SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

    Broj 1232, 29. januar 2010.

Irinej, srpski Patrijarh
Episkop niški Irinej (Gavrilović) ustoličen je u petak, 22. januara 2010. u Sabornoj crkvi u Beogradu za 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC). Znamenja patrijarha, panagiju arhiepiskopa (ikonu), žezlo i belu panu (kapu) Irineju je uručio mitropolit crnogorsko -primorski Amfilohije, koji je bio čuvar trona SPC od smrti patrijarha Pavla 15. novembra 2009. godine. "Ovo je veliki dan za mene lično, a verujem i za naš narod i našu Crkvu", kazao je Irinej okupljenima u Sabornoj crkvi, zapitavši se da li je dostojan visoke počasti. Govoreći o zadacima srpske crkve, novi patrijarh je rekao da SPC treba da pomogne Srbiji u odbrani Kosova i Metohije, kao i da očuva jedinstvo srpskog naroda. "Imamo mnogo zadataka - da pomognemo našoj državi da odbrani Kosovo i Metohiju. Crkva mora tu pomoći ne žaleći ni truda i ako treba čak ni stradanja", poručio je novi patrijarh. Irinej je rekao da je Kosovo "naša sveta zemlja, naš Jerusalim". "Ako mi zaboravimo Kosovo, zaboraviće i nas Kosovo. Glavno ustoličenje je u Peći tamo je tron srpskih patrijaraha. Srbija bez svetinja i Kosova nije Srbija. Srbija bez Kosova je bez duše, bez uma i srca", rekao je Irinej. Patrijarh je pozvao na jedinstvo srpske crkve istakavši da je jedan od njenih zadataka da "sjedini i očuva" srpski narod koji živi u raznim delovima sveta. "Imamo i drugih obaveza, da sjedinimo naš narod i da očuvamo jedinstvo, to je bio iskonski zadatak Crkve u svim vremenima", rekao je Irinej i dodao da je SPC uvek pomagala srpskom narodu i pomogla mu da se "očuva". Obraćajući se episkopima, novi patrijarh je rekao da SPC ima još puno zadataka, ali da će se o tome episkopi dogovarati na crkvenim saborima. "Svi smo pozvani da nosimo krst i naš je krst veoma težak i zato vas pozivam da ga zajedno nosimo", rekao je Irinej i poručio episkopima da očekuje da zajedno "krmane crkvom Hristovom". Novi patrijarh je kazao da će pratiti put svetog Save, utemeljitelja SPC. "Nema potrebe da tražimo kojim putem da krenemo. Sveti Sava nam je trasirao put ka Hristu ka pravdi ka istini i nema potrebe da tražimo put već samo da ga sledimo", rekao je Irinej i pomenuo rad nekih od svojih prethodnika Gavrila, Vikentija, Germana i Pavla koji su, kako je naveo, sledili svetosavski put. "Želim da se ugledam na naše pretke i da ih sledim njihovim putem i njihovim primerom", rekao je Irinej i dodao da srpski narod nikada nije oskudevao u "božjim ljudima" na koje može da se ugleda u životu. Višečasovnu liturgiju u prepunoj Sabornoj crkvi u Beogradu, na kojoj je ustoličen, predvodio je novi patrijarh. To je prvo ustoličenje da bi, kako je objasnio episkop bački Irinej, "novi patrijarh počeo da dela", a svečeno ustoličenje biće naknadno obavljeno u Pećkoj patrijaršiji. Liturgiji u Sabornoj crkvi osim brojnih građana prisustvovali su predstavnici vlasti, diplomarskog kora, tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Među prisutnima su bili predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, premijer Srbije Mirko Cvetković sa članovima vlade , gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić,premijer Republike srpske Milorad Dodik, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, muftija beogradski Muhamed Jusufspahić, princ Aleksandar Karađorđević i druge ličnosti. Irinej je na Saboru SPC apostolskim žrebom izbran za poglavara SPC.

Kako je izabran 45 patrijarh
Kandidati za izbor patrijarha bili svi aktivni arhijeriji koji imaju pet godina eparhijske službe. Na saboru su učestvovala 44 učesnika sa pravom glasa, a pravo na izbor imalo je 34 kandidata. U ovom slučaju za izbor patrijarha bila su potrebna 23 glasa. Trojica kandidata sa natpolovičnom podrškom Sabora SPC izabrana u četiri izborna kruga. Glasove u prvom krugu dobio je mitropolit Amfilohije. U drugom krugu izabrani su vladika niški, a u trećem krugu su približan broj glasova dobili episkop banjalučki Jefrem i vladike bački Irinej. U četvrtom krugu glasalo se za trojnu kandidaturu. Žrebom se biralo između tri kandidata mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, vladike bačkog Irineja i vladike niškog Irineja. Ime novog patrijarha prvi je saznao episkop šabački Lavrentije jer, prema crkvenim pravilima, ima izabranog prvo čita najstariji po episkopskom stažu. Sabor čine mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan, crnogorsko - primorski Amfilohije, srednjezapadnoamerički Hristofor, dabrobosanski Nikolaj, episkop britansko-skandinavski Dositej, šabački Lavrentije, niški Irinej, zvorničko-tuzlanski Vasilije, sremski Vasilije, raško - prizrenski Artemije, banjalučki Jefrem, budimski Lukijan i kanadski Georgije. U izboru novog patrijarha, učestvovali su i episkop banatski Nikanor, bihaćko-petrovački Hrizostom, za Ameriku i Kanadu mitropolije novogračaničke Longin, istočnoamerički Mitrofan, žički Hrizostom, bački Irinej, osiječko-poljski i baranjski Lukijan, srednjeevropski Konstantin, zapadnoevropski Luka, timočki Justin, vranjski Pahomije i šumadijski Jovan. U Saboru su i episkop slavonski Sava, braničevski Ignjatije, mileševski Filaret, dalmatinski Fotije, budimljansko-nikšićki Joanikije, zahumsko-hercegovački Grigorije, valjevski Milutin, zapadnoamerički Maksim, gornjokarlovački Gerasim, australijsko - novozelandski Irinej i zahumsko-hercegovački Atanasije. To crkveno telo čine i episkop hvostanski Atanasije, jegarski Porfirije, lipljanski Teodosije, dioklijski Jovan, moravički Antonije, kao i sveštenici Ohridske arhiepiskopije mitropolit skopski Jovan, episkop pološko-kumanovski Joakim, bregalnički Marko i stobiski David. Patrijarh srpski Pavle preminuo je 15. novembra i od tada vlast u SPC vrši Sinod, odnosno crkvena vlada. Za čuvara trona izabran je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Od Irineja se očekuje da crkvu okrene ka Evropi
Novi srpski patrijarh Irinej se u Srbiji smatra čovekom kompromisa, od njega se očekuje da će pomiriti dve grupe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) - reformista i radikala, i crkvu okrenuti prema Evropi, piše moskovski dnevnik Komersant. List navodi da su glavni pretendenti na mesto patrijarha bili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i mitropolit bački Irinej, koji se smatraju liderima dve struje u crkvi. Komersant navodi da je mitropolit Amfilohije poznat po svojoj krajnje oštroj poziciji prema Crnogorskoj crkvi i po tome da nije uspeo da uspostavi normalne odnose sa rukovodstvom Crne Gore. U Srbiji ga pamte, kako se navodi, po krajnje neprijatnim izjavama o ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću. Dnevnik podseća da su srpski mediji pisali da se Amfilohije aktivno zalagao da se bolesni patrijarh odrekne prestola, računajući da će zauzeti njegovo mesto. Komersant citira neimenovane izvore bliske rukovodstvu Srbije da bi izbor Amfilohija skoro neizbežno doveo do radikalizacije Srpske pravoslavne crkve i iskomplikovao njene odnose sa državom. Kako se ocenjuje, u tom smislu bi na mestu patrijarha za srpske vlasti bio bolji vladika bački Irinej, koji zauzima umerenu poziciju o mnogim političkim pitanjima i ima kontakte u Evropi. Ipak neki analitičari smatraju da nenametljivost i odsustvo liderskih sposobnosti novog srpskog patrijarha daju prostor za daljnji veći uticaj vladike Amfilohija i Irineja Bačkog u politici SPC. List Nezavisimaja gazeta preneo je izjavu saradnika Instituta za slovenske narode Ruske akademije nauka, Georgija Engelgardta, da Moskovska patrijaršija pokazuje izvestan oprez prema novom patrijarhu, očekujući njegove dalje korake. On je dodao da je moguće da je Moskva računala na kandidaturu mitropolita Amfilohija, poznatog ruskoj crkvi.

Ne planiramo referendum o secesiji
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da RS ne priprema referendum o secesiji, navodeći da su pojedine međunarodne institucije, koje govore o takvoj mogućnosti, "nasele na spekulacije bošnjačkih političara". "Neke zapadne političke insitucije nisu u pravu. Ovde je reč o donošenju zakona o referendumu, a ne o referendumu o secesiji. Niko taj referendum ne priprema, niti ga provodi", kazao je Dodik novinarima u Banjaluci. On je ocenio da su bošnjački političari iskoristili priliku da utvrđivanje zakona o referendumu predstave kao pripremu referenduma o secesiji RS. "To ne doprinosi poverenju i tragično je da se u Savetu Evrope pre dstavlja lažna situacija", kazao je Dodik novinarima u Banjaluci, komentarišući obraćanje Bakira Izetbegovića, predsedavajućeg parlamentarne delegacije BiH pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Izetbegović je rekao da su političari u RS ušli u fazu intenzivnog podrivanja državnih institucija i sukobljavanja s autoritetom visokog predstavnika, navodeći da se najnovije pretnje odnose na organizovanje referenduma u RS planiranog za proleće. Dodik tvrdi da se u RS priprema usvajanje zakona o referendumu, koji će biti u skladu sa Ustavom i najboljom evropskom praksom. Prema njegovim rečima, u RS se planira organizovanje referenduma na kojem bi se građani izjasnili o podršci poštovanju Dejtonskog sporazuma. Dodik je izjavio da rezolucija Evropskog parlamenta o BiH nije neočekivana, ocenjujući da izvestioci o stanju u BiH nisu bili objektivni. Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u utorak u Strazburu rezoluciju o funkcionisanju demokratskih institucija BiH kojom se izražava zabrinutost za buduće postupke RS u pogledu podrivanja institucija BiH i osporavanja nadležnosti visokog predstavnika. "Rezolucija, naravno, ima svoju političku težinu, ali nije obavezujući dokument i BiH, kao članica Saveta Evrope, u svakom slučaju treba da sa posebnom pažnjom vidi na koji način da, eventualno, prihvati i realizuje neke od tih preporuka", rekao je Dodik. On je ponovio da je BiH moguća samo u postojećem ustavno-pravnom okviru, ističući da "uspostavljeni dejtonski kapacitet i balans ne može da bude promenjen bez obzira na želje raznih koji pokušavaju da ga osporavaju, podržavajući upravo one koji žele da centralizuju BiH ili je na drugi način preurede". Prema njegovim rečima, oni koji podržavaju takve koncepte žele da problematizuju stanje u BiH, iako je to stabilna zemlja, čija bezbednost nije ugrožena. On je naveo da RS poštuje odluke visokog predstavnika, ali ne i zakone koje visoki predstavnik nema pravo da nameće. "U rezoluciji nisu spomenuti zakoni, nego odluke. Odluke može da donese i mesna zajednica, a zakone samo zakonodavni organi, a to nije visoki predstavnik", naglasio je premijer RS.

Crnogorci neće u NATO
Ako bi o članstvu Crne Gore u NATO-u sada bio održan referendum, 40 odsto bi glasalo za ulazak u taj vojni savez, a 44 odsto protiv, pokazala je anketa iz decembra prošle godine koju je sprovela agencija Ipsos Stratedžik Marketing. Prema anketi koja je realizovana telefonom na uzorku od 810 građana krajem prve polovine decembra, 36 odsto ispitanika je odgovorilo da "nema prednosti" od ulaska Crne Gore u NATO, a 28 odsto je odgovorilo da ne zna odgovor na takvo pitanje. Ispitivanje javnog mnjenja, čiji su rezultati danas predstavljeni, pokazalo je da 14 odsto anketiranih ocenjuje da članstvo u NATO-u "nema mane", a 37 odsto ne zna da li ima ili nema. Oko 31 odsto ispitanika ima "povoljan utisak", a 44 odsto "nepovoljan" (potpuno ili uglavnom) prema NATO-u. Bezbednost kao razlog za "pozitivan stav" prema NATO-u navelo je 43 odsto ispitanih, dok 28 odsto nije znalo da navede konkretne razloge. Najčešći razlog za "negativan stav" prema evroatlantskom savezu navodi se bombardovanje Srbije i Crne Gore - 40 odsto, dok je za njih četiri odsto važan razlog slanje vojnika na ratišta. Dva odsto ispitanika u Crnoj Gori smatra da je NATO pod uticajem SAD i da zato imaju "negativan stav" prema tom savezu. Odluku o članstvu Crne Gore u NATO-u treba doneti na referendumu, odgovorilo je 72 odsto ispitanika, a 23 odsto smatra da bi o tome mogao da odluči i parlament. "Očekujem da će se Crna Gora pridružiti NATO-u", tako je na odgovarajuće pitanje odgovorilo 79 odsto anketiranih. Većina građana Crne Gore, 83 odsto, prema anketi, veruje da će odlazak pripadnika crnogorske vojske u mirovne misije biti dobrovoljan. Samo 15 odsto anketiranih je odgovorilo da je "u potpunosti" informisano o pitanjima koja su vezana za članstvo Crne Gore u NATO-u, a 20 odsto dalo je odgovor "prilično" . Agencije za istraživanje javnog mnjenja od aprila 2004. godine prate raspoloženje građana Crne Gore prema ulasku zemlje u NATO. Tada je za članstvo bilo 25 odsto. Pre ankete Stratedžik Marketinga, istrazivanje podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava je u dužem periodu pokazivalo da ulazak Crne Gore u NATO podržava oko 30 odsto njenih građana.

Neto zarada u Beogradu 46.391 dinar
Prosečna zarada u Beogradu, bez poreza i doprinosa, u decembru prošle godine je iznosila 46.391 dinar, saopštio je gradski Zavod za informatiku i statistiku. Kako je preneo Beoinfo, u odnosu na prosečnu neto zaradu u novembru 2009, nominalno je bila viša za 18,26 odsto, a realno za 17,79 odsto, navedeno je u saopštenju. Neto zarada u Beogradu u decembru 2009. u poređenju sa neto zaradom iz decembra 2008. nominalno je viša za 7,43 odsto, a realno za 1,54 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Beogradu, u periodu januar-decembar 2009. u odnosu na prosečnu neto zaradu u istom periodu 2008. nominalno je viša za 9,44 odsto, a realno za 0,13 odsto. Prosečna zarada u privredi Beograda u periodu januar-decembar 2009. godine, u poređenju sa zaradom u istom periodu godinu dana ranije nominalno je viša za 12 odsto, a realno za 2,47 odsto. U vanprivredi Beograda prosečna zarada u periodu januar-decembar 2009. u poređenju sa zaradom iz istog perioda 2008. nominalno je viša za 4,59 odsto, a realno je niža za 4,31 odsto, saopštio je Zavod za informatiku i statistiku.

Međunarodni avio saobraćaj u 2009. imao najveći pad
Međunarodni vazdušni saobraćaj je 2009. godine opao najviše od Drugog svetskog rata, saopštila je Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA), uz ocenu da je "najgore prošlo". Prošle godine, interesovanje putnika za prevoz avionima je opalo za 3,5 odsto, a avioni su prosečno bili popunjeni sa 75,6 odsto. Prevoz tereta se smanio za 10,1 odsto u odnosu na 2008, a iskorišćenost kapaciteta za prevoz tereta je bila 49,1 odsto, navela je IATA u saopštenju. "Podaci pokazuju da je sektor završio 2009. sa najvećim padom registrovanim od Drugog svetskog rata", piše u saopštenju. Direktor te asocijacije Đovani Bisinjani je ocenio da će 2009. u istoriji biti zapisana kao najgora koju je vazdušna industrija ikada imala. Ipak, decembra 2009. je porasla potražnja za putničkim kartama za 4,5 odsto, a u prevozu tereta za 24,4 odsto. Asocijacija koja okuplja 230 avio-kompanija što je 93 odsto prevoznika sveta, ocenila je da će ove godine povratak rentabilnosti biti spor. Bisinjani je u saopštenju naveo i da bi avio kompanije mogle da zabeleže gubitak od čak 3,9 milijardi evra. "Sektor počinje 2010. godinu sa ogromnim izazovima. Najgore je iza nas, ali nema nijednog razloga za radovanje", ocenio je direktor IATA Đovani Bisinjani.

Pronađeno 170.000 tela
Predsednik Haitija Rene Preval izjavio je da je oko 170.000 tela, žrtava zemljotresa 12. januara, pronađeno ispod ruševina. "Mnogo napora je uloženo za 15 dana. Spasilačke ekipe su izvukle 170.000 tela ispod ruševina i sa ulica...", rekao je Preval na konferenciji za novinare. Vlasti Haitija su nedavno navele da su očekivale da je 150.000 osoba poginulo u snažnom zemljotresu koji je pogodio Haiti. Međunarodni monetarni fond saopštio je da će do kraja nedelje poslati 114 miliona dolara Haitiju, što je najveća suma upućena Haitiju posle potresa. Haiti dobio više od dve milijarde dolara pomoći Haiti, koji je 12. januara ove godine pogodio snažan zemljotres, do sada je dobio 2,02 milijarde dolara pomoći, saopštile su UN. Ukupno 1,189 milijardi dolara prikupile su razne humanitarne organizacije, navodi UN i dodaje da je obećano još 830 miliona dolara. Pomoć je uputilo oko 100 država, nevladine organizacije, fondacije, preduzeća, privatna lica, navodi se u saopštenju UN koje su objavile spisak donatora. Na spisku se nalazi američki predsednik Barak Obama, koji je lično uputio 15.000 dolara, kao i pop zvezda Madona koja je dala 250.000 dolara. Najmanje 170.000 osoba je poginulo u potresu, a UN smatraju da je više od tri miliona ostalo bez krova nad glavom.

Crni mesec za pešake u Torontu
Kraj je januara, meseca koji je bio fatalan za čak 14 pešaka na ulicama Toronta. Neprilagođena brzina, ali najčešće nepažnja i vozača i pešaka, uzrok su ovim udesima. Među žrtvama i vinovnicima ima dosta seniora, ali i sasvim mladih ljudi. Očigledno je da je potrebno preduzeti neke konkretne mere da se ne ponovi crna januarska hronika za pešake. Prva i osnovna mera dodatnog opreza je poštovanje saobraćajnih propisa, odnosno brzine kretanja, poštovanje pravila prednosti i prelazak ulice na, samo za to, označenim mestima. Policija se trudi da to kažnjava koliko je to u njihovoj moći, ali sigurno je da 225 kazni za nepropisno prelaženje ulice nije odraz pravog stanja u ovolikom gradu. Neretko se vide pešaci, sami ili u grupi, kako prelaze ili pretrčavaju ulicu zadubljeni u razgovor, svoj sendvič ili telefoniranje. Gradonačelnik Dejvid Miler apelovao je i na vozače i na pešake na dodatni oprez u saobraćaju. On se čak i zapitao da li je sve to slučajno ili postoje neki posebni razlozi za ovu crnu seriju, pominjući pri tom drugačiji stav i izmenjen odnos prema životu kao moguće uzroke. Stručnjaci kažu da se sve brži ritam života jednostavno ne uklapa u traženje pešačkog prelaza, pa se neretko izbere pretrčavanje kao rešenje, očigledno ne uvek najsrećnije. Gradski većnik Bil Saunderkuk je Gradskom savetu predložio da se istraživanjem utvrdi koje su ulice najrizičnije i da se u njima brzina kretanja vozila smanji za dodatnih 10 kilometara. Ostaje da se vidi da li će se većnici složiti i prihvatiti ovaj predlog.

Zimonjić i Nestor u finalu
Srpski teniser Nenad Zimonjić i njegov partner u dublu Kanađanin Danijel Nestor plasirali su se u finale Australijan opena pošto su pobedili srpskog tenisera Dušana Vemića i Hrvata Ivu Karlovića sa 2:0 (6:4, 6:4). Zimonjić i Nestor će u finalu igrati protiv prvih nosilaca, Amerikanaca Majka i Boba Brajana, koji su u polufinalu bili bolji od nemačko-finskog dubla Mihael Kolman-Jarko Nieminen sa 6:1 i 6:4.

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"