ŠKOLARCI U KOPAČKAMA
 

Trčanje za loptom u školama fudbala nije više samo igra i zabava. To je definitivno postao jedan ozbiljan pedagoški rad, koji ima za cilj da od polaznika određene škole, napravi ambasadore sporta, koji svojim primerom teraju ostale slične strukture da krenu njihovim stopama. Primera ima na stotine i dobro je da takvih primera ima.

Međutim moderna kultura, koliko god se ona trudila da pokaže drugačije, brzinom svetlosti, slama sve ono što je sport gradio do današnjih dana. Izazovi 21 veka povlače neke nevidljive konce koji svoje marionete stavljaju u okvire poražavajućih istraživanja i procenata gde je svako drugo dete na Severnoameričkom kontinentu gojazno ili pati od neke bolesti nastale zbog neaktivnosti ili nepravilne ishrane. Više nego neprijatan podatak zar ne? Svakako da jeste, ali ne mora uvek da bude tako.

"Biti na svežem vazduhu, trčati za loptom i biti pod nadžorom nekoga koji ima kredibilitet da to radi je odličan preduslov za stvaranje fudbalskog podmlatka. Naravno da je nemoguće da svi oni budu majstori fudbala, ali će sigurno svi zajedno biti na pobedničkoj strani. Jedni će dobiti bitku sa kilogramima, drugi biti daleko od ulice i problema a treći će možda pokazati taj talenat koji mi kao fudbalski stručnjaci moramo da prepoznamo. Sve su to stvari koja će sa sobom doneti ova fudbalska akademija"- otvara priču o fudbalskoj školi Stevan Mojsilović (na slici gore).

Škola nam treba to je realnost. Bilo je mnogo pokušaja i sve su te škole imale isti cilj. Međutim rezultati su se nekako utopili u sivilo kanadskog fudbalskog proseka. Nije ostalo traga, talenti su se pojavljivali i još brže nestajali.

"Ako nema kontinuiteta onda i škola nema neku posebnu svrhu.U suštini bez stalnog rada pod stručnim nadžorom nema napredka i samo je pola posla odrađeno jer ste, primera radi, prikupili određen broj dece. Ova akademija će biti nešto drugo. Radiće se sa više starosnih kategorija dečaka i devojčica gotovo bez prekida u toku cele godine, sa posebnim akcentom na talentima. Naravno da je bitan i kvantitet i samo na taj način možemo da dođemo do određenog procenta fudbalski kvalitetne dece.

Ako se od početka pridržavamo tih principa ne treba strahovati za budućnost fudbalskog naraštaja. Želja nam je da ova akademija fudbala za koju godinu postane istinski poznata i priznata na ovim prostorima ne samo u srpskim okvirima.

Fudbal ne priznaje jezičke barijere i upravo zbog toga ima etiketu najpopularnijeg svetskog sporta. Podatak da ovde ima preko 750 000 registrovanih fudbalera je više nego fascinantan. Neka ova akademija, imena jedne igračke legende kakav je bio Šekularac, bude naš srpski prepoznatljiv proizvod koji će promovisati srpsku zajednicu ovde u Kanadi. Ako uspemo sa školom to što nameravamo, ja ću smatrati da je moja misija ovde na kanadskom tlu bila više nego uspešna"- nastavlja Mojsilović

Evidentno je da na ovim prostorima nije bilo većeg fudbalskog imena od Dragoslava Šekularca (desno). Legenda sa manirima istinske zvezde i običnog čoveka je spremna da bude mentor ovim budućim diplomcima najvažnije sporedne stvari na svetu.

"E tu počinje moj posao. Bog mi pošalje "štof" a ja samo treba da iskrojim. Mislim da ja to mogu i da imam nos za tako nešto. Oni koji su pratili moj rad znaju koliko sam ja talentovanih fudbalera stvorio. Bitno je da samo postoji jedna ozbiljnost i naporan rad i ja ne strepim za rezultate. Nema veze što neko kaže da ovo nije fudbalska zemlja. Pa zar ne znači ništa što na utakmicu ženskih reprezentacija između Kanade i Amerike dođe preko 50 000 ljudi. Da li je to zato što ljudi ovde ne vole fudbal?

Ima ovde potencijala i verujte vi meni da će ova škola biti rudnik talenata. Samo da se krene sa njihovim obrazovanjem u pravom trenutku i na pravi način. Jer fudbal je umetnost kao što je i muzika umetnost…Ne možeš da sviraš ako ne znaš instrument. Ne možeš da čitaš ako ne znaš slova…

Tako je i sa fudbalom. Ne možeš da budeš fudbaler ako ne znaš osnovne stvari. Bog će da ti da brzinu, osećaj za gol ali ti Bog neće dati da centriraš iz trka ili da "uhvatiš" volej. To se uči…To moraš da radiš, ponavljaš do besvesti hiljadu puta, da ti žuljevi od šutiranja izađu."- u dahu će i u svom stilu Dragoslav Šekularac.

Prostor za napredak fudbala u Kanadi postoji. Međutim ogromna infrastruktura u vidu nebrojenih terena na različitim lokacijama, ipak, ne garantuje i kvalitetan prateći rad. Možda je dobra prilika da se nešto napravi u tom pravcu i da cela srpska zajednica konačno ujedini oko jednog istinskog i pravog srpskog projekta od kojeg će najviše koristi imati naša deca.

"Pozivam ovom prilikom sve strukture srpske zajednice da nam pomognu oko Akademije. Ako svako od nas odradi svoj domaći zadatak na najbolji mogući način i to radimo zbog naše dece i našeg kluba, rezultati će biti vidljivi posle vrlo kratkog perioda. Mislim da je ovo prilika koju jednostavno ne smemo ispustiti ili prepustiti stihiji. Dozvolimo fudbalu da nas jednom za svagda ujedini" - podvukao je na kraju Stevan Mojsilović

I ovim je ova priča o fudbalu i školi zvanično počela. Da dobro ste pročitali, počela… Učinimo da traje dugo. Zbog nas, zbog Belih Orlova i što je najvažnije, zbog naše dece. Ovo je škola u kojoj nema ocena. Svaki polaznik je budući akademac. Jedini ponavljači možemo da budemo mi ako im to ne omogućimo. Naša deca od nas to svakako nisu zaslužila…

Nenad Stojkov

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"