|
Metamfetamin je stimulant koji aktivira određene ćelije u mozgu.
Metamfetamin je hemijski srodan amfetaminu, ali efekti metamfetamina na
CNS su jači.
Obe droge se koriste u medicinske svrhe, najviše u lečenju gojaznosti,
ali je njihova terapijska upotreba ograničena.
Metamfetamin se proizvodi u ilegalnim laboratorijama, vrlo je adiktivan
i često se zloupotrebljava. Metamfetamin ima različite nazive u slengu
kao sto su: "speed", "meth" i "ćalk". Metamfetamin hidrohlorid, čisti
providni komadići slični ledu, koji se koriste za pušenje, zovu se:
"ice" , "crystal" i "glaš".
Kako se metamfetamin koristi?
Metamfetamin se proizvodi i u ilegalnim laboratorijama u više oblika i
može se pušiti, ušmrkavati, uzimati oralno ili intravenozno. Droga menja
raspoloženje zavisno od načina na koji se uzme.
Odmah nakon pušenja droge ili intravenoznog ubrizgavanja, korisnik
doživljava intenzivno uzbuđenje ili "flash" koji traje nekoliko minuta i
smatra se izuzetno ugodnim. Ušmrkavanje ili oralno uzimanje stvara
euforiju, ali ona nije intenzivna. Efekti ušmrkavanja traju 3 do 5
minuta, dok oralno uzimanje stvara efekte koji traju 15 do 20 minuta.
 Kao
i ostali stimulanti i metamfetamin se koristi po principu "dizanja i
spuštanja". Tolerancija na metamfetamin se javlja u roku od nekoliko
minuta što znači da ugodni efekti nestaju pre nego što nivo droge u krvi
znatno opadne stoga korisnici nastoje produžiti ovo stanje ponovnim
uzimanjem droge.
Osamdesetih se počeo koristiti "ice", metamfetamin pripremljen za
pušenje. "Ice" je veliki, obično providni kristal visoke čistoće koji se
puši poput crack kokaina. Efekti pušenja mogu trajati 12 i više sati.
Kratkoročni efekti zloupotrebe metamfetamina
Kao jak stimulant, metamfetamin, čak i u malim količinama, može povećati
budnost i psihičku aktivnost i smanjiti apetit. Oni koji su pušili ili
ubrizgavali metamfetamin opisali su stanje pod njegovim uticajem kao
kratko, intenzivno uzbuđenje.
Oralno uzimanje ili ušmrkavanje stvaraju duže stanje prijatnosti umesto
uzbuđenja, koje, kako neki kažu, može trajati i pola dana. Smatra se da
i uzbuđenje i stanje prijatnosti nastaju kada velike količine dopamina
dospeju u deo mozga koji reguliše osećanje zadovoljstva. Metamfetamin je
toksičan i velike količine mogu dovesti do grčeva, kao i do veoma visoke
temperature, što može uzrokovati smrt.
Dugoročni efekti zloupotrebe metamfetamina
 Dugoročni
efekti zloupotrebe metamfetamina mogu biti veoma štetni, uključujući i
zavisnost. Zavisnost je hronična, recidivirajuća bolest koju karakteriše
kompulzivno traženje i uzimanje droge praćeno funkcionalnim i
strukturalnim promenama u mozgu.
Osim zavisnosti, hronični korisnici metamfetamina mogu pokazati simptome
koji uključuju nasilno ponašanje, anksioznost, konfuziju i insomniju.
Mogu imati psihotične epizode, koje uključuju paranoju, zvučne
halucinacije, promene raspoloženja i halucinacije (npr. misle da im
ispod kože mile insekti). Paranoja može rezultovati mislima o
samoubistvu ili ubistvu.
Prilikom hronične upotrebe razvija se tolerancija na metamfetamin. U
pokušaju da intenziviraju željene efekte, korisnici mogu uzimati veće
količine droge, mogu je uzimati češće ili menjati načine njenog
uzimanja.
Zdravstveni problemi
Metamfetamin oslobađa velike količine neurotransmitera dopamina, koji
stimuliše moždane ćelije, podižući raspoloženje i telesnu pokretljivost.
Pokazalo se da ima neurotoksične efekte, oštećujući moždane ćelije koje
sadrže dopamin i serotonin (neurotransmiter).
Izgleda da nakon određenog vremena metamfetamin uzrokuje smanjenje nivoa
dopamina, što može dovesti do simptoma sličnih onima kod Parkinsonove
bolesti.
Aktivnost CNS-a, nakon uzimanja i malih količina metamfetamina,
uključuje povećanu budnost, povećanu psihičku aktivnost, smanjen apetit,
hipertermiju i euforiju. Ostali efekti CNS-a uključuju razdražljivost,
insomniju (nesanicu), konfuziju, drhtavicu, grčeve, zabrinutost,
paranoju i agresivnost. Hipertermija i grčevi mogu dovesti do smrti.
Metamfetamin uzrokuje ubrzano lupanje srca i povišen pritisak, te može
dovesti do nepopravljivih oštećenja krvnih sudova u mozgu, što može biti
uzrok moždanog udara. U ostale efekte metamfetamina ubrajamo
respiratorne probleme, nepravilno kucanje srca i ekstremnu anoreksiju.
Njegova upotreba može izazvati kardiovaskularni kolaps i smrt.
Koje su medicinske posledice zloupotrebe metamfetamina?
Kod hroničnih konzumenata metamfetamina može doći do upale srčanih
zalistaka, a ukoliko se droga injicira oštećuju se krvni sudovi i javlja
se absces kože. Korisnici metamfetamina mogu imati epizode nasilnog
ponašanja, paranoje, anksioznosti, konfuzije i insomnije. Psihotični
simptomi mogu trajati i nekoliko meseci ili godina nakon što se prestane
koristiti metamfetamin.
Akutno trovanje je još jedan potencijalni rizik kojem su izloženi
korisnici metamfetamina. Najčešće se prilikom ilegalne proizvodnje
metamfetamina koristi lead acelate kao reagens. Greške u proizvodnji
mogu rezultirati kontaminacijom metamfetamina ovom supstancom.
Istraživanja pokazuju da zloupotreba metamfetamina tokom trudnoće može
rezultovati prenatalnim komplikacijama, većim stepenom prevremenog
porođaja, a može doći i do izmenjenog postnatalnog obrasca ponašanja kod
novorođenčadi. Zloupotreba metamfetamina tokom trudnoće može biti
povezana sa urođenim deformitetima.
Rizik da se zaraze HIV-om, hepatitisom B i C?
Povećano prenošenje HIV-a, heptitisa B i C je posledica povećane
zloupotrebe metamfetamina, naročito među onim pojedincima koji
injiciraju drogu i dele svoj pribor za injiciranje. Infekcija HIV-om i
drugim infektivnim bolestima je raširena među korisnicima koji
injiciraju drogu koristeći pri tom već upotrebljene kontaminirane
špriceve, igle i drugi pribor. Kod gotovo jedne trećine Amerikanaca
inficiranih HIV-om, injiciranje droge je faktor rizika, što čini
zloupotrebu droge najbržim načinom širenja HIV-a.
Istraživanja, takođe, pokazuju da metamfetamini i drugi psihomotorni
stimulanti mogu povećati libido, za razliku od opijata koji smanjuju
libido. Ipak, dugotrajno korištenje metamfetamina može biti povezano sa
opadanjem seksualne funkcije, barem kod muškaraca. Metamfetamini mogu
biti povezani sa grubljim seksom što dovodi do krvarenja i abrazije.
Kombinacija injiciranja i seksa bez zaštite može rezultovati da HIV
postane veći problem među korisnicima metamfetamina nego među
korisnicima opijata i drugih droga.
Istraživanjima se utvrdilo da se kroz lečenje, prevenciju i rad u
zajednici, može uticati na promenu korisnikovog ponašanja koje ga izlaže
riziku od zaraze HIV virusom. Zloupotreba droge može prestati, a rizična
ponašanja vezana za drogu, kao što su delenje igle i seks bez zaštite,
mogu se drastično smanjiti ukoliko se smanji izloženost negativnim
uticajima. Stoga, lečenje zavisnosti je veoma efektivno prilikom
prevencije širenja HIV-a, hepatitisa B i hepatitisa C.
Koji su načini lečenja efikasni prilikom zloupotrebe metamfetamina?
Trenutno je najefikasniji način lečenja zavisnosti od metamfetaminima
kognitivno-bihejvioralni pristup. Ovim pristupom se utiče na promenu
pacijentovog načina razmišljanja, očekivanja i ponašanja, te se
razvijaju veštine koje će mu pomoći da se nosi sa svakodnevnim stresom.
Grupe za podršku i pomoć su, takođe, dobra dopuna bihejvioralnom
pristupu, što može dovesti do dugotrajnog oporavka od droga.
Ne postoji farmakološki tretman za zavisnost od amfetaminima i droga
sličnih amfetaminu, kao što su metamfetamini. Antidepresanti su korisni
u borbi protiv depresije koja je česta kod onih koji kraći period
apstiniraju od metamfetamina.
Zbog hipertermije i grčeva koji su uobičajene i često fatalne
komplikacije prilikom predoziranja metamfetaminima, u hitnoj pomoći se
fokusiraju upravo na te fizičke simptome. Pacijenti se rashlađuju u
hladnoj vodi, a daju im se i lekovi protiv grčeva.
Akutna intoksikacija metamfetamina često se može savladati opservacijom
u sigurnoj i mirnoj okolini. U slučajevima ekstremnog uzbuđenja ili
panike uspešnim su se pokazali lekovi protiv anksioznosti, kao što su
benzodiazepini.
Po čemu se metamfetamin razlikuje od kokaina?
Metamfetamin je psihostimulant, kao i još neke droge koje se
zloupotrebljavaju, među kojima su amfetamini i kokain. Znamo da je
metamfetamin strukturološki sličan amfetaminu i neurotransmiteru
dopaminu, ali je veoma različit od kokaina.
Iako ovi stimulanti imaju slične bihejvioralne i fiziološke efekte,
postoje velike razlike u osnovnim mehanizmima njihovog delovanja na
nervne ćelije. Ipak, metamfetamin, kao i kokain, podstiče akumulaciju
neurotransmitera dopamina, i izgleda da ta preterana koncentracija
dopamina stvara stimulaciju i osećaj euforije koju doživljavaju
korisnici.
Za razliku od kokaina, koji se brzo uklanja i gotovo potpuno metaboliše
u telu, metamfetamin duže deluje i veći procenat droge ostaje
nepromijenjen u telu. To znači da metamfetamin ostaje duže u mozgu, što
dovodi do produzenih stimulativnih efekata.
Razlike između kokaina i metamfetamina
METAMFETAMIN
proizveden u laboratoriji
pušenjem se stvara efekat koji traje 8-24 sata
50% droge se otkalanja iz tela nakon 12 sati
ograničena medicinska upotreba
KOKAIN
potiče iz biljke
pušenjem se stvara efekat koji traje 20-30 minuta
50% droge se otklanja iz tela nakon 1 sat
koristi se kao lokalni anestetik u nekim hirurškim zahvatima
|
