Nezavisne Novine

SRPSKA ZAJEDNICA

Pred 20. godisnju skupstinu Eparhije kanadske

Uciniti rec bozju dostupnu svima

Na dnevnom redu skupstine koja ce od 8. do 10. februara u Manastiru u Miltonu okupiti oko 80 predstavnika Srpske crkve u Kanadi dominirace teme iz oblasti misionarsko-prosvetnog rada
Manastir Svetog Preobrazenja Gospodnjeg u Miltonu bice od petka do nedelje, 8. do 10. februara, i doslovno centar Srpske crkve u Kanadi, jer ce se u ovom prekrasnom zdanju, tacnije u prostorijama manastirskog konaka, odrzati godisnja skupstina Eparhije kanadske. To znaci da ce oko 80 predstavnika nase Crkve - svestenika, predsednika crkvenih opstina, delegata svih parohija i predstavnika raznih eparhijskih tela - iz svih delova ove zemlje, od Pacifika do Atlantika, imati prilike da pretresu aktuelne probleme i dogovore se kako voditi Crkvu dalje na ovim prostorima.
Ovogodisnja skupstina je jubilarna, dvadeseta po redu, i nema sumnje da ce to biti dobra prilika da se sumiraju rezultati ucinjenog u poslednje dve decenije na polju sirenja jevandjeljske reci medju Srbima u Kanadi. Pogotovo kada se zna da je broj Srba, zbog teskih i tragicnih dogadjaja u Otadzbini, u tom istom periodu visestruko uvecan. Sve su to izazovi kojima je Eparhija kanadska, formirana tek 1983. godine, bas uoci tih dramaticnih zbivanja, morala da odgovori.
Opsti je utisak, a to i brojke potvrdjuju, da je ovaj period od 1983. godine, kada je Eparhija kanadska izdvojena kao posebna administrativna jedinica, vreme punog procvata Srpske pravoslavne crkve u ovoj zemlji. Broj svestenosluzitelja porastao je od osam na dvadeset cetiri, izgradjeno je 15 novih crkvenih objekata, gotovo isto toliko crkvenih sala, a i dalje se gradi na sve strane. U poslednjoj deceniji, svake godine osniva se po jedna nova parohija, broj onih koji redovno prisustvuju bogosluzenjima je neuporedivo veci nego pre dve decenije... Izgradjen je i manastir izuzetne lepote, u prekrasnom prirodnom ambijentu, kao reprezentativan duhovni centar Srpske crkve u Kanadi...
- "Razloga za zadovoljstvo ima mnogo, i nemerljiv je rast nase Crkve ovde kada se uporedi sa vremenom pre nego je Eparhija oformljena. Vreme stihije i neorganizovanosti je daleko iza nas, ovo je sada jedna kuca domacinska u kojoj se zna sta se u svakom njenom delu desava, bez obzira sto je ovo golema, nepregledna zemlja, u kojoj su i srpske oaze razudjene i rastrkane", kaze protojerej-stavrofor Vasilije Tomic, prvi paroh torontski, i svakako nezaobilazan sagovornik kada je rec o misionarskom radu nase Crkve u Kanadi.

Ipak, mnogo prostora ostalo je za dalji napredak, vrlo odredjen broj oblasti u kojima se stvari mogu poboljsati, narocito na polju misije.
- "Nasi ljudi, kada dodju u ovu zemlju, cuju da se sve u srpskoj zajednici vrti oko Crkve, pa od Crkve, s pravom, ocekuju pomoc. Nazalost, kao sto svi znamo, tu postoji prilican raskorak izmedju nasih zelja i mogucnosti, a u uzrocima toga i leze neki problemi na kojima je sada, kada je Eparhija organizaciono stasala, vreme da se poradi. Ako Crkvi dajemo sitninu, ona nam jedino sitninom, kada nama zatreba, moze uzvratiti. Ali da bismo Bogu dali ono sto dolikuje, a ne ono sto nam preostane, i mi koji predstavljamo Crkvu i Crkvom zivimo celi svoj zivot, moramo da ulozimo maksimalni napor kako bismo ljudima koji su novi u Crkvi i kojima je Crkva nesto novo, ulili pravo znanje o njihovoj veri", zakljucuje prota Tomic.
Kako saznajemo u eparhijskoj kancelariji u Miltonu, gde su uveliko u toku pripreme za odrzavanje skupstine, najzanimljivije teme o kojima ce se raspravljati bice upravo na dnevnom redu Misionarsko-prosvetnog odbora. Medju njima, pre svega, pitanje kako, osim svetom Liturgijom i bogosluzenjima, dati novim i potencijalnim vernicima pravu i valjanu informaciji o sustini pravoslavne vere.
- "Iskustva razlicitih parohija u tom pogledu ne mora da budu istovetna", smatra prota Tomic i objasnjava:
"Mi u Torontu, u crkvi na Riveru, evo vec dve-tri godine izvodimo vrlo uspesno organizovanu i posecenu skolu veronauke za odrasle. Moje zapazanje, nakon dugog niza godina vodjenja skole za najmladje, bilo je, naime, da je u ovoj sredini mnogo potrebnije obrazovati odrasle, generaciju koja je iz raznih razloga, a najcesce jer je rasla u vecim gradovima u Otadzbini u vreme prethodnog rezima, ostala bez pravog znanja o svojoj veri. Tek sa roditeljima koji imaju u sebi ugradjenu veru i najmladji mogu da duhovno pravilno stasavaju. A nije da ti ljudi nemaju zelju da saznaju nesto vise o Pravoslavlju i da se aktivnije ukljuce u zivot Crkve".
Ovaj recept, kaze nas sagovornik, ne mora da bude najbolji u svim parohijama, o cemu svedoci primer Kicenera, gde je paznja usmerena upravo na najmladje.

- "Vec je cuvena kicenerska skola srpskog jezika "Sveti Sava" koja okuplja preko 350 ucenika. Ali sigurno je da je u prostorno manjoj sredini kao sto je Kicener, neizmerno lakse organizovati ovako centralizovanu i jedinstvenu skolu. Osim toga, i struktura naseg zivlja u Torontu i u Kiceneru se medjusobno, svakako, razlikuje: neosporno je da je prilican deo srednje generacije, dakle roditelja te dece u Kiceneru, ipak i u Otadzbini stasavao uz Crkvu. Ipak, ne mislim da i medju njima nema onih koji ne zele da saznaju vise, a sigurno sam da bi u ovoj nasoj opstoj jurnjavi i tempu koji nam je ovde nametnut, jedno vece u nedelji provedeno u Crkvi u razgovoru ugodnom, svakome dobro doslo", zakljucuje otac Vasilije Tomic.
Nema sumnje da ce uporedjivanje razlicitih iskustava na predstojecoj skupstini biti od koristi u nastojanjima da se vrata Crkve otvore za sve generacije i slojeve Srba u Kanadi. Tim pre sto ce u sklopu ovog pitanja biti reci i o poboljsanju saradnje sa srpskim medijima koji ne deluju direktno pod okriljem Crkve, i drugim temama vezanim za nacine sirenja Pravoslavlja na ovim prostorima.
Kako saznajemo, na skupstini ce biti postavljeno i pitanje licne odgovornosti onih koji upravljaju crkvenim salama i imanjima u Eparhiji a ne rade u skladu sa odlukama Eparhijskog saveta i skupstine.

"Eparhija ne moze i ne treba da stoji iza pojedinaca koji svoj polozaj koriste da bi na necrkven nacin koristili crkvene sale i imanja, a sve toboz radi materijalnog prosperiteta Crkve. Jednostavno, ne moze biti nikakve srece i napretka od prihoda koji je dosao od mrsnog banketa u doba Bozicnjeg posta ili od mrsnog piknika u vreme Petrovdanskog posta. Kratkorocna je to racunica. To malo zaradjenog novca nam nece doneti nikakav spas ili presudno resenje, a nove generacije Srba ce stasavati uz ovakvu sablazan kao uz normalnu pojavu", konstatuje prota Tomic.
Sigurno je da ce ova tema izazvati dosta rasprave, iako je ocigledna namera ljudi koji vode Srpsku crkvu u Kanadi da se ovoj praksi i necrkvenom ponasanju stane u kraj.
Kao sto je to vec tradicija na eparhijskim godisnjim skupstinama, planirani su i kulturni sadrzaji kojim ce se obeleziti ovo retko zajednicko okupljanje svih vidjenijih Srba u Kanadi. Tako ce u petak, 8. februara, biti odrzana i promocija najnovije knjige eparhijske izdavacke kuce "Istocnik". Rec je o knjizi "Svestenici svojoj pastvi"u kojoj su autori svestenici Eparhije kanadske, i koja je svoju vrlo uspesnu promociju u Otadzbini imala pocetkom oktobra u Beogradu u Udruzenju pisaca u Francuskoj 7, a potom i na Milenijumskom sajmu knjiga.
Ipak centralni kulturni dogadjaj bice osvecenje fresaka u manastirskoj crkvi, u nedelju, 10. februara. Sveta arhijerejska liturgija pred osvecenje pocinje u 10 sati. Ovim cinom, nakon punih sedam godina, zavrsice se jos jedno impozantno poglavlje u ukrasavanju kanadskih prostora lepotom pravoslavne vere i njenog predanja. Kompozicije je osmislio i uradio protomajstor Dragan Marunic iz Beograda sa pomocnicima djakonom Nikolom Lubardicem i magistrom Draganom Stankovicem, sa izuzetkom kompozicije Uspenja Presvete Bogorodice koju je radio Zoran Rnjak iz Toronta. Zivopis u Miltonu, prema opstem misljenju, predstavlja do sada najuspesniji Marunicev rad.
- "Svi ovi dogadjaji i, ako Bog da, uspesan zavrsetak rada skupstine razlog su da se tog dana okupimo pod svodovima nase najlepse crkve u Kanadi. A najveci razlog neka bude sama sveta Liturgija, koju ce toga dana. pored naseg Episkopa, sluziti gotovo trideset svestenika uz odgovaranje hora "Kir Stefan Srbin" iz Toronta. Bice to retko lepa sluzba na koje pozivamo sve Srbe iz Ontarija", reci su prote torontskog Vasilija Tomica.

Biljana Lazarevic