|
 Nahani
nacionalni park zauzima površinu od 476,560 hektara. Nadmorska visina je
od 180m do 2640m (Rogged Range). Najbliže selo Nahanni Butte nalazi se
na 20km od parka.
Ono što daje posebnu draž ovoj putešestviji je to da su se grupi
priključile i dve dame kojima posebno odajemo počast na hrabrosti i
avanturističkom duhu.
Ovog puta razgovaram sa Konstantinom Hadžiristićem jednim neverovatno
svestranim čovekom koji je pred sam put, sa izuzetnim zadovoljstvom,
ekskluzivno za list "Novine Toronto" pristao da našim čitaocima ispriča
priču o pripremama i svemu što je prethodilo ovom putu.
Kako je došlo do toga da krenete na jedan ovako daleki put?
 Ideja
o Nahaniju se pojavila još prije putovanja rekom Hud; naime još kod
prvih razmišljanja o našem "osvajanju" sjevera (a ova su naravno
inicirana onim zaraznim izvještajima sa Wilderness simpoziuma koji si
imala prilike da posjetiš!). Došlo se do tri osnovne mogućnosti:
najatraktivnija rijeka, najinteresantnija i najizazovnija. Tu je Nahani
reka naravno zauzela svoje neprikosnoveno mjesto kao najatraktivnija
rijeka, ali je tada Hud prevagnuo zbog svoje misteriozne istorije
(Franklin!?) i izlaska na Arktik.
Nahani je tako došao na drugo mjesto i evo ga već na vidiku, primakao
nam se na samo par sati.
To je rijeka po svemu biser sjevera: jedinstvena je po svojim geološkim,
geografskim, istorijskim pa i ekološkim karakteristikama. Teče dobrim
dijelom kroz nevjerovatno duboke kanjone koje je sama izdubila po svojoj
mjeri jer je nastala daleko prije tih okolnih planina i imala je milione
godina da sredi te svoje "neotesane" komšije koji su se uzdizali iznad
nje. Duga je samo oko 500 km (ne nešto naročito u kanadskim razmjerama!),
ali je u svom dugom životu uspjela da se izbori i usaglasi sa
nevjerovatno raznovrsnim geološkim formacijama i da ih izloži pogledima
zadivljenih posjetilaca.
Napravila
je između ostalog i čuveni Viktoria vodopad koji je dva puta viši od
Nijagarinih vodopada. Pritoke su joj živopisni potoci, manje rijeke pa
čak i topli izvori.
 Nalazi se u zoni šuma koje dopunjuju njene izvanredne pejzaže i pružaju
utočište raznoraznim životinjskim vrstama. Poznato je Indijansko lovište
od pamtivijeka. Rijeka je zlatonosna i to je u zadnja dva stoljeća
privlačilo raznorazne avanturiste i istraživače i, naravno, donosilo s
njima i silne priče i maštarije. Sve je to bio razlog da se oko 350 km
rijeke stavi pod zaštitu UNESCO-a i postane Nacionalni Park Kanade.
Mi ćemo da preveslamo u kanuima cijelu ovu dužinu.
U vremenu u kojem živimo, svakako nije lako odlučiti se na ovako
jedan put, pun neizvesnosti... i sve to kanuima. Koji su to genijalni
ljudi u kojima očigledno još uvek tinja onaj žar života svojstven
mladalačkom dobu?
 Ha...ha...
hvala na komplimentu, obzirom da smo svi generacija srednjeg doba...pa i
malo više.
Ide nas osmoro u četiri tandem kanua:
Tanja i Aleksandar Sale Gusev; Gordana - Goga i Milijan Lukić - Kiki;
Predrag Stojković - Peđa i Zlatan Stojšić- Zlaja...
i na kraju Radmilo
Aničić - Genije i moja malenkost Konstantin Hadžiristić - Hari (ovo 'na
kraju' ne znači da će naš čamac baš uvijek biti zadnji!?).
Tri člana ekipe su oprobani članovi ekspedicije na reku Hud : Sale, Peđa
i Rade.
  Sale
je i ovde duhovni vođa i prirodni organizator i motivator grupe. Njegove
sposobnosti u manevrisanju kanuom su neprikosnovene, naročito sad, nakon
zvanične promocije za instruktora kanua na bijelim vodama.
Tanja se već odavno uključila u Saletove kanu avanture i donosi
sa sobom veliko iskustvo u kanuiranju na rijekama. Pored toga zvanični
je lekar ekipe.
  Goga
se relativno od skora zagrijala za bijele vode, ali je sa mužem Kikijem
prokrstarila na kanuu Kanadu uzduž i poprijeko. Prošla je rigoroznu
obuku na reci Madavaska i još žešće pripreme na rijekama Ontarija.
Milijan-Kiki je dugogodišnji Saletov partner i saučesnik (!) u
otkrivanju i usvajanju kanua kao rekreacije, sporta i na kraju načina
života, u mnogobrojnim putovanjima duž kanadskih rijeka i jezera i što
je još važnije: kum i saputnik iz rane mladosti.
  Peđa
i Zlatan su nam trenutno najzauzetiji članovi grupe; prvi, svojim
izvanredno uspešnim privatnim biznisom a drugi svijanjem svog novog
porodičnog gnijezda, tako da im je pripremni dio putovanja najteže pao.
Međutim snaga, energija i mladost koju donose ekipi je od neprocjenjive
važnosti. Obojica su izvanredno spretni i spremni za avanturu na bijelim
vodama.
  Rade
je spiritualni vođa grupe, kao i obično. Svi očekujemo od njega da nas
uzvišuje, obogaćuje i produhovljuje, a i tješi ako treba - naravno i da
vesla ponekad! Duhovno bogatstvo koje on donosi će nam biti izuzetno
potrebno u toj divljini i neizmjernosti kojoj ćemo biti izloženi na
putovanju. Naravno kada pominjem Radeta moram napomenuti i proizvode na
bazi Aloe kompanije Forever Living Products koje ćemo koristiti tokom
putovanja.
Hari
je bio i ostao zagriženi planinar, kamper i prirodnjak iz bivše
Jugoslavije (zaslužan za mnoge seobe naših naroda iz Toronta u kampove
provincijskih parkova Ontarija). Ovo putovanje koje će biti kombinacija
veslanja i planinarenja, će biti izvanredna prilika da primjeni svoje
planinarsko i ne malo kanuersko iskustvo i ljubav. Aktivni učesnik
pripremnih radova, posebno na biranju mapa, maršute i uspona na obližnje
vrhove oko Nahanija.
Šta sve obuhvataju pripreme za takav jedan put i da li je cela
organizacija komplikovana i zahtevna?
 Pripreme
su morale biti dugoročne a i sama organizacija je obimna i obuhvata
mnogo stvari. Od velike nam je pomoći, u ovom segmentu, bilo iskustvo
koje su imali naši momci koji su išli rekom Hud, što otprilike znači da
je to nekakav univerzalni obrazac po kome se planira bilo koje putovanje
ovog tipa.
Početni udarac u svemu ovome su imali par Gusev i par Lukić koji su se
okvirno dogovorili da u julu-avgustu 2008 krenu na reci Nahani (Nahanni
River) u vlastitoj organizaciji (tj. bez vodiča iz neke od nekoliko
dobro organizovanih ali poskupih turističkih kuća koje između ostalog
organizuju putovanja na rijeke sjevera, pa i na reku Nahani ). To jezgro
ekspedicije je prošireno na još dva kanua i ukupno osam osoba, uskoro
nakon objelodanjivanja njihovog plana i poziva za učestvovanje.
 Avionske
karte do Fort Simsona (Fort Simson - Nort West Tertorries) preko
Edmontona i Jelounajfa (Yellowknife) su bile prva stavka koja se morala
odraditi: AeroPlan i Air Miles su to diktirali. Na bazi toga smo i
odredili tačne datume polaska i povratka.
Još od početka godine smo počeli da organizujemo sastanke ekipe na
kojima su diskutovani detalji putovanja, nabavke opreme, organizovanja
prevoza. isprobavali smo razne recepte suve i polusuve hrane pogodne za
nošenje na ovako dugi put i lako pripremanje. U skladu s tim smo
dijelili zaduženja, pravili i prepravljali zapisnike, dopisivali se i
telefonirali, i onda sve uredno objavljivali na našem Yahoo grupnom
sajtu Nahanni Avantura 2008.
Prisustvovala sa pakovanju burića koje ste morali da pošaljete ranije.
Videla sam da se na svakom nalazi spisak stvari i da je tome posvećena
posebna pažnja.
Kanue sa specijanim plastičnim prekrivačima, koji su neophodna odbrana
od velikih talasa na velikim rijekama, ćemo iznajmiti od firme u Fotr
Simsonu. Takođe od njih uzimamo i takozvani "fire box" koji je ustvari
jedan osrednji rasklopivi metalni roštilj koji omogućava loženje vatre
na kamp mjestima pored rijeke, ali tako da ne ostane nikakav trag iza
nas - ovo je odskorašnji zahtjev za zaštitu okoline parka.
Ostala oprema dolazi u dvije odvojene faze:
 1.
Osam 60-litarskih plastičnih burića se šalje kamionima jer je jeftiniji
prevoz nego da nosima sa sobom avionom - tu su spakovane sve kuhinjske
potrepštine, nastrešnice u slučaju kiše, zajednička sigurnosna oprema,
kompleti za popravku kanua, šatora i ostalog, i, naravno, hrana i piće
za 15 dana.
Biće tu vrlo interesantne hrane: od svježeg hljeba na početku do mekika
kasnije, od spremljenih dehidriranih jela do specijalnih južnoameričkih
žitarica velike hranljive vrijednosti, od sušenog voća i sjemenki do
tamne zdrave čokolade. Pošto se voda iz rijeke mora filtrirati ili
prokuvavati (nažalost dabrovi žive u ovim krajevima u velikom broju) za
ovu priliku je specijalno dopremljen pravi vojvođanski kotlić koji se
pokazao kao izvanredan za tu svrhu. Mi se svi zdušno nadamo da će se u
njemu skuvati i poneka prava dobra riblja čorba, samo ako Peđa i Zlaja
budu na visini alaškog zadatka.
2. sva ostala lična oprema dolazi s nama u avionskom prtljagu - tu je
obavezni vodonepropusni ranac koji treba da primi svu potrebnu odeću,
obuću, sitnice za higijenu i ostale male potrepštine. Ovo nije ni tako
mali zadatak kad se zna da temperatura tamo može da padne noću na nulu i
da vrlo lako može kiša da se pretvori u snijeg, a da isto tako sredinom
sunčanog dana temperatura može da se popne do 30 stepeni; i da se onda u
skladu s tim mora ponijeti i obuća i odeća.
 Polećete za nepunih 24 sata. Koja je maršuta kojom ćete ići?
Naravno svi krećemo iz Toronta. Idemo do Jelounajfa (Yellowknife), onda
do Fort Simsona. Hidroavioni iz Fort Simpsona (Fort Simson)nas dovoze sa
opremom i kanuima do jezera Rebitketl (Rabitkettle) do koje ima oko
500km i nalazi se na samom početku nacionalnog parka. Odatle se spuštamo
nizvodno niz Nahani reku 350 km tako što ćemo od ukupno 13 dana
veslajući provesti oko 11 dana, a dva dana potpuno posvetiti
planinarenju kanjona i okolnih planina.
Na početku našeg puta rijeka je prilično pitoma. Tada nakon obrušavanja
150 metara niz Viktorija vodopade ulazi u zonu kanjona sa brzacima
raznih težina - od klase I koji predstavljaju prilično bezbjednu
zapjenušanu brzu vodu do klase III koja zahtijeva poprilično tehničko
znanje kanuiranja. Na poslednjoj dionici rijeka opet postaje mirnija i
razliva se u milion rukavaca između pješčanih sprudova i ostrva.
I na kraju... šta je to u čoveku, u svima vama što vas je
podstaklo da se otisnete rekom Nahani?
Svi smo mi u ovoj grupi zaljubljenici u prirodu na ovaj ili onaj način.
To je naš stil i način života. Za mene je kanuiranje prirodan nastavak
planinarenja u Jugoslaviji, samo jedan novi način odlaska u prirodu.
Ontario ne nudi planinarske izazove, ali je zato prepun izvanredno
lijepih jezera i rijeka. Doživljaj Kanade sa vode je izvanredan! To je
bio izazov koji je mene doveo do kanua i mnogih interesantnih putovanja
njime.
Sve to prirodno vodi do odlaska i na malo zahtjevnija putovanja kao što
je naprimjer ovo, na Nahani reci.
 Ukoliko
vas interesuje, možete svakodnevno da pratite naše spuštanje niz reku.
Nosimo sa sobom SPOT - satelitski "messenger" (detalji na
www.avantura.ca ).
Veb strana će biti "osvežavana" svakih desetak minuta sa novom
ko-ordinatom koja predstavlja našu trenutnu lokaciju na reci:
http://share.findmespot.com/shared/faces/viewspots.jsp?&glId=0RRg6rDt4FljnPsvvnmL1vtjvDgTHJmvPY
Ako zagubite link, možete ga ponovo naći na
www.gusev.ca ("Where am I?"
link)
-----------------
 Verovatno
se mnogi, koji čitaju ovu priču, pitaju šta je to u čoveku što ga tera
da ide po divljim predelima ove naše planete? Koji je to poriv u nama
kojim težimo? Da li smo možda željni avanture i neizvesnosti...
uzbuđenja i adrenalina koji skače...?
Borimo se i radimo na tehnološkom napretku sveta, valjda smatrajući da
nas to čini civilizovanim bićem. Dok, sa druge strane bežimo u divljinu
gde nema nikoga... gde vlada mir i spokoj i gde imamo pravu priliku da
iskonski uđemo u sebe.
U tim divljim i izolovanim delovima ove zemlje, kojih je nažalost sve
manje, imamo priliku da na pravi način spoznamo ljude oko sebe a i život
kojim idemo.
A kada se vratimo u stvarnost, u ovo ludilo od života, u nama postoji
neizmerna potreba da ova iskustva prenesemo drugima, potreba da kažemo...
ljudi ovaj život je iluzija, ova stvarnost je jedan običan fizički svet
nalik na ogromni hologram... hologram u kome je sve nestvarno i lažno.
Što reče Hari: Zar to nije jedan veliki paradoks života?
Ivana Đorđević
|
