Broj 1002, 6. maj 2005

Maj 6. 2005 - Toronto

HOKEJAŠKI KLUB “NS STARS” U TORONTU

Novosadske zvezde oduševile Kanadu

Danas 6. maja 2005 na veliku žalost kako domaćina tako i naših gostiju iz Novog Sada, završava se turneja "Novosadskih Zvezda" ("NS STARS" ) hokejaškog kluba koji postoji skoro tri godine i čiji su članovi mališani uzrasta od 5-11godina.

"NS STARS"    

Da budem precizna i da vas ne zbuni ovo "mališani" u pitanju je talentovana grupa dečaka koja je to dokazala na turnirima u zemljama gde je hokej visokorangiran sport. Oni su osvojili nekoliko prvih mesta, drugo mesto i bili zapaženi u mnogim gradovima gde su gostovali. Poziv za turnir u Parizu i Božićni turnir u Budimpešti je samo logičan sled uspešnog ciklusa u ovoj godini.

Dolazak u Kanadu na "turnir hokejaških nada" samo potvrđuje da ovi dečaci i njihovi treneri zaslužuju ne samo medijsku pažnju nego i mnogih drugih iz sveta hokeja.

Moram priznati da kao neko ko živi u ovoj zemlji i prati hokej kao sastavni deo života u Kanadi, gledajući njihove treninge i utakmice sam bila  fascinirana ozbiljnošću sa kojom pristupaju ovom sportu i disciplinom koja je prisutna u svakom trenutku dok su na ledu. Bilo mi je zadovoljstvo posmatrati te ozbiljne mališane koji su se svim snagama trudili da pokažu sve ono najbolje što su mogli naučiti u uslovima koji su daleko od normalnih. Ushićenje i radost pri svakom postignutom golu, dobro izvedenom driblingu ili dodatom paku, su toliko iskreni da je bilo dirljivo posmatrati ih jer je očigledno koliko je truda, upornosti i rada uloženo u svaki njihov pokret.

Dolazak u Kanadu, zemlju hokeja, je bilo nešto o čemu su samo mogli sanjati...i san im se ispunio. Zahvaljujući velikom entuzijazmu i ljubavi prema hokeju kao i podršci njihovih roditelja, predsednika kluba Dragoslava Pajića, sportskog direktora Rodoljuba Popovića kao i nekolicini prijatelja  uspeli su da ostvare nešto što će itekako ostaviti duboki trag u radu hokejaškog kluba "NS STARS" iz Novog Sada.

U pauzi između treninga koje su vrhunski vodili treneri Kris King i Marijen Votkins i utakmica, specijalno za "Novine Toronto" razgovaramo sa Dragoslavom Pajićem i Rodoljubom Popovićem.

NOVINE: Kako je došlo do toga da dođete u Kanadu?

Dragoslav Pajić: Obzirom da sam ja bio više puta po kanadskim hokejaškim kampovima i upoznao se sa njihovim radom, smatrao sam da bi našem klubu bilo od velike pomoći da prenesemo ta iskustva i odnos prema hokeju mališanima koji i pored nemogućih uslova za ovaj sport predano treniraju veđ nekoliko godina.

Imao sam priliku da budem u kampu Rodžersa Nelsona koji preko 19 godina trenira razne timove i u čijem kampu radi već dugi niz godina i Aleksandar Anđelić, bivši igrač Partizana, koji nam je puno pomogao savetima kako treba da se vodi jedan hokejaški tim.

Tako je neminovno bilo da i pored mnogih gostovanja po Evropi posetimo i Kanadu ukoliko želimo da napravimo klub koji će promeniti nivo i kvalitet hokeja u Jugoslaviji.

Kanada je za ove klince uvek bila nešto posebno jer se zna da je ovo zemlja hokeja. Naš dolazak u Kanadu će trajno promeniti sliku hokeja u našoj zemlji, što je u ostalom i bio cilj naše  posete.

Rodoljub Popović: Od početka sam bio začuđen idejom g. Pajića da osnujemo hokejaški klub. Hokej nikada nisam igrao (ali znam da klizam ...smeje se) i bilo mi je jasno da će sve ići veoma teško obzirom na status ovog sporta u našoj zemlji. Vremenom sam se zaljubio u hokej i na neki način to mi je predstavljao jedan veliki izazov tako da sam se pridružio ideji o stvaranju kvalitetnog hokejaškog kluba.

Moram da kažem da je g. Pajić jedan neverovatan entuzijasta i radnik koji se stvarno maksimalno angažovao da hokej kao sport zaživi.

Vrlo brzo je došlo do rezultata. Videli smo da moramo da radimo na masovnosti i samo na masovnosti. Ukorenjeno je bilo mnogo stvari koje nisu bile tako dobre tako da smo rešili da krenemo od početka. Logičan potez je bio - posetiti Kanadu i pružiti ovoj deci jedan pravi doživljaj hokeja.

NOVINE: Recite nam nešto o klubu.

Dragoslav Pajić: Od samog početka, na neki način, smatrao sam da je ovo jedan veliki pionirski poduhvat. ...i sam dolazak u Kanadu je nešto što do sada niko još od naših klubova nije uspeo da ostvari. U periodu kada sam bio predsednik Hokejaškog saveza imao sam prilike da se upoznam sa mnogim stvarima vezanim za hokej i poteškoćama koje ovaj sport nosi. Ali nisam odustajao od ideje...i mislim da nisam pogrešio što pokazuju rezultati koje smo postigli.

Klub ima oko 60 dečaka a da bi mogli ozbiljno da nastavimo sa radom potrebno nam je preko 100 članova jer uvek neko odustane tokom sezone iz različitih razloga. Uzrast dece je od 5-10 godina.

Klub postoji skoro tri godine i ono što je jako bitno početnici upisom u klub dobijaju svu potrebnu opremu - od klizaljki do kacige - koju smo polovnu kupili baš ovde u Kanadi. Znači svaki dečak ima svoju opremu što smatram da je veoma bitno u uslovima u kojima živimo jer to olakšava dečacima da se bave ovim sportom.

  Uspeli smo da sistem treninga bude sličan kao u Kanadi. Jedan trener, 4-5 asistenata, tako da su deca podeljena u manje grupe sa kojima radi tim stručnjaka. To nam omogućava da zaista napravimo profesionalan pristup hokeju i radu sa decom i da samim tim podignemo hokej u našoj zemlji na jedan viši nivo.

Rodoljub Popović: Ideja je bila da napravimo jedan od najboljih i najkvalitetnijih klubova na prostoru Srbije i Crne Gore tako da smo se time stalno rukovodili od leta 2003 kada smo osnovali klub. Takođe smo imali za cilj da okupimo što veći broj dece i da omasovimo ovaj sport koji ipak nema svoje mesto na ovim prostorima.

Da bi u tome uspeli prve godine nismo naplaćivali članarinu. Jedini uslov je bio da roditelji dovedu decu. Kao što je Pajkić napomenuo opremu smo obezbeđivali početnicima. Od nas je sve drugo zavisilo. Pristupili smo radu veoma profesionalno i istinski želeli da pružimo kvalitet.

 Iskustva su se skupila u Češkoj, Slovačkoj, okolnim zemljama koje imaju mnogo veću tradiciju ne-go što je naša.

 Trebalo je da preslikamo kanadski sistem jer su naša deca itekako talentovana za sportove a pogotovu za jedan ovako atraktivan i kolektivan sport.

Sada imamo: 9 trenera među kojima je prve godine bio i Riharda  koji je magistar za hokej, a igrao je i u reprezentaciji Poljske; 2 doktora koji vode računa o psihofizičkom razvoju dece; trenera koji radi na atletskim sposobnostima preko leta i 8 asistenata. 

NOVINE: Koji su najveći problemi sa kojima se suočavate?

Dragoslav Pajić: Veliki problem nam predstavlja sezona koja kratko traje - za sada uspevamo da treniramo 5 meseci a bilo bi idealno kada bi mogli makar 7 meseci. Treninge imamo svaki dan i subotom i nedeljom kad obično igramo utakmice.

U Novom Sadu postoji zatvorena dvorana koja se koristi u razne svrhe tako da smo suočeni sa mnogim tehničkim problemima zbog nemogućnosti da se led drži 7 meseci. Ako Vam kažem da Kanada ima 2700 zatvorenih klizališta a da kod nas postoje samo tri: dva zatvorena (u Beogradu i Novom Sadu) i jedan otvoren (u Subotici), biće vam jasno koji su uslovi da ta deca imaju minimum 40-50 utakmica godišnje što je standard u svim zemljama za ozbiljnog hokejaša a ujedno i da  budu dobro utrenirani.

Rodoljub Popović: Naravno da je i finasiranje veliki problem. Nemamo podršku nijedne državne insitucije, što nije ni čudo, obzirom da ovaj sport još uvek nema publicitet u našoj zemlji. U ostalom znamo svi kako su nam prošli sportisti na olimpijadi i koliko su imali materijalne pomoći i podrške od vladinih insitucija. Hokej pogotovu nema za sada nikakav prolaz niti imaju interes da nam na bilo koji način pomognu.

Finansiramo se isključivo od ljubavi roditelja čija deca treniraju hokej; od pomoći prijatelja koji imaju svoje firme pa nam povremeno daju određena sredstva.

Sva sreća ovo su mala deca tako da ne iziskuju velike finansije - 30 hiljada evra je suma koja nam je potrebna da normalno održimo  jednu sezonu ali obično moramo da se zadovoljimo sa 15 hiljada evra što nam nekako za sad i uspeva da bi “opstali na ledu”. Najveća stavka su treneri koji moraju biti dobri i profesionalni.

Nivo treniranja i kvalitet rada je ono što moramo održati da bi uspeli da hokej podignem na jedan viši nivo i da ovaj sport zauzme određeno mesto u životu mladih sportski orjentisanih ljudi.

 NOVINE: Kakvi su utisci koje nosite iz ove zemlje gde leto dolazi u julu i odlazi u avgustu (na sreću ljubitelja ledenih površina koji hokej mogu igrati malte ne 10 meseci i to na otvorenom prostoru)?

Dragoslav Pajić  i Rodoljub Popović: Pre nego što smo došli sva ova deca nisu mogla da spavaju noćima zbog uzbuđenja što dolaze u zemlju broj 1 za hokej. Sada kada se vraćamo imamo utisak da nisu još ni svesni koje mogućnosti su im pružene i šta se sve desilo za ovih 10-tak dana. Pretpostavljamo da , tek kada se vrate, će biti svesni svega ovoga, a kroz par godina će ovo iskustvo ovde se pokazati koliko im je značiolo u tom njihovom hokejaškom životu.

Preko našeg prote  Zorana Milinkovića iz Novog Sada stupili smo u kontakt sa ocem Vasilijem Tomićem kome smo neizmerno zahvalni na svoj pomoći koju nam je pružio.

Takođe smo duboko zahvalni svim porodicama koje su pristale da nas ugoste (i koje su nas trpele) iako nas nisu poznavali. Dirnuti smo njihovom pažnjom i trudom da nas i pored svojih svakodnevnih obaveza upoznaju sa gradom u kome žive.

.......................................... 

...a piscu ovih redova ostaje samo da vam kaže da taj sjaj i radost u očima ovih mališana, zvezdama Novosadskog neba, koji se video na rastanku, je nešto što se neda opisati. Oni su dokazali da im treba pružiti šansu a i pomoć da ostvare te svoje samo njima znane snove jer oni to umeju da cene i poštuju. U opštem haosu opraštanja, pozdravljanja i razmenjivanja adresa, telefona i e-milov-a ostavili smo ih u nadi da ćemo imati opet priliku da o njima pišemo i da ih još lepše ugostimo.

Ivana Đorđević 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"