|
Rođen sam 19 maja 1972 u Šapcu. Sin jedinac od gluvonemih roditelja majke
Marije i oca Jevrema. Atletikom sam počeo da se bavim septembra 1987 i evo
to traje punih 20 godina. Bio sam prvak Jugoslavije na 3.000 m sa
preprekama (stiplcez), prvak Srbije i osvajač kupa Jugoslavije i kupa
Srbije. Bio sam kapiten prvog tima atletskog Kluba Partizan. Bivši trener
mi je bio legenda Franjo Mihalić. Jedini naš trkač koji je osvojio
olimpijsku medalju 1956 u Melburnu. Svo ovo vreme do sada sam trčao razne
discipline od 3 km do 21 km.
U julu 2000 god. sam otišao za Čikago i tamo se zadržao do juna 2002 kada
sam sa suprugom Biljanom prešao u Kanadu.Ovde sam nastavio da se takmičim
i polako stvaram ime na trkačkom polju Kanade. Pobede su se ređale a od
važnijih su dva puta pobednik polu maratona u Burlingtonu, drugo mesto na
trci 10km u Montrealu gde su učestvovali trkači iz Kenije, Etiopije...
jedini pobednik dva puta za redom na Toronto polu maratonu 2005-06 i
najveći uspeh pobeda na Maratonu u Misisagi.
Recite nam nešto o Vašim uspesima i uopšte o
režimu treninga.
U zadnje četiri godine ostvario sam preko 60 pobeda tako da je to teško
nabrojati. Svaka ova trka je veoma masovna i kreće se od 800 trkača do dve,
tri hiljade. Posle svih ovih uspeha za mene se pročulo prvo u Kanadskoj pa
u zadnje vreme i u našoj javnosti. Međutim i pored ovih uspeha i dalje se
sam brinem o sebi bez sponzora i bez neke ozbiljnjije pomoći koja je
neophodna da bi se postizali još veći rezultati. Zato se nisam ni usuđivao
da ranije krenem sa Maratonom jer nemam uslove za to.
Tek sam prošle nedelje prvi put istrčao ceo Maraton 42km 195m. Nisam hteo
ranije da ga istrčim mada sam mogao, jer za dobru maratonsku trka morate
da se ozbiljno pripremate za šta ja nisam imao uslove jer moram da radim i
drugi posao molera da bih mogao da izdržavam porodicu. Ovaj put pred moj
prvi maraton sam uzeo 6 nedelja slobodno i posvetio sam se ozbiljnom
treningu što znači dva puta dnevno ujutro i uveče. Dnevno sam prelazio
između 30-35km i odmah su se pokazali rezultati tako što sam pobedio na
CANON MISSISSAUGA MARATHON 2007 i postavio novi rekord staze u vremenu 2h
23min 16sec.
Kako ste se osećali?
 Bilo
je divno biti Srbin tog dana kada se oko 20 naših ljudi sa zastavama
pojavilo na cilju i proslavilo moju pobedu. Oko 40.000 ljudi koliko je
bilo na cilju su tog dana bili zadivljeni sa onim što su videli i načinom
na koji smo proslavili pobedu. Tog dana se dobro čulo za Srbiju što su i
kamere zabeležile. Jedna velika reportaža se sprema za 23 jun na TSN
sportski kanal 30 Rogers gde će biti emisija o meni a ujedno i reportaža
sa maratona gde će milioni ljudi moći da vide kako su Srbi toga dana
slavili. Takva reklama se ne može kupiti, zamislite kolika je cena jednog
minuta na TV još da vam neko prezentuje državu.
Međutim kako to kad nas biva svakog čuda za dva dana dosta tako i ovo
prođe, zaboraviše ljudi kakva je to promocija naše zemlje bila još od
pobede naših košarkaša u Indijanapolisu. Svi su nešto obećavali tapkali po
ramenu, ali od toga se ne trči evo mene opet sa mojom "drugaricom četkom "
na radnom mestu sa kojom delim dobro i zlo, umesto da sad kad se pokrenula
sva ta mašinerija oko mene nastavim da pronosim slavu našeg imena.
Koji su Vam planovi za budućnost?
Kao što zlo ne dolazi samo, tako mi juče javiše iz Beograda iz Atletskog
Saveza Srbije da mi kažu da računaju na mene za velika takmičenja i da su
velike šanse da ispunim normu za Olimpijadu u Pekingu 2008 i za Svetsko
prvenstvo 2009 u Berlinu. Nisam ni znao da sam tako blizu norme u maratonu,
ali sad mi još teže kada znam da mi samo malo fali, a nažalost ovde
izgleda da se neće ništa desiti da uz pomoć svih nas zajedno pokušamo da
se odavde iz naše zajednice po prvi put u istoriji neko pojavi na velikom
takmičenju.
Ostaje mi samo nada koja umire poslednja da će se nešto promeniti jer
ulaganja nisu velika a dobit je mnogostruka jer bi se za ovo čulo u celom
svetu a ne samo ovde.
Molim Boga da se bar jednom složimo i uradimo nešto. Braćo Srbi, ja vam
stojim na raspolaganju hajde da iskoristimo šansu jer vreme prolazi. Ja
bih svoj program priprema trebao da počnem najkasnije do 15 juna 2007 još
nije kasno, a posle toga datuma ja ću sam po svome pa ko izdrži.
Svakako je ovo jedinstvena prilika da se o Srbima čuje. Bilo bi nadasve
lepo i korisno da se da podrška Predragu Manojloviću i da se nađu ljudi
dobre volje koji će sponzorstvom omogućiti da ovom maratoncu ova trka ne
bude poslednji krug, nego da nastavikarijeru za koju sve ukazuje da će
biti uspešna. Mnoge talente pojede tama a u situaciji u kojoj imamo imidž
koji nas prati, ovo je idealna prilika da osvetlimo ime Srbije.
Ivana Đorđević
Ukoliko želite da pomognete Predragu
Mladenoviću javite se redakciji za više informacija: 416.466.0888
redakcija1@novine.ca
|
