MOST SARADNjE
 

Nedavno je u Torontu boravio košarkaški stručnjak, Bata Đorđević, koji je ceo svoj život posvetio tom sportu.
Profesionalni trener je bio 35 godina i pored toga se bavio organizovanjem stručnog rada, osnivanjem više košarkaške škole, organizacijom kampova, stvaranjem obrazovnih centara, izdavačkom delatnošću, TV emisijama, organizacijom velikih turnira i raznih takmičenja, gradnjom terena i pisanjem košarkaške literature kao i humanitarnom aktivnošću.
 

Kojim povodom ste došli u Kanadu?

Mogu da kažem da su me ključni košarkaški ljudi iz Vindzora, Hamiltona, Toronta i Kičinera pozvali i organizovali moj dolazak. Osnovna ideja je bila da u svim ovim gradovima održim teoretska i praktična predavanja i evo uspeli smo to da uradimo.

Moram da istaknem da je jedan od pokretača ideje o mom dolasku u Kanadu bio Sloba Ivanović. Obišli smo podsta ljudi koji se bave drugim poslovima a u svojim košarkaškim klubovima se bave trenerskim ili organizacionim aktivnostima. To su Milan, Nikola, Bob i Milan Brković iz Vindzora, Tom Rusić iz Hamiltona, Veselin, Petar, Mladen, Zoran, Albert iz Trojke i Šerpa, Miki, Zoran i Slaviša iz Toronta kao i braća Krajišnik i Okuka iz Kičinera.

Kakvi su Vam utisci?

Fasciniralo me da je sve ovde zasnovano na entuzijazmu, ljubavi i volonterskom radu. U svim gradovima je to veoma organizovano ali nažalost ipak nedovoljno se naša deca pa i stariji bave košarkom.

Posetio sam i najstariji srpski košarkaški turnir u USA i Kanadi koji se ove godine održao 67-mi put u Vindzoru, u organizaciji Srpske Nacionalne Federacije iz Pitsburga. Učestvovalo je 95 grupa različitih kategorija i bio sam zadivljen kvalitetom naših igrača, organizacijom i uslovima. Igralo se u 6 dvorana, a najviše me je impresionirala atmosfera.

Druženje je bilo na prvom mestu uz radost što su se ponovo okupili. Mnogi su došli sa svojim porodicama što me je i najviše obradovalo jer se ovde mnogo vremena,bar onog slobodnog, provodi u krugu porodice i sve što se dešava usmereno je ka deci, sigurno najvećim investicijama koje roditelji imaju.

Naša zemlja ima jednu od najboljih košarki na svetu, pa sam zaista želeo da vidim nivo i kvalitet rada sa našom decom i omladinom u rasejanju. Moj najveći motiv je da mi iz matice i svi oni koji se bave sportom u rasejanju, ne budemo toliko odvojeni već da, prema svojim mogućnostima, pomognemo jedni drugima i ostvarimo taj most između Srbije i Kanade. Ukoliko se uspostavi, a ima izgleda da hoće, biće to početak prave saradnje.

Plan nam je da podignemo kvalitet naše košarke ovde i to na osnovu bolje organizovanog i stručnog rada i okupljanjem više dece uz stvaranje asocijacije srpskih košarkaških klubova, bar iz ova četiri grada, a kasnije osnivanjem novih klubova da bi ostvarili veću masovnost.

Naravno da je pomoć potrebna, kako od vas medija tako i od donatora i sponzora, a najviše od jednog novog pristupa u stvaranju kvaliteta.

Kakvo je vaše mišljenj o stanju košarke u Srbiji i da li će odvajanje Crne Gore uticati na kvalitet naše reprezentacije?

Odvajanje Crne Gore se neće osetiti mnogo na sastav reprezentacije, bar do svetskog šampionata u Japanu. Igraćemo zajedno a kasnije ćemo morati neke stvari da promenimo, naročito u stručno organizacionom radu.

Naša kompletna košarkaška organizacija je, na planu sistema upravljanja, u velikoj krizi. To se neće promeniti dok društveno sportske radnike, ne postavimo na zadnje mesto kao faktore rezultata. Njihova filozofija "Što gore, to bolje za njih" nas je već odvela na granicu totalnog gubljenja prave vizije budućnosti sporta.

Rezultati reprezentacije su samo odraz loše atmosfere u košarci i nemanja strategije razvoja koji mogu samo stručnjaci da postave, a oni su u rasejanju i nemaju vremena za to.

Miličić i Krstić će igrati, a problem je što ostali, sem Stojakovića, nisu nosioci igre u svojim klubovima, pa bi za njih bilo bolje da se priključe ukoliko ih selektor pozove. Srbija već odavno nije izvršila smenu generacija jer je iz juniorskih selekcija, osvajača medalja, moralo bar nekoliko igrača biti u prvom timu. Sada je u pitanju pomanjkanje kvaliteta, jer su se interesi igrača da igraju za reprezentaciju promenili.

Mnogo je mladih otišlo u NBA da igra za veliki novac ali oni tamo nisu nosioci igre klubova a samim tim automatski ne napreduju. Izuzetak je Krstić koji je jedan od najboljih mladih igrača NBA.

Šta je sa vašim sinom Aleksandrom Đorđevićem?

Aleksandar je počeo trenersku karijeru u Italiji jer za ideje Divaca, Paspalja, Danilovića, Savića pa i Aleksandra, posle evropskog debakla, nije bilo mesta u košarkaškoj organizaciji, pa su zajedno sa Borom Stankovićem sada po strani i biće navijači na svetskom šampionatu. Po svemu sudeći svi oni za sada nisu potrebni Srbiji!

Bilo je reči da je Aleksandar otkupio firmu Beogradski maraton?

Saša nije kupio firmu, on je predsednik Upravnog odbora i sa menadžmentom i Dejanom Nikolićem su za poslednjih nekoliko godina napravili pet nezaboravnih događaja koje grad Beograd zna da ceni.  Dolazak Karla Luisa i direktora Njujorškog maratona Alena Stanfilda je bio prvorazredni događaj koji će pomoći da sledeće godine proslava 20-tog beogradskog maratona bude događaj svetskih razmera.

I na kraju... sa kakvim utiscima odlazite iz Kanade...

Moj boravak u Kanadi je za mene novo iskustvo ali i prijatno iznenađenje. Za svaku pohvali i divljenje je ovoliko angažovanje velikog broja ljudi oko organizacije košarkaških klubova i takmičenja i to sve na volonterskoj osnovi.

Mislim da ovde ima potencijala za mnogo veća dela i na tome treba raditi. Fascinirala me je energija svih ljudi uključenih u košarkaški pokret. Našu košarkašku školu treba preneti i na ovaj kontinent jer je ona jedna od najboljih na svetu. Time se može podići kvalitet, naročito u rezultatskom smislu.

Fasciniran sam kako se naši ljudi ovde rangiraju. Izuzetno su poštovani kao stručnjaci i radnici. Njihovo druženje je za mene bio dokaz da se naši u rasejanju drže zajedno. Jedino čime sam razočaran, a to sam znao i pre, je to što je ovakav kvalitetni stručni kadar u tuđoj zemlji i što ne vidim mogućnost da se vrate da zajedno popravimo stanje u Srbiji. Svi kažu da da bi se vratili kada bi se uspostavio red i pravila. Nadajmo se da će taj dan brzo doći.

Ivana Đorđević

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"