|
“Rođen sam kod Prnjavora. Iz zemlje sam otišao sa četiri razreda osnovne
škole, i stigao u Ameriku u maju 1963 godine. Služio sam Američku vojsku.
Nakon završetka vojne obaveze, američka vojska mi je dala finansijsku
pomoć da studiram. Upisao sam se na Univerzitet države Ilinois gde sam
diplomirao za inžinjera astronautike. Nastavio sam da radim za američku
vojsku ali u civilnom kapacitetu. 1985 godine sam izabran za tehničkog
savetnika i koordinatora razvijanja viših tehničkih dostignuća sa službom
u Pentagonu. Ovaj posao sam radio sve do moje penzije”, priča g. Lazić
ekskluzivno za “Novine Toronto”
 Šta
je dovelo do toga da ste se počeli zanimati i proučavati kvantnu fiziku i
kvantnu kosmologiju? Koliko je to uticalo na vaš život i na vašu životnu
filozofiju?
Kvantna fizika je vodeća fizička teorija 21 veka. Kroz kvantnu fiziku se
može mnogo lakše i pravilnije videti i razumeti kako priroda funkcioniše i
u kom pravcu se znanje mora razvijati. Kroz kvantnu fiziku naše mogućnosti
i ograničenja su mnogo jasnija. Da bih mogao pravilno obavljati moju
dužnost morao sam razumeti pravila i zakone kvantne fizike i kvantne
kosmologije. Kvantnu kosmologiju sam više pratio kao hobi, a to i danas
nastavljam.
Kroz kvantnu kosmologiju se može lakše razumeti kako naš svemir
funkcioniše i kakav je odnos između našeg uma i svemira. Najveći doprinos
kvantne kosmologije je jasnije razumevanje realiteta u kojem živimo.
Da li se slažete sa konstatacijom da, zahvaljujući znanju do kojeg je
čovek došao, neke stvari koje su nekada bile "natprirodne" sada izgledaju
(ili su) "prirodne" - granica kao da se stalno pomera. Da li su kategorije
"prirodno" i "natprirodno" stvarne?
 Ja
se slažem sa konstatacijom da naše znanje (ali pravilno znanje) kritično
utiče na naše shvatanje o "natprirodnim" događajima, i da znanje smanjuje,
ako ne i uklanja, razliku između "natprirodnih" i "prirodnih" događaja.
Čovečanstvu neki događaji izgledaju "natprirodni" iz dva razloga:
nedostatak potpunog znanja o tim događajima, i naša nemogućnost da
pravilno upotrebimo prirodne zakone, a naročito zakon inteligencije, u
uticanju na događaje u našem svemiru.
Dokle god u našem svemiru traje inteligentno procesovanje, informansa, a
to smo mi, postojaće zone našeg neznanja. Ali ako bismo pravilno
funkcionisali u odnosu na zakon inteligencije i u skladu sa fizičkim
zakonima, onda be te zone neznanja izgledale sve manje i manje "natprirodne".
U doslovnom smislu, natprirodni događaji su oni koji su van zakona koji
vladaju u našem svemiru. Ovakvi događaji se mogu desiti jedino
intervencijom više inteligencije koja nije u našem svemiru. Ali, ovakvi
događaji su vrlo mala mogućnost jer bi moralo biti bazirani na absolutno
nesebičnoj inteligentnoj odluci. Determinizam i redukcionizam klasične
nauke i klasične filozofije ograničavaju naš pogled i naše razumevanje
realiteta u kome živimo. Zbog ovih, mi teže shvatamo da je naša istorija
protekla od početka do kraja pre nego što smo postali. Prema tome, mi ne
stvaramo našu istoriju nego je samo doživljavamo.
 Da
li to znači da po zakonu inteligencije mora postojati apsolutni posmatrač
odnosno inteligencija koja je sve dovela u postojanje. Kako moderni
fizičari gledaju na tu mogućnost?
Više nije tajna da su fizičari danas suočeni implikacijama njihovih
sopstvenih otkrića i teorija sreli se lice u lice sa Bogom. Čak i
najbriljantniji svetski um danas, Stiven Hoking (Stephen Hawking), sa
nelagodnošću objašnjava zašto su pitanja o Bogu postala važna za fizičare.
Pitanja kao što su: " Da li je svemir proizvod slučajnosti" ili " Da li je
moguće da je svemir nastao stvaranjem iz ničeg *EX-NIHILO*?"
Logika koja se krije iza najnovijih teorija kvantne fizike i kvantne
kosmologije zahteva odgovore na ova pitanja. Bez odgovora na pitanja koja
su teolo-ške prirode, naše znanje o svemiru ne može da doživi
zadovoljavajući progres. Rastući broj vrlo ozbiljnih istraživača pobijaju
naučnu tradiciju i priznaju da je u najmanju ru-ku moguće da svemir ima
svog Stvoritelja.
Da li nam možete dati primer: šta je to što je prouzrokovalo ovu
revolucionarnu promenu u naučnoj misli?
 Koren
ovog preusmerenja je u implikacijama naučnih teorija o fizičkom realitetu,
i podupreti su obseravacijama i eksperimentima. Primarni uzrok promene u
naučnom viđenju je u mnogome u neobjašnjivoj prirodi subatomskog sveta.
Čestice podložne kvantnom zakonu poseduju dualističku prirodu. Mogu da se
ispolje kao čestica ili kao talas. Foton i elektron su familijarniji
predstavnici ovih čestica. Ponašanje ovih čestica je upravljano jednim
malo shavćenim ali vrlo dobro dokumentovanim aspektom kvantne fizike
poznatim kao "Hajzenbergov princip nepredvidivosti". Jednostavno rečeno,
ovaj princip tvrdi da je nemoguće predvideti gde će se određena subatomska
čestica nalaziti u bilo kom datom vremenu.
Brojnost ovog vrlo dobro dokumentovanog i repetitivno dokaznog principa
navodi fizičare da zaključe da subatomske čestice, kao fotoni, ustvari ne
postoje nigde sve dok nisu posmatrani na određenom mestu. Sve čestice
materije poseduju četri karakteristike: poziciju, masu, obrtaj i
elektronski naboj. Samo jedna od ovih može biti promtrana u datom vremenu
u labaratorijiskom okruženju. Ako bi se htelo izvršiti poređenje jedne od
drugih karakteristika elektrona, to se mora učiniti u drugom eksperimentu,
u drugom vremenu, koristeći drugi elektron, u različitom labaratorijskom
okruženju.
Šta više, vršioc eksperimenta mora da odluči, pre vršenja eksperimenta,
koju osobinu elektrona želi da posmatra; i da tačno odredi na koji način
želi da je posmatra, ili se u protivnom elektron nikad neće
materijalizovati. Vršioc eksperimenta mora da pre ekspreimenta odluči ne
samo koju karakteistiku elektrona želi da posmatra već i da odluči da li
će elektron biti - talas ili čestica. Ne samo to već, vršioc eksperimenta
mo-že, odlukom koju donosi sad, u određenom smislu uticati na to kako bi
se elektron ponašao u prošlosti. (Konslutovati: P. C. Davies and J. R.
Brown, The Gost in Atom str. 9-12).
Kada su ove zagonetne činjenice o prirodi i svojstvima subatomske materije
postale evidentne kroz labaratorijske eksperimente, to je podstaklo
značajnu diskusiju oko toga šta su stvarno ove čestice, i koja je priroda
fizičke realnosti. U pokušaju da se pojasni priroda subatomskih čestica,
fizičar Nilz Bor (Neils Bohr) je predpostavio da vršioc eksperimenta u
svojstvu inetligentnog posmatrača je "esencijalna i neumanjiva
karakteristika fizike" (Konsultovati: Anthropic Cosmological Principles,
Barrow and Tipler, str. 458).
Inteligentni posmatrač ne samo da posmatra karakteristike čestica već u
određenom smislu dovodi ih u postojanje tako da može da ih posmatra.
Kako razumevanje prirode sabatomskih čestica utiče na naša razumevanje
nastanka svemira?
Kad se ova eksperimentalna činjenica projektuje i primeni na sav poznat
svemir, rezultat je šokirajući. Nameće se zaključak, da je neophodan neki
veći sistem ili konačni posmatrač da bi svemir bio ovo što jeste. Fizičari
Barou (Barronj) i Tippler (Tipler), u njihovom poznatom delu "Antropski
kosmološki principi" (The Anthropic Cosmological Principles) iznose svoje
uverenje, da mi kao inteligentni posmatrači, možemo dovesti u postojanje
samo jednu malu karakteristiku, kao što je obrtaj elektrona, vodi do
zaključka da mora da postoji ultimativni, apsolutni, posmatrač koji je
odgovoran za koordinaciju zasebnih inteligentnih posmatranja i koji dovodi
čitav svemir u konkretno postojanje. Oni zaključuju da "sva posmatranja"
prošla, sadašnja i buduća, "svih mogućih posmatrača" su konačno spojene
zajedno finalnom obzervacijom Apsolutnog Posmatrača.
Da li to znači da nauka dokazuje religiju, odnosno verovanje u Boga? I na
koji nači naučnici odgovaraju na ovo pitanje?
U junu 1998, vodeći svetski stručnjaci u polju kvantne kosmologije i
kvantne fizike, uključujući gigante poput Stivena Hokinga (Stephen
Hawking), učestvovali su na konferenciji čija je tema bila " sukob i
međusobno približavanje nauke i religije". Pitanje koje je privuklo znatnu
pažnju među učesnicima bilo je: "Postoji li dovoljno dokaza u svemiru koji
opravdavaju verovanje u Boga". Odgovor na ovo pitanje je bio jedinstveno
DA. Koristeći najrigorozniju logiku i najsavr-šenije eksperimente, kvantni
fizičari kosmolozi danas priznaju, ne samo mogućnost da Bog postoji, već i
neophodnost postojanja takvog Bića ili Inteligencije. Sad je evidentno,
naočigled velikog čuđenja u naučnim krugovima, da svemir u kojem živimo
jasno usmerava umove naučnika prema Bogu. Svemir, u kojem živimo, prema
implikacijam kvantne kosmologije, ne bi postojao uopšte bez apsolutnog
Posmatrača, apsolutne inteligencije - Boga.
Godinama je klasična "Big Bang" teorija smatrana kao ultimativno
objašnjenje o početku svemira koji vidimo oko nas. Da li to znači da je
tačnost "Big Bang" teorije dovedena pod znak pitanja?
Standardni model (klasična teorija Big Bang-a) je adekvatno objašnjavao
posmatrane fenomene sve dotle dok se ne ode u detalje ili dok se postave
pitanja. Problem je bio što sve dok se ne pita od čega se svemir sastojao
kad je bio manje od jedne sekunde star, sve se uklapalo.
Pošto se ovaj standardni model zasnivao na pretpostavkama koje su bile
neizvodive, počeo je da se raspada kad su naučnici pokušali da objasne šta
se dešavalo u prvoj sekundi egzistencije svemira. Standardni model nije
mogao da objasni promatrane karakteristike svemira koje se uočavaju kad se
on posmatra kao ogroman sistem.
Da bi rešio probleme koji su proizlazili iz standardnog modela, fizičar
Alen Gut (Alan H. Guth) sa masačusetskog Instituta za tehnologiju (MIT) je
predložio novu verziju Big-Beng scenarija, " teorija inflacionog svemira"
(The Inflationaru Universe Theory). Ovaj novi model inflacionog svemira je
poboljšao standardni model pretpostavljajući da je svemir počeo stvaranjem
bukvalno iz ničeg (edž-nihilo). Do sada, to je najbolji naučni model koji
je usavršen za opisivanje i objašnjavanje početka poznatog nam svemira.
Prema ovoj naučnoj teoriji, sasvim je moguće da je čitav poznat i
posmatran svemir bio stvoren doslovno iz ničega.
Kako su na naučnu teoriju Alena Guta reagovale njegove kolege naučnici?
Senzacija Alana Guta (Alan Guth) je ustalasala naučni svet u celom svetu.
Drugi naučnici su sa ozbiljnošću krenuli u potragu za drugačijim odgovorm.
Njihovi napori su ipak samo potvrdili zaključke teorije inflacionog
svemira. Najznačajniji među ovim pokušajima je pokušaj profesora Aleksa
Vilenkina (Alex Vilenkin) sa Tuft univerziteta (Tufts Univeristy). On je
koristio kvantni tunelski koncept iz kvantne teorije i došao do
zapanjujućeg zaključka koji je potvdrio "edž nihilo" stavranje - iz ničega.
Naučni napori za prona-laženje odgovora na zagonetku o početku svemira su
doveli do otkrića još jedne šokantne mogućnosti, a to je; naš svemir je
počeo kao proizvod inetligentne odluke i izbora. Naučnici su otkrili šest
fundamentalnih, nedimenzionalnih brojeva, koji upravljaju ekspanzijom
svemira. Ovi brojevi nisu predviđeni ni jednom teorijom. Njihovo
postojanje je zagonetka. Nijednom od tih šest brojeva ne može da se
implicira niti vrednost niti karakteristika nijednog od drugih
fundamentalnih brojeva. Naučnici danas, koristeći najbolje teorije i
najprecizniju matematiku, ne mogu da na specifičan način povežu jedan od
fundamentalnih brojeva sa ostalima. Ništa od onoga što je naučnicima
poznato o kvantnoj kosmologiji ne zahteva postojanje ovih šest
fundamenatlnih brojeva.
U čemu je značaj ovih šest osnovnih brojeva za razumevanje postanka
svemira?
Očigledna i zagonetna činjenica koja proizlazi iz matematičkog modela
ekspanzije svemira jeste da i svaka najmanja varijacija u jednom od šest
fundamenatlnih brojeva bi onemogućila postojanje svemira kao što je naš.
Svaki od ovih šest brojeva ima specifično i ekstremno esencijalnu ulogu u
postojanju našeg svemira. Ovih šest brojeva ukazuju da karakteristike
posmatranog i poznatog svemira su bile određene i izabrane specifično za
naš, inteligentni život, zasnovan na karbonu. Priroda i karakteristike
posmatranog svemira morale su, pre početka istog, da odgovaraju preciznim
zahtevima za našu buduću egzistenciju. Unapred precizno određivanje šest
fundamentalnih brojeva neophodnih za našu egzistenciju moglo je da bude
ostavreno samo inteligencijom koja je posedovala svo znanje o svemiru.
Prema tome, jedino Apsolutna Inteligencija, koje je postojala pre
stavranja svemira, mogla je ostvariti jedno takvo delo. Potpunije
razumevanje šest fundamentalnih brojeva je stvar budućnosti.
Najnovija i najsavršenija istraživanja jasno ukazuju da naš svemir nema
beskonačnu prošlost već samo budućnost. Ova činjenica forsira definitvniji
zaključak da je naš svemir morao da ima svoj početak, koji je uzrokovan
inteligentnom odlukom.
Ako je naš svemir, kao što vodeće teorije fizike tvrde, nastao doslovno iz
ničega; ako je početak bio upravljan sa šest fundamentalnih brojeva čija
je selekcija morala da se obavi pre samog početka svemira i to od starne
inteligencije koja je posedovala svo znanje o budućnosti našeg svemira;
onda je vrlo logično da se zaključi da je Stvoritelj pokrenuo svemir kao
što to uči Judeo-Hrišćansko verovanje. Koje bi po vama moralno-etičke
implikacije to imalo na ljudsku misao i ponašanje?
Ako u najmanju ruku postoji mogućnost da je naš svemir doveden u
postojanje od strane Stvoritelja; ko onda može da kaže, da isti taj
Stvoritelj nije stvorio i nas, inteligentna bića koja su u stanju da
proučavaju i razmišljaju o Njegovim veličanstvenim delima.
Sama činjenica da inteligentni život u ovom svemiru u sebi sadrži urođenu
potrebu za obožavanjem, i prirodnu želju da otkrije Boga, dodata drugoj
evidenciji o stvaranju, nas lako navodi da sa Avgustinom zaključimo " Ti
nas načini za sebe, i naše srce je nespokojno dok se ne vrati ka Tebi".
Pred nama je još dug put pre nego što možemo da ustvrdimo da je moderna
nauka dokazala stavranje i postajanje Stvoritelja. Međutim, progresija
naučnog znanja o svemiru, i kako ga mi sve više i jasnije razumemo, sve
više ukazuje na slaganje nego na konflikt sa Ju-deo-Hrišćanskim
verovanjima o Bogu. Kako se naučne mogućnosti za proučavanje svemira
usvaršavaju u svojim kapacitetima i preciznosti, možemo očekivati da
vidimo mnogo definitivnije potvrde Božijeg stvaralaštva; što bi potvrdilo
biblijsko tvrđenje da "Nebesa zaista dokazuju i pokazuju slavu Božiju." (Psalam
19:1)
Mr. Jakov Bibulović
============
Mr. Danilo Lazić održaće
seriju predavanja
pod nazivom "NAUKA, SVEMIR I BOG"
od 22 do 24 septembra u Torontu,
Neilson Park Creative Centre,
Studio A -
56 Neilson Dr. Toronto
Više informacija o predavanjima :
www.novine.ca/ni/
|
