Fondacija lorda Bajrona o jugoslovenskoj kinematografiji
Istorija jugoslovenske kinematografije bila je tema predavanja koje je organizovala Fondacija lorda Bajrona za balkanske studije u nedelju , 10. februara , 2002. godine u auditorijumu Nacionalne biblioteke Kanade u Otavi.
Goste je pozdravio ambasador Dzejms Biset, predsednik Fondacije, sa kracim osvrtom na znacaj njenog rada na polju objektivne analize dogadjaja na Balkanu. Ovo predavanje je odrzano sa ciljem da se kanadskoj publici predstavi deo bogatog kulturnog nasledja Jugoslavije.
Predavac je bila prof. Nevenka Redzic-Tot, koja je radila na vise od 90 dokumentarnih, kratkometraznih i eksperimentalnih filmova u 19 zemalja sveta.
Vece je zavrseno prikazivanjem igranog filma "Balkan Ekspres" i , kako to u ovakvim prili-kama prilici, kracim koktelom .
Prisutni su imali priliku da dobiju najnovije izdanje mesecnika "Bajronike" u izdanju Fondacije lorda Bajrona, i da se tako dodatno upoznaju sa radom njenih cla-nova.
Boba Borojevic
Ne/prakticni Sonjini sudovi
Kao zrela, odrasla osoba, koja je prosla faze i zaposlene mlade zene i majke i domacice, Sonja se upustila u avanturu duha da ukrasava prakticne svakodnevne predmete tehnikom za/pecene keramike. U Sonjinim rukama i ogledala i sudovi poceli su tako da zadobijaju drugaciji izgled, poceli da govore i nesto vise, od namene koju imaju po svojoj funkciji u zivotnoj svakodnevici.
Upotrebljavajuci keramicke detalje, nekadasnjih solja, saksija i casa, u kombinaciji sa staklenim parcicima, raznolikih casa i flasa, Sonjine kreacije su pocele da podsecaju na detalje Gaudijevih artikulturalnih izvedbi.
U kasnijim radovima svakodnevna funkcija predmeta sve je vise zanemarena za radi estetskog cina i estetskog dozivljaja i sve sto je ostalo od predmeta i njegove funkcije jeste postmoderno podsecanje na oblik i smisao predmeta, pa time uslovno i na njegovu funkciju. Za razliku od arheologa koji se trude da kroz svoja iskopavanja dodju do predmeta povrate ih, rekonstruisu protumace njihovu davnasnju namenu, Sonja se postavlja kao nad-arheoloska sila univerzuma, koja u ime Niceanski najviseg principa, estetskog pri-ncipa, nastoji da svojim delanjem zakloni svakodnevnost, obicnost i ordinarnost, casa, solja, flasa….i da im da smi-sao samo kroz svezinu lepote u njenim zamislima.
Opsteprihvaceni naziv za tehniku kojom se sluzi Sonja bio bi pomesani mediji. Ali vaznost Sonjinog dela daleko vise potice iz, i jeste u prostoru sudarenih svetova. Ideje su se pomesale i kroz fizicku realizaciju i kreativni cin, od nekada prakticno upotrebljivog predmeta, transfor-misane su u dopadljivu, dragu, a ipak, brutalnom aktivnoscu lomljenja i parcanja, pa po tome sastavljanja-dramaticno izvedenu estetsku tvorevinu. I mnogo pribliznije obelezje bilo bi nazvati Sonjine radove : prostornim ili skulpturalnim mozaicima.
Sonjin rad svedoci da dve prakticnosti (ovde: 1.-primenjivost predmeta u svakodnevnom zivotu i 2.-zahtev za uzitkom u obliku takvog predmeta, kako bi se ponistila monotona funkcija toga predmeta) moraju da rezultiraju sudarom, krahom. Za-visno od razigranosti i lepote maste u tom sudaru moraju da produkuju delo iskljucivo estetskih kvaliteta, sto Sonji sudeci po izvedbama, ocigledno je, ne nedostaje.
Na protiv. Pred nama su dela neizrecive maste, lucidnih resenja i pozitivno suludih osmisljavanja neosmislivog. Jedan novi svet uvlaci se i namece unutar naseg sveta obicnosti i banalnosti.
Carobno, bila bi rec.
Radovan Gajic
Deo stvaralastva Sonje Ivatovic imacete priliku da vidite u subotu 16.-og februara na veceri poezije Radovana Gajica
OKVIL - IZLOZBA SLIKA
Boban Bursac - EMOCIJE
Srpska pravoslavna Crkva Sb. Petra i Pavla u Okvilu imala je zadovoljstvo da u predivnoj sali, kao stvorenoj za ovu vrstu manifestacijaa ugosti umetnika Bobana Bursaca. Slike iz njegove kolekcije pod nazivom "Emocije", retko koga su ostavile ravnodusnim. Emocije zaista izbijaju iz svakog njegovog platna.
Zahvaljujuci glavnom organizatoru projekta g. Zeljku Radicu gosti su uzivali u slikarstvu ovog vrsnog slikara koji vec dugi niz godina izlaze po celom svetu.
Ovom prilikom prikazan je i dokumentaran film o skoro potpuno unistenom Domu kulture i biblioteci koji je bio snimljen prilikom posete g. Bursaca Drvaru.
Povodom tog nemilog dogadjaja medju ostalom umetnik je rekao:
"Zao mi je dijece kojoj ce period mentalne izgradnj proci bez ovog i slicnih hramova kulture. Sto ce im mladost proletijeti da ne zavire u riznicu saznanja sto pozdera plamen u ovom monomentalnom i prkosnom zdanju.
Ne dozvolimo da se buducim generacijama u ovom lijepom gradu, drama, tragedija i komedija svede na cirkus u prolazu i gutace vatre.
Zbog svega tog ovaj performing posvecujem ovom gradu, svim izgorjelim knjigama i djeci, koja zasluzuju i trebaju bolje: Malog Princa, Pinokia i pric o ljubavi i stvaranju. Zelio bih da moje slike budu svijetlo na kraju tunela i da u sviju unesu malo toplote, boje, optimizma i nade".
Izlozba je trajala svega dva dana, sto je velika steta, s obzirom da je mnogi nisu videli a verujem da bi im to pricinilo posebno zadovoljstvo.
Bato Savatovic, slikar i kriticar rekao je o slikarstvu g. Bobana Bursaca sledece:
"Ovaj maleni rukovet slika, sabran tiho, marljivoscu jednog od onih sto sa dugotrajnih puteva traga za ljepotom, donosi nam svoje fragmente nekih novih neprimjecenih svijetova. U ovakvim susretima ucine nam svecanost za oko i oplemene dan, obogativsi nas za jedno novo sijecanje ili zelju da nam jedan od tih fragmenata postane dio zivljenja, odvojen samo za nas. Bursac u danasnjem tehnoloskom ludilu, upozoravajuci na moguce posljedice, suptilnim jezikom svog likovnog izra-za, okrece covijeka covijeku i iskonskim sjajem podstice vjeru u ono ljudsko u svima nama. Kombinujuci razlicite slikarske tehnike trazi novu rijec za emocijama potkano sijecanju i novi izraz za bolje sutra".
Nadamo se da ce nam g. Bursac doci ponovo u goste sa svojim "snaznim " slikarstvom i da ce tom prilikom malo duze ostati u nasem gradu.
Ivana DJordjevic
TORONTO - UDRUZENjE SRPSKIH ZENA
Hajde da se druzimo
Udruzenje srpskih zena na celu sa novom predsednicom Dr. Biljanom DJordjevic organizovalo je 9. februara vece druzenja i plesa povodom Dana zaljubljenih.
Specijalni gost veceri bila je g. Bisa Scekic nasa sugradjanka koja je nedavno dobila Oskara za zvuk. Ona se zahvalila svim prisutnim gostima na lepom prijemu kao i svim onima koji su joj pomogli da istraje na ovom putu. U ime Udruzenja g. DJordjevic urucila joj je cvece i pozelela jos mnogo uspeha.
Nakon toga goste je pozdravio g. Lukovic koji je je govorio o danu zaljubljenih .
G. Radomir Gajic procitao je nekoliko svojih pesama iz nove knjige ljubavne poezije "Buu". Predivni stihovi njegove nadasve duboke poezije raznezili su i one koji sebe smatraju "nedodirljivim".
Nakon kratkog programa usledila je muzika za ples za koju je bio zaduzen g. Bozidar Hadzivitkovic.
Mora se priznati da davno nismo imali priliku da prisustvujemo jednom ovako krajnje spotanom i prijatnom druzenju, gde su mnogi posle duzeg vremena imali mogucnost da igraju tango, valcer...pa cak i da cuju stare zvuke disko ritma na koji su u mladosti ludovali po diskotekama.
Nadamo se da ce ovakvih druzenja biti jos i da ce Udruzenje srpskih zena posle ovako uspesne veceri uskoro organizovati jos nesto interesantno i originalno.
Ivana DJordjevic
Uzbudljiv vikend u naSem manastiru u Miltonu
DOGADJAJI ZA PAMCENjE
U svega pet dana odrzana jubilarna godisnja eparhijska skupstina, osvecene freske u manastiru i obelezena slava manastirske kapele
Pored molitvenih tonova koji se uznose u nasem jedinom ma-nastiru u Kanadi svakodnevno, proteklog vikenda mogli su se na ovom svetom mestu cuti glasovi koji na drugi nacin govore o us-pesnom radu nase Crkve na ovim prostorima. Manastir Sv. Preobrazenja bio je domacin 20. godi-snje skupstine Eparhije kanad-ske na kojoj su se okupili svi svestenici i predstavnici uprava svih nasih crkava u Kanadi.
Skupstina je zavrsila rad u nedelju velikom svecanoscu os-vecenja tek zavrsenog manastirskog zivopisa. A vec u utorak, 12. februara, manastirska kapela Sveta Tri Jerarha, prvo molitveno mesto prvog episkopa kanadskog, svecano je obelezila svoju slavu.
Dve decenije izazova
Kako je ovogodisnja skupstina bila 20. po redu, nekako se samo nametnulo osvrtanje ne sa-mo na proteklu godinu nego na period od kako je Eparhija, odlu-kom Svetog arhijerejskog sabora, osnovana, 1983. godine. Konstatovano je da je za dve decenije, u vremenu velikih izazova za Cr-kvu, Eparhija dozivela neslucen procvat. Utrostrucen je broj crkava i svestenika i sa uspehom se odgovorilo na najveci izazov - neplaniran i brojcano nevidjen priliv novodoslih u svega nekoliko godina.
Sve to je bilo evidentno i u brojkama i u temama na ovogodisnjoj skupstini. U Manastiru je boravio za sada rekordan broj delegata - ukupno 73 - predstavljajuci svih 26 parohija Eparhije kanadske. I iz citanja za-pisnika, na svecanom banketu u nedelju, po svetoj arhijerejskoj Liturgiji i osvecenju fresaka, bilo je ocito da su dominirale teme iz polja misije Crkve.
Paket odluka usvojen na skupstini na osnovu predloga misionarsko-prosvetnog odbora odrazava osmisljenu dugorocnu politiku Eparhije u oblasti izdavastva i crkvene prosvete.
Narocito raduje sve veca povezanost sa ambasadama - kanadskom u Beogradu i, posebno, jugoslovenskom u Otavi - u akcijama koje promovisu delatnost Srpske crkve u Kanadi. Za saradnju sa ka-nadskom ambasadom vezana je odluka o stalnom predstavljanju delatnosti parohija Eparhije u prostorijama ambasade u Beog-radu, dok narocito raduje odluka skupstine da se preko jugoslove-nske ambasade u Otavi zapocne nabavljanje knjiga, udzbenika i skolskog materijala neophodnog za rad crkvenih skola.
Ovaj problem je vec godinama akutan u crkvenoskolskim ops-tinama Eparhije, a odluka da se u njegovom resavanju u pomoc pozove predstavnistvo otadzbinske vlade u Otavi ocito govori o bitnoj promeni klime u odnosima izmedju Crkve i drzave koja je usledila nakon vise od pet decenija netrpeljivosti i sputavanja crkvene delatnosti.
Osvecenju fresaka i svecanom banketu prisustvovao je i ambasador SR Jugoslavije u Kanadi, g. Miodrag Perisic, cije su obracanje prisutni pozdravili burnim aplauzom, a u radu same skupstine, kao gost, ucestvovao je treci sekretar Ambasade, g. Vladimir Pavlov.
Iz rada misionarsko-pros-vetnog odbora takodje izdvajamo akcenat na nesmanjenoj humani-tarnoj aktivnosti preko Dobrotvornog fonda "Sv. car Lazar".
Nije svaki dolar blagosloven
Da sve diskusije na skupstini nisu bile sasvim idilicne, i da ima jos problema na kojima valja poraditi, upucuje i kraca rasprava nakon izlaganja rada zakonodavnog odbora. Jedna od tema, naime, bila je odgovornost upravitelja crkvenih sala i imanja za iznajmljivanje sala odnosno imanja za programe u toku posta koje Crkva strogo zabranjuje. U nameri da ovoj praksi definitivno stane u kraj, skupstina je izglasala odluku da pojedinci koji se ogresuju o jasno ustanov-ljene crkvene propise, a ne Crkva, snose svu moralnu i materijalnu odgovornost, ukljucujuci i posledice koja eventualno slede iz mogucih sudskih procesa.
Ovakva odluka ponukala je predstavnika iz Nijagare Aleksandra Pantelica na kracu diskusiju u kojoj je pokusao opravdati odrzavanje Srpskog dana u ovoj koloniji u posne dane na nacin na koji to Crkva ne dopusta cinjenicom da je crkvenoskolska opstina naterana na to postojanjem ranijeg ugovora sa Srpskom narodnom odbranom koja je organizator ovog skupa.
Episkop kanadski je, medjutim, upozorio na to da su se detalji ugovora sa ovom organizacijom prilikom njegovog produza-vanja brizljivo krili pred clan-stvom, a na argument da crkva u Nijagari dobrim delom zivi od prihoda dobijenih na taj dan, Vladika je odgovorio da nije svaki dolar blagosloven, te da i druge opstine sasvim lepo opstaju bez takvog nacina zarade.
Takodje je podsetio na ranije odluke skupstina i apele upucene upravi u Nijagari da organizovanje Srpskog dana pomeri za mr-sne dane, nakon cega bi i druge kolonije pomogle Nijagari u organizovanju ove proslave.
A da je materijalna snaga Crkve u Kanadi sve veca potvrdio je i rad u finansijskom odboru na kome je usvojen budzet Eparhije za narednu godinu i prikupljena sredstva za otplatu duga na manastir. I ove godine delgati na skupstini su dali lep primer darujuci manastir sa $ 62,920.00. Time je gotovo potpuno izmiren dug koji postoji prema nekoliko pojedinaca i crkvenoskolskih opstina u iznosu od $ 81,000.00, a koji je preuzet kako bi se isplatio morgic.
Takodje je prikupljena jednokratna pomoc za novu misionarsku parohiju u Halifaksu u iznosu od $ 12,000.00.
Vera jaca od svega
Sa puno razloga za slavlje docekan je, tako, zavrsni dan rada skupstine, u nedelju, kada su tokom svete arhijerejske Liturgije osvecene freske u manastirskoj crkvi. Liturgiju je sluzio Vladika Georgije uz sasluzenje svih svestenika Eparhije. Izuzetnoj lepoti ovog molitvenog skupa u prepunoj cr kvi doprineo je hor "Kir Stefan Sr-bin" iz Toronta.
Bio je to vrhunac uspesnog rada svih ovih godina, kruna velikih gradjevinskih poduhvata u nasem jedinom manastiru u Kanadi. Simbolika svega ovoga mogla se mozda ponajbolje uociti u utorak, na Sveta Tri Jerarha, dan koji slavi kapela u manastirskoj rezidenciji. Pred okupljenom grupom vernika i sve-stenika u kapelici, iz koje je, kao svog prvog molitvenog mesta koje je osvetio, pre sesnaest godina poceo svoju arhijerejsku misiju u Kanadi, Vladika Georgije je, besedeci o tri velika svetitelja - Vasiliju Velikom, Grigoriju Bogoslovu i Jovanu Zlatoustu - podsetio i na detalj iz zitija svetog Grigorija. Zatekavsi u svim delovima Crkve u Konstantinopolju Arijevu jeres, Grigorije Bogoslov je, ne klonuvsi duhom, iz jedne malene crkvice zvane "Anastasija" i da-lje propovedao veru pravoslavnu, dok je nije vratio u sve hramove. A na mestu te crkvice, posle je podignuta najveca pravoslavna crkva Aja Sofija. Poruka da je vera jaca od svega, izgleda, vredi za sva vremena.
Biljana Lazarevic
Izabran novi Eparhijski savet
Na ovogodisnjoj skupstini biran je i novi saziv Eparhijskog saveta. Tajnim glasanjem izmedju svih delegata prisutnih na skupstini, u Eparhijski savet su izabrani:
Ilija Rakanovic iz Kembridza (potpredsednik), Mile Maric iz Vindzora, Nedeljko Petkovic i Milomir Stojanovic iz Kicenera, Milan Lazic i Nikola Aleksejcenko iz Toronta, te Dusan Kolundzic iz Nijagare.
REZOLUCIJA 20. SKUPSTINE EPARHIJE KANADSKE
a) Mi, svestenstvo i delegati dvadesete eparhijske skupstine Eparhije kanadske, sabrani u manastiru Sv. Preobrazenja kod Miltona, od 8-10. februara 2002. godine, a na celu sa nasim arhipastirom, Njegovim Preosvestenstvom gospodinom Georgijem, upucujemo sinovske pozdrave Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. G. Pavlu, clanovima Svetog arhijerejskog sinoda i svim arhijerejima Srpkse pravoslavne crkve u Otadzbini i rasejanju, moleci se Gospodu da im podari mudrosti, hrabrosti i snage da istraju na putu za istinu i pravdu;
b) ucesnici jubilarne eparhijske godisnje skupstine iz prestonice nase Eparhije pozdravljaju G. Dr. Vojislava Kostunicu, predsednika Savezne Republike Jugoslavije, upucujuci podrsku njegovim naporima da i dalje ostanemo Srbi i Crnogorci - nepodeljena svetosavska braca, po veri i krvi. Takodje zelimo da pozdravimo povratak Njegovog Visocanstva prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica sa kraljevskom porodicom, sa zeljom da se u Srbiji vrati parlamentarna monarhija;
v) i opet se ursdno molimo svemogucem Trojicnom Bogu da jedinom kanonskom Mitropolitu Crnogorsko-primorske mitropolije, Njegovom Visokopreosvestenstvu G. Amfilohiju, pomogne u nosenju preteskog krsta u ovim danasnjim vremenima, kada necrkveni elementi zele otkidanje zivog organa Srpske crkve i deljenje jednog nedeljivog bica - srpskog naroda;
g) pozdravljamo uvodjenje veronauke u skole Republike Srbije, kao i one koji pohadjaju veronauku u srpskim skolama, apelujuci na sve roditelje da dovode svoju decu u nase svete hramove i da ih vaspitavaju u veri otaca nasih i u veri nase svetosavske Crkve, u kojoj ce biti i ostati deca Svetoga Save;
d) eparhijska skupstina jasno izrazava osudu teroristickog napada od 11. septembra 2001. godine, kao sto osudjuje svaki drugi teroristicki napad u kome stradaju nevini, pa tako i natovski napad na srpski narod;
dj) pozdravljamo osnivanje dve nove misionarske parohije u Eparhiji kanadskoj, u Serbruku i Halifaksu, i upucujemo molitve Svemogucem Gospodu da im podari snage, mudrosti i sloge na putu Bozijem;
e) izrazavamo svoju blagodarnost Episkopu kanadskom Preos-vecenom G. Georgiju i Saveznom kolu srpskih sestara na domacinskom gostoprimstvu i organizaciji rada dvadesete skupstine Eparhije kanadske dokazanog borca za srpski nacionalni interes i ukazavsi na to da sam cin njegovog postavljanja ukazuje na krupne promene u odnosu vlasti prema Crkvi u Otadzbini, Vladika Georgije je konstatovao da su se Crkva i drzava, nakon toliko decenija, ponovo nasle pod istim krovom.
U nadahnutoj besedi o 800 teskih godina nesrecnih ucenika Svetog Save, ambasador Perisic je ponovio svoj stav da su ambasada u Otavi i konzulat u Torontu konacno postali deo Otadzbine za svakog Srbina u Kanadi, bez obzira iz kojeg srpskog prostora dolazi. Otadzbina se danas izvinjava svima onima koji su ranijih decenija morali da je napuste i dodju ovde, a ja vam sa punom odgovornoscu porucujem da su ambasada i konzulat sada mesta gde svaki Srbin moze da pronadje utociste u kakvu god nevolju zapao, reci su ambasadora Perisica.
Crkva i drzava pod istim krovom
Veliku paznju izazvalo je pojavljivanje ambasadora SR Jugoslavije u Kanadi Miodraga Perisica na svetoj arhijerejskoj Liturgiji i posle, na banketu u manastirskom konaku, povodom osvecenja fresaka. Pozdravivsi ambasadora kao izuzetnog i dokazanog borca za srpski nacionalni interes i ukazavsi na to da sam cin njegovog postavljanja ukazuje na krupne promene u odnosu vlasti prema Crkvi u Otadzbini, Vladika Georgije je konstatovao da su se Crkva i drzava, nakon toliko decenija, ponovo nasle pod istim krovom.
U nadahnutoj besedi o 800 teskih godina nesrecnih ucenika Svetog Save, ambasador Perisic je ponovio svoj stav da su ambasada u Otavi i konzulat u Torontu konacno posta-li deo Otadzbine za svakog Srbina u Kanadi, bez obzira iz kojeg srpskog prostora dola-zi. Otadzbina se danas izvinjava svima onima koji su ranijih decenija morali da je napuste i dodju ovde, a ja vam sa punom odgovornoscu porucujem da su ambasada i konzulat sada mesta gde svaki Srbin moze da pronadje utociste u kakvu god nevolju zapao, reci su ambasadora Perisica.
MISISAGA - SKUD OPLENAC
Slava Sv. Sava
U subotu 26. januara SKUD Oplenac proslavio je deciju slavu Sv Sava.
Dvorana je bila popunjena do poslednjeg mesta (trazilo se mesto vise).
Na pocetku veceri otac Doder ocitao je molitvu. Zatim su pozvani kumovi slave i uz tradicionalne obicaje obelezen je ovaj veliki dan. Izabrani su i kumovi za sledecu godinu - porodica Ercic.
Nakon toga posetioci su imali zadovoljstvo da uzivaju u spletu igara folklornog ansambla SKUD Oplenac koji su i ovog puta pokazali svoje umece i profesionalizam koji je uvek prisutan kada su oni na sceni.
Posle kraceg programa posluzena je vecera. Orkestar g. Skender Milenka-Skendze doprineo da se gosti opuste i uzivaju u muzici.
Gdja. Sofija Lukovic predsednica Skud Oplenac zahvalila se prisutnim gostima i sponzorima i pozelela da se sledece godine okupe u jos vecem broju.
I. Dj.
SPONZOR TURNIRA KOMPANIJA BIZ-AL
Sesti srpski sahovski turnir
U Srpskom centru u Misisagi 3. februara odrzan je turnir u brzopoteznim sahu. Tom prilikom ucestvovalo je oko trideset sahista podeljenih u dve grupe.
Glavni sponzor turnira gospodja Zorica i gospodin Bozo Vuic iz kompanije BIZ-AL iz Bramptona,godinama vec uspesno organizuju ovaj turnir.
Posle visecasovne, vrlo uzbudljive igre proglaseni su pobednici kojima su podeljene vredne nagrade.
U prvoj grupi prvo mesto osvojio je Goran Milicevic za pola boda vise od drugoplasiranog Zugic Igora. Trece mesto pripalo jeD. Radulovicu a cetvrto, peto i sesto mesto sa 11 bodova podelili su M. Mitrovic, S. Fotic i Z. Tutic.
U drugoj grupi prvo mesto je osvojio M. Vukojevic, drugo Z. Ognjanovic, trece M. Radic, cetvrto M. Karadzic i peto Z. Petkovic.
Posle dodele nagrada zaslugom kompanije Biz-Al, ucesnicima je bio priredjen rucak. Kolo srpskih sestara se kao i uvek pobrinulo dahrana bude ukusna atmosfera prijatna.
Tradicija ovog srpskog turnira se nastavlja Svi ljubitelji saha su uvek dobrodosli.
Reporter sa terena vas uverava da cete sigurno uzivati aujedno imati i priliku da upoznate divne ljude koji se evo vec 6 godina okupljaju da razmene iskustva i pokazu svoje umece.
I.Dj.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
