|
Gospođa Mira Adamović, bivši predsednik KUD-a "Abrašević" iz
Vrnjačke Banje već dugi niz godina radi upravo na tome.
Povod za razgovor sa ovom izuzetnom ženom je dolazak KUD-a "Batočina" iz
Srbije. U stvari radi se o nekoliko manjih projekata koje je gospođa
Adamović povezala u pravu turneju.
Prvih šest dana gostovanja ovog društva iz Srbije u Kanadi, organizovao
je, u ime, gospodin George Lukić. U tom periodu članovi "Kola" potrudili
su se da kao domaćini i turistički vodiči gostima pokažu Toronto,
Nijagarine vodopade, Hamilton. Za sve aktivnosti oko koncerta u
Hamiltonu u okviru proslave 39 godina postojanja Ansambla "Kolo"
(marketing, promociju, povezane aranžmane), kao i za njihov umetnički
nastup u Okvilu potrudio se Bane Rđan iz Okvila. Koncert je bio predivan.
 Posao
kojim se bavi gospođa Mira Adamović zahteva da razumete marketing i
finansije, vreme i ljude. Morate planirati strategijski posao i ideje,
mesecima unapred.
Iako je postala predsednik KUD-a "Abrašević" u vreme kada su ratni
vihori zahvatili našu zemlju i postojale mnoge zabrane za naš narod,
gospođa Adamović je počela da organizuje turneje po svetu, da pravi
festivale i dovodi folkorne ansamble iz sveta u našu Vrnjačku Banju. Bez
obzira na embargo, vize za putovanja su bile odobravane.
Kakvo je Vaše prvo iskustvo sa organizacijom putovanja?
Kao predsednik KUD a Abrašević u Vrnjačkoj Banji organizovala sam mnoga
lepa putovanja. Napravila sam putovanje u Englesku 1997.g. i tada je
prvo društvo iz Srbije gostovalo u crkvi Sv Sava. 1998.god. Takođe sam
moj ansambl prva odvela u Sidnej na najveći festival folklora u
Australiji. Usledila je Francuska, Grčka, Bugarska, Italija, Rumunija i
mnoga druga mesta. Kada sam prestala da budem član u KUD -u počela sam
sa organizovanjem putovanja mnogih ansambala iz Srbije, tako da smo
putovali po Americi, Australiji i Evropi.
Kada bi trebali da opišete u nekoliko reči u čemu leži vaša snaga
i neiscrpna energija, to bi bilo...
Možda imam višak energije, (to me mnogi pitaju), ali ja to volim. Često
mnogo puta preopteretim sebe, baš zbog te ljubavi prema poslu. Volim da
radim, volim decu, igru, pesmu običaje…
Trenutno ste zaokupljeni...?
Novom turnejom koja bi trebala da bude preko Azurne obale do Tuluza, a u
isto vreme pravljenje nove turneje za Australiju. Takođe počinjem
pripreme za festival narodnog stvaralaštva pod nazivom " I mi bi smo
bili stranci da nam nisu ti opanci". Ovaj originalan i duhovit naziv
festivala, koji se održava u sastavu "Karnevalskih dana evropskih
gradova", namenjen je folklorašima iz dijaspore koji uz pesmu, igru i
običaje čuvaju duhovno, istorijsko i kulturno nasleđe kako u Srbiji,
tako i u zemljama gde žive i rade Srbi.
Miris lipa u Vrnjačkoj Banji, završetak školske godine i početak
turističke sezone, bili su neki od razloga da se 1994 godine na
inicijativu gospođe Adamović napravi festival dečijih folklornih
ansambala pod nazivom "Kad lipe cvetaju". To je bio prvi festival na
kome je učestvovalo 12 ansambala iz gradova Srbije sa preko 500 učesnika.
Sledećih godina taj festival prerasta u međunarodni sa učesnicima iz
Makedonije, Republike Srpske, sa Kosova, iz Engleske, Španije, Francuske,
Rumunije, Bugarske, Slovačke, Češke, Ukrajine, Čikaga i Australije.
Deset godina ste bili predsednik KUD-a "Abrašević" u Vrnjačkoj Banji.
Povodom 55 godina postojanja društva na vaš poziv je princ Alksandar
Karađorđević sa suprugom Katarinom i sinom Filipom prvi put došao u
Vrnjačku Banju.
Šta je to što najviše volite u svom pozivu?
Volim kada sve uspe posle napornog rada. A onda- uživam, jer je uspelo.
Kada gledate u budućnost...?
Mislim da treba već da stanem i da predam nekom drugom da to radi. Moj
život treba uskoro da se promeni.
Znači li ta promena o kojoj govorite, da posvćenje ovom poslu
zahteva odricanje?
Puno odricanja i za porodicu i za sve oko mene.
Da li je za posao kojim se bavite potrebno biti organizovana
ličnost?
Da, ako toga nema bolje ne raditi taj posao.
KUD "Batočina" završava svoje koncerte po Kanadi sa Kičinerom i
poslednjom destinacijiom, Montrealom.
Zahvaljujući gospođi Miri Adamović, koferi mnogih folklornih
organizacija u Srbiji a i van nje, čekaju spakovani. Spremni za
putovanje.
Jer život je razume se, pun avantura, reći će jednom Rastko Petrović.
Ali koliko su one retke ako se ne mičemo iz jedne kuće i jedne varoši, a
koliko su ubrzane, iznenadne, nagle, ako se čovek samo pomeri sa svog
mesta i upusti se u ono što se zove Putovanje.
Ksenija Vučević
|
