Mali oglasi ClassifiedsInfo kalendar- Calendar InfoPoslovni imenik - Business Directory

  | NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |
  
  
Novine Toronto

 
 


Google
     

Novine broj 1014

RADMILA MIĆIĆ

"SREBRNI ZNAK" ZA HUMANITARNI RAD

SUSRET DVE PETRE U BEOGRADU

Razgovaramo sa Radmilom Mićić dobitnicom velikog priznanja "Srebrni znak" za humanitarni rad, koja je u junu mesecu posetila Srbiju i Kosovo i tom prilikom gostovala sa monodramom "Deco moja kude li ste?"

Rada Radmila Mićić


Susret dve Petre u Beogradu bio je 12. juna ispred platoa crkve Sv.Petke u Beogradu kada je Rada Mićić izvela monodramu opomene i nezaborava "Deco moja kude li ste?"

"Pored velikog broja TV i radio stanica, dnevnih novina i oko 400 Beograđana ispred mene je sedela kosovska majka Petra Kostić dok sam govorila njenu tragediju" priča Rada Mićić svoju priču.

"Bila sam uplašena i bilo mi je jako teško da li ću uspeti na pravi način da tumačim bol tih majki koje sede ispred mene. Sasvim je drugačiji osećaj bio izvoditi ovu monodramu širom Kanade. Sada sam bila suočena lice u lice sa onima koji su sve to proživeli .

Ne mogu opisati buru osećanja u meni samoj....jer tamo u Beogradu nije bilo improvizacije. Bojala sam se da nešto ne krene pogrešnim tokom... ali kad sam počela da spominjem imena otetih, kroz Kalemegdan se razlegao lelek....toliko pogleda uprtih u mene, pogleda ispunjenih bolom i nadom...a ja bespomoćna.

Na kraju predstave uspela sam da izustim: "Kad bih mogla srce svoje da vam poklonim i tako vratim decu, sada bi to učinila..." I zaista sam tako i osećala... Taj zagrljaj i suzu kosovske majke Petre Kostić osećam i sada.

Teško je opisati i preneti emocije koje su treperile tu ispred svih nas.

U publici oko stotinak članova Udruženja otetih i kidnapovanih sa Kosova i Metohije...za mnoge niko nije imao da dođe, jer 18.jula je oteto 14 Kostića iz sela Retimlja,  u septembru 18 članova porodice Stojković, Gorica i Miloš Sekulić iz Prištine sa četvoro dece: Nevena, Lazar, Bogdan, Aleksandra, Nedeljko i Dara Šutaković iz Đakovice sa tri sina Radovanom, Đorđem i Aleksandrom, petoro dece Blagojevića iz Prizrena : Dragan, Dragana, Ivana, Aleksandra, Roksanda.....

Zašto spominjem ova imena?

Zato što im dugujemo nezaborav! Da se više nikad ne ponovi! Zaborav je veliki greh.  Neoprostiv!!!

Zaboravili smo zašto su nam stradali pradedovi i dedovi, zato stradaju praunuci i unuci.

Nije čudo što mi ovde u Kanadi nismo znali šta se događalo na Kosovu, strašno je što ni u Srbiji ne znaju.

Na Kalemegdanu je bilo više od 400 ljudi u publici. Većina nije nikad čula da je toliko Srba oteto na Kosovu i Metohiji.To je zaborav o kojem ja govorim".
 

Novine: Monodramu ste izveli u nekoliko gradova. Kakve su reakcije bile među gledaocima?

"Izvela sam je 6 puta: u Beogradu, Kraljevu, Kosovskoj Mitrovici, Čaglavici (Gračanica), Vrnjačkoj Banji i na kraju za televiziju.

Svuda je bilo jako potresno. Prenosim vam blagoslov i zahvlanost od svih koji su gledali monodramu.

U Vrnjačkoj banji  na sam praznik Vidovdan, Crveni krst Srbije me je nagradio visokim priznanjem "Srebrni znak" za humanitarni rad.

Ovo priznanje je istovremeno i moja zahvalnost svima vama u Ontariju i Kvebeku koji ste  mom suprugu Radomiru i meni pružili podršku da ovaj plemeniti podvig iznesemo dostojanstveno kroz Srbiju. Ovo je još jedan dokaz da zajedno možemo mnogo".
 

Novine: Bili ste i na Kosovou i Metohiji.

"To je priča sama za sebe. Teško je opisati odlučnost Srba koji su rešili da tamo ostanu. Ja im se divim. U Gračanici se dnevno rodi više srpske dece nego u Nišu, Kruševcu. Taj narod mi daje nadu da ćemo opstati.

U Lipljanu Srbin Velibor gradi prvi manastir posle 300 godina. Manastir Sv.Bogordice Troručice za zdravlje svoje dece i srpskom narodu.

Četvoro dece ima...neka su mu živi i zdravi.

"Radije ću da dočekam metak na svome pragu, nego da se selim" rekla mi je Mladena Jakšić iz Zubinog Potoka, 26 godina, studentikinja tehnologije.

"Probe folklora održavamo na školskom igralištu kad uspem deci da javim da dođu da je sigurno. Posle 8 sati uveče niko ne sme napolje. Ali ja ne idem nigde, ostajem tu sa svojom ženom i decom" priča Dragan Antić-Beli, koreograf folklornog društva iz Gnjilana.

U Orahovcu Srbi žive u jednoj ulici ograđenoj bodljikavom žicom. I  nikuda ne idu.

U Prištini Srbi žive u zgradi takođe ograđenoj bodljikavom žicom. Ispred zgrade je bunker gde su snage Kfora...i skoro nikada ne izlaze. Eto, tako žive ti hrabri ljudi koji su odlučili da ostanu gde su rođeni.

Primio nas je Vladika Artemije u Gračanici. Zatim smo putovali uČaglavicu gde sam izvela monodramu u sali Radio KIM-a koja je direktno emitovana  preko radija”.

Kome je uručen novac koji ste sakupili 26. marta na humanitarnoj večeri "Želela bih da dobijem slobodu...i jednu lutku" ?

“Majkama nestale i kidnapovane dece dali smo $18.000 (svakoj po $250) a $7000 smo podelili deci i studentima na Kosovu kao i siročadima familije Živić iz sela Staro Gracko.

Da vas podsetim, 23.jula 1999 godine 14 Srba iz toga sela je pošlo da žanje žito... nikad se nisu vratili sa njive... Albanci su ih masakrirali u žitu. Ostalo je 11 siročadi od Živića.

Deo novca smo namenili porodici Mirić iz sela Batuse koja ima petoro dece, od kojih je dvoje teško bolesno. Njihovu životnu priču objavili ste pre izvesnog vremena u Novinama zašta sam Vam neizmerno zahvalna. Jedan deo smo darovali najboljim studentima u Kosovskoj Mitrovici. Ostatak smo dali siročadima u izbegličkom kampu u Vrnjačkoj banji.

Sve bi naši Srbi nadomestili, ali slobodu nikako. Zatvoreni u rezrevate kao Indijanci, pokušavaju da žive dostojanstveno. Ja im se divim...Svaka im čast.

Metak, bomba, zapaljena kuća su svakodenvna pojava na Kosovu i Metohiji....Ali o tome niko ne izveštava - valjda nije važno jer su u pitanju srpski životi i kuće. Mi smo putovali u običnom automobilu 27. juna. Imali smo sreće da nam auto nigde ne stane. Tog istog dana, Njegova Svetost Patrijarh Pavle je došao u Gračanicu pod obezbeđenjem Unmik-a. Taj konvoj je kamenovan u po bela dana.
 

Novine: U razgovoru koji smo vodile napomenuli ste da retko ko, skoro niko, nema razumevanja za ove nesrećne žene?

"U samoj Srbiji vlada najgora kriza morala, ništa više nije sveto i časno. Sve je na prodaju, a najviše životi. Prodali su nas i izdali oni koje smo birali. Kosovo i kosovski Srbi za vlast ne postoje - samo prazna prepucavanja u javnosti. Lično sam se uverila kako su kosovske majke bile izložene ponižavanju i uvredama.

Te majke nose i kletvu srpskom rodu što im je okrenuo leđa. Obratile su se za pomoć Karićima. Lično sam videla pismo u kojem piše "problem kidnapovanih Srba ne spada u nacionalni interes. Mi sada nismo u mogućnosti da vam uručimo bilo kakvu pomoć".

To je naša velika sramota.

Zašto mešam politiku sa humanitarnim akcijama?

Zato što ta dva sadržaja idu zajedno. Da su nam političari mudriji, ne bi bilo toliko stradanja.

Kao da nam je sudbina da uvek imamo nekog Vuka...tu smo nekako uvek berićetni. Lično sam se uverila kako su vrata svima nesretnima zatvorena. Nigde pomoći, čak ni lepa reč. Zato je ova simbolična pomoć iz daleke Kanade dočekana sa takvim blagoslovom i zahvalnošću”.
 

Novine: Mnogi ljudi su vas podržali u ovoj akciji i na ovom putu kojim ste krenuli, bar ovde u Kanadi.

"Radomir i ja se svima zahvaljujemo na neizmernoj pomoći u ovoj plemenitoj akciji. Svako od nas nosi pečat vremena u kojem živi. Na nama je da odlučimo kako ćemo ga utisnutni.

Još jednom želim da se zahvalim svima vama koji ste na bilo koji način podržali našu akciju. Bez vas naša misija ne bi bila tako blagorodna. Moj muž i ja smo Vam duboko zahvalni što ste nam omogućili da se kroz vaše i naše Novine čuje bar delić onoga šta se tamo dešava i kroz šta smo sve prošli. Srećna sam što mogu sa svima vama da podelim radost i uspeh a i tugu našeg putovanja u Srbiju i na Kosovo i Metohiju.

Ovaj razgovor, Radmila Mićić, završila je citirajući Vuka Karadžića "Ako svako učini koliko može, narod neće propasti". Želja joj je da, zajedno sa suprugom Radetom Mićićem koji je u svemu podržava, nastavi ovu humanitarnu misiju sa nadom da će se i drugi pridružiti.

Pozivi za gostovanja stižu širom Kanade. "Novine Toronto" će vas sa posebnim zadovoljstvom, obaveštavati o putu i tragu koji nesebično Radmila i Rade ostavljaju u želji da učine koliko god mogu za svoj narod.

Ivana Đorđević


Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"