| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Srpska zajednica - Dijaspora Kanada
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 22. mart 2013. |
|
Knjiga Katarine Kostić
DRVENI PLUG AMERIČKOG DEVETOG KRUGA |
| |
Najnovija knjiga Katarine Kostić, Američki deveti krug, koju je krajem 2012.
godine izdala izdavačka kuća Svet knjige iz Beograda, predstavljena je 14.
marta 2013. godine u knjižari Srbika.
 Iako
pomalo pretencioznih namera, da kroz svega nekoliko životnih priča
emigranata ispiše složenost drame ekonomskog sunovrata prve industrijske
super sile, SAD 1930.-tih, i kako ta industrijska birokratija nemilosrdno
žrtvuje svoju decu, autorka je hroničarskim sredstvima uspela da oslika
atmosferu nemoći koja je porađala onu drugu moć, silu idealizma i zanosa,
snagu zajedništva i čovekoljublja.
Govoreći o autorkinom delu Rajko Radojević je rekao: "Kada se pre godinu i
po dana pojavila Katarina knjiga "Otisci vremena - Iz kulturnog letopisa
Srba u Kanadi", ja sam joj poslao sledeću čestitku: Govorim ti bez
preterivanja da je ova knjiga, po mom skromnom mišljenju, tvoje najkorisnije
literarno ostvarenje. Samo vreme će prosuditi kvalitet tvojih ostalih dela
iz poezije i proze, dok "Otisci" su zaista deo kulturne hronike Srba u
Kanada i kao takva, ona će biti nezaobilazni izvor i mali "rudnik zlata"
podataka za istoričara koji bude seo da napiše integralnu istoriju Srba u
Kanadi, koja, na žalost, još uvek vapi da bude napisana.
Slično ovome, mogu ponovo reći bez oklevanja, i o "Američkom devetom krugu".
Sa ove dve knjige, Katarina je samu sebe ovekovečila, jer će je, ako ne zbog
ičega drugog, a ono zbog citata iz ova dva dela, budući istoričari o Srbima
u Kanadi, njeno ime pomenuti bar u fusnotama i tako je spasiti od zaborava."
 Autor
Pogovora u Katarininoj knjizi, Želimir Mlađenović iz Kičenera, istakao je:
“Novom knjigom dokumentarne proze “Američki deveti krug“ ona je zakoračila
dublje i dalje. Prihvatajući se obimnog i zahtjevnog istraživačkog posla u
događajima kojima nije mogla biti neposredni svjedok, Katarina Kostić se
našla u jednoj sasvim drugoj ulozi: da pretražuje papire i dokumenta, da se
dosjeća susreta i razgovora da ponovo provjerava vlastize zapise i rukopise,
da nalazi nove svjedoke i da sve to “uklopi“ u poglavlja knjige koja neće
biti samo suvoparno nizanje činjenica i povjesti, već vjerodostojno, ali i
literarno osmišljeno, pripovjedanje o stvarnim ličnostima u sada već davnom
vremenu. S tim ličnostima počinje geneza emigrantskog mučeništva,
frustracije, borbe, vjere, upornosti i upješnosti.“
Miša
Stojičević je izdvojio: "Čitajući biografiju Miloša Grubića, pažnja mi se
usredsredi na stranu 195, gde je, između ostalog, iznet podatak da je Miloš
bio dobrovoljac - partizan i da se prijavio u Kanadi da učestvuje u borbama
protiv nacizma. Poslaše ga na Maltu, koja je bila pod engleskom upravom, da
čeka raspored. Čekajući tako, od dosade on i njegove kolege odluče da
pomognu farmeru kod koga su bili smešteni, I da mu naprave GVOZDENI PLUG
nalik na tada moderne plugove u Engleskoj. Farmer je imao DRVENI plug čiji
učinak je bio lošiji u odnosu na gvozdeni. Napraviše oni gvozdeni plug, ali
"ne lezi vraže", dođe engleski oficir da im uruči raspored za front.
Oni se pohvale da su farmeru napravili gvozdeni plug a on naredi: "SECITE
TAJ PLUG NA KOMADE, SELjAK NE SME DA ZNA DA POSTOJI TAKAV PLUG, ON MORA DA
ŽIVI U MRAKU."
Kako ovo doživljavam danas?. Neodoljivo me podseća na Bolonjsku dekleraciju
o školstvu gde su programi prilagođeni samo na usko znanje pažljivo dozirano
prema subjektu."
Stojanka Radenović-Petković je rekla: "Oni koji su morali da napuste zemlju
drugačije prihvataju novu zemlju i nova svratišta. Katarina piše o ljudima
koji su se našli na ovom kontinentu sticajem različitih okolnosti: zbog
siromaštva, iz očajanja i ubeđenja da je život negde mnogo bolji nego kod
kuće, kao i zbog rodbine koja se već nalazila u zemlji imigracije. Mnogi su
kretali na put i još uvek kreću ka mestu gde se osećaju sigurnijim ako ne i
potpuno bezbednim. Ali, i unutar te lako pokretljive i odvažne grupe ljudi
postoje razlike, pre svega da se prihvati nova realnost. Iako rešenost da
stvore bolje uslove života za sebe i bližnje u novoj zemlji nije nedostajala
mnogim slovenskim doseljenicima, nekada im je nedostajalo obrazovanje i
praktična znanja na koje niko ne bi smeo da polazi na daleki i neizvesni
put. Naročito ako imaju pretenzije da se i društveno angažuju u novoj
sredini."
Milan Čelik je izdvojio da knjiga obrađuje sve nijanse imigrantskog života u
Kanadi i nudi dragocen uvid u dileme i probleme nekoliko generacija
imigranata u ovoj zemlji. “Ona je od posebnog značaja za one u otadžbini
koji su do sada na mapi ove zemlje videli samo veliko latiničko slovo S,
prekriženo sa dve vertikalne crte. Značaj ove knjige je i u tome što se nije
ograničila samo na srpske došljake posle raspada Jugoslavije nego nudi
iskrenu i ozbiljnu analitičku suštinu raznih slovenskih imigranata HH-og
veka. Ovakve knjige su danas retke, ali iz istog razloga i vrlo značajne jer
ne nose ulare postojeće političke korektnosti.
Katarinina knjiga nije roman, ona slikovito predstavlja određene ličnosti sa
biografskim iskazima. Ova knjiga je od značaja jer je verodostojna epohi
života koji je prošarao prošli vek. Pored toga što predočava kanadske
ekonomske i političke oscilacije, knjiga takođe obelodanjuje i žrtvu,
dovitljivost, mudrost i postojanost slovenskog imigranta u tom tuđem
multikulturalnom lavirintu. "
Dirljivi deo večeri predstavljalo je prisustvo troje junaka knjige čije su
životne sitaucije zabeležene u delu Katarine Kostić. Svojim detaljima veče
su upotpunili Dragana Samodol, Miro Vučinić i Nikola Čajić.
Radovan Gajić
|
|
Oglasavanje Marketing
|
