U nedelju 11. decembra, u J. J. Macloud auditorijumu medicinskog fakulteta Toronto univerziteta, Srpska nacionalna akademija u Kanadi obeležila je 35 godina rada na polju kulture i očuvanja nacionalne baštine Svečanom akademijom čiji je sadržaj činio bogati program.

Posebno za ovu priliku pozvani su gosti iz Kanade Džejms Biset, doajen kanadske diplomatije, Njegova ekselencija ambasador Kanade u Jugoslaviji 1990. do 1992. godine, kao i iz Srbije Siniša Kovačević, ugledni društveno politički radnik i dramski pisac pozorišni i TV reditelj, filmski scenarista i režiser. Pošto je, kao jedino prisutno svešteno lice, blagoslovio skup, Vladika Georgije, bivši kanadski se kratkom besedom obratio prisutnima, ističući:

"Vidjela se tada snaga te ekipe: nacionalni poslenik provjerenog rodoslova i istorijskog čula Nikola Pašić, uvijek požrtvovani čika Nikola Aleksejčenko, neumorni član crkvene opštine Svetog Save, i ponajviše neumorna, najagilnija, jer je bila i najmlađa, Sofija Škorić - da pomenemo samo neka imena.

Oni su nepogrešivo osjećali u ta smutna vremena šta znači pojava i riječ nacionalnih veličina kakvi su Matija Bećković, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Momo Kapor, Dobrica Ćosić, Danko Popović, zatim glumac Ljuba Tadić, reditelj Arsenije Jovanović, akademici Vasilije Krestić i Predrag Palavestra...1987. blagoslovili smo i učestovali na obilježavanju godišnjice Vuka Karadžića. Sve su to događaji i imena za istoriju."

U pozdravnom obraćanju sadašnji predsednik Žarko Brestovac je istakao:
"Zadovoljstvo mi je da kažem da su se angažovali brojni i da nam to daje nadu da će biti snage i u budućem vremenu kako god bude, teško ili lako, da naša, Srpska nacionalna akademija u Kanadi nastavi sa svojim programima; nastavi sa podizanjem novih mostova između onoga što smo napustili, ali nismo zaboravili i ovoga gde smo našli novi dom, u kome ponekad verujemo da nam je bolje nego što bi nam tamo moglo biti. To ijeste smisao mostova, da nam omogućavaju razmenu koja će nas sve više zbližavati i to je na čemu ćemo dalje insistirati u radu SNA."

Čestitajući jubilej rada, u ime Ambasasdora Republike Srbije u Otavi, Mihaila Papazoglua, skup je pozdravio konzul Republike Srbije u Torontu, Spasoje Milićvić i poželeo još mnogo godina uspešnog rada.

Počasni gost Džejms Biset je potsetio i podvukao: "U trenutku kada su u prvoj ratnoj godini 1914. godine sve savezničke vojske gubile na frontovima, samo je mala Srbija, tri puta uzastopno, pobedila moćnu vojsku Austrougarske carevine.

Tako je ta mala Srbija bila svima dašak nade da i oni mogu da pobede veliku nemačku imperiju. Srbija je najviše dala za stvaranje Jugoslavije. To se ne sme zaboraviti, kao i kasniji brojni primeri srpskog viteštva i istortijskog stajanja i trajanja na pravoj strani, za časne ciljeve.

U poslednjem ratu nije Srbija razbila Jugoslaviju već su to učinili brojni drugi, spolja, a u cilju američke bespogovorne dominacije svetom u 21. veku. Zato sam uvek ustajao u odbranu Srbije i njenog časnog naroda." Govor je prekidan više puta snažnim aplauzima a ispraćen stojećim ovacijama.

U svom snažnom govoru, koji je više puta prisutnima izazvao suze u očima, gost iz Srbije, Siniša Kovačević uputio je istotrijsko upozorenje:

"Na kulturu, mentalitet, prosvetni model star više od dva veka, nacionalnu pripadnost, združeno, rafalima pucaju kreatori novih nastavnih planova i programa u kojima nema više Jakšićeve Otadžbine, Zmajevih Svetlih grobova, nema Njegoša, nema Dučića. Nema Šantića ni Desanke Maksimović, programa u kojima je Gavrilo Princip terorista, a ne tiranoubica.

Taj identitetski kulturni prostor građen čitav jedan milenijum, napadaju silikonske prostitutke, eufemistički nazvane starlete, iz rijaliti programa, njihovi mučki pandani, koji će u udarnim terminima, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, slagati psovku za psovkom, primitivizam na prostakluk, prostakluk na odvratnost, uključujući nezamislivu verbalnu i fizičku agresiju, začinjenu brutalnim pijanstvima punih izlučevina i seksa.
Zato ste vi slamka spasa.

Prvi put u svojoj istoriji Srbija ima veću dijasporu od matice. Ta dijaspora je i bogatija i lepša i obrazovanija od starog kraja. Zato je vaša pomoć ne samo neophodna i dragocena, već ona postaje moralna obaveza svakog od vas. Neka se ovde čita Rakić, dok ne počne da ga čitaju i naša deca tamo, neka se ovde govori i piše ćirilica, neka odavde dođu bratske reči podrške. Dok ste uz nas, imamo se na koga nasloniti. Ipak smo mi narod koji baštini Nemanjiće, Teslu, Pupina, Njegoša, Dučića, Disa...

Nismo samonikli, kao kopriva uz naherenu grobljansku ogradu. Još ima vremena da Srbiju zamladimo, očuvamo taj famozni kulturni i dentitetski model, da napravimo od Otadžbine prostor u koji čovek moža da se vrati, Srbiju za koju može da se živi i iz koje će se odlaziti širom sveta zato što je to stvar srca, intelektualnog ili profesionalnog izazova, želje da se nešto nauči, a ne stvar socijalne prinude. Ili praznog stomaka."
I ovaj govor ispraćen je aplauzom stojeće publike.



Višegodišnji sekretar SNA i predednik u više navrata, Sofija Škorić je podnela opširniji ekspoze o radu Akademije u proteklih 35 godina, propraćen slajd-projekcijom fotografija koje svedoče ovu, sada bogatu, istoriju organizacije. Potsetila je na mnoge značajne goste koji su svojim posetama igrali važnu ulogu u cilju nacionalnog pomirenja ostrašćenih srpskih partijaša zanemarujući godinama nacionalno jedinstvo i kulturnu baštinu.

O periodu obnove rada Akademije u proteklih četiri godine, član Upravnog odbora, slikar Vladimir Stjepanović istakavši da su realizovani programi, kao i ova Svečana akademija, pokazali da su napori na obnovi rada naše organizacije u potpunosti urodili plodom.

Govornike su smenjivali učesnici umetničkog programa u kome su učestvovali prijatelji i saradnici SNA koji su i u proteklih 35 godina dali svoj doprinos sarađujući sa Akademijom.
Dirigent i osnivač zapaženog hora Kir Stefan Srbin, u Torontu, vokalna solistkinja Jasmina Vučurović, sa koleginicom Draganom Stošić i uz gitarsku pratnju Svetlana Miloševića, izveli su kopozicije: Petlovi pojev, Amara terra mia i Pričaj mi o ljubavi, dok je Goran Gojević izveo na flauti Etidu.
Pozdravne čestitke i pisma podrške uglednih pojedinaca i organizacija iz Otadžbine čitao je glumac Dimitrije Porobić.

Odlomke iz knjiga koje je tokom decenija na engleskom, izdala Srpska nacionalna akademija u okviru svoje izdavačke delatnosti čitala je kanadska glumica Kerin Vadel.
Folklorni deo programa ostvaren je besprekornim, kratkim nastupom Akademije srpske narodne igre Miroslava Bate Marčetića čiji su učesnici pokazali kao i svi učesnici da su dostojni baštinari svoga roda i porekla.

Veče je krunisano nastupom solistkinje Kristine Bijelić uz gitarsku pratnju Felipea Teleza koja je de svoga nastupa posvetila gospodinu ambasadoru Bisetu, čime je gost bio posebno ganut. Program je vodila članica upravnog odbora Akademije Milena Protić.
Srpska nacionalna akademija u Kanadi potvrdila je i ovoga puta sebe da može ume i okuplja snage koje znaju kako se dostojanstveno baštinari vekovima sticano duhovno bogatstvo naroda kroz njegova istorijska posrtanja i ustajanja.

N.T.