MANEKENKA SA REKETOM
 

Trenutno je rangirana među dvadeset najboljih teniserki sveta, ali stručnjaci tvrde da tek dolazi vreme ove dvadesetogodišnje Beograđanke.

Američki novinari napisali su da tako izgleda prototip idealne sportistkinje. Ona je lepo vaspitana, vrhunski je profesionalac, dobro se organizuje i ima sjajnu komunikaciju sa novinarima. Harizmatičan osmeh stalno nasmejane teniserke na Eurosportu proglasili su za njen zaštitni znak. A kada je prošetala modnim pistama, onako iz zabave, stigle su i konkretne ponude. Tražili su je i filmski režiseri. Sve to joj je, kaže Jelena Janković, naša najbolja teniserka, simpatično, ali tenis je trenutno njena jedina preokupacija. A kada prestane da se bavi belim sportom, ko zna, možda je neki vetrovi i oduvaju među manekenke ili glumice. Ne bi, kaže, imala ništa protiv. No, još je rano. Tek joj je dvadeset godina i ima još mnogo toga da kaže na terenu.

U Beograd je svratila na nekoliko dana posle napornih turnira gde je postigla zapažene uspehe. U finalu turnira u Dubaiju izgubila je od trenutno najbolje teniserke sveta Lindzi Devenport tesnim rezultatom dva naprema jedan. Posle ovog finala ušla je u krug dvadeset najboljih teniserki sveta. Na poslednjem, Vimbldonu, gde je bila postavljena za sedamnaestog nosioca dogurala je do trećeg kola gde je najviše zbog neiskustva eliminisana od Ruskinje Anastasije Miskine.

- Teško mi je pao poraz od Miskine, ali je to veliko iskustvo i verujem da nikada više neću napraviti takvu grešku- kaže Jelena.

Ovih dana, čim završi formalnosti oko vize, odlazi na Floridu gde će obaviti pripreme za turnire u Kaliforniji.

Klavir ili tenis

Jelena nikuda ne ide bez mame Snežane. Sa njom joj je, priznaje, sve lakše. Tako je proteklo i ovo druženje. Predusretljiva mama pomaže joj u organizaciji, jer, čini se, to Jeleni nije jača strana.

Osmeh joj je zaštitni znak. I nije joj silazio sa lica čak i onda kada je nekoliko novinara sa svih strana bombardovalo pitanjima. Svima je za tako kratko vreme htela da izađe u susret. I sve uz simpatične opaske.

- U Americi je novinari obožavaju- kaže mama Snežana. - Stalno je zovu, proglašavaju najkomunikativnijom osobom.

Uvek je spremna za šalu, brzo reaguje, kod nje ništa nije komplikovano, nema nikakve filozofije. Nikada joj ništa nije teško.

Priča mama kako ni ona, ni njen suprug Veselin nisu ni slutili da će im Jelena biti profesionalni teniser. Kao ekonomisti u Beogradu sa solidnim primanjima jedino su želeli da im deca zdravo odrastaju, daleko od ulice i poroka. Zato su ih i vodili na treninge.

- Pošto smo dosta radili, suprug i ja smo tri puta nedeljno odlazili na tenis da se relaksiramo- priča Snežana.- Onda je stariji sin Marko počeo da se bavi tenisom i uveo je Jelenu u te vode. Tako je počelo. Inače Jelena je obožavala loptice. Suprug i ja smo joj sa službenih putovanja stalno donosili lutke, ali bi oduševljenje nastalo kada bismo joj kupili loptu. Bilo kakvu. Bila ih je puna kuća. Od najmanjih do najvećih i sve uredno poređane. A kada je stariji brat Marko uveo u prve tajne tenisa imala je devet i po godina. Stručnjaci kažu prilično kasno.

U stvari, brat i sestra su počeli mnogo ranije.

- Razvlačili smo na terasi neku mrežu i preko nje prebacivali lopticu- priča Jelena.- Roditelji su hteli da nas ubiju jer smo na svim knjigama i sveskama pocepali korice. One tvrde. To su nam bili reketi. Eto, to su moji teniski počeci.

Naša najbolja teniserka išla je u Školu francuske ambasade, svirala klavir i igrala tenis. Škola joj je odlično išla, čak je i preskočila jedan razred.

- I muzika joj je išla od ruke-priča mama Snežana.- Uporedo je svirala klavir i igrala tenis i kada je došlo vreme da se odluči, izabrala je tenis. Naravno da nije pogrešila, ali sam sigurna da bi i u muzici dogurala daleko.

Imam ritual

Sa dvanaest godina Jelena je primljena u tenisku školu Nika Boletierija na Floridi. Ni tada još nije niko pomišljao o profesionalnom bavljenju. Ali, nije uvek kako je rečeno već kako je suđeno. Od relativno nezainteresovanog deteta, Jelena je postala zarobljenik belog sporta.

- Taman smo bili sredili stan u Beogradu, renovirali ga, i morali smo da ga prodamo kako bi plaćali Jelenina putovanja - priča Snežana. -Kao i mnogi i mi smo sve sami organizovali, sve je bilo o sopstvenom trošku. Bilo je teško, nema šta, ali smo verovali u Jelenu.

Najviše se divi svojoj mami. Uvek je učila, kaže, da poštuje ljude, da se lepo ponaša, pomaže drugima. Dok igra najviše voli da je na tribinama neko od članova porodice. Tada se oseća sigurnom. Kao i mnogi sportisti i ona ima svoj mali ritual.

- Na turnirima uvek ustajem u isto vreme, doručkujem istu hranu, u istoj kabini se presvlačim i sve radim isto kao i prethodnog dana - priča Jelena. - Kraj stolice na terenu opet sve ima svoj red. Flašica sa vodom, energetskim pićem, banana, suvo grožđe, peškir, sve je poređano po posebnom redu. Kada pobedim uvek ponavljam sve što sam radila prethodnog dana. Jednostavno tako se osećam bolje.

A šta je cena profesionalnog bavljenja tenisom.

- Pa između ostalog i to što mi teško pada kada turnir obuhvati praznike- kaže Jelena.- Navikla sam da za Božić, Uskrs, novogodišnje praznike budemo zajedno i onda sam tužna kada nismo.

Uprkos slavi ostala je normalna devojka. Izlazi sa društvom, čita knjige, pliva, igra basket, putuje. Nekoliko puta u Njujorku izlazila je na modne piste. To ju je, kaže, zabavljalo i to bi volela da radi jednog dana kada prestane da se bavi tenisom. Voli manekenstvo i kaže da bi rado, kada bi mogla, uporedo igrala tenis i šetala modnim pistama. Posle šetnje po njujorškim pistama imala je i konkretne ponude.

Sa naslovne strane brošure na kojoj se reklamira turnir na Baliju smeši se naša Jelena. Imala je i ponudu za film, ali jesve ostalo za kasnije. Trenutno je najvažniji tenis. U teretane ne ide jer ne želi da joj sprave izobliče telo i da izgubi ženstvenu liniju. Priznaje da je malo lenja. Više voli da igra turnire, nego da trenira. Na pitanje šta bi trebalo da popravi kod sebe, bez ustezanja i kroz smeh kaže da mora da popravi sve. Brzinu, igru na mreži, servis.

- Treba da popravim sve segmente igre, servis, igru na mreži, ali i da malo povećam kilažu-kaže Jelena. - Cilj mi je da konstantno napredujem, da dostignem teniski vrh.

Mama Snežana kaže da njenu ljubimicu najviše ubija nepravda. Emotivna je i reaguje na svaku neistinu. Kada je na turnirima sa našim drugim teniserima, raduje se njihovim uspesima kao svojim.

- Moj trener kojeg trenutno tražim mora da bude čovek sličan meni - kaže Jelena.

- Pre svega da bude dobar čovek, da se dobro razumemo na terenu ali i van njega jer sam cele godine na turnirima, što znači sa njim.

Dva najsrećnija događaja bila su joj kada se rodio njen mlađi brat Stefan koji sada ima osamnaest godina i kada je u juniorskoj konkurenciji osvojila Australian open.

Jelena je 2001. godine prvi put rangirana na VTA listi kao četiristo sedamdeset i sedma. Već sledeće godine dolazi do prvog finala u Šarlotsvilu u Americi i igra prvi Gren Slem i na listi se penje skoro trista mesta. U 2003. učestvuje na velikom broju turnira, a u oktobru je devedeseta na listi i dobija svoju prvu nagradu u Dubajiu od sedamdeset pet hiljada dolara. U 2004. godini ulazi u krug trideset najboljih teniserki sveta i dolazi do prve profesionalne titule na turniru u Budimpešti. Sezonu završava na dvadeset osmom mestu. Ove godine ušla je među dvadeset najboljih.

- Moje vreme tek dolazi- sa neoizbežnim osmehom će na kraju razgovora.

- Naredna godina će biti u mom znaku. Obećavam to.

Ognjan Radulović
 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"