina, ocenjuje Novi list. |
| |
| |
|
| |
| Goran Bregović piše pesmu za Evroviziju |
| |
Ovogodišnji predstavnik Srbije na takmičenju Pesma Evrovizije biće izabran 28.
februara, SMS glasovima gledalaca, u sklopu direktnog programa
Radiotelevizije Srbije koji će zameniti raniji način izbora preko muzičkog
festivala "Beovizija".
Portparolka Radiotelevizije Srbije (RTS) Duška Vučinić rekla je da je javni
medijski servis u uslovima svetske ekonomske krize odlučio da Srbija nastupi
na Pesmi Evrovizije, ali uz bitno smanjene troškove.
 Prema
novom RTS-ovom pravilniku, Goran Bregović je izabran da bude kompozitor koji
će za različite izvođače napisati tri pesme, i koji će potom između njih, a
uz saglasnost RTS-a, izabrati kandidate za koje će publika moći da glasa 28.
februara.
Duška Vučinić je ukazala da će "Beovizija" nastaviti da postoji, ali je
dodala da taj festival neće biti mesto na kojem će se birati predstavnik
Srbije na "Eurosongu".
Goran Bregović, koji se prvi put pojavljuje u ulozi kompozitora za Pesmu
Evrovizije, rekao je novinarima da "ne može da kaže da zna" kako se prave
evrovizijske pesme, ali je dodao da se "stvari pokreću napred kad te neko
pita da l' nešto umeš, i ti kažeš da umeš, iako u stvari ne umeš - kao u
filmu 'Andrej Rubljov'".
"Ne verujem ni da je Željko Joksimović znao kako da piše za Evroviziju",
kazao je Bregović, koji je, kada je upitan da li je već prionuo na posao,
odgovorio da "ima par ideja", ali da "nije kompozitor opšte prakse", i da će
krajnji rezultat nositi njegov lični pečat. "Dobićete mene", ocenio je.
Upitan da li je neophodno da etno bude deo evrovizijske kompozicije,
Bregović je odgovorio odrečno, ali je ukazao da je prošle godine na izboru
za Pesmu Evrovizije pobedio "klasičan norveški narodnjak".
Bregović je uradio aranžman za kompoziciju "Štikla" s kojom je Severina
svojevremenu predstavljala Hrvatsku na tom takmičenju, a upitan za taj
angažman rekao je da se radilo o drugarskoj pomoći.
Bregović je najavio da će uskoro napraviti "kasting za 10 pevača" koji mu se
dopadaju, pa će onda videti kome leže pesme koje on bude napisao. Takođe je
rekao da će nastojati da pevači budu mladi, "jer je Pesma Evrovizije za
mlade".
Duška Vučinić nije želela da precizira finansijsku konstrukciju novog načina
izbora nacionalnog predstavnika na "Eurosongu", ali je ocenila da su razlike
u odnosu na raniji način "nemerljive".
Prema njenim rečima, finansijski izveštaj će biti podnet javnosti nakon što
nacionalni predstavnik bude izabran.
Vučinićeva je za 7. februar najavila žreb u Oslu u Norveškoj na kojem će
zemlje učesnice biti raspoređene po polufinalima. Mesec i po dana kasnije,
22. marta uslediće drugi žreb, na kojem će biti određen redosled nastupa.
Samo takmičenje će biti održano nadomak Osla, u gradu Baerumu i tamošnjoj "Telenor
areni".
Prvo polufinalno veče zakazano je za 25. maj, drugo polufinalno veče za 27.
maj, a finale za 29. maj.
Zbog svetske ekonomske krize, nekoliko zemalja je ove godine odustalo od
nastupa na Pesmi Evrovizije. |
| |
| |
|
| |
| Kiril uručio nagradu Kusturici |
| |
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril uručio je juče nagrade Međunarodnog
fonda pravoslavnih naroda za 2009. godinu predsedniku Rusije Dmitriju
Medvedevu, režiseru Emiru Kusturici, patrijarhu jermenske pravoslavne crkve
Gareginu Drugom i Bogoslovskoj pravoslavnoj akademiji u SAD.
 Deseta
po redu ceremonija uručivanja te nagrade održana je u hramu hrista
Spastitelja u Moskvi.
Nagrade se dodeljuju šefovima država, poglavarima pravoslavnih crkava,
istanutim liderima i kulturnim ličnostima za veliki doprinos u jačanju
ekonomskih i političkih veza država, formiranih u duhu pravoslavne tradicije,
kao i za promociju visokih normi hrišćanskog morala.
Uručujući nagradu Kusturici, patrijarh Kiril je kazao da njegovo
stvaralaštvo nije zasnovano na komercijalnoj osnovi, već da on razmišlja o
čoveku u širem smislu, o njegovoj prirodi, sveukupnosti.
Prema rečima ruskog patrijarha, Kusturičino stvaralaštvo doprinosi uzajamnom
razumevanju među kulturama.
Kusturica je kazao da je izuzetno srećan zbog nagrade, jer ona "podstiče
ideju duhovnosti".
On je rekao da su na njega i njegovo stvaralaštvo veliki utisak ostavili
radovi Fjodora Dostojevskog, naročito roman "Braća Karamazovi".
Prema njegovim rečima, sva pitanja života i smrti i dubine ljudske duše
izvlačio je iz te literature.
Nagradom Međunarodnog fonda pravoslavnih naroda do sada je nagrađeno više od
40 ličnosti, a među njima je bio i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle.
Premija za 2009. godinu nazvana je imenom patrijarha Aleksija Drugog, koji
je bio jedan od osnivača i na čelu fonda od osnivanja, pa do smrti.
Pored diplome, dobitnicima je ove godine uručena i novčana nagrada od 20 do
50 hiljada dolara. |
| |
| |
|
| |
| Izbačeni iz društva “lepih” |
| |
Na svojoj kućnoj vagi većina može da prepozna da je upravo završena sezona
praznika. Nekoliko dodatih kilograma podsećaju na druženje i opuštanje u
porodičnom okruženju i uz bogatu trpezu, ali i opominju da treba povesti
računa o tome šta i koliko ćemo jesti u narednom periodu.
 No,
neki su dobili i grublju opomenu. Petstotinak Kanađana koji sebe smatraju
lepima, izbačeni su sa sajta za druženje www.beautifulpeople.com i to zbog
nekoliko dodatih kilograma. Menadžer sajta Greg Hodž objasnio je da je to
učinjeno na osnovu prazničnih fotografija i da je slično prošlo preko pet
hiljada ljudi iz čitavog sveta, koji su praznike proveli uz obilje hrane,
pića i TV programa.
Ako se uzme u obzir da ovaj sajt okuplja preko pola miliona ljudi iz 190
zemalja, onda broj izbačenih i nije preterano veliki.
Veliki problem je što ovih pet stotina ljudi nisu jedini sa viškom kilograma,
čak ni posle praznika. Svima je jasno da problem gojaznosti poprima sve
ozbiljnije razmere, a studije i analize raznih institucija i statističara
samo to potvrđuju. Nedavno je šef nacionalne zdravstvene službe dr Dejvid
Batler-Džons izrazio strahovanje da bi sadašnje generacije dece, baš zbog
viška kilograma i posledica koji oni ostavljaju po zdravlje, mogle biti prve
sa životnim vekom kraćim od roditeljskog.
Brojni razlozi, uključujući i ekonomski, čine da problem gojaznosti pređe
granice ličnog i porodičnog, i postane nacionalni.
Kako odoleti hrani i teži-nu zadržati u granicama normale?
Pojedini eksperti predlažu posebnu nacionalnu strategiju, koja bi trebalo da
bude poput one upotrebljene u borbi protiv pušenja. Veruje se da bi
korišćenjem sličnog modela mogli da se dobiju i slični pozitivni pomaci.
Predlaže se zabrana reklamiranja nezdrave hrane, povećanje poreza na
namirnice koja nemaju hranljivu vrednost, subvencije koje bi doprinele da
voće i povrće postane dostupnije građanima, kao i nametanje obaveze
prehrambenoj industriji da izmeni sastojke za proizvodnju, kao i način
označavanja i pakovanja prehrambenih proizvoda.
DR Batler-Džons smatra da Kanađani još uvek nisu spremni da prihvate
drastičnije vladine predloge za borbu protiv gojaznosti. On navodi da će
pogodan trenutak za uspešnu inicijativu na tom polju nastupiti kada čitavo
društvo bude dovoljno upućeno i spremno da shvati sve posledice problema
gojaznosti i značaj njegovog rešavanja. Po njegovim rečima, već se primećuje
da se sa priča o ovom problemu prelazi na konkretnije delovanje. |
| |
| |
|
| |
| Preprodavci udvostručili cene na Haitiju |
| |
Haićani posle prošlonedeljnog katastrofalnog zemljotresa i ostali bez ičega,
teško dolaze do vode i hrane što koriste preprodavci koji osnovne namirnice
prodaju po astronomskim cenama.
Noćenje u običnom hotelu košta 200 dolara, a kajgana 13 dolara. Uoči
zemljotresa noćenje u istom hotelu je koštalo 70 dolara.
 Cena
flaširane vode je udvostručena, kao i cena benzina.
Roba koja se prodaje na ulicicama Port-o-Prensa najvećim delom je pokradena
iz srušenih samousluga.
U gradu gde je 90 odsto restorana i prodavnica sravnjeno sa zemljom, obrok
je luksuz.
Prema izjavama novinara koji su iz sveta došli u razoreni grad, rezance
prelivene paradajz sosom treba platiti 11 dolara, dok kajgana košta 13
dolara. Time su se cene u Port-o-Prensu, najsiromašnijem glavnom gradu
Latinske Amerike, izjednačile sa Madridom i Rimom.
 Međunarodna
zajednica je, prema podacima UN, Haitiju do sada obećala pomoć od ukupno 1,2
milijarde dolara.
Oko 200.000 Haićana je u proteklih devet dana dobilo oko milion obroka,
navodi se u izveštaju Svetskog programa za hranu (PAM) koji procenjuje da će
u narednih tridesetak dana biti potrebno oko 100 miliona obroka.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migrante (OIM), na Haitiju je
otvoreno oko 300 improvizovanih prihvatnih centara za oko 370.000 ljudi koji
su postali beskućnici. U Port-o-Prensu radi osam, uglavnom poljskih bolnica.
Prema poslednjim podacima u zemljotresu koji je 12. januara pogodio Haiti
poginulo je najmanje 75.000 ljudi, 250.000 je povređeno, a oko milion je bez
krova nad glavom.
Haićanska civilna zaštita procenjuje da je u zemljotresu uništeno oko
polovine zgrada u glavnom gradu zemlje koja je pre zemljotresa važila za
jednu od najsiromašnijih na oba američka kontinenta. |
| |
| |
|
| |
| Broj stanovnika u EU prešao 500 miliona |
| |
Stanovništvo 27 zemalja Evropske unije prvi put je prešlo granicu od 500
miliona stanovnika, objavio je danas francuski Nacionalni institut za
statistiku .
Prema podacima od 1. januara 2010. godine ukupan broj stanovnika zemalja EU
bio je 501,26 miliona. Prema navodima evropskog instituta za statistiku
Evrostat broj stanovnika u Evropi godinu dana ranije bio je 499,7 miliona.
 Nemačka
je najmnogoljudnjija zemlja u EU (81,7 miliona) ispred Francuske koja ima
65,4 miliona stanovnika kada se uračunaju sve njene prekomorske teritorije a
62,8 miliona bez tih teritorija.
Velika Britanija je na trećem mestu sa 62 miliona stanovnika.
Za deset godina stanovništvo Irske (4,45 miliona) i Španije (46,08 miliona)
poraslo je za 15 odsto dok je broj stanovnika Nemačke stagnirao.
Tokom 2009. godine zemlje na istoku EU, izuzevši Poljsku, Češku, Sloveniju i
Slovačku, zabeležile su pad broja stanovnika, na primer Bugarska, Litvanija,
Letonija, Mađarska i Rumunija. Po broju novorođene dece Francuska i Irska
vode sa dvoje dece po ženi, ipsred Velike Britanije.
Veći broj stanovnika u Evropi je posledica prirodnog priraštaja (1,2 miliona)
i migracije (1,9 miliona), prema podacima Evrostata. Prirodni priraštaj je
razlika između broja umrlih i broja rođenih.
Porast stanovništva u Francuskoj je uglavnom rezultat prirodnog priraštaja
dok je u zemljama kao što su Španija, Portugal ili Italija broj stanovnika
porastao zbog priliva imi-granata.
Tokom 2008. godine broj Evropljana starijih od 65 godina predstavljalo je 17
odsto stanovništva u odnosu na 15,3 odsto 1998. godine. |
| |
| |
|
| |
| Rezultati Obame protivrečni |
| |
Rezultati predsednika SAD Baraka Obame po pitanju ljudskih prava su
protivrečni, iako je naglasio da će u prvoj godini njegovog mandata biti
izazov vratiti kredibilitet Amerike u toj oblasti, ocenila je u godišnjem
izveštaju nevladina organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights NjatCH).
U izveštaju o stanju ljudskih prava u više od 90 država predstavljenom u
Vašingtonu, navodi se da je Obama poboljšao retoriku Bele kuće o ljudskim
pravima, ali je izvršni direktor Hjuman rajts voča Kenet Rot rekao je da
pred Obamom dug put pretakanja te retorike u politički uticaj.
 Iako
je Obama insistirao da se CIA pridržava propisa prilikom ispitivanja
osumnjičenih za terorizam, on je odbio da se pokrene istraga ili pravni
proces protiv ljudi koji su naređivali mučenja ili obezbedili pravno
opravdanje za to, navodi se u izveštaju.
Takođe se založio za zatvaranje zatvora za osumnjičene za terorizam u
pomorskoj bazi Gvantanamo na Kubi, ali je odbio da se odrekne vojnih sudova
i dugoročnog pritvaranje bez optužbe ili suđenja, navodi Hjuman rajts voč.
Ta organizacija je navela da su širom sveta grupe za zaštitu ljudskih prava
povećale pritisak na vlade, ali da su neke vlade toliko totalitarne da
udruženja za ljudska prava uopšte ne mogu da rade, ukazuje Hjuman rajts voč,
navodeći kao primere Eritreju, Severnu Koreju i Turkmenistan.
U izveštaju se navodi da je u Rusiji ubjeno više boraca za ljudska prava i
da u većini slučajeva nisu pronađene ubice. Pored toga, nekoliko ljudi se
žalilo na arbitrarna pritvaranja i mučenja u ruskoj republici Čečeniji.
Hjuman rajt voč je naveo da su ubistva ili ranjavanja boraca za ljudska
prava zabeležena u Šri Lanki, Keniji, Burundiju, Maleziji, Indiji i
Uzbekistanu.
Rot je na konferenciji za novinare u Vašingtonu povodom objavljivanja
izveštaja, optužio Izrael za ratne zločine u pojasu Gaze prošle zime i
podržao kompaniju Gugl u kampanji protiv cenzure u Kini.
"Veoma podržavamo napore Gugla da se odupre cenzuri", rekao je Rot, dodajući
da bi u tome glavnu ulogu trebalo da ima Obamina adminstracija, a ne Gugl.
Hjuman rajts voč je naveo da Kina progoni i pritvara krtitičare vlasti,
utiče na advokate da ne ulažu zalbe, kao i da pritvara potpisnike peticija u
tajne zatvore. Takođe se kritikuju i zapadne vlade zbog umekšavanja stava
prema Kini kad je reč o ljudskim pravima. |
| |
| |
|
| |
| Blago Antiću kad ima toliko fudbalera u
Italiji |
| |
Fudbaleri iz elitne srpske lige okupirali su Italiju. Ljajić u Fjorentini,
Aleksić u Đenovi, Šćepović na probi u Sampdoriji, poslednje vesti su sa
Apenina. Po fudbalskoj legendi Dejanu Savićeviću, koji je dubok trag ostavio
u dresu Mi-lana, dve od tri zainteresovane strane u celoj priči imaće veliku
korist, a jedna štetu.
- Greota je za srpski klupski fudbal što su ga tako mladi igrači napustili,
s druge strane Radomir Antić i Ratomir Dujković, selektori A repreze-ntacije
i mlade selekcije, imaće korist jer će moći da računaju na igrače koji će
ozbiljnije trenirati, igrati protiv boljih ekipa u kvalitetnijoj ligi, biće
taktički obučeniji. Zaključak je da će reprezentacija i sami igrači biti na
velikom dobitku, a domaća liga nažalost oslabljena.
Ljajić, Aleksić i Šćepović poseduju ogroman potencijal, da li je rano za
njih da pokušaju u Kalču?
- Možda je rano sa 18, 19 pokušati, ali se nikad ne zna unapred kako će
ispasti. Italijanska liga je veoma ozbiljna, tražiće od njih potpunu
posvećenost, profesionalizam, to je i prava prilika da vide gde su. Moje
mišljenje je da mogu samo da napreduju, a ako se ne nametnu, neće imati
problem da se vrate kući. S druge strane, da ne odskaču od svoje generacije,
ne bi ni dobili poziv da dođu u Italiju, što potvrđuje da poseduju
potencijal, da ljudi koji se ozbiljno bave fudbalom to cene i zato žele da
im pruže šansu. Mnogo zavisi i od trenera koji će ih prihvatiti u klubovima,
ima dosta faktora koji mogu da utiču na dalji razvoj njihove karijere.
Jedini gubitnici su srpska elitna liga i navijači?
- Ne treba to posmatrati baš tako dramatično, jer nije Srbija jedina
fudbalska zemlja kojoj se događaju odlasci mladih igrača. Sudbina je to svih
istočnih zemalja. Jednostavno, trend je takav da bogatije fudbalske zemlje
uzimaju od siromašnijih, ali ova situacija može da se posmatra i drugačije.
Pogledajte po italijanskim klubovima koliko ima domaćih mladih igrača, poput
Ljajića ili Aleksića. Oni jednostavno ne mogu da se nametnu od onih koji
dolaze sa strane. Srpski fudbal je prebogat talentima i odlaskom prethodno
pomenutih dobiće se prostor za neke nove mlade snage i opet će imati šta da
se vidi na terenu završio je Savićević. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing Najpovoljnije cene, najveca posecenost
|
