|
Više puta smo pisali o mnogobrojnoj deci koja su, zbog raznih
neobjašnjivih postupaka odraslih, ostala bez svojih domova, bez svoje
porodice, o mališanima koji nemaju detinjstvo.
Ne znam koliko ste puta bili u situaciji da gledate ta lica bez izraza i
te oči koje i dalje nešto iščekuju, nadajući se onom detinjom nadom da će
ih bar neko primetiti i dati im ono što im pripada po svim normalnim
ljudskim i humanim pravilima života.
Pišući svaki put o humanitarnim akcijama i o tim “velikim” ljudima koji su
istrajni u želji da pomognu i daju, pitam se svaki put šta je to što ovde
u ovom najobičnijem boksu za tekst treba da stoji, da bih pronikla u vašu
dušu, da bih doprla do vas i na pravi način prenela molbe ljudi koji su
istrajni u ideji da deca nisu kriva za ludosti i gluposti koje odrasli
rade.
Ovom prilikom razgovaram sa jednom predivnom ženom, koja je odlučila da
svim snagama i svim svojim slobodnim vremenom omogući jednom broju dece da
imaju bar jedan treptaj života, ako već ne mogu više, u kome će se smejati
i imati makar za kratko osećaj da nisu zaboravljena i ostavljena.
Razgovaramo sa Draganom Varaklić predsednicom "Kanadsko srpske humanitarne
fondacije Stara Raška".
Recite nam nešto o akciji koja je u toku:
“Radimo na tome da pomognemo ugroženim porodicama i deci u Srbiji.
Anketirana su 4 grada u jugozapadnom delu Srbije (nekada su se ti krajevi
zvali Stara Raška) koji je uvek bio jedan od nasiromašnijih. Ovom prilikom
smo izabrali gradove Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica za koje smo
imali indikacije da su u velikom problemu, a nismo znali u kolikom dok nam
crkva nije poslala podatke.
Oni su sačinili spiskove dece ispod 16 godina, a koja žive u porodicama
gde su oba roditelja nezaposlena. Odlučili smo da pomognemo svako dete sa
po $100.00 dolara. Novac treba da im se uruči u njihovim crkvama na dan
Božića. Namera nam je da pokušamo da bar malo ublažimo stres i neizvesnost
kojoj su ta deca u porodicama bez ikakvih primanja izložena svakodnevno.
Crkve su po našim instrukcijama ograničile vreme prijavljivanja i
prikupljanja podataka (roditelji su prilagali potvrde o nezaposlenosti sa
lokalnih zavoda za zapošljavanje i izvode iz matične knjige rođenih za
decu) na sedam dana.
Za to vreme u ova četiri grada prijavilo se 850 porodica sa ukupno 1550
dece ispod 16 godina.
Kako su reagovali kada ste im predočili da
ćete poslati pomoć toj jadnoj i napaćenoj deci?
Stigle su mi informacije iz mog rodnog Prijepolja da su gužve u opštinama
i zavodima bile velike i da se dosta ljudi nije stiglo da prijavi što
pokazuje koliko je narod osiromašio i da je tragedija još veća nego što
ovi brojevi pokazuju. Što je najgore, nema šanse da se bilo šta promeni na
bolje u bliskoj budućnosti.
Pre nedelju dana do mene je stigao paket od 20 kg sa originalnim
dokumentima za svako dete. Iznenadilo me, koliko su sveštenici uredno i
potpuno prikupili traženu dokumentaciju. I pored ove simbolične sume, koju
želimo da damo svakom detetu, zamoli su nas i naglasili da uradimo šta
možemo, da ova akcija uspe jer bi bila pored humanitarne i ogromna moralna
podrška narodu u ovim krajevima gde je generalni utisak da su ih dole (južnije
od Zlatibora ) zaboravili i Bog i ljudi.
Raspodelom donacija na dan Božića, u lokalnim crkvama, ova deca imaće nadu
i veru da nisu zaboravljeni i da se ipak dešava da Srbi pomažu Srbima.
Sve u svemu sada imamo 1550 dece koja očekuju pomoć i hvataju se za to kao
davljenik za slamku, jer druge pomoći nema. Koga odbiti? Kako dozvoliti da
akcija ne uspe kada se tolika prašina podigla u ovim gradovima samo u ovom
preliminarnom procesu prikupljanja?
Fondacija upućuje APEL svim Srbima da se pridruže akciji pružanja pomoći
deci ugroženih porodica u Srbiji $100.00 za svako dete na dan Božića!
Nažalost, mnogi kada čuju da se pomoć skuplja
za određenu oblast, region, grad reaguju pomalo skeptično jer uvek
smatraju da treba prvo “svojima iz kraja” pomoći pa se često i ne odazovu
pozivu.
Da to je tačno. Ali treba od nečega krenuti.Fondacija svoje humanitarne
aktivnosti koncentriše na oblast Stare Raške ali ih ne ograničava samo na
taj deo Srbije. Pre svega želja i ideja nam je da se kao humanitarna
fondacija pojavimo tamo gde nas najviše trebaju u Srbiji a i u Kanadi.
Svesni smo činjenice da hiljade srpske dece žive u porodicama bez primanja,
gde su oba roditelja nezaposlena, depresivna i bez nade u bolju budućnost.
Iskreno se nadam da ćemo ubuduće uspeti da pomognemo i drugoj deci...ali
to ne zavisi od nas...to zavisi od svih vas. Pomognite svoj narod,
pomognite našu decu!
Vi ste žena koja je mnogima pomagala, kako
finansijski tako i na mnoge druge načine. Egzistencija Vaše porodice je
obezbeđena, ali i pored toga na Vašem platnom spisku se nalaze mnoge
porodice u Srbiji, koje mesečno pomažete i stalno ste aktivni na
humanitarnom planu. Zašto to sve radite?
Volim svoj narod. On je moja inspiracija za humanitarne aktivnosti kojima
se bavim i kroz fondaciju i generalno. Nema novca koji me može promeniti i
učiniti da zaboravim odakle sam došla. Niko od nas ne treba da zaboravi
Srbiju i nevolju u kojoj su ti ljudi tamo već duže vremena.
Sa stanovišta nekoga ko sebi može da priušti mnoge stvari, tvrdim da je
najveće zadovoljstvo i najlepši osećaj pomoći čoveku u nevolji. Za one
koji su u mogućnosti a nisu bili u situaciji da učine dobro delo,
predlažem da učine sebi uslugu i da to urade što pre.
Moramo negde da počnemo, a počnimo tako što ćemo ovu decu obradovati za
Božić, jer čekajući da se dogode velike stvari i velike promene, propade
narod i propadoše nam deca.
...i tako sneg i dalje pada...i ovde i tamo, tamo negde daleko nad nekom
malom kućicom u kojoj su neka deca, nama nepoznata, ispunjena strahom i
neizvesnošću šta će im doneti novi dan...u stvari da li će im novi dan
uopšte nešto doneti.
I po ko zna koji put se pitam a i vas sve želim da pitam: Šta još treba da
se desi, kada su nedužna deca u pitanju, da bi izplivala duboko iz duše
ona humanost i čovečnost koja nam je ipak davno nekad bila svojstvena?!
Ti mališani su Srbi. Ti mališani, naši ili nečiji, su ona prikolica bez
koje jedna lokomotiva gubi svrhu postojanja. Da li treba da nestanemo i
asimiliramo se po ovom svetu da bi shvatili da moramo već jednom da se
probudimo i trgnemo iz materijalnog sveta, koji sve više teži i gura nas u
mikro celine gde svako gleda samo sebe.
Zato, kada budete kupovali svom detetu dvadesetu igračku po redu, ili
treću čokoladu u jednom danu ...ili pantalone u boji koja još nedostaje u
ormanu...budite svesni da NAŠA DECA, tamo negde bukvalno gladuju.
Ovu zimsku priču završiću rečima meni dragog prijatelja: "U ovom surovom
svetu, na večnom bojištu borbe i zla, Božiju milost i dobrotu, pronose
ovakvi ljudi, dajući primer i podsticaj svima nama, da je radost davanja
neizmerna radost i sreća koja oplemeljuje našu dušu. Deci šaljemo poruku
da nisu sami, da na svetu ima dobrih ljudi koji misle na njih... sa nadom
da razvijamo klicu dobra u njima stvarajući od njih neke nove buduće
dobrotvore".
Donacije se mogu poslati na adresu fondacije,
4015 Kings Landing Court,
Mississauga, ON, L4W-5C4.
Telefon fondacije je:
905-875-0396
web site
www.stararaska.com
gde se mogu naći i odštampati formulari za donacije.
Potvrde za taksu biće poslate na vašu adresu.
Ivana Đorđević |
