REGION

Trgovci oružjem iz BiH snabdevali mafije u Italiji

Ubijena četiri Albanca švercera oružja

Brane na Morači dele i ekologe

Robinson tražio informacije, ne i premeštanje Krstića

Nemamo drugog puta osim svetosavskog

Kapetan Dragan uhapšen u Australiji

Trgovci oružjem iz BiH snabdevali mafije u Italiji

U Italiji je uhapšena grupa ljudi koji su trgovali oružjem iz BiH, preneo je list Dnevni avaz. Među njima je i Elvir Marmarac (30). Italijanske vlasti najavljuju nastavak istrage o trgovini oružjem iz BiH. "Veliku pomoć smo imali i od Tužilaštva BiH, s Miloradom Barašinom na čelu. Sada se istraga prenosi s druge strane Jadranskog mora, gde su prodavci oružja", izjavio je italijanski državni tužilac Pjetro Graso za Dnevni avaz. On je istakao da je u policijskoj akciji u Italiji uhapšeno nekoliko članova mafijaških grupa "Koza nostra" i "Kamora", kod kojih je zaplenjena veća količina oružja iz BiH. Graso je dodao da "povezanost organizovanog kriminala iz bivše Jugoslavije i italijanske mafije datira od sredine devedesetih godina". "Pre dva meseca raskrinkali smo kriminalnu spregu i izdali nalog za hapšenje 40 osoba prvenstveno iz Srbije, Crne Gore, Albanije, ali i pojedince iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Očito, mafija ne zna za nacionalne granice i svi su bili udruženi u kriminalnom holdingu", rekao je italijanski tužilac. Prema njegovim rečima, mnogi od njih su nekadašnji specijalci tajnih službi bivše Jugoslavije, koji su postali specijalni servis za italijansku mafiju. "Oni su prevozili kokain iz Kolumbije, rasturali ga na severu Italije, a profit delili s italijanskim bosovima. Ovaj put se radi o trgovcima oružjem iz BiH koji su postali pouzdani snabdevači prvo kalabrijske mafije 'Ndrangeta' odmah posle rata u BiH, da bi ih kasnije koristili i bosovi 'Kamore' i 'Koza nostre'", rekao je Graso. Na čelu trgovine "kalašnjikovima" u Italiji bila je žena, Marija Rita Paone, koja je pravila ugovore s trgovcima iz BiH za klan "Ndrangete" iz San Luke. "Zahvaljujući prisluškivanim razgovorima, otkriven je deo lanca i s lisicama na rukama su završili Marija Rita Paone i trgovac s bosanske strane, tridesetogodišnji Elvir Marmarac", rekao je Graso.

Ubijena četiri Albanca švercera oružja

Makedonska policija saopštila je da su među poginulima u sukobu policije i grupe švercera u noći između utorka i srede severno od Skoplja dva Albanca državljanini Kosova i dva Albanca makedonskih državljana, kao i da je u akciji zaplenjena veća količina oružja. Sukob se dogodio na oko 20 kilometara severno od Skoplja, između sela Raduša i Rašče. Među poginulima je državljanin Kosova Džafer Šalja iz Prištine koji je u Makedoniji osuđen na devet godina zatvora zbog napada na policajca i šverca oružja, ali je duže vreme bio u bekstvu. U akciji su ubijeni i Albanci, makedonski državljani Kemal Fejzula iz skopskog sela Grčec, i Šaban Zejneli iz tetovskog sela Merovo. Šaban Zenuni, jedan je od optuženih za zlostavljanje radnika preduzeća Mavrovo tokom 2001. godine koji je bio u bekstvu. Kemal Fejzula nije do sada bio poznat policiji. Četvrti poginuli je Harun Aliu koji se smatra vođom grupe švercera. Aliu je bio osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva policajca u Skoplju januara 2008. i bio je u bekstvu. Policija je u toj akciji privela i dve osobe čiji identitet nije saopštila. Meštani su izjavili medijima da nisu ništa videli ali da su čuli pucnjavu. Makedonska ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska izjavila je da je specijalna policija pucala na kombi u kojoj su bili šverceri oružja. Oni nisu poslušali naređenje policije da zaustave vozilo, nakon čega je policija počela da puca. Među pripadnicima policije nema povređenih, a u akciji su privedene dve osove čiji identitet nije saopšten. Ministarka Jankulovska izjavila je da nema mesta panici i da policija ima punu kontrolu nad bezbednosnom situacijom. "Nema potrebe za zabrinutost, policija drži stanje pod kontrolom", rekla je Jankulovska novinarima u kasarni policije gde je izloženo zaplenjeno oružje, među kojim su ručni bacači, rakete, bombe i eksploziv. Pre dve sedmice makedonska policija je kod sela Blace na granici Makedonije prema Kosovu pronašla veći arsenal oružja, ali su krijumčari pobegli na Kosovo, posle čega je kosovska policija privela sedmoro ljudi.

Brane na Morači dele i ekologe

Plan da se na Morači podignu četiri hidrocentrale, čija bi snaga trebalo da bude 320 megavata, pored energetskih i ekonomskih dilema, izazvao je u javnosti i sporenja o ekološkim posledicama budućih brana i veštačkih akumulacija. Protivnici moračkih elektrana ili oni koji sa skepsom gledaju na taj projekat upozoravaju da će njihovom izgradnjom biti ugroženi ne samo ekosistemi u samom kanjonu Morače, nego i na Skadarskom jezeru. Na tome najviše insistira nevladina organizacija Grin Houm (Green home), čija je osnovna primedba da su planovi za moračke elektrane pravljeni pre četiri decenije i da su zastareli. Prema ocenama Grin Houma, analize uticaja na ekološki ambijent su nepouzdane. U planovima piše da bi Morača zimi imala manji protok, a leti povećan, ali da to ne bi uticalo na ekosisteme u rečnom koritu i u Skadarskom jezeru. Sa druge strane, Đorđe Turšijan iz Centra za promociju obnovljivih izvora energije smatra da bi gradnja hidrocentrala uništila lokalni biodiverzitet. Međutim, postoje i drugačija mišljenja. "Ljubitelji prirode i nevladine organizacije govore bez brojki. To je problem", rekao je poznati crnogorski ornitolog, direktor Prirodnjačkog muzeja Crne Gore, Ondrej Vizi. On smatra da su potrebna dugotrajna, sistematska i precizna istraživanja da bi se mogao proceniti uticaj takvih graditeljskih poduhvata na budućnost ekosistema. Vizi, koji važi za jednog od najboljih poznavalaca Skadarskog jezera, posebno sveta jezerskih ptica, ipak, ocenjuje da moračke brane ne bi trebalo da imaju katastrofalan uticaj na biodiverzitet. Naročito je, prema njegovom objašnjenju, teško proceniti uticaj na samo Skadarsko jezero, pošto je ono veoma "živo". Skadarsko jezero "ne stoji". Zbog režima dotoka vode i klimatskih karakteristika na tom području, znatno variraju i jezerska površina i njegova dubina. Na ekološke prilike na jezeru utiče čitav niz faktora, a elektrane na Morači bi bile samo jedan od njih, naveo je Vizi. Prema njegovim rečima, varijacije površine i nivoa jezera i sada utiču na mrešćenje ribe, kao i na svijanje gnezda pelikana. Ali i ribe i ptice se tome prilagođavaju. Štaviše, ako bi, izgradnjom hidrocentrala na Morači, oscilacije na Skadarskom jezeru bile smanjene, kao što se procenjuje, Vizi smatra da bi to omogućilo da se lakše postave i održavaju veštačka gnezdilišta za ptice. I vodeći stručnjak za vodoprivredu i hidroenergetiku u bivšoj SFRJ, beogradski profesor Branislav Đorđević ocenio je da su "proizvoljne" tvrdnje da bi moračke elektrane ugrozile Skadarsko jezero. Nagli rast jezerskog nivoa, kao i brzo obaranje zapremnine vode, posebno u toplom delu godine, kako objašnjava Đorđević, utiče na dotok čiste vode i bilanse kiseonika u vodi, pa samim tim i na jezerski biljni i životinjski svet. Zato bi, prema njegovim rečima, akumulacije na Morači omogućile "kontrolisano" smanjivanje i povećavanje nivoa Skadarskog jezera. Đorđević preporučuje stalno nadgledanje fizičkih pokazatelja vode u jezeru ukoliko bi bile podignute brane na Morači. Na osnovu tih podataka, voda iz akumulacije bi se u "eventualno kriznim ekološkim stanjima namenski" ispuštala. Na osnovu toga, Đorđević zaključuje da bi moračke hidrocentrale, sa akumulacijama, imale delotvoran uticaj za ekosisteme Skadarskog jezera. Sa druge strane stručnjaci koji se protive gradnji hidrocentrala navode da bi potapanje dela kanjona Morače uzrokovalo nestanak nekih endemskih biljaka u tom delu Crne Gore. Desetina vrsta ptica, takođe, izgubile bi stanište koje sada imaju u kanjonskim šupljinama i podkapinama, tvrde oni. Briga ekologa zbog izgradnje moračkih hidrocentrala, pak, nije ograničena na kanjon Morače i Skadarsko jezero, nego se odnosi i na reku Bojanu, koja izvire iz jezera, kao i na njeno ušće u Jadransko more. Morača, Skadarsko jezero i Bojana su, u suštini, jedinstven hidrosistem, veoma složen i dinamičan. Na njegovo ponašanje utiče i sama priroda, što je pokazala i poplava u januaru. Zato stručnjaci navode da i za hidrocentrale na Morači, koje su neophodne Crnoj Gori, treba naći rešenje koje neće "naljutiti" prirodu. Rešenje koje će biljkama i životinjama omogućiti da se prilagode čovekovim zahvatima u prirodi. Ilija Despotović, Podgorica

Robinson tražio informacije, ne i premeštanje Krstića

Predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson tražio je od britanskih vlasti informacije o napadu na Radislava Krstića u engleskom zatvoru, ali ne i da Krstić bude premešten u drugi zatvor, izjavila je predstavnica Tribunala Nerma Jelačić. Krstić, bivši komandant Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske, u Engleskoj izdržava kaznu od 35 godina zatvora na koju ga je Tribunal osudio zbog pomaganja genocida u Srebrenici u julu 1995. godine. Generala Krstića (62) su prošlog petka u zatvoru Vejkfild napala tri zatvorenika-muslimana i nanela mu teške povrede žiletom po vratu i licu. Krstić je prenet u bolnicu, a po ukazanoj pomoći vraćen u zatvor. "Predsednik Robinson nije tražio da Krstić bude prebačen u drugi zatvor, niti da bude vraćen u pritvor Tribunala u Sheveningenu. On je u kontaktu s vlastima Velike Britanije, kao i sa Krstićevim advokatima i Vladom Srbije", rekla je Jelačićeva za Betu. Prema njenim rečima, nije na Tribunalu ni da potvrdi, ni da demantuje da je Krstić prebačen u drugi zatvor. Agencija Beta je, pozivajući se na neimenovane izvore, javila da je Krstić premešten u drugi zatvor. Kako saznaje Beta u Hagu, predsednik Tribunala Robinson je pismom od britanskih vlasti zatražio podrobne informacije o napadu na Krstića, izrazivši uverenje da će biti sprovedena istraga i preduzete primerene mere. Uz svoje pismo, Robinson je Britancima prosledio i pisma kojim su vlasti u Beogradu i Krstićevi branioci od njega zatražili da Krstić bude premešten u drugi zatvor. Tribunal je početkom ove nedelje saopštio da je sa zabrinutošću primio vesti o napadu na Krstića, uz naznaku da su za uslove pod kojim on izdržava kaznu nadležne britanske vlasti. Tribunal je Krstića, koji je za vreme rata u BiH bio komandant Drinskog korpusa VRS, posle prvostepenog postupka 2001. godine osudio na 46 godina zatvora zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici jula 1995. Posle žalbenog postupka, apelaciono veće Tribunala preinačilo je 2004. presudu, Krstića proglasilo krivim za pomaganje genocida i smanjilo mu kaznu na 35 godina zatvora. On je zatim upućen na izdržavanje kazne u Veliku Britaniju. Krstića su u BiH 1998. uhapsile međunarodne snage.

Nemamo drugog puta osim svetosavskog

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej izjavio je u Bijeljini da je veoma srećan što je posetio te prostore, ističući da srpski narod nema drugog puta osim svetosavskog. "Ja sam danas veoma radostan što sam s vama, braćo i sestre, što sam ovde na ovim prostorima. Sva Srbija je krvlju natopljena, Kosovo naše je krvlju natopljeno, cela BiH, srpska Dalmacija, Lika i ostali krajevi, natopljeni krvlju drevnih i novih mučenika", kazao je patrijarh u svojoj besedi u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini. Ti mučenici "pozivaju sve nas i nemojmo se odreći njihovog poziva i njihove blagodatne sile i moći...Zato, dok smo mi sa njima, dok ih nosimo u svojim srcima, ne brinimo ni za današnjicu ni za budućnost", naglasio je patrijarh Irinije. Patrijarh SPC je u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini služio svetu arhijerejsku liturgiju povodom slave manastira. To je prva poseta patrijarha Irineja Republici Srpskoj (RS). Liturgiji je prisustvovalo više stotina vernika, kao i premijer RS Milorad Dodik. Dodik je rekao da je SPC snažan element srpskog identiteta, navodeći da mu je drago da se srpski narod sve više vraća crkvi. "SPC sigurno ima svoju misiju, ona se ostvaruje u institucijama crkve i ona je nešto što treba da negujemo i gradimo. Vlada RS je u poslednjih pet godina podržala rekonstrukciju i izgradnju više od 400 verskih objekata širom RS, samo u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj rekonstruisano je i izgrađeno više od 200 objekata", kazao je Dodik. Izgradnja manastira Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini počela je 1996. godine, a manastir je osveštan 2001. godine.

Kapetan Dragan uhapšen u Australiji

Dragan Vasiljković, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj počinjene 1992. i 1993. godine, uhapšen je u Australiji posle 43 dana koje je proveo u begstvu. Australijski mediji javili su da je Australijska savezna policija (AFP) uhapsila Vasiljkovića, poznatog kao kapetan Dragan, oko 17 časova po lokalnom vremenu. Vasiljković (55) je nestao 30. marta, pošto je Vrhovni sud u Australiji doneo odluku da može biti izručenje Hrvatskoj gde se vodi postupak protiv Vasiljkovića. Mediji u Australiji navode da je AFP u traganju za Vasiljkovićem blisko sarađivala sa holandskom policijom, od koje je dobila informacije koji su doveli do njegovog hapšenja. Vasiljković, koji je australijski državljanin i tamo živi pod imenom Daniel Sneden, u Hrvatskoj je optužen za ratne zločine nad vojnim zarobljenicima i civilima u Kninu 1992. godine, kao i da je učestvovao u napadu i razaranju nekoliko sela na Baniji 1993. godine. Mediji navode da Vasiljković pored australijskog ima i državljanstvo Srbije.