Novine Toronto - Intervju - Vasilije Tomić

Intervju s povodom 2006.



Novine broj 1042 - februar 2006. Otac Vasilije Tomić “ISTOČNIKU” DODELJENA VUKOVA NAGRADA “Ljepota pravoslavlja je u njegovoj nepromjenljivosti. Lepota i snaga pravoslavlja i ukus osoljenosti pravoslavlja je u tome što ono sebe svjedoči svojom autentičnošću. Ono sebe svjedoči vjekovima na dogmatskom planu tj na planu crkvenog učenja. Mi smo i dalje PRAVO - SLAVNI” - o. Vasilije
Ove godine po 42. put uručena Vukova nagrada za 2005. Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru. Pored Radmile Smiljanić u radu žirija učestvovali su i književnici Miro Vuksanović, Milivoje Pavlović, Ratko Popović, Miodrag Jakšić, Slobodan Rakitić, slikar Zdravko Mandić i dr Drago Čupić, lingvista. Predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, pesnik Ljubivoje Ršumović naglasio je da su i ovoga puta nagrađeni rad i pregalaštvo, koji životu daju smisao i ostavljaju trag u vremenu. - Nagrađujemo one trudbenike, pojedince i institucije koji su u svojim oblastima bili i ostali na Vukovom putu. Ima na Zlatiboru poslovica koja glasi: "Put putuje, a putnik se vraća". Dakle, Vukov put ide dalje, a Vuk nam se svake godine vrati, da pozlati svojom nagradom nove putnike, istrajnike, rekao je Ljubivoje Ršumović. Kulturno prosvetna zajednica Srbije, odlukom žirija dodelila je Vukovu nagradu za 2005. i časopisu "Istočnik" za doprinos razvoju kulture i odanost Vukovim idealima. Tim povodom razgovaramo sa o. Vasilijem Tomićem, sveštenikom crkve Sv. Sava na Riveru u Torontu. "Pre skoro 20 godina dat je predlog da se oformi časopis "Istočnik" na eparhijskoj skupštini koja je održana u Torontu. U okolnostima u kojima nije bilo nimalo prijatno niti lako, započeti takav jedan projekat, u vremenima kada je u Torontu bilo mnogo previranja, oformljen je ovaj časopis. Istočnik se javio iz potrebe da se narod informiše o zbivanjima u crkvi i oko crkve i zbog nasuše potrebe da se ima neko medijsko sredstvo komuniciranja na ovim ogromnim prostorima u Kanadi", kaže otac Vasilije sećajući se tih davnih vremena. Put je bio trnovit Tačno tako. Mi smo krenuli sa Istočnikom i rasli smo sa Istočnikom. Učili smo se poslu na Istočniku, kao što se roditelji uče roditeljstva na djetetu. Prvo dete uvek plaća sve zablude svojih roditelja, drugo i treće prolaze mnogo lakše. Stekne se rutina. Moram da istaknem da je Vladika Georgije bio naša pokretačka snaga. Njegova istrajnost i upornost u mnogome su doprineli da istrajemo na ovom putu. On je na samom početku postavio jedan veoma pametan princip a to je da Istočnik objavljuje samo autentične i sveže stvari nigde neobjavljene. Tako je Istočnik postao časopis koji ima za cilj da svjedoči o nama, o vremenu u kome živimo kao i o svemu onome što činimo i radimo. Da li je bilo otpora? Boga radi i istine radi, moram da kažem, da je Vladika Georgije čovek sa jednom neizmernom energijom. Svega čega se on dohvati je uvek urađeno. Dešavalo se da neko od nas posustane ili posumnja u ishod neke ideje ili projekta - On nikad nije sumnjao i uvek nas je bodrio da idemo napred. Zbog te njegove sigurnosti i upornosti stvari su se uvek završavale uspešno. Želeo bih samo da pomenem izgradnju manastira u Miltonu. Vladika je od početka imao celu viziju tog projekta. Bilo je trenutaka kada smo, svi mi ostali zastajali, uplašeni činjenicom šta sve treba uraditi i ostvariti. On nas je bodrio i gurao da idemo ka cilju koji smo zacrtali. I dan danas kada krene da izlaže neke ideje ja se uvek uplašim šta će biti sledeće. Tako je bilo i sa Istočnikom. Ja sam na sreću imao malo iskustvo jer sam jedno vreme uređivao "Pravoslavlje”, tako da sam u ovaj projekat ušao sa nekim iskustvom a samim tim i sa nekom sigurnošću. Da se vratim na pitanje. Da li je bilo otpora? Naravno da ga je bilo, jer je Srbima to izgleda svojstveno da prema svemu što je pametno pružaju otpor. Toga ima i dan danas. Koje oblasti tematski pokrivate? U svakom broju imamo obraćanja Vladike Georgija kao duhovnog i pravnog vođe Srba u Kanadi i mene kao glavnog urednika. Imamo teološki segment, kulturni i aktuelna zbivanja kako u crkvama tako i među Srbima uopšte. Mnogi od nas su pisali i pišu. Otac Ljubo, otac Lazar koji je jedno vreme bio i glavni urednik. Istočnik tokom svih ovih godina stekao je ugled, tako da nam je danas mnogo lakše, jer imamo puno saradnika koji vrlo rado pišu za nas. Među njima su i vrlo ugledni ljudi: Rajko Petrov Nogo, Dragomir Brajković i mnogi drugi. Sećam se jednog događaja kada je jedan naš čitalac doneo Vladiki Georgiju jedan broj, sa rečima da je to najbolji broj. Vladika se začudio i pitao zašto je to baš najbolji broj. Dotični gospodin je odgovorio "Nema ni jednog članka od oca Vasilija". Međutim, ovom prilikom želim da naglasim da je od pre 6-7 godina "Istočnik" posebno dobio na kvalitetu. Razlog tome je što je redakciji pristupio Davor Milićević, koji je uneo novi duh i novi kvalitet, a sa Sinišom Vasilićem i znatno bolji tehnički dizajn. Od tog momenta Istočnik je u novom ruhu. Iskreno govoreći Davor radi veliki dio posla, ili možda i najveći dio posla. On je taj kome prepuštam sve svoje “kredite”. Dobitnik sam zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije i evo sada smo dobili i Vukovu nagradu što je velika zasluga za sve nas koji učestvujemo u izdavanju Istočnika. Meni lično, ovo je izuzetno draga nagrada , jer me uvjerava da trud ipak ne prolazi nezapaženo. Smatram da ove nagrade na kraju brišu granice između dijaspore i matice. Ne volim te pojmove jer smatram da smo svi mi matica. Komunikacija je danas na takvom tehnološkom nivou da briše sve prostorne i vremenske razlike. Meni je ovo dokaz da se matica širi - kao što je Sv Sava proširio maticu prostorno, tako smatram da smo mi svi jedna duhovna zajednica. Svakako nije lako, pored svih obaveza koje imaju članovi redakcije "Istočnika" izlaziti i pripremiti broj 4 puta godišnje. Svi oni rade besplatno i kako kažu " iz velike počasti". "Dragomir Brajković nam je čestitao prvi Vukovu nagradu, tako da predpostavljam da nas je on i predložio, na čemu smo mu vrlo zahvalni" rekao nam je otac Vasilije, uvek negde u žurbi i kako kaže "sa danom koji mu je uvek prekratak". Čestitamo članovima redakcije časopisa "Istočnik" na ovoj nadasve vrednoj nagradi, na entuzijazmu i istrajnosti, jer znamo koliko je teško opstati i ujedno koliko je važno postojanje ovakvih i sličnih publikacija, bez kojih bi mnogi “tragovi” Srba ostali nezabeleženi na ovim prostorima. Ivana Đorđević