|
Vetrovito subotnje veče i neizbežna saobraćajna gužva u centru nisu mnogo
obećavali... a onda su se svetla ugasila.
 Uvek
šarmantni i nenametljivi doajen Beogradskih pozorišta Svetozar Cvetković u naoko
neobaveznom ćaskanju sa publikom najavljuje ovaj neobični komad, oblači kostim
velikog maestra Getea i čarolija počinje...
Talentovana glumačka ekipa somborskog Narodnog Pozorišta na čelu sa ovogodišnjim
nosiocem nekoliko prestižnih nagrada Sašom Torlakovićem na pomalo drugačiji
način odvodi nas u školske dane jednog od najvećih pisaca 20-og veka Tomasa Mana,
u daleku 1891 godinu.
Prema rečima samog pisca teksta, dramaturga Fedora Šilija, prvi korak u
stvaranju ovog polubiografskog dela prepletenog istorijskim događajima i
piščevom fikcijom, bilo je čitanje Tonio Kregera: '' Mislim da nikad nisam čitao
nešto što me je toliko pogodilo, što mi je toliko značilo kao kada sam pročitao
tu novelu. I onda, neka prva ideja za dramu glasila je otprilike ovako: šta ako
je postojao neki stvarni Hans Hanzen i neka stvarna Ingeborg Holm?
I šta bi se desilo sa ljudima poput Hansa i Ingeborg da su živeli u vreme
nacizma? Pa budući da ljudi govore o Tonio Kregeru kao u osnovi autobiografskom
delu, hajde da zamislimo da jeste postojao neki Hans Hanzen i neka Ingeborg
Holm, i da dovedem do kraja unutar komada onu misao iz Tonio Kregera: ''...kada
bih se oženio s tobom, Ingeborg, i imao sina kao što si ti, Hanse Hanzene.'' I
otud u ovom komadu značajnu ulogu igraju tri fiktivna lika, Hans Gerlinger,
Marija Albreht i Hans Gerlinger mlađi.''
 Po
rečima pisca, u ovom komadu se mešaju biografske činjenice, fiktivni događaji i
književno delo Tomasa Mana. Interesantna priča vodi, i povremeno aktivno
uključuje publiku, kroz Šilijevu imaginaciju Manove biografije sve do 1949
godine, odnosno samoubistva sina Klausa.
Obrađujući najintimnija razmišljanja o odnosima sa bližnjima, neostvarenoj
ljubavi iz mladosti, težnji genija ka običnosti, nepokolebljivom odnosu prema
Nacizmu... kazuje da i najveći umovi, svesni svoje genijalnosti i besmrtnosti,
podležu univerzalnim dilemama i preispitivanjima svoga karaktera i uopšte,
života.
Pored pohvala briljantnoj petočlanoj glumačkoj ekipi koja je nadahnuto odglumila
10 likova u ovom komadu, i smeloj režiji Borisa Liješevića, ne možemo a da se ne
pridružimo odličnim kritikama i nagradama koje je dobio i mladi i talentovani ''Beogradski
đak'' Fedor Šili. Kako sam kaže, Čarobnjak je pre svega '' ...omaž delu Tomasa
Mana,a ujedno priča o značaju umetnosti, o odnosu umetnika i sredine, komad u
kojem se meša granica između umetnosti, sna, sećanja, mašte, dokumentarnog i
fiktivnog.
Ovo jeste neka vrsta eksperimenta , a nadam se da će gledaoci ove predstave njoj
pristupiti u duhu u kom sam ga napisao, a to je komad koji slavi delo Tomasa
Mana, najvećeg pisca 20-og veka.''
Poželimo im još mnogo uspešnih nastupa a organizatoru Zoranu Moro (Systementertainment.com)
da nam dovede što više ovakvih predstava.
Branka Milićević
|
