Povod našeg razgovora je predstava "Have I None" (Nigde nikog nemam) koja će od 8. maja biti na repertoaru Toronta kao i moja lična želja da se o ovoj ženi čuje, jer je ona osoba koju neizmerno poštujem. Poznajem je dugi niz godina i ono što me naročito impresionira je njena neviđena i nesvakidašlja želja da radi ono što voli i u čemu može da pruži ono što najbolje zna.

Put kojim ide veoma je težak i trnovit, ali je to nije sprečilo, niti pokolebalo da odustane. Imam utisak da je jedna od retkih osoba koja je odlučila da ostane svoja i da se odupre ovom sistemu koji žestoko melje pokušavajući da svima nametne iste ciljeve - materijalne - po sistemu - novac i profit ili ćeš nestati.


Recite nam nešto više o ovoj predstavi.

U pozorištu sam uglavnom radila klasiku, bilo je i savremenih drama, a sada me sve više privlače neke druge forme koje do sada nisam probala.

Tako se i ova nova predstava "Have I None" (Nigde nikog nemam) ne igra u pozorišnoj sali, već kako to ovde zovu - site specific- u prostoru koji bi realno mogao da bude prostor dešavanja komada. Igramo u potpalublju broda "Jadran". Komad je smešten u budućnost, u postapokaliptično vreme, bavi se odnosom identiteta i prošlosti, kao i svi ostali komadi koje sam ovde radila. To je tema koja me zaokuplja, zagoneta, prevari me pa se smiri, pa onda ponovo iz drugog ugla…

Edvard Bond, izuzetno cenjeni engleski pisac, pomešao je tragično i komično u haucinatornu viziju budućnosti. Uvek buntovan i provokativan, (mnogi će se setiti čuvene predstave u Beogradu "Spašeni" koja je rađena po njegovom tekstu), duha koji se ne smiruje u traženju pravde i smisla, Bonde je pomešao humor pozorišta absurda, u najboljem Joneskovom izdanju, i Orvelovu 1984.

Ovo je prvo profesionalno izvođenje ovog komada u Kanadi. Francuski deo publike iz Montreala i Otave je već video predstavu kroz gostovanje iz Pariza. Tekst sam inače dobila iz Beograda, od našeg divnog reditelja Egona Savina na jednom od svojih letovanja po beogradskim ulicama.


Ko su učesnici u celokupnom "projektu" koji je zaista veoma neobičan i na neki način i provokativan, obzirom na mesto održavanja i temu koju obrađuje.

Ovo je prvi put da je većina, ne većina, nego su skoro svi umetnici koji rade na predstavi našeg porekla. U predstavi učestvuje naš mladi glumac Dušan Dukić koji igra moga brata (mnogi su imali priliku da ga vide nedavno kao Laerta u "Hamletu"), scenografiju je radila Jelena Cakić-Đurić a kostime Anđelija Đurić. Režira Lari Zapia, rođen u Rijeci, koji je inače režiju završio na Beogradskoj Akademiji kod Dejana Mijača. Režirao je od opere do vodvilja i pozorišta absurda u nekoliko zemalja. Lari je nedavno završio predstavu u Beogradu koja je sada na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ne bi bilo fer da ne spomenem Martin Juliena, koga torontska publika dobro poznaje jer je, za više od dve decenije svoje karijere, igrao u skoro svakom pozorištu u ovom gradu. Tako imam dva sjajna glumca za partnere.

Za ovaj projekat moja April Productions je dobila finansijsku podršku od Ministarstva za kulturu Toronta i Ontarija.


Zašto ste odabrali baš ovaj komad?

Zašto sam odabrala ovaj komad: zato što vas zagrli, upozori, uplaši, šokira, zabavi …zato što govori da smo svi delovi nečije prošlosti i kreatori nečije budućnosti; da smo povezani, hteli mi to ili ne; da sve što se dešava utiče na nas. Od toga ljudi postanu manje ili više humani. "Oni koji izgube humanost, toga nisu svesni", kaže Bond.


Svaki put kada izronite iz reke svakodnevnog života, na "svetla pozornice" pojavite se sa novim i neobičnim projektom. Uvek kada se čujemo ili susretnemo na ulicama ovog grada saznam gomilu ideja o kojima razmišljate, za koje se borite ili ste u procesu ostvarenja. Pretpostavljam da u Vašoj glavi, uporedo sa realizacijom ove predstave već paralelno osmišljavate novi projekat.

(Smeje se...) U planu je za sledeću godinu da se napravi koprodukcija između Beograda i Toronta na jednom kanadskom tekstu. Do inicijative je došlo posredstvom Kanadske Ambasade da se April Productions i Bitef Teatar udruže u realizovanje savremene drame "Hipatia" Montrealskog pisca Pana Boujukasa. Ja bi tu učestvovala kao glumica i producent sa kanadske strane.

Takođe, u Begradskom dramskom pozorištu treba da režiram komad Nenada Jovanovića, koji inače živi u Torontu, "Ogled o zidu".

Pokrenula sam i novu ideju oko kamada o Milevi Ajnštajn gde bih volela da pomešam umetnost i nauku, i da kroz principe matematike i fizike otvorim priču o jednoj sjajnoj ženi i matematičarki za koju mnogi ovde ne znaju.


Šta je ono što želite da kažete, ukažete i prenesete svim ovim što radite dugi niz godina?

U svojim predstavama pokušavam da povežem dve kulture, dva jezika, dva prostora koji mi mojim prošlim i sadašnjim životom pripadaju, da bolje razumem šta nam se desilo i šta nam se dešava, da bolje razumem sebe i druge, da se ne bi desilo, kako kaže Bond, da se jednog dana okrenem oko sebe i ne primetim da više ne znam ko sam.

Ivana Đorđević

Predstava se igra na brodu "Jadran", od 8 do 20 maja, u 20č. Nedeljom je samo matine predstava u 14č. Ponedeljkom nema predstava. Karte se mogu kupiti na www.artsboxoffice.ca  ili na telefon 416.504.7529.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"