Dvadeseti vek hrišćanske ere ovog čovečanstva, jer bilo je i drugih era i čovečanstava i biće novih koje niko ne može ni da zamisli, dakle ovaj minuli 20. vek biće zabeležen u kosmosu po tragičnom činu. Nikada niko u istoriji kosmosa nije proizveo toliko đubra, toliko otpada, toliko smeća i kojekakvih nepotrebnih budalaština koliko je toga načinio ovaj vek, i sve to samo za potrebe industrije novca.

Ali tragedija nije okončana, na protiv, ovaj se trend nastavlja i to sa uvećanjem geometrijskom progresijom. Možda to dođe i kao nekakav balans da, sa druge strane, nikada nije, u istoriji svemira, u ljudskom rodu proizvedeno više rukotvorina koje su određene epitetom „umetnički“, nikada nije stvoreno više „umetničkih dela“.

I tu ima mnogo toga što više zavređuje mesto na đubrištu nego u izložbenom prostoru, posebno među slikarskim delima. Ponekad se učini kao da ovo vreme vapi za nekim novim Savanarolom, kako bi naše duhove oslobodilo balasta mnogih koji su pokušali da se iskobeljaju iz mučeništva sopstvenih duševnih patnji dočepav se platna, boja i četkica. Svako zna sam koliko je puta bio pred nečim takvim.

U takvom vremenskom ambijentu uvek je nadahnjujuće i osvežavajuće naći se pred platnima stvaraoca na kojima boje znaju svoje melodijsko mesto i slobodno lebde u prostoru slike da takvom dinamikom utvrde formu i saopšte jasno umetnikovu nameru.
Otuda, svaki susret sa delima Ozrenka Mrkića, Ozija, uvek je susret sa vrlim umetničkim ostvarenjima koja koliko god da raduju naš duh, isto toliko i ispituju našu intelektualnu moć da ta dela pravilno odredimo prema sopstvenom estetičkom vaspitanju.

Epika crvene, tuga žute, tonovi lirike u valerima plave i bledo zelene, obećavajući oker… sve to Ozrenko harmonizuje, najčešće u rasutoj kompozicionoj zamisli platna, koje, takvo, najviše deluje kao dobra, kada kad i najbolja, džez deonica. Ozrenko svoje boje ne drži zarobljene u okviru crtane forme već obrnuto, nastoji svojom bojom, njenom masom i njenom zapreminom na platnu da da formu koja se harmonizuje sa ostalima ili se, pak, pretapa u ostale. Crtežna prepoznatljivost data je samo kao slutnja gde platno sadrži ironično toniran zapis, ponekad i zabavno karikaturalan.

Ovakvom predanošću, u celini Ozrenko Mrkić, Ozi, ostvaruje snažno lirične, originalne kompozicije u kojima je sve kao u kakvom akvarijumu, ali u kome su i ribe i voda jednako živi. Na Ozrenkovim platnima kolorisani delovi slike, koji obrazuju formu, jednako su živi koliko i nebojeni delovi platna dajući, tako, slici u celosti snažnu životnost. Pred takvim platnima i ne možemo nego da se osećamo ispunjeni neugasivom životnošću, a samo takve slike mogu i da nam pomognu da nadvladamo đubrište sveta oko sebe.

Slike Ozrenka Mrkića, Ozija, mogu da se vide na kanadskoj izložbi Artist Project, od 18. do 21. februara 2016. detaljnije na
http://www.theartistproject.com/gp_artists/ozrenko-ozzie-mrkic/
Better Living Centre Exhibition Place - booth 938

Radovan Gajić