KOŠARKAŠKI KLUB  "Avala "

"Majstori iz našeg sokaka"

Ko su zapravo članovi košarkaške grupe "Avala Basketball"
i kako funkcioniše ova organizacija ?

Milan Azanjac    

I ove, kao i prethodnih godina, u Ontariju će se održati nekoliko košarkaških kampova u organizaciji sada već dobro poznate, košarkaške družine “Avala Basketball". Motivisani pre svega odličnim referencama koje su stigle i do nas, pokušaćemo da javnosti damo makar deo odgovora na pitanje: Ko su momci koji ovo rade i kako to svako svoje leto ustupaju baš našoj deci koja vole košarku ?

U tu svrhu uspeli smo ovih dana da pronađemo nezvaničnog "vođu" ove grupe gospodina Milana Azanjca u njegovom trenutnom mestu boravka, u Nemačkoj, gde aktivno igra ove sezone.

Gospodine Azanjac, recite nam, molim Vas nešto više o košarkaškoj organizaciji "Avala Basketball", kako i zašto ona funkcioniše i ko je sačinjava?

Prvo da vam se zahvalim na interesovanju koje pokazujete za nas. Mi kao grupa nismo do sada bili skloni nekom prevelikom publicitetu, ali smo svakako spremni da svim zainteresovanim objasnimo ciljeve našeg rada.

Stalni sastav ove grupe čine nas nekolicina: Tu smo moj brat Đorđe i ja, zatim gospodin Zoran Vukasović iz Toronta kao i Dejan Marjanović i Warrick Manners, trener sa Seneka koledža. Ono što je bitno i što bi hteo posebno da istaknem je to da smo svi mi aktivni igrači ili treneri kojima je košarka životno opredeljenje i to nas poprilično razlikuje od drugih sličnih grupa koje često deluju samo preko leta. Naravno u sastavu grupe svake godine se pojavljuju i nestalni članovi, njih ima puno i nemoguće ih je sada sve nabrojati.

Šta znači izraz "košarkaški aktivni" ?

Ja upravo završavam sezonu u Nemačkoj. Još uvek ne znam da li ću ovde ostati i sledeće godine jer sam dobio nekoliko vrlo interesantnih ponuda od timova iz drugih zemalja. Inače igrao sam na koledžima "St. Francis" and "Northern Michigan" koji su nastupali u NCAA ligi; Đorđe igra za "Lake Superior State University" (NCAA); Zoran Vukasović je licencirani trener; Dejan Marjanović igra point guard-a na "Salem University" (NCAA); Warrick Manners je trener Seneca College-a ….nadam se da je to dovoljno, a ako nije da samo spomenem da će ove godine sa nama raditi i Dejan Kostić trener u Nemačkoj, nekadašnji đak Partizanove košarkaške škole. Takođe dovodimo i trenera za devojčice, isto tako afirmisanog stručnjaka…

Koja je "misija " ove odabrane grupe?

To je možda i najinteresantnije. Baveći se košarkom, vremenom smo prolazili kroz razna iskušenja i probleme. Shvatili smo da tako nešto uopšte i nije tako lako, pogotovu za decu koja žive u Kanadi, ali i u drugim zemljama. Recimo, naša deca gotovo po pravilu su rastom viša od druge dece. Zbog popularnosti ovog sporta u Jugoslaviji, naši klinci strašno vole košarku, a dobar broj njih počinje sa aktivnijim samostalnim vežbanjem vrlo rano, već sa 6-7 godina. I sad nastaje problem - u Kanadi uglavnom nemaju gde da se košarkaški "školuju". Neke jedinstvene lige nema, organizacija klubova zavisi isključivo od inicijative roditelja koji su najčešće prezauzeti za tako nešto, školovanih i iskusnih trenera je jako malo pa ne retko deca dobijaju potpuno pogrešna uputstva od onih koji bi hteli da pomognu ali ne znaju kako. Rezultat je poznat: strašno veliki broj talenata propada i to je ono što je problem koji mi pokušavamo makar da ublažimo.

Pored treninga pokušavamo da ih pravilno usmerimo, da ih uputimo na prave adrese iako njih i nema tako mnogo u Kanadi.

Opšte je poznato da, recimo u Torontu, sa uzrastom opada broj zainteresovanih za košarku baš zbog nepostojanja odgovarajuće košarkaške infrastrukture u gradu koji sa okolinom ima više od 4 miliona stanovnika. Na primer broj dece uzrasta 11. i 12. razreda, koji aktivno trenira, je više nego duplo manji od broja u uzrastu 9. i 10. razreda !!! Postavlja se pitanje: Šta se sa tom decom desilo kad su se odlučili da trajno napuste košarku ? Odgovor je porazan i glasi da se oni na to odlučuju jer nemaju gde i sa kim da treniraju.

Po čemu se vaš kamp još razlikuje od ostalih ove vrste?

U našem kampu se intenzivno radi ceo dan, ako isključimo pauzu za ručak. Trajanje samog kampa je relativno kratko pa se svaki minut mora dobro iskoristiti. Svaki roditelj zato može da prisustvuje izvođenju nastave i da se lično uveri u to šta mi pružamo.

Takođe mi vršimo i video obradu svakog polaznika. Svako dete se snima na početku i na kraju kampa i to ostaje kao trajan dokaz šta smo uspeli da kod njega ispravimo ili na neki drugi način doprinesemo njegovom daljem košarkaškom razvoju.

Gospodine Azanjac puno Vam hvala na iscrpnim informacijama, verujemo i nadamo se da ćemo se i sledećih godina sretati u Torontu.

Pre svega, hvala vama jer vaša uloga kao glasila u našoj zajednici u Kanadi izuzetno velika. Koristim priliku da vam čestitam izlaženje 1000. broja i da kažem da kad je košarka u pitanju "Novine" i "Avala Basketball" mogu zajedno jako mnogo da postignu.

Srđan Bešir
Za više informacija
www.avalabasketball.com

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"