|
Muzička bajka je obojila novembarsku noć u Torontu. Prohladne
subotnje večeri, 9.novembra, Bilja Krstić sa svojim orkestrom Bistrik ugrejala
je dušu ljubiteljima tradicionalne, stare pesme sa Balkanskih prostora, a sve to
zahvaljujući organizatoru Draganu Dimitrijeviću - Gala Can.
Neposredna i srdačna, širokim osmehom je osvojila prisutne.
 "Da
li znate šta je bistrik?" obratila se publici, a potom je usledio odgovor:
"Ako krenete uzvodno bilo kojom rekom, stići ćete do izvora. Tako je i sa
narodnom muzikom. Izvor mali, a obale široke. Od par kapi nastale su moćne
bujice. Od par tonova nastala je silna muzika, osobena i prepoznatiljiva,
pravljena za dušu, instiktom i srcem, koju je neko poslao sa nekog izvora".
U ovih nekoliko rečenica ilustrovana je muzika koju je Bilja Krstić oživela sa
svojim orekstrom.
 Retko
izvođene, skoro zaboravljene pesme sa Kosova, iz južne Srbije, Vlaške oblasti,
Rumunije, Makedonije... oživele
su kroz kristalno čist i
topao
glas Bilje Krstić.
I tako, pođosmo na taj magični izvor, zajedno sa Biljom i
njenim Bistrikom. Ili taj izvor dođe u Toronto.
I tu, pred publikom, rasuše se najlepši đerdani davno
zaboravljenih pesma. Zlatne glasne žice su treperile kao zvezde.
 Orkestar
je čarbnim zvucima ispunio dvoranu, Bilja je svojim glasom donela čaroliju.
Publika je pevala sa Biljom, atmosfera se pela ka usijanju, oduševljenje je
preplavilo prostor. Pesme su se nizale, bure apaluza su se smenjivale sa pesmom.
Pesma i igra su ovladale prostorom, u jednom trenutku,
članica Bistrika, Ruža Rudić je sa svojim instrumentom - dafom ušla u publiku.
Cela dvorna je bila na nogama, svi su igrali opijeni čarobnim zvucima zavičaja.
Muzička bajka je bila u punom zaletu. Vreme je na trenutak
stalo. Pesma se mogla dodirnuti, zaživele su sve note među nama.
Ovo je treće gostovanje Bilje Krstić u Torontu.
I ovoga puta, ovi izuzetni muzičari su otvorili lepezu najlepših pesama iz svog
botagog repertoara. "Oj Moravo", "Jovano, Jovanke" "Jana i Turčin" su samo deo
repertoara koji je bio predstavljen publici u Torontu.
Bilja Krstić, nekrunisana kraljica etno pesme vladala je na pozornici u Torontu.
Neposredna i srdačna, uspostavila je veoma topao odnos sa publikom. Pevala im je,
pričala sa njima, igrala.
|
Bilja Krstić je veliki umetnik, koji ne kompromituje
svoj istančani osećaj za dobru i kvalitetnu pesmu i čuva tradiciju od
zaborava. Kao čuvar najlepšeg blaga, ona nosi škrinju punu dukata i seje ih
širom sveta. Da ih slušaoci osete, da ih dodirnu, da oplemene. Jer ovo
izvođenje i ova vrsta muzike ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
"U početku beše muzika" pročitah negde o početku muzičke karijere Bilji
Krstić.
Beše i jeste.
Beše i još uvek traje. |
Orkestar je izveo dva kola "Pletenica" i "Kalajdžisko kolo" sa
solistom na fruli Milinkom Ivanovićem. Milinko je inače i nosilac majstora frule
- Majstorsko pismo.
Čuvari blaga kroz pesmu su vodili publiku kroz zavičaj i davno zaboravljene
predele.
Naizmenično su se smenjivle pesme, aplauzi i ovacije. Jednostavna i skromna,
Bilja Krstić je darovala Torontu više od muzike.
|
Biljana Krstić je 2001. godine zajedno sa svojim
kolegama sa Muzičke Akademije osnovala ansambl Bistrik.Ova grupa visokog
muzičkog obrazovanja i velikog talenta publici je ponudila nešto sasvim novo
u svetu muzike.
Nov pristup i novi aranžmani poznatih melodija, kao "Jovano, Jovanke" i
nepoznatih pesama kao "Jana i Turčin" su osvojili publiku.
Za 13 godina postojanja, Bilja Krstić i Bistrik su održali preko 200
koncerata širom sveta. Osvojili su bezbroj nagrada na prestižnim svetskim
festivalima.
Članovi Bistrika su: Milinko Ivanović nosilac majstora frule -
Majstorsko pismo; Slobodan Božanić, bas gitarista koji je pre
nekoliko godina od strane srpskih muzičkih kritičara svrstan među pet
najboljih jugoslovenskih basista svih vremena; Dragomir Stanojević,
pijano; Nenad Josifilović violina; Nenad Božić majstor na
gitari i tamburi; Maja Klisinski, perkusionista i prateći vokal i
Ruža Rudić, prateći vokal i majstor za sitne udaraljke a istovremeno i
kreator kostima u kojima nastupa ceo ansambl. |
Zajedno sa svojim orkestrom, ova velika umetnica je kroz pesmu
darovala radost življenja.
Izuzetno talentovana sa rafiniranim ukusom za kvalitetnu pesmu, Bilja je
shvatila da turbo folk nije pravac kojim želi da ide.
Odlučila se za mnogo teži i odgovorniji pristup muzici. Shvatila je da je veliki
deo muzičkog blaga zaboravljen i odbačen. I započela je istraživanje i
sakupljanje davno utihnulih nota.
Spoj tradicije i modernog aranžmana je bio izazov za Bilju kao umetnika. Osetila
je da to pravac u kojem može da postigne svoj umetnički maksimum.
U eri turbo folka i novokomponovanih pesama, ona je izabrala etno muziku.
Muzička bajka je obojila Toronto, ugrejala dušu i donela miris zavičaja.
Noć koja se pamti, noć u kojoj smo slušali “prirodnu muziku”, kako ju je Biljina
ćerka davno nazvala.
Radmila Mićić
|
