2. mart 2004.
PROMOCIJA 100-TE EMISIJE SRPSKE TELEVIZIJE TORONTO
Siluete u tami istine o nama
21
februara 2004 emitovana 100-ta polucasovna emisija "Parallel vision"
Srpske televizije u Torontu a 29. februara u Generalnom konzulatu Srbije
i Crne Gore odrzana je prigodna proslava tim povodom.
Mnogobrojne goste pozdravio je gospodin konzul Zoran Pavlovic uputivsi
cestitke za ovaj jubilej STVT-ju njegovom producentu i uredniku Blagoju
Risticu. Radovan Gajic, istoricar umetnosti i pesnik govorio je o nastanku
TV medija i vaznosti istog za nas i multikulurni profil Kanade, zemlje
u kojoj zivimo.
Potom je urednik STVTa Blagoja Ristic, pozdravio prisutne goste i zahvalio
se mnogobrojim sponzorima, nakon cega je urucio plakete "WOMAN
OF THE YEAR". Ova nagrada je ustanovljena 2001. i ona se dodeljuje
zenama koje su postigle izuzetana poslovna dostugnuca u toj godini.
Plaketa je rad vajara Zorana Beatovica.
Dobitnica ove nagrade za 2001u godinu urucena je Bisi Scekic, dobitnici
GENIE Anjard Kanadske Akademije za Film i TV za najbolji zvuk na filmu
u 2001.
Za 2002. plaketu je dobila Marina Glogovac, izdavac Toronto Life i Saturday
Night Life magazina, koji su dobili skoro sve nagrade za izdavastvo
u Kanadi u 2002.
Dobitnica Plakete za 2003. je Rebeka MacDonald, zena koja je na celu
"Energy Saving Income Fund" kompanije, zena koju je "Profit"
magazin proglasio za najuspesniju poslovnu zenu u Kanadi za 2003.
Nasi se zivoti odvijaju izmedju dva mraka.
Jedan je mrak vasione, bezmeran i hladan. Vidljiv, slutljiv, ali nepoznat.
Drugi je mrak naseg nesvesnog, mrak prostranstva naseg zaumlja. To je
sto niti vidimo niti slutimo niti o tome znamo. Tek ovako ili onako,
ovde ili onde to izbije iz nas. Pokulja najcesce u vidu neobicnog. Ili
je to optimisticka bujica, kroz umetnicko delovanje ili se dogodi objava
kakvog tragicnog, patoloskog poriva.
Nas dug pred civilizacijom jeste da savladavamo mrak. I u sebi i oko
sebe. Kako molitvom, tako i razumom. O tome i jeste civilizacija. U
tu svrhu, osmislili smo, kao vrsta, najsavremenija cuda tehnologije.
Kao vrsta.
I kao narod iskazali smo istorijsku svest o silini jednog od tih tehnoloskih
oruzja. Tamo, u otadzbini, u jednom odsudnom istorijskom trenutku, u
cilju "demokratskih promena", prvo se jurisalo na zgradu televizijske
stanice. Na zalost, ovde, kako je to popularno rasiren izraz "u
rasejanju", a kako ja volim vise da kazem "u razaslanju",
ovde, kao da nema tih odsudnih trenutaka i kao da nismo dovoljno svesni
siline moci TV slike, televizijske informacije. A bas ovde, svaki trenutak
naseg zivljenja odsudan je, jer u svakom casu, u sudaru sa kulturom
okruzenja u kome smo, kruni se nasa sopstvena kulturna osnova.
Na zalost, ovde, u emigraciji Kanade, nase televizijsko zivljenje, nase
TV postojanje i predstavljanje, moram tako da kazem, svelo se na jednu
osobu, na jednog coveka, na Blagoja Ristica. Kada je pre tri godine,
ili preciznije pre 100 emisija, zapoceto emitovanje srpskog TV programa,
dvonedeljno pojavljivanje u ranim subotnjim satima, bilo je to pomalo
i naivno predstavljanje nase zajednice, ovde prilicno brojne i siroko
prisutne u skoro svim sferama zivota grada Toronta. I nije tada obecavalo
da ce zaziveti, nego pre da ce to biti jos jedan kratkotrajni napor,
na kakve smo se medju sobom navikli.
Da nije Blagoja bio uporan, da nije pomalo bio kao ona mala biljka koja
ne odustaje, da nije bio istrajan poput mahovine, da nije bio cesto
i dosadan u svom nastojanju, verovatno da nikada ne bi smo ni stigli
do toga da sada obelezavamo emitovanje stote emisije i da imamo program
koji se emituje cak u tri termina svake nedelje. Blagojevim radom ubelezeni
smo, medijem 20.tog veka, u tokove multikulturalne zajednice Kanade,
a time je za istoriju, ostavljen i video zapis o nasem doprinosu rastu
i razvoju grada Toronta. Svakako to je uspeh svih koji su ulozili sebe
i koji su svojim radom doprineli postojanju i radu Srpske televizije
na Rogers kanalu.
Ali moram da kazem sta je ono sto mi se cini da je propusteno, u ovom
periodu. Sto emisija po pola sata jeste 50 sati TV programa. Ovo su
dva puna dana srpske televizije. Po nekim osrednjim cenama proizvodnje
ovde govorimo o 25 miliona dolara.
Program je bio pa je bio, program nije izgubljen. Ali ta kolicina sati
u nizem proseku trebalo je da sebe najmanje duplira kroz prihod od propagandnih
oglasa, ali nije. U tome smislu su propustene sanse za srpsku poslovnu
zajednicu i u tom smislu je kvalitet programa bio odlican, obzirom na
sredstva ulozena u proizvodnju, jer nije ulozena ni desetina navedene
sume. Sta je tu je i Blagoje ce morati da radi kako je i radio dok se
nesto ne desi. Voljom i upornoscu valjda ce i to doci.
Kada sveca gori u tami, ona opominje.
Opominje sveca na pretke i potomke i koji tek treba da stignu. Kada
tamu osvetljavaju siluete sa TV ekrana, one svedoce o nasim zivotima,
o nasim malim svakodnevnim istinama. Te istine ono su po cemu cemo se
spominjati.
Bez obzira da li se radi o nekoj od brojnih izlozbi u galerijama "Praksis",
"Aut" ili nekoj trecoj, da li se radi o novoimenovanom konzulu,
ili ambasadoru ili pak o tuznom ispracaju ambasadora pocinulog u zemlji
sluzbovanja, kao gospodin Perisic, da li se radi o skoli glume "April",
Dragane Varagic ili o gostovanju ove ili one delegacije iz otadzbine,
da li se radi o nekoj od brojnih veceri poezije pesnika pisaca, koji
zive i stvaraju u Kanadi, da li se radi o specijalnom prilogu o kosarkaskom
timu vladaru svetskih kosarkaskih polja, ili o ovom ili onom kulturno
umetnickom drustvu, svetosavskom balu ili gradnji nove bogomolje...
uvek, to je uvek slika koju ostavljamo o sebi, onima koji ce doci.
Ne radi se o tome da tu sliku ulepsamo na svojoj TV i da potomke lazemo
o sebi i svojoj navodnoj velicini. Radi se o tome da im ostavimo istinitu
informaciju. Samo sa zavestanom istinom lakse se savladjuje teret dana,
koji su nam dati. Teret dana koji ce njima biti dati. Mi to najbolje
znamo. O nama je po svetu zavestano toliko lazi, sa kojima moramo, sada
i kroz naredne decenije, da se borimo. A tu, jedna ovakva televizija
moze samo da pomogne.
U tom smislu, jeste nuzan i bolji kvalitet programa, ali je i te kako
bitna finansijska pomoc koju bi takva TV trebalo da ima od zajednice.
U tom smislu, povodom 100-te emisije Srpske televizije u Torontu, hvala
Blagoju Risticu.
Radovan Gajic
