 U
petak, 6. septembra o. g. u sali crkve Svetog Save, na Riveru, posle
obavljenog pomena, u organizaciji Radice Šašić, održano je spomen veče na
slikarku, kustosa moderne umetnosti i filmsku radnicu Dušicu Arežinu. Od
svog dolaska u Kanadu 1967. godine Dušica je ostavila aktivan trag u
prostoru likovnih umetnosti u Torontu i šire. Tokom večeri više govornika iz
srpske zajednice i kanadskih likovnih krugova, potsetili su prisutne na
Dušicin rad i delovanje.
Književnik Radovan Gajić, je tom priliom rekao: "Tih, 60-tih godina minulog
veka, iz tadanje Jugoslavije, izlazile su prve generacije programera, na
hiljade, koji su već uspostavljali mreže novog jezika i postavljali temelje
novog, elektronskog sveta. Na suprot tome, Dušica se usudila da pridodaje
stubovima ljudskog duha i kulture. Pristigla je sa, već, svetski širokom
ličnom kulturnom podlogom. Bila je diplomirani kostimograf Beogradskog
univerziteta i magistar istorije umetnosti i slikarstva na pariskoj
univerzitetskoj Školi lepih umetnosti - L'Ecole Des Beaudž Arts.
Imala je brojne savladane kurseve u specijalizovabnim oblastima likovnih
umetnosti, od konzeratorskog u Beogradu, pa Firenca, Beč, Pensilvanija i
dalje. Prvih svojih, emigrantskih, godina radila je kao predavač, u okviru
redovnih programa ministarstva brazovanja, a prvu ličnu galeriju, galeriju
Scollard, otvorila je 1974. godine i vodila je pune četiri godine, da bi
potom bila vodeći kustos nekoliko državnih galerija, od kojih je svakako
najpoznatija bila galerija FACTORY 77, koju je vodila od 1978. do 83. godine.
Obe ove galerije bile su kulturna referenca grada Toronta na svetskoj mapi
likovne scene svoga vremena. Svi, tek budući vodeći, galeristi Toronta,
upoznavali su se sa savremenim svetskim likovnim tokovima na izložbama u
ovim galerijama.
 U
kasnijem periodu svoga rada, 80-90-tih, posvetila se filmu, i to vezano za
likovnu kulturu. Ali tokom čitavog života nije napustila svoju najveću
ljubav, slikarstvo, posebno akvarel. Svoje radove predstavljala je na
redovnim izložbama. Kao kustos, predstavila je različite umetnike na više od
stotinu autorskih izložbi od kojih je svakako bila najzapaženija putujuća
izložba radova Salvadora Dalija (1983. - 86.) u kooperaciji sa Fondacijom
Gala Dali, u Figuerasu, Španija. Dušicino likovno iskustvo dizajnera,
doživelo je priznanje tako što je, povodom 150-godišnjice grada Toronta,
sačinila tri umetnička postera, čije je publikovanje sponzorovao Grad.
Posteri su predstavili likovna poetska viđenja trojice umetnika
vizuelizacije: Frederika Hogana, Čarlsa Pačtera i Borisa Sprema. Sve su to,
i još mnogo drugoga, snovi svih nas koje je Dušica zasanjala, a koji i danas
traju kao predivna iskustva sposobnosti ljudskog duha da pretražuje po
svojim nemirima, da ne prestaje da se nada."
Kenet Land, koji je predsedavao odborom galerije FACTORY 77, potsetio je: "Duška
je svemu dodala jedan drugi sastojak - okruženje međunarodnog avangardnog
umetničkog sveta. Ona je bila daleko ispred običnih prezentacija i jedne
tradicionalističke umetničke scene kakvom je bila okružena u Torontu. Njeni
umetnici su ili bili školovani u Evropi ili su pratili napredne evropske
umetničke pravce. Pamtim Jržija Ladoku, Mišu Čolovića, Katju Džekobs, Endru
Bodora i Erni Milera. Oni su svi, i ovde večeras prisutni, tada bili
nepoznati, ali njihove potonje karijere zaista mogu da služe Duškinoj
stručnoj proceni na ponos. Duškin prvenstveni interes nikada nije bio samo
da vodi komercijalnu galeriju koja pravi pare. Njen cilj je bio da pruži
talentovanim umetnicima šansu da izlože svoje radove bez obzira da li će
biti prodati ili ne.
Takvim stavom, Duška je postala kraljica avangardne umetnosti Toronta.
Prikazi u redovnoj umetničkoj sekciji Globe and Mail-a subotom, pokazuju
koliko su njene izložbe, u to vreme, dominirale umetničkom scenom. Duška
živi i dalje u drugom smislu. Sva arhiva galerije FACTORY 77, koja je bila u
mom posedu deponovana je u Art Gallery of Ontario i čuva se, sređena, u
njihovoj dokumentaciji. Dostupna je i na i nternetu. U bilo koje doba mi
možemo da odemo tamo i osvežimo svoja sećanja blistavošću Duškinih vizija i
budemo u vezi sa njenim neukrotivim duhom "
Gesta Ebols, dugogodišnji Duškin prijatelj, samo je kratkom crticom potsetio
na njen lik, rekavši: "Od prvog susreta zapamtio sam njene velike oči koje
su oslikavale poštenu dušu i to je ostvarilo naš doživotno prijateljstvo."
Draga Dragašević, kao predstavnik srpskih organizacija, sažimajući istoriju
Srba i crkve Sveti Sava u Torontu, između ostalog je rekla: "Dušica je
ostavila upečatljiv znak i u srpskoj zajednici i u kanadskom okruženju, i
bila je sima jednako poznata kao vanredan umetnik. Kada se njena kratka
biogragfija pojavila u prvom izdanju "Kanadske enciklopedije" rekla sam joj
da to treba da se urami jer je jedna od retkih srpskih žena koja je tu
dobila svoje mesto, svojim radom i znanjem. Njena skromnost, od toga nije
pravila veliku stvar."
Katarina Kostić, pesnikinja, potsetila je na dane kada je, kao novinar,
pratila rad Duškinih galerija, rekavši: "Najmanje tri godine za mene je "Skolard"
galerija bila nezamenljiv ambijent, provodila sam ne samo dane u njoj, već
često i noći. Bio je to uraganski tempo života i rada. Putovali smo po
Ontariju i Kvebeku u potrazi za umetnicima i novim programima. Izložbe su se
smenjivale, na njihova otvaranja dolazili su direktori i umetnici iz okolnih
galerija, novinari, svet iz svih oblasti kulture. Mnogi Srbi su bili redovan
inventar na otvaranjima i umetničkim druženjima u Duškinoj galeriji.
Spomenuću samo neke koje sam, u različitim svojstvima, tamo upoznala: Miška
Arežinu, Borisa i Iku Spremo, Mikija i Zlatu Milivojević, Jovanku Bilbiju,
Branka i Ljilju Tošić, Milana Čarlija, Nikolu Kovačevića, Nikolu Čučakovića,
Jeku Ristić, grafičare, dizajnere, Gruju, Rođu, Vladu, Zorana Paunovića koji
je zaslužan za logo Galerije...
Od 1978. počinje nova etapa u galerijskom radu Duške Arežine, njeno
angažovanje u osnivanju neprofitabilnih javnih galerija i otvaranje čuvene
FACTORY 77 koja se smatra izvanrednim doprinosom kanadskoj likovnoj
umetnosti i koja je velikim slovima upisana u istoriju kanadske kulture."
N.T.
|
