Primeri rada, pozrtvovanja, uspesnog poslovanja,
profesionalizma...(2)
U ime QUEEN ELIZABETH II odlikovana Saveta Milojevic
Ako ste srpskog porekla i upoznate gdju. Milojevic onda je to Saveta.
Ali, ako je upoznate na poslu kao socijalnog radnika, onda ce te imati
posla sa Elizabeth Milojevic, B.S.W., M.S.W., C.S.W.
Rodjena
u okolini Banja Luke, ona prelazi za Beograd gde 1962. godine zavrsava
prava na beogradskom univerzitetu. U Toronto stize sledece godine ali
bez znanja engleskog jezika. Pet godina provodi radeci u banci, uceci
Engleski i planirajuci kako dalje da poboljsa svoj polozaj u novoj zemlji
i u novom drustvu. Kako je njena beogradska diploma pravnika ostala
nepriznata u Kanadi, ona izabira socijalni rad kao njeno novo polje
interesovanja, rada i puta do nove profesije.
Posle banke, zaposli la se u Thistletown Regional Center, instituciji
koja je lecila psihicki obolelu decu da bi onda presla u Earlscourt
Children's Centre. Za vreme boravka u ovom drugom centru, 1971. godine,
ona stice diplomu kvalifikovane osobe koja radi sa bolesnom decom: Child
Care Worker (George Brown College). Izmedju 1971. i 1973. radi u Lakeshore
Psychiatric Hospital i isto tako, 1973., dobija diplomu Advanced Studies
in Child Care (George Brown College).
Sav ovaj rad i svo ovo studiranje nije Saveti bilo dovoljno, ona se
udaje za Peru, radja sina Andreja i nastavlja sa radom i studiranjem
u isto vreme.
U 1983. dobija diplomu Bachelor of Social Njork (B.S.Nj.) na Jork univerzitetu
u Torontu, dok 1988., uspesno zavrsava magistraturu za socijalni rad-
Master of Social Njork (M.S.Nj.), na torontskom univerzitetu.
Sa svim svojim radnim iskustvom i svom do sad pomenutom skolskom spremom,
Saveta koja jos radi, provela je godinama radeci u toliko raznih socijalnih
institucija, da bi citav clanak mogao biti posvecen samo njima. Dovoljno
je samo napomenuti da je Saveta bila i jos uvek je, toliko sposobna,
vredna i pozrtvovana u radu, da je vecinu godina provela sa velikm zadovoljstvom
pomazuci pacijentima/klijentima i institucijama u kojima je radila.
U jednom od dokumenata gde je morala da opise sebe i svoj rad, Saveta
istice jednu od njenih zivotnih kvalifikacija ili vrstu jednog njenog
zivotnog iskustva: " Buduci da sam bila imigrant, morala sam da
se prilagodim novom drustvu i kulturi i tako sam dosla do stepena osetljivosti
i broja prepreka koja novi emigrant mora da prevali da bi se odomacio
ili privikao na zivot, vrednosti i kulturu Kanade.
Jedan od problema je kako zadrzati stare obicaje, navike i identitet
a uklopiti se u nove. Ja sam uspela da odrzim ravnotezu u resavanju
ovog problema. Ostala sam i dalje u vezi sa srpskom zajednicom i tri
godine sam predavala u srpskoj skoli."
Ne samo to, Saveta je bila jedna od osnivaca Srpskog centra za novodosle,
Srpske nacionalne akademije, bila je konsultant za probleme emigrantskih
ucenika u skolama Toronta, i, ona je takodje, koautor knjige "Kako
zapoceti novi zivot u Ontariju", knjige koja je bila pisana da
bi pomogla srpskim novodoslim emigrantima koji su navracali i pomoc
trazili u gore pomenutom Centru za novodosle.
2002. godine, proslavljena je 50. godisnjica vladavine Kraljice Elizabete
II (od 6. februara 1952. godine). Jedan od nacina na koji se je proslavio
ovaj "Zlatni jubilej" njene vladavine, bilo je odlikovanje
osoba ciji je rad "...doprineo napretku gradjana, drustva i drzave."
U federalnom izbornom distriktu, u kome Saveta zivi, a koji se zove
Etobicoke-Lakeshore, odlikovano je 30 osoba i Saveta je jedna od tih
osoba. Oni su odlikovani ordenom ili medaljom nazvanom Komemorativna
medalja zlatnog jubileja kraljice Elizabete druge ili The Ljueen's Golden
Jubilee Medal.
Ocito da je profesionalizam u Savetinom radu socijalnog sluzbenika/radnika
cenjen i da je taj njen rad impresionirao one koji su birali kandidate
za pomenutu vrstu nagrade.
Nagrada joj je dodeljena na svecanosti odrzanoj 22. novembra 2002. godine,
a urucila joj je njen poslanik federalnog distrikta The Honourable Jean
Augustine, P.C., M.P. Ta ista poslanica, Jean Augustine, bila je osoba
koja je i predlozila za odlikovanje Savetu i ostale nagradjene u njenom
izbornom distriktu.
Zapitana sta je inspirisalo da sa ljubavlju pridje svojoj profesiji
i radu, bez nekog oklevanja pomenu svoju majku!
"Ta inspiracija, cini mi se, vezana je za moju majku i njen odnos
sa ljudima. Ona je celog svog zivota pruzala sve usluge zenama, strankama
i radnicima oko trgovacke radnje koju su moji roditelji imali u Banja
Luci. Vrata nase kuce su bila uvek otvorena: lepa rec razumevanja i
sva moguca podrska pruzani su svakom kome je sto zatrebalo. Mogu reci
da mi je majka bila najveca inspiracija i da mi je svojim zivotnim primerima
razvila u meni presudne karakterne osobine koje su mi bile potrebne
za uspeh u mojoj struci.
Kada sam stigla u Toronto, bila sam mlada i spremna da zavolim Kanadu
koja mi je pruzila novi dom i puno nade za moj buduci zivot. Bila sam
resena da sve ono sto sam uspela da od kuce i familije sa sobom donesem:
vrednocu, postenje i brigu za druge, upotrebim ne samo za postizanje
uspeha u mom radu ili dostizanja licnog uspeha i napretka, nego, i za
dobrobit svoje porodice, rodjaka, prijatelja kao i celokupne srpske
zajednice.
Socijalni rad je tako dosao kao logicna posledica svih tih zelja i teznji".
Da li ste ikada pomislili na mogucnost da dobijete neku veliku nagradu?
Kako ste se osecali kada ste je dobili?
Ne. Bila sam uvek isuvise zauzeta svojim obavezama i uzivanjem gledajuci
ostvarene pozitivne promene u zivotima osoba koje sam pomagala.
Dobitak nagrade me je prijatno iznenadio i samo potvrdio moje misljenje
da ova zemlja nagradjuje istrajne. Niko ko svoj posao radi sa ljubavlju
i predanoscu ne treba da sumnja da ce uspeh nedostati.
Koje vrste socijalnih problema najcesce susrecete u srpskoj zajednici
Toronta?
Na zalost, problemi su duboko prisutni u srpskoj zajednici, pocev od
teskoca prilagodjavanja zivotu ovde a izazvanih nerealnim ocekivanjima
i nakaradnim definicijama uspeha sa kojim su mnogi nasi stigli u ovu
zemlju. Mnogo je kritizera, kritizerstva, nasilja u porodicama kao i
otsustvo racionalnih resenja da se stvari poprave na bolje.
Srpsku
zajednicu nije mimoislo nijedno od zala socijalne patologije.
Posebno me rastuzuje status roditelja dovedenih da pomognu deci i unucima
kao i polozaj zaboravljenih i odbacenih staraca i starica.
Socijalni radnici mogu da pomognu ali nikada ne mogu da zamene ljubav
porodice. Na zalost, u trci za materijalnim dobrima, porodicni zivot
i njena harmonija, cesto bivaju zanemareni. A posledice nefunkcionalnih
porodica dovode do tragedija ozbiljnih razmera koje se tesko mogu resiti
i sa najintezivnijim socijalnim radom i pomoci.
Isto tako, cesto problemi leze u tome sto nasi ljudi imaju tendenciju
da kriju svoje probleme i da onda kasno zatraze pomoc. U takvim situacijama,
problemi znaju da postanu ozbiljni tako da je pomoc socijalnih radnika
tada jako otezana.
Sta bi ste savetovali nasim ljudima koji se bore sa izazovima novog
drustva i novog nacina zivota u Kanadi?
Najbolje sto mogu da urade za sebe i sve svoje jeste da napuste svoje
negativne misli, kritike, duhovne tegobe i da prihvate veselije i pozitivnije
vidjenje svega oko sebe. Potrebno je oformiti veseliji i pozitivniji
duh.
Ne treba ocekivati da svoje ciljeve ostvarimo preko noci. Isto tako,
vazno je svoju ljubav prema porodici pokazivati vise na delu nego na
recima.
Sta bi nasa srpska zajednica trebalo da radi da bi efikasnije pomogla
nasem svetu u srpsko-kanadskoj dijaspori?
Moraju se uloziti napori na povezivanju zajednice i na integraciji iste
sa celokupnim kanadskim drustvenim sistemom. Srpska zajednica ima mnogo
cega da ponudi kanadskom drustvu ali se ona mora otarasiti glorifikacije
proslosti i mora se vec jednom okrenuti buducnosti.
Kako dozivljavate raznorazne organizacije koje su aktivne medju nama?
Vredno je sto imamo toliko organizacija uprkos tolikoj neslozi u nasoj
zajednici. Nadam se da ce se neke od tih organizacija osposobiti toliko
da ce u buducnosti moci da pomognu mnogim potrebama srpske zajednice
na polju socijalne sluzbe i pomoci.
Posle razgovora sa gdjom. Milojevic, pozeleli smo je jos puno godina
rada pre i posle penzije, a narocito rada i doprinosa srpskoj zajednici
Toronta!
A srpskoj zajednici porucujemo vise smeha, humora, ljubavi, druzenja,
prijateljskog postovanja, pozitivne energije, a manje filozofiranja,
zavisti, ljubomore, zajedljivosti, neosnovane kritike, nerealnog i stetnog
ponosa i gordosti, nadmudrivanja, nesloge...
Pavle Pavlovic
