|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Ana Sokolović nacionalno blago Kvebeka |
| |
 Jednoj
od najuspešnijih umetnica-emigranata iz Srbije s kraja prošlog veka odato je
u parlamentu Kvebeka jedno od najređih, ali najvrednijih priznanja. Rođena
Beograđanka, kompozitorka iz Montreala Ana Sokolović proglašena je "nacionalnim
blagom" Kvebeka.
Deklaraciju o Ani Sokolović kao "nacionalnom dragulju" juče je pred
poslanicima skupštine frankofone provincije u Kvebek sitiju izgovorila
ministarka za kulturu, komunikacije i status žena Kristin Sent Pjer
(Christine St-Pierre).
Poželevši dobrodošlicu "kompozitorki izuzetne karijere" i njenoj porodici,
ona je istakla da je "Ana, kompozitorka srpskog porekla, koja se tokom dve
decenije 'upisala' u savremeni muzički pejsaž Kvebeka širokim repertoarom,
od opere preko kompozicija za orkestre do vokalnih i kamernih dela".
"Želim da joj čestitam i kažem da se veoma, veoma, veoma ponosimo njome",
dodala je ministarka Sent-Pjer.
Na dodatnoj svečanosti i konferenciji za medije koje su usledile prikazana
su i video "svedočenja" profesora Hoze Evangeliste, mentora Sokolovićeve
tokom magistarskih studija, zatim rediteljke Loren Pintal (Lorainne) kao i
saradnika i studenata Sokolovićeve.
Uz sliku pošiljaoca na ekranu i srpsku zastavu na sceni, pročitano je i
pismo ambasadora Srbije u Kanadi Zorana Veljića u kome on ističe da je Ana
Sokolović "ponos obe nacije - kanadske i srpske". "Verujem da je
prepoznavanje ovakvog talenta samo početak njenog nacionalnog i
internacionalnog priznanja", naveo je Veljić.
Deklaracija o Ani Sokolović kao "nacionalnom blagu" vrhunac je višemešecne
omaž-serije Kvebečkog društva za savremenu muziku njoj posvećene, a u čijoj
realizaciji učestvuje više od 100 muzičkih, pedagoških, medijskih i drugih
institucija i organizacija.
Od septembra prošle do maja ove godine širom Kanade najpoznatiji kanadski
umetnici, od malih kamernih ansambala do simfonijskih orkestara izvode
gotovo celokupan opus Ane Sokolović od 30-40 kompozicija.
Time je Sokolovićevoj ukazana čast bez presedana u istoriji kanadske
klasicne muzike, jer su prethodna dva omaža posvećena dvojici kvebečkih
kompozitora, jednom posthumno i jednom veteranu starijem od 80 godina.
"Nisam se nadala velikom priznanju jer omaž sleduje najboljima (tek) u
poznim godinama. Prijatno sam iznenađena odlukom žirija, a presrećna što se
to baš meni dešava", izjavila je za Betu Ana Sokolović.
Osim koncerata, omaž-serija uključuje i mnogobrojne obrazovne, medijske i
druge događaje. Objavljena je i specijalna publikacija, ali i originalni
strip o Aninom životu i radu, oboje dvojezično, na francuskom i engleskom
jeziku.
Strip o Ani štampan je u pedesetak hiljada primeraka i mnogi đaci od Kvebeka
do Britanske Kolumbije dobili su ga kao pomoćno štivo sa pedagoškom svrhom
uz slušanje njenih kompozicija i interaktivno učestvovanje u projektima
poput onog nazvanog "Velika igra, veliko uho".
Omaž-serija praćena je i modernom medijskom vizuelnom prezentacijom Ane
Sokolovic. Ekipa "Donata" uslikala je umetnicu klasične muzike neklasično,
atraktivno i pomalo intrigantno.
Znali su za njenu veliku ljubav prema teatru i odlučili da je (malo) otkriju,
a koloritno (klupčadima) i "maskiraju". Te slike objavljene su u velikim
formatima na bilbordima u Montrealu i u mnogim medijima širom Kanade.
Nema važnijeg kanadskog medija koji Ani Sokolović nije posvetio (uvek
pozitivne) kritičke napise. Nacionalni kanadski dnevnik "Glob end mejl"
naslovio je intervju "Ana Sokolović svojom muzikom oživljava sećanje na
Srbiju". Visokotirazne dnevne novine na engleskom "Montrealska gazeta" u
naslovu ističu da su "muzički koreni Ane Sokolović u duhu srpske umetnosti".
Omaž serija u aprilu nastavlja se koncertima u gradu Gatino koji od Otave
deli (i spaja) istoimena reka, zatim u Edmontonu, a na dva već rasprodata
koncerta kompozicije Sokolovićeve izvodi Montrealski simfonijski orkestar.
Ana Sokolović dobitnica je najprestižnijih kanadskih državnih i drugih
nagrada. Proglašena je kompozitorom godine (2007) i osvojila "Pri Opus",
kvebečkog muzičkog "Oskara".
Godine 2008. dobila je prvu nagradu Udruženja kompozitora, a 2009. u Otavi
joj je uručena nagrada Nacionalnog umetničkog centra, vredna 75.000 dolara.
U mnogim kompozicijama Ane Sokolović prepoznatljivi su njeni balkanski i
srpski genetski i muzički koreni, a neke imaju i naslove na srpskom jeziku:
"Pesma", "Danga", "Oro", "Vez" i druge, uključujući i prošlogodišnji hit,
prvu kanadsku operu na srpskom jeziku - "Svadba".
U njenim komponovanim "Ljubavnim pesmama" za solo glas među 14 pesama su i
pesme Laze Kostića "Snove snivam", "Plava zvezda" Miroslava Antića i "Dan ti
bogat u naručju" Vaska Pope koje su kanadske operske pevačice takođe
otpevale na srpskom.
Ana Sokolović (44) rođena je u Beogradu, a u Zemunu je učila muzičku školu "Kosta
Manojlović". Diplomirala je kompoziciju u Novom Sadu u klasi profesora
Dušana Radića, a postdiplomske studije pohađala je u Beogradu kod profesora
Zorana Erića.
Od 1992. živi u Montrealu gde je magistrirala. Profesionalno se bavi
komponovanjem i predaje na Univerzitetu Montreal.
Milomir Niketić,
Otava |
|
Zaplenjeno droge za 30 miliona ljudi |
| |
Kanadska policija je saopštila da je učestvovala u velikoj međunarodnoj
akciji tokom koje su zaplenjene više od 43 tone hašiša vrednosti od oko 860
miliona dolara.
Ta količina dovoljna je da se drogira 34 miliona ljudi - koliko Kanada ima
stanovnika.
Droga je zaplenjena u nekoliko zemalja, uključujući Pakistan, Belgiju,
Italiju i Kanadu. Sva količina je međutim bila namenjena za Montreal,
Halifaks i Novu Škotsku.
Policija navodi u saopštenju u sredu da zaplenjena količina dostiže više od
polovine svih pošiljki hašiša poslatih u Kanadu, ili zaplenjenih tokom jedne
godine.
Istraga je počela 2009 i 2010. kada su vlasti otkrile drogu u lukama
Montreal i Halifaks.
Uhapšeno je osam stanovnika Montreala i okoline. Najveći deo hašiša stigao
je iz Pakistana. |
|
Mališani veruju da su debela deca zloće |
| |
Studija, koju je u okviru istraživanja za svoju magistarsku tezu sprovela
Vei Su sa Univerziteta Rajerson, pokazala je da torontski predškolci
uglavnom smatraju da su debela deca zloće.
Vei Su je deci, uzrasta od 2,5 do šest godina starosti, čitala kratke priče
u kojima su ličnosti ’dobrica’ i ’zloća’. U pričama nije bilo opisa glavnih
likova, što je ona iskoristila da im pokaže dve figure bez lica, jednu
normalne i jednu prekomerne težine. Nešto preko dve petine dece je u sve
četiri priče ’videlo’ debeljucu kao zloću, a otprilike isto toliko je kao
dobar lik označilo mršaviji lik, i to u sve četiri priče.
Deca su uglavnom objašnjavala da su debeljuce sebične, nasilne i da se ružno
ponašaju, a jedno dete je prokomentarisalo da one imaju veliki stomak i jedu
više nego dobri ljudi. Ovakav negativni stereotip je alarmantan posebno zato
što raste broj dece sa prekomernom težinom, smatra Su. |
|
BLIC VESTI |
| |
OTAVA - Zvanični podaci Statističke službe pokazuju da je prethodnog
meseca broj zaposlenih povećan za 82.300, što je najveće mesečno povećanje u
poslednje tri godine. To je dovelo i do pada stope nezaposlenosti na 7,2
odsto, sa februarskih 7,4.
OTAVA – Dvanaest najsiromašnijih zemalja sveta biće pogođene
najavljenim vladinim merama štednje i smanjenjem fonda za pomoć u naredne
tri godine.
prenosi Postmedija njuz.
Izvori navode da bi se na spisku zemalja kojima će potpuno biti ukinuta
pomoć mogli naći Benin, Nigerija, Kambodža, Kina, Nepal, Ruanda, Zambija i
Zimbabve, dok bi Avganistanu, Boliviji, Mozambiku, Pakistanu i Tanzaniji
pomoć bila značajno umanjena.
LONDON – Knjiga kanadske spisateljice Esi Edugijan Polukrvni bluz,
Half Blood Blues, ušla je u najuži izbor za britansku nagradu Orindž, koja
se dodeljuje za najbolji roman autora ženskog pola. Pored Edugijan, koja je
za isti roman prošle godine dobila najprestižniju kanadsku nagradu
Skošijabenk Giler, u konkurenciji za nagradu su još tri američke autorke,
Sintija Ozik, En Pačet i Madlen Miler, Irkinja En Enrajt i Britanka
Džordžina Harding. Pobednica će biti poznata 30. maja.
MONTREAL – Amaluna, najnovija produkcija Sirk d soleja, po rečima
rediteljke Dajane Paulus biće omaž ženama, zapravo ljubavna priča
inspirisana grčkom mitologijom, Amazonkama i Šekspirom, u izvođenju pretežno
ženskog ansambla. Predstave će se održavati u Montrealu od 19. aprila,
Torontu od 6. septembra i Vankuveru od 23. novembra.
TORONTO – Leonard Brajvajt, prvi ontarijski poslanik crne puti,
preminuo je 28. marta u svojoj 88. godini. Premijer Dalton Mekgvinti je
naglasio da je Brajtvajt za sobom ostavio izuzetan legat, jaku i raznoliku
provinciju u čijoj izgradnji je i sam učestvovao. Bio je nosilac najviših
državnih i provincijskih priznanja za svoj izuzetan doprinos borbi za
ravnopravnost.
OTAVA – Hrana iz lanaca restorana za brzu hranu u Kanadi slanija je
nego u drugim zemljama, tvrde stručnjaci koji su upoređivali obroke u šest
razvijenih zemalja, Kanadi, SAD-u, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Australiji
i Novom Zelandu. Ovdašnji sendviči, salate i pomfrit imaju najveće količine
soli, u Americi se nude najzačinjenija piletina, pica i doručak, dok su
novozelanđanske pljeskavice najslanije. Ispitivane su namirnice koje se nude
u Burger kingu, Dominos pica, Kentaki frajd čiken, Mekdonaldsu, Pica hatu i
Sabveju.
EDMONTON – Na Regionalnom sajmu nauke, održanom u nedelju u Edmontonu,
dvojica trinaestogodišnjaka, Šiv Vejd i Ričmond Tran su na svojim biljkama
dokazali da od izbora muzike zavisi kako će i koliko biljka da raste. Svesni
koliko muzika utiče na naše raspoloženje, oni su dvema biljkama koje su
rasle pod istovetnim uslovima što se tiče vlage, svetlosti i navodnjavanja,
preko slušalica udenutih u zemlju puštali različite tipove muzike, grupu
Megadet i Betovena. Prva biljka je za dve nedelje porasla pet santimetara,
dok je druga dostigla čak 11 santimetara.
TORONTO – U torontskoj bolnici Vestern trenutno se leči jedan čovek
od besnila, što je prvi slučaj ove bolesti u gradu još od 1931. godine. Zna
se da je pacijent nedavno boravio u Dominikanskoj Republici, pa je u toku
ispitivanje gde se zarazio. Nadležni naglašavaju da su preduzete sve mere
predostrožnosti da se bolest ne proširi.
RIČMOND, BRITANSKA KOLUMBIJA – Protiv Alana Dejvida Leksijea
podignuta je optužnica i sudiće mu se zbog toga što je osam godina primao
penziju na ime svog tasta, preminulog još početkom 1998. godine. Internom
kontrolom ustanovljeno je da su u ime pokojnika bili ispunjeni i potpisani
upitnici poslati 2004. i 2006. godine, da je nadležno ministarstvo isplatilo
više od 125 hiljada dolara na ime penzije, i posle isplaćivanja nadoknade za
troškove sahrane. |
|
Svetska rekorderka Štumfeta |
| |
Krava Štrumfeta, sa farme La Ferme Gillette braće Patenod, sat
vožnje jugoistočno od Otave, zaista je zaslužila da se o njoj piše, i to
zato što je u svom životnom veku dala više mleka nego ijedna druga
predstavnica njene vrste.
Petnaestogodišnja krava rase holštajn, dnevno daje oko 50 litara mleka. Kada
se to pomnoži sa brojem dana i njenih godina, onda se dolazi do fascinantne
brojke od 216.893 litara mleka. Treba napomenuti da je vremešna Štrumfeta,
koja bi po ljudskim merilima sada imala 105 godina, poživela dvostruko duže
nego većina mlečnih krava, ali i da će i dalje davati mleko. Sada je steona
i očekuje se njeno jedanaesto june.
Vlasnici farme, braća Patenod, smatraju da su za ovakav izuzetan rezultat
zaslužni pre svega geni i dobra nega.
Štrumfeta će najverovatnije ući u Ginisovu knjigu rekorda naredne godine.
Svega četiri krave su u svom veku dale više od 200 hiljada litara mleka, a
ona bi trebalo iduće godine sve da ih nadmaši. |
|
Vatrogasci spasavali tinejdžera iz veš mašine |
| |
Nedavno su vatrogasci iz Kalgarija imali veoma do sada nezabeležen slučaj
spasavanja.
Kako se obično dešava, sve je počelo igrom žmurki. Jedan trinaestogodišnjak
je, želeći da se što bolje sakrije, ušao u kućnu veš mašinu koja ima
poklopac odozgo. Zaglavio se kada je skoro sasvim uspeo da se ugura u bubanj.
Tada je baka pokušala da mu pomogne na starinski način, uz pomoć tečnog
sapuna, ali nije bilo uspeha.
Potom je pozvala vatrogasce, koji su morali da rastupe mašinu kako bi
izvukli dečaka. Na sreću, sve se dobro završilo. Sem povređene sujete i
neprijatnosti zbog toga što su svi saznali za ovaj incident, dečak je prošao
bez povreda, a mašina i dalje radi. |
|
Toronto dobija nacionalni urbani park |
| |
U istočnom delu Toronta, na granici sa Pikeringom, planira se stvaranje
nacionalnog urbanog parka Ruž, najvećeg gradskog parka u svetu, na površini od
oko šest hiljada hektara. Na tom prostoru, dužine 28 i širine do četiri
kilometra, nalaze se najbolje očuvane močvare, retke i jedinstvene šume,
istorijska mesta od nacionalnog značaja, istorijski i kulturni ostaci
starosedelaca, zoološki vrt, što čini veoma zanimljivi spoj, udaljen svega sat
vožnje od gradske vreve.
Kako se navodi, ovaj park trebalo bi da bude 15 puta veći od njujorškog Central
parka.
Ideja je da se poveže jezero Ontario sa Ouk Ridžis Morejnom i da se tako omogući
stanovnicima najvećeg grada veza sa nacionalnim parkom. Primećeno je, naime,
poslednjih godina da opada poseta rezervatima prirode, pa se po rečima
portparolke Nacionalnih parkova Ketrin Grenije, veruje da ovakav plan
povezivanja jezera, istorijskih znamenitosti i jedinstvenog ekosistema može u
tom pogledu puno toga promeniti na bolje. I poznati zagovornik očuvanja životne
sredine, Dejvid Suzuki, smatra da bi ovakva koncepcija nacionalnog parka mnogo
značila gradskom stanovništvu koje je željno prilike i mogućnosti da bude bliže
prirodi.
Glavna prepreka u ostvarivanju ove ideje su finansije. Iako su uključeni i grad
i provincija, do sada je obezbeđeno svega deset miliona dolara. Za normalno
funkcionisanje parka potrebno je izgraditi neophodnu infrastrukturu, otkupiti
neke delove koji su u privatnom vlasništvu i obezbediti sredstva za održavanje
parka, što se ukupno procenjuje na 100 miliona dolara u narednih deset godina. |
|
Izuzetna slika kupljena na garažnoj prodaji |
| |
Jedan stariji gospodin možda će, sasvim nenadano, za uloženih stotinu dolara
za sliku kupljenu na garažnoj prodaji, dobiti nekoliko stotina, ali hiljada
dolara.
Provere još uvek traju, ali je gotovo izvesno da se radi o slikama Tomasa
Tomsona, jednog od najvećih kanadskih slikara, koji je stvarao početkom
dvadesetog veka, i Frederika Varleja, umetnika iz Engleske, koji se dolaskom u
Kanadu, priključio čuvenoj umetničkoj Grupi sedam.
Slike će biti ponuđene na prodaju u aukcijskoj kući Majnard, sredinom maja.
Portparolka Majnarda Kejt Belringer objašnjava da se na pejzažu, za koji se
veruje da je Tomsonov, delimično vidi potpis koji potvrđuje autentičnost slike,
dok je Varlejev akvarel najverovatnije nastao još u Engleskoj, pre nego što je
on postao član Grupe sedam, poznate po uljima.
Budući da je Tomsonova slika daleko vrednija, konsultovano je nekoliko eksperata.
Mišljenja su, za sada podeljena, pošto neki od njih insistiraju na detaljnijim
proverama. Tomson (1877-1917) bio je, naime, veoma produktivan umetnik i ne zna
se sa sigurnošću koliko je dela stvorio pre svoje misteriozne smrti davljenjem u
jezeru, 1917. godine. |
|
Kamate, za sada, ostaju nepromenjene |
| |
U redovnom, kvartalnom izveštaju koji je guverner Banke Kanade Mark Karnej
podneo u sredu, on je ponovo potencirao zabrinutost zbog brzog rasta takozvanog
HELOK-a, home eljuity lines of credit, finansijske inovacije koja ima svoje i
pozitivne i negativne strane. Povećanje dugova građana jedan je od najvećih
rizika za kanadsku ekonomiju, a po Karnejevima predviđanjima, oni će nastaviti
da rastu, bez naznaka kada bi Kanađani mogli da počnu da ih smanjuju.
Guverner naglašava da su Kanađani zaduženiji nego ikada i da bi svako uvećanje
kamatnih stopa za četvrtinu procenta mnogo nepovoljnije delovalo na privredu
nego što je to bio slučaj u prošlosti.
Kamatne stope ostaju za sada nepromenjene, na nivou od jedan odsto, a Banka
Kanade predviđa da će ove godine privredni rast biti 2,4 odsto, umesto ranije
prognoziranih 2,2. Guverner Karnej je signalizirao da bi kamatne stope mogle
biti povećane pre nego što su mnogi očekivali na osnovu ranijih najava, što
nikako neće odgovarati onima koji su se zaduživali uljuljkani niskim kamatama.
Prošle nedelje je guverner Karnej izneo Kanadijen presu podatak da bi svakog
desetog građanina mogao pogoditi eventualni rast kamatnih stopa, ukoliko bi se
one povećale do, kako je naveo, normalnijih vrednosti. U izuzetnim okolonostima,
ukoliko bi time bila ugrožena finansijska stabilnost, banka bi kao krajnju meru
mogla da primeni posebnu monetarnu politiku prema dugovima građana.
Ekonomisti nisu predviđali da bi kamatne stope mogle biti povećane ove godine,
upravo zbog toga što se procenjuje da bi to moglo ugroziti još uvek nesiguran
privredni oporavak, međutim, prošlomesečni izuzetni rezultati, zapošljavanje
preko 82 hiljade radnika i guvernerova izjava dovode tu prognozu u pitanje. |
|
Oglasavanje Marketing
|
