Klaus odbio mogućnost da bude prinudno vakcinisan
Češki predsednik Vaclav Klaus ponovo je oštro odbio mogućnost da bi vlada mogla i njemu da naredi da se vakciniše protiv novog gripa. "Staviću veto na mogućnost da neko zbog samo tog potencijalnog gripa nešto nekome naređuje. To je gaženje elementar-nih ljudskih sloboda. To ne treba raditi. Novi grip nije fatalna bolest", kazao je češki predsednik Vaclav Klaus. Plan vlade da se vakciniše oko 200.000 ljudi odgovornih za normalno funkcionisanje države, bez prava da to odbiju, predsednik je označio kao gaženje slobode u Češkoj. Češka vlada je razmatrala predlog ministarke zdravstva Dane Juraskove da se pred drugi talas pandemije gripa tipa A (H1N1) u Češkoj po naređenju vlade, bez prava da to odbiju, vakcinišu policajci, vojnici, vatrogasci, lekari i osoblje u zdravstvu, ključni zvaničnici i pojedini ljudi iz raznih resora bez kojih država ne može da funkcioniše. Ministarka Juraskova naglasila je da tu vakcinaciju ne bi smeo da odbije ni šef države, koji je ovih dana izjavio da je novi grip jednako naduvan problem kao što je to i globalno otopljavanje, i da on nema nameru da služi kao zamorče lekarima. Vlada je odložila prinudnu vakcinaciju i prepustila je glavnom češkom higijeničaru Mihaelu Vitu da on prvo sa ekspertima odredi kada je neophodno da nedobrovoljna vakcinacija tih ljudi počne. Klaus je novi grip ponovo označio za ništavnu i marginalnu bolest, i naglasio da uprkos tome što tvrdi ministarka na njega kao predsednika ta vakcinacija ne može nikako da se odnosi. Kada je prvi put protestovao ovih dana što su vakcinaciju po naređenju dobili češki vojnici, Klaus je vladi poručio da pre nego što se usudi da nekome nešto naredi premijer i svi njegovi ministri treba da zavrnu rukave i svi se vakcinišu pred tv kamerama, tako da ih Česi vide. Iako je vlada vakcinaciju ljudi odgvornih za funkcionisanje države naredila, od šprica i igle zazire i premijer Jan Fišer. On se, međutim, izgovorio na to da kao premijer samo privremene, činovničke vlade nikako ne može da bude "značajan za funkcionisanje države". Češka je nabavila milion vakcina protiv novog gripa za svoje građane, ali odziv je bio izuzetno mali, pre svega zato što u ispravnost zaštite vakcinom koja u prvom momentu nije bila dovoljno proverena nisu bili uvereni sami češki lekari. Lekarska komora jesenas je javno odbila da njeni članovi služe "kao eksperimentalni zamorčići". U Češkoj je do sada vakcinisano nešto više od 58.000 ljudi, ali za razliku od nekih evropskih zemalja koje traže sve moguće načine da se viška vakcine reše, Češka ih neće prodavati. Petine ukupne količine vakcina rešila bi se preko prinudne vakcinacije, a ostatak namenila vakcinaciji tokom ove godine, pošto je rok trajanja vakcina godinu dana.

Kandidati obećavaju sve i ništa
Evropska unija bez sumnje očekuje da će budući predsednik Ukrajine, koji će biti izabran na nedeljnim izborima, doneti više stabilnosti toj zemlji koja teži članstvu u Uniji, ali se do sada pokazala nesposobnom da izvede neophodne reforme i kontroliše svoj dug. Dva kandidata koja će se suočiti u drugom krugu izbora u nedelju su premijerka Julija Timošenko i njen proruski rival Viktor Janukovič. Oboje su, ukazuje AFP, obećali da će ostati na putu pristupanja zemlje Evropskoj uniji. "Učiniću sve da Ukrajina postane članica EU tokom mog predsedavanja", rekla je Timošenkova. Mandat predsednika Republike traje pet godina i, uz jako protivljenje u okviru Unije, nema nikakve šanse da to obećanje bude održano, ocenjuje AFP. I Janukovič je izjavio da je njegov cilj prijem u EU, ali je istovremeno predložio da Ukrajina uđe i u Carinsku uniju u kojoj su Rusija, Belorusija i Kazahstan. To obećanje je nespojivo sa sporazumom o slobodnoj trgovini, o kojem pregovaraju Kijev i Brisel. Kandidati obećavaju sve i ništa, ocenio je jedan evropski ekspert. "Zaista mi je žao Ukrajinaca suočenih sa tim lošim izborom", rekla je Amanda Pol, specijalista za Ukrajinu pri Centru za evropsku politiku. "EU se nada da će predsednički izbori omogućiti Ukrajini da postane stabilna zemlja", dodala je ona. Ali, niko nije spreman da se na to kladi, ocenjuje AFP. Lokalni izbori su predviđeni za ovu godinu, ako ne bude prevremenih parlamentarnih izbora u slučaju da predsednik izabran u nedelju ne bude imao parlamentarnu većinu. "Rizikuje se još jedna godina izborne kampanje gde se u stvarnosti ništa neće pomeriti", rekla je Suzane Nies iz francuskog Instituta za međunarodne odnose. Po njenoj oceni, u okviru EU se oseća veliki zamor kada je reč o Ukrajini kojom vladaju hronična politička nestabilnost, neispunjena obećanja o reformama i eksplozija duga. Ipak, izazovi za Uniju su veliki, jer 80 odsto ruskog gasa za Evropu ide preko Ukrajine. Neke zemlje EU, na prvom mestu Poljska i baltičke države, podržavaju prijem Ukrajine u EU i NATO, ali su druge rezervisane, a po oceni Suzane Nies, "neke evropske zemlje smatraju da bi bilo prirodnije da Ukrajina bude više povezana sa Rusijom". U drugom krugu predsedničkih izbora, u nedelju, pravo glasa ima 36,5 miliona birača. Pre dve sedmice, u prvom krugu glasanja, sadašnji šef države Viktor Juščenko bio je čak na petom mestu sa manje od pet odsto osvojenih glasova birača. Nekadašnja zvezda i simbol "narandžaste revolucije" iz 2004, Juščenko je rekao da se ipak neće povući iz političkog života.

Američki baptisti pokušali da izvedu 33-je dece sa Tahitija
Zvaničnici sa Haitija izjavili su da se razmatra da li će desetorici američkih baptista, uhapšenih pri pokušaju da izvedu decu iz ove zemlje, biti suđeno u SAD, i da se o tome pregovara sa američkim diplomatama. Advokat koji zastupa uhapšene tvrdi da se prema devetorici Amerikanaca postupa loše, a da je jedan, koji je dijabetičar, kolabirirao i da je prebačen u bolnicu. Haićanski ministar za informisanje je rekao da bi Amerikanci mogli da se suoče sa pravdom u Sjedinjenim Državama, jer je pravosudni sistem na Haitiju pretrpeo ogromne štete u katastrofalnom zemljotresu od 12. januara. Advokat Horhe Puelo (Jorge Puello), koji se nalazi u Dominikanskoj Republici, kaže da su Amerikanci nagurani u malu prostoriju u štabu sudske policije Haitija. Prema njegovim rečima, uhapšenima nije pružena adekvatna medicinska nega niti hrana. Američki baptisti, uglavnom iz države Ajdaho, zadržani su juče u Port-o-Prensu, pri pokušaju da izvedu sa Haitija 33 dece, a razlog za privođenje su sve prisutnije zebnje da je posle katastrofalnog zemljotresa na tom karipskom ostrvu počela trgovina decom. Baptisti su rekli da su pokušali da spasu napuštenu i povređenu decu, ali haićanski zvaničnici su naveli da Amerikanci u trenutku hapšenja nisu imali propisna dokumenta. Sa njima su bila deca uzrasta između dva meseca i 12 godina. Ta grupa je navela da je njihova "Haićanska misija spasavanja siročića" bila pokušaj da se pomogne deci tako što će biti prebačena u jedno sirotište u Dominikanskoj Republici. Deca, od kojih su neka bila bolesna i dehidrirana, odvedena su u sirotište koje vodi jedna austrijska grupa. Radnici u tom sirotištu, prema navodima portparola, pokušavaju da pronađu roditelje ili bliske rođake dece koja su stigla "izgladnela, veoma žedna, a neka i dehidrirana". Uhapšena baptistička grupa planirala je da oko 100 dece autobusom preveze u jedan hotel u jednom dominikanskom letovalištu, koji su za tu priliku pretvorili u sirotište. Haićanska vlada je obustavila procedure usvajanja dece, zbog straha od moguće trgovine decom, navodeći da želi da im pomogne, ali da istovremeno spreči njihovu eksploataciju. Vlada je dodala i da nijedno dete ne može biti usvojeno dok se pouzdano ne utvrdi da li su mu roditelji živi, ili ima rođake koji bi se o njemu brinuli.

Gotovo pola miliona ljudi napustilo Port-o-Prens
Gotovo pola miliona ljudi napustilo je glavni grad Haitija Port-o-Prens i potražilo utočište u ruralnim oblastima koje su manje pogođene zemljotresom od 12. januara, saopštile su UN. "Broj ljudi koji su napustili Port-o-Prens povećao se na 482.349", poslednji su podaci Kancelarije UN za koordinaciju humanitarne pomoći. Vlasti Haitija koje su obezbedile autobuse za evakuaciju ljudi, do sada su raspolagale podacima o 235.000 ljudi koji su napustili prestonicu i otišli na selo. Prema podacima Misije UN na Haitiju, broj stanovnika južnih delova Haitija povećan je za 15 do 20 odsto. "Zbog priliva stanovnika, povećane su i cene osnovnih proizvoda poput pirinča i šećera", navodi Oća. U zemljotresu koji je pogodio Haiti 12. januara, poginulo je najmanje 170.000 ljudi.

Komisija EP odbacila kontroverzni sporazum sa SAD
Komisija Evropskog parlamenta za građanske slobode i pravosuđe nije danas podržala kontroverzan sporazum na osnovu kojeg SAD mogu da imaju uvid u bankarske račune Evropljana u okviru borbe protiv terorizma. Većina članova te komisije EP-a, njih 29, glasala je protiv sporazuma, 23 je bilo za, dok je jedan evroposlanik bio uzdržan. Ovakav ishod glasanja će iziritirati američke vlasti koje su već upozorile da će blokiranje sporazuma biti "tragična greška". Komisija za građanske slobode i pravosuđe je takođe preporučila Evropskom parlamentu da ne prihvati sporazum o kojem bi evroposlanici mogli da se izjasne 9. ili 10. februara na plenarnoj sednici u Strazburu. Prema mišljenju komisije EP, sporazum ne garantuje zaštitu ličnih podataka i predstavlja preterano zadiranje u privatnost. Vlade zemalja članica EU dogovorile su se 30. novembra 2009. godine o potpisivanju privremenog sporazuma na osnovu kojeg SAD mogu da proveravaju bankarske račune Evropljana. Sporazum omogućava američkom ministarstvu finansija pristup bankarskim podacima preko Svifta (SNjIFT), udruženja 8.300 banaka iz čitavog sveta za međubankarske finansijske telekomunikacije, sa sedištem u blizini Brisela.

Kineski špijuni jačaju aktivnost u SAD
Direktor američke Nacionalne obaveštajne službe, koja objedinjuje rad svih obaveštajnih službi zemlje, Denis Bler izjavio je da je Kina proširila svoje špijunske aktivnosti u SAD. Bler je u pisanom svedočenju pred Kongresom naveo da je Kina tokom prethodne godine povećala broj obaveštajnih operacija protiv SAD, kao i da je nastavila da ih i dalje širi i izvan i u SAD. Američko-kineski odnosi su postali napeti posle prošlonedeljne objave administracije predsednika Baraka Obame da će velikom kineskom rivalu Tajvanu prodati naoružanje vredno 6,4 milijarde dolara. Jedan američki savetodavni kongresni panel saopštio je u novembru prošle godine da kineski špijuni "agresivno kradu" američke tajne, kako bi ih iskoristili u svrhu jačanja vojne i ekonomske snage Pekinga.

Uskoro analiza Tutankamonove mumije
Glavni egipatski arheolog Zahi Havas sredinom meseca će objaviti rezultate DNK analize i CT snimaka mumije faraona Tutankamona koji bi mogli da reše misteriju njegovog porekla. U saopštenju egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, Havas je naveo da će na konferenciji za novinare 17. februara objaviti rezultate ispitivanja i njihovog poređenja s rezultatima analiza mumije faraona Amenhotepa Trećeg, mogućeg Tutankamonovog dede. Ovo ispitivanje je deo šireg programa provere DNK-a više stotina mumija s ciljem da se odrede identiteti i porodični odnosi. Time bi se moglo odrediti i Tutankamonovo porodično stablo koje je već dugo nepoznanica. Mnogi stručnjaci veruju da je Tutankamon sin Amenhotepa četvrtog, faraona 18. dinastije, koji je pokušao da uvede monoteizam u Egipat još pre 3.500 godina. Međutim, drugi sugerišu da je on bio sin manje poznatog faraona, koji je nasledio Amenhotepa. Tutankamon je bio jedan od poslednjih faraona egipatske 18. dinastije i vladao je tokom nestabilnog perioda kada je okončan Amenhotepov monoteizam, i vraćene su moći sveštenicima drevnog egipatskog mnogoboštva. Havas je, takođe, naveo da će biti izvršeni DNK testovi na većini egipatskih mumija iz muzeja u Kairu, među kojima su sve kraljevske mumije, kao i oko 20-tak neidentifikovanih mumija. Dodao je da bi testovi mogli da pokažu da neke od mumija ne pripadaju, zapravo, kraljevima kojima su arheolozi do sada verovali da su pripadale. Jedan od Havasovih ključnih ciljeva je da pronađe mumiju Nefertiti, žene Amenhotepa, kraljice koja je ostala poznata u istoriji po svojoj lepoti. U saopštenju se navodi i da će u Keopsovu piramidu biti poslat robot da otkrije tajne skrivenih prolaza. Havas je dugo odbijao da strani stručnjaci izvrše DNK testove na egipatskim mumijama, i tek nedavno je dozvolio testove, uz uslov da ih obavljaju isključivo Egipćani.

Šest Gremija za Bijonse
Pevačica Bijonse dobila je šest nagrada Gremi, uključujući priznanje za pesmu godine, na 52. svečanoj dodeli nagrada američke Akademije za diskografsku umetnost i nauke u Los Anđelesu. Ipak, najvažnije priznanje, za album godine, pripalo je Tejlor Svift, za album "Fearless", koji je proglašen i za najbolji kantri album, prenose svetske agencije. Bijonse je pored nagrade za pesmu godine, numeru "Single Ladies (Put A Ring On It)", nagrađena i za najbolji ritam i bluz album ("I Am ... Sasha Fierce"), najbolju žensku vokalnu pop interpretaciju, za pesmu "Halo" i najbolju ritam i bluz pesmu ("Single Ladies"). Nagrada za singl godine pripala je grupi "Kings of Leon", za numeru "Use Somebody", koja je nagrađena i u kategoriji najbolja rok pesma. Lejdi Gaga dobila je dva Gremija, za najbolju dens numeru ("Poker Face") i najbolji elektronski dens album ("The Fame"). Nagrada za otkriće godine pripala je "Zak Braun Bendu". Po tri nagrade dobili su grupa "Blek Ajd Piz" i Džej-Zi, koji je pored ostalog nagrađen za najbolju mušku vokalnu rep interpretaciju, za "Run This Tonjn", koju izvodi sa Rijanom i Kanjeom Vestom. "Blek Ajd Piz" su pobedili u kategoriji najbolji pop album ("The E.N.D."). U kategoriji najbolja muška vokalna pop interpretacija pobedio je Džejson Mraz, sa numerom "Make It Mine". Za najbolji rok album proglašen je "21st Century Breakdonjn" grupe "Grin Dej". Maksvel je dobio nagradu za najbolji ritam i bluz album, za "BLACKsummers'night". Nagrada za najbolji rep album pripala je Eminemu za "Relapse". Mnogi od izvođača na svečanoj dodeli Gremija nosili su bedževe Crvenog krsta, u znak podrške žrtvama zemljotresa na Haitiju. Meri Džej Blajdž izvela je sa Andreom Bočelijem pesmu "Bridge Over Troubled Njater", koja se može naći na internet adresi iTunes.com/target, a prihod je namenjen Haitiju. Počast je ukazana i Majklu Džeksonu, emitovanjem trodimenzionalnog video snimka na kojem pokojni pevač izvodi numeru "Earth Song", a na dodeli Gremija pratili su ga Ašer, Keri Andervud, Selin Dion, Dženifer Hadson i Smoki Robinson. Džeksonova deca, Prins i Paris, primili su nagradu za životno delo umesto svog pokojnog oca. U znak počasti pokojnoj gitarskoj legendi Lesu Polu, britanski gitarista Džef Bek i irska pevačica Imelda Mej izveli su Polovu numeru "Honj High the Moon". Među onima koji su uručili nagrade na 52. svečanoj dodeli Gremija bili su kolumbijski pevač Huanes, pop pevač Riki Martin, roker Karlos Santana i španska operska zvezda Plasido Domingo.

Angela Merkel na studijama netalentovana za marksizam
Nemačka kancelarka Angela Merkel nije bila nadarena za izučavanje marksističko-lenjinističke teorije dok je studirala na univerzitetu u komunističkoj istočnoj Nemačkoj, piše nemački nedeljnik Špigel pozivajući se na njene profesore. Posle tri godine studija, od svog profesora marksizma-lenjinizma Joahima Riteršausa dobila je ocenu "prolazan" 1983. godine, navodi nedeljnik u izdanju koje izlazi sutra. Ona je dobila istu ocenu 1986. za svoj završni rad, piše Špigel, koji je dobio dozvolu da ima uvid u njene ocene posle pravne bitke, pošto je kanecelarka odbijala da dozvoli da se gledaju njeni školski podaci. Angela Merkel (55), koja danas vodi konzervativnu Hrišćansko-demokratsku uniju i koja je odrasla u istočnoj Nemačkoj gde je učenje marksizma bilo obavezno, dobila je, međutim, ocenu "vrlo dobar" za studije fizike na Univerzitetu "Karl Marks" u Lajpcigu. Ona je 1986. dobila doktorat iz fizike.

Pregršt predsednika u EU zbunilo visokog gosta iz Mongolije
Predsednik Mongolije, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Briselu, pokazao je da se njemu, kao i mnogim Evropljanima, zavrtelo u glavi od mnoštva predsednika u institucijama Evropske unije. "Zahvaljujem predsedniku Evropskog saveta", rekao je mongolski šef države Cahija Elbegdorž posle sastanka sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuel Barozom. Uvidevši grešku on se brzo ispravio i rekao da se zahvaljuje "predsedniku komesara", prenosi Frans pres. "Upravo me primio predsednik Saveta EU, juče me primio predsednik Evropskog parlamenta i posle ću se sastati sa predsednikom Saveta EU, ... tojest, odnosno primio me predsednik komesara", rekao je mongolski predsednik. Kako piše agencija Frans pres tri predsednika, koji ljubomorno čuvaju svoje resore, nalaze se na čelu tri stuba evropskih institucija - Komisiju EU vodi Barozo, Parlament EU vodi Poljak Jerži Buzek, a Savetom EU predsedava Belgijanac Herman van Rompej. Tome još treba dodati španskog premijera Hoze Luisa Sapatera, čija zemlja je aktuelni šestomesečni predsedavajući EU i Ketrin Ešton, potpredsednicu Komisije EU i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Više od 200.000 mrtvih u zemljotresu
Prema poslednjim podacima u zemljotresu koji je pogodio Haiti 12. januara poginulo je više od 200.000 ljudi, izjavio je juče premijer Haitija Žan-Maks Belriv. "Više od 200.000 Haićana je nastradalo", rekao je premijer, dodajući da među preživelima ima više od 4.000 osakaćenih. Prethodni bilans nastradalih u razornom zemljotresu bio je 170.000. Na Haitiju su organizovani protesti nezadovoljnih žitelja koji traže da im se obezbede hrana i posao, kao i da deca ponovo krenu u školu. Istovremeno su Ujedinjene nacije (UN) zatražile od bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, koji je specijalni izaslanik te organizacije za Haiti, da koordinira međunarodnu pomoć, "od faze prve pomoći do rekonstrukcije zemlje". Klinton je prihvatio zahtev generalnog sekretara UN. Ban Ki Muna i obećao da će "tesno sarađivati sa vlastima Haitija u cilju ostvarivanja vizije koju oni imaju za svoju zemlju".