Ovog februara, najdepresivnijeg i najhladnijeg meseca u Kanadi, imali smo sreću da nas dve subote za redom smehom zaleče glumci iz Srbije. Dobro zagrejani, spremno smo popunili gledalište Izabel Bader teatra zadnjeg dana nemilog meseca.



Glorious , muzička komedija engleskog dramskog pisca Petera Ljuilter-a je prvi put izvedena 2005 godine u pozorištu na Vest End-u u Londonu i postaje veliki Brodvejski hit i kult komedija. U prevodu rediteljke Đurđe Tešić i Teodore Marković, Slavna Florens predstavljena je i Beogradskoj publici prošlog aprila na sceni Petar Kralj, Ateljea 212.



Raspevana Gorica Popović je nadahnuto odigrala lik dobroćudne bogatašice Florence Foster Jenkins, koja je četrdesetih godina prošlog veka zabavljala Njujorčane svojim ''operskim'' nastupima. Uporno odbijajući činjenicu da je bez pevačkog dara, sluha i glasovnih mogućnosti, ceo život i sve svoje bogatstvo je priložila na dar umetnosti-pevanju, svojoj jedinoj ljubavi i radosti. Ekscentrična sopranistkinja je karijeru počela na dobrotvornim recitalima i ekstravagantnim balovima koje je sama finansirala i ''režirala'', na kojima je i prodavala kopije svojih bizarnih ploča. Mada su je nemilosrdno kritikovali, okružena i zaštićena vernim prijateljima nije obraćala naročitu pažnju na to. Živela je svoj san, odvojena od realnosti, srećna u svom svetu. Karijeru je završila koncertom o kome su mnogi umetnici sanjali, nastupom u Carnegie Hall-u , za koji se tražila karta više. Razloge njenog, na neki način, uspeha navodi sama Gorica Popović, : ''...njen je motiv iskrena, ogromna ljubav prema muzici, a ljubav i odsustvo manipulacije su joj omogućili da osvoji i slobodu.''



Lik talentovanog ali nepoznatog pijaniste Cosmo McMoon-a, koji nas i kao narator vodi kroz priču, pomalo feminiziranog i engleski uzdržanog verno i poletno je predstavio Ivan Mihailović. Prvobitno motivisan samo parama, biva razoružan njenom dirljivom upornošću i željom da svojim ''raskošnim'' glasom nagradi brojne operske ljubitelje, i ubrzo se transformiše iz dvoličnog i ciničnog kritičara u neumornog zaštitnika prostodušne dive.

Ne manje uspešna je bila i mlada Tamara Dragičević, komično odigravši tri paralelne uloge: španske sobarice Marie, verne pratilje i prijateljice Doroti i mizerne kritičarke Verinder, koja neumorno pokušava da zaustavi Florensino ''kreštanje''.

Veoma dobro odabrane muzičke numere divno su upotpunjene scenografijom jarkih boja Zorana Petrova i ne manje, sa namerom, kičastim kostimima Gorice Popović.

Spremajući ovu urnebesnu predstavu najteži izazov je imala Gorica Popović koja je, inače poznata po lepom glasu, apsolutno bravurozno falširala i pištala, dovodeći publiku do suza.

Glumci su ispraćeni velikim aplauzom i povicima oduševljenja nasmejane publike. Osim na dobroj glumi, ne manje zahvalnosti dugujemo im na najdelotvornijem antidepresantu- smehu!

Branka Milićević
Foto: Teodora Vukosavljević