Književni susreti članova "Srpsko-kanadskog udruženja pisaca "Desanka Maksimović" održani su 15 maja, 2015 u Galeriji Srpske nacionalne akademije. To je 37-mi tradicionalni godišnji majski sastanak pesnika i pisaca u čast rođendana velike srpske poetese Desanke Maksimović.

Veče je organizovala i vodila Dragica Veljović Braunštain a kratko, informativno uvodno slovo o istoriji društva dala je jedna od osnivača i dugogodišnja predsednica Katarina Kostić. Odlična organizacija, izbor pesama Desanke Maksimović, i impresivan broj učesnika je učinilo da je veče bilo uspešno i veoma interesantno. Pored pesnikinja članica sa dugim stažom i oformljenim prepoznatljivim stilom pisanja, kao što su Stojanka Radenović Petković, Katarina Kostić, Snežana Ivković, Tanja Crnjanski , Dragica Veljović Braunštain i Đuro Maljković (iz Montreala) predstavili su se novi, mladi literarni stvaraoci poezijom ili proznim radom.



Takođe su po prvi put predstavljeni novi članovi društva koji su čitali po svom izboru dve pesme i dokazali se kao talentovani pesnici i pisci: Radmila Karać, Svetlana Stankić, Gordana Laković i Milić Radević.

Bez pretenzija da dajem literarne ocene i književne analize, niti da poredim ili rangiram njihovo pesništvo, (što u budućnosti treba učiniti) želim da ukažem da su se mlađe generacije ovo veče dokazale svojim talentom, odličnim zvučnim jezikom, dubinom emotivnih iskaza, bez patetike i bez lažne skromnosti. Zajedničko je svim ovim mlađima, kao što je bilo i prethodnim generacijama stvaralaca u dijaspori, predominantno isto tematsko prizivanje prošlosti, sećanja na svoj rodni kraj, roditelje, minule ljubavi, što je, ruku na srce, zajedničko bilo i publici, koja je sa pažnjom slušala, primila sa zahvalnošću njihove literarne darove i nagradila ih toplim aplauzima.

Divno čitanje Ksenije Vučević i Dragice Braunštain Desankinih manje poznatih ali jednako voljenih pesama (po izboru D. Braunštain) dodatno je učinilo veče svečanim i uspešnim. Čitale su se i pesme članova koji zbog daljine nisu mogli doći. Mora se ukazati da je pored odličnih pesama, raznovrsnosti jezika i stila, bilo i onih manje uspešnih, gde je manjkalo na poetici, ali nije na izlivima iskrene emotivnosti. Treba znati da poezija nije samo kreativno delo trenutne inspiracije, već i marljivi trud , biranje izraza, nalaženje pravih metafora i simbola.

Pesnicima je potrebna publika i priznanje, ohrabrenje, što je normalno, ali bi nekima, po mome sudu, bilo potrebno da unaprede svoje znanje ćitanjem klasičnih pesnika i da razviju intelektualni, kritički odnos prema svome delu, da budu u stanju da vrše kontrilisanu selekciju pesama koje zaslužuju da se pojave pred publikom.

Meni je bilo veoma interesantno zapaziti da je ovaj skup predstavljao pesnike iz raznih krajeva naše srpske matice koje je ujedinio živi jezik, poezija, borba za opstanak u tuđoj zemlji, želja da potvrde svoj identitet i pripadnost na najbolji mogući način: kroz umetnost.

Sofija Škorić