Nezavisne Novine

APEL

APEL ZA POMOC

Vec duze vreme dobijamo pisma i telefonske pozive od raznih ljudi kojima je potrebna finansijska pomoc u resavanju razlicitih zdravsrvenih problema.
Redakcija lista "Novine" odlucila je da da svoj doprinos,
time sto ce objavljivati sve ove apele u stampanom izdanju Novina kao i na nasem sajtu http://novine.ca.
Molimo sve citaoce da direktno kontaktiraju
osobe koje apeluju za pomoc.

Zdrav covek ima mnogo zelja, a bolestan samo jednu!

Mnogopostovana Gospodo,

U neposrednoj blizini Beograda, nalazi se manastir Sv. arhidjakona Stefana - metoh manastira Hilandar. Manastir ima veliku ulogu u obnovi i odrzanju duhovnog zivota, posebno u poslednje vreme, tako da je postao misionarski centar od velikog znacaja.

Da bi smo odrzali ovu ulogu u srpskom narodu, molimo Vas, ako mozete, da nam izadjete u susret i pomognete u domenu Vasih mogucnosti. U planu je izgradnja i proserenje konaka, velike trpezarije, kanalizacione mreze, ribnjaka, potpornih zidova, regulacija mastriskog potoka, itd.

Informacije o Ziro racunima na koje mozete uplatiti novac, kao i dodatne informancije o kontaktu sa nama nalaze se na: http://www.svetistefan.org.yu/kontakt/

Mnogi radovi su vec u toku, pa na adresi:
http://www.svetistefan.org.yu/obnova mozete videti dokle se stiglo sa obnovom i izgradnjom gorenavedenih objekata.

Za vise informacija o manstiru, nacinu zivota, kao i ulozi koju vrsi,
mozete saznati ako posetite nas zvanicni sajt:
http://www.svetistefan.org.yu

Unapred zahvalni, i u nadi da cete nas razumeti, zelimo Vam svako dobro od Gospoda i cestitamo Vam nastupajuce Bozicne praznike uz najradosniji hriscanski pozdrav:

Mir Boziji, Hristos se rodi !

Jeromonah Andrej Jovicic
sa bratstvom

Postovani ljudi dobre volje,

Obracam vam se ovim pismom u nadi da cete mi pomoci
da ostvarim najvecu zelju u svom zivotu, da postanem majka.

Sve su zene rodjene da postanu majke a meni je priroda odredila drugacije. Zato vas molim za pomoc, jer bez vase pomoci ja majka necu postati nikada.

Doktori su mi preporucili operaciju ili vestacku oplodnju. Operacija mnogo vise kosta od vestacke oplodnje, a posto sam ja izbeglica te moram sve da platim, ali ja novca za to nemam.
Vestacka oplodnja kosta 2500 Eura, pa vas molim da mi pomognete onoliko koliko mozete, jer ja nemam kome drugom da se obratim. Ne bih zeljela da ikada i jedna zena oseti ovoliku bol i tugu kao sto ja osecam dok gledam drugu decu, a ja svoje nemam.
Ljudi prodaju kuce i imanja da dodju do deteta, a ja nemam ni kucu ni imanje. Imam samo nadu u vasa dobra srca i vasu pomoc. Unapred vam se zahvaljujem u nadi da cete mi pomoci

Tesevic Jadranka
Selo Sivcina, 32258 Kusici
Tel.: 011/381/32/849-189

Svi koji zele da pomognu Jadranki mogu da uplate kreditnom karticom na lak i jednostavan nacin preko dobrotvornog fonda Car Lazar, a tom prilikom ce dobiti i potvrdu za taksu. Adresa je slijedeca:

www.carlazarfond.com/ccard.html

Kontakt u Kanadi:
1. Danka Blagojevic, tel: 905/560-9107
2. Dobrotvorni fond Car Lazar,
Miodrag Mikulic tel: 905/830-4143

Molba

Obracamo vam se sa velikom molbom jer smo u teskoj situaciji.
Nasa devojcica Jelena , kojoj je 11 godina pre sest meseci
obolela je od teske bolesti koja se zove aplasticna anemija i trombocitopenija i leci se na Institutu za majku i dete.

Posto nema indenticnog donora kostane srzi potrbno je da se sprovede terapija antilifocitnim globulinom uz granulocitni faktor rasta i ciklosporin.
Za tu terapiju je potrebno prema profakturama sa instituta
oko 1.500.000,00 dinara, ili oko 24.000 eura.
MI tih sredstava nemamo i moramo se osloniti na pomoc dobrih ljudi.
Da li bi Vi mogli da nam na bilo koji nacin pomognete u akciji sakupljanja sredstava jer sa lecenjem mora da se pocne pocetkom novembra, inace se moze desiti da je izgubimo.

Unapred zahvalni roditelji
Bozica i Dragoljub Ivanovic iz Plandista

Adresa:
Hajduk Veljka 1e
26360 Plandiste
013/862-024

Vojvodjanska banka AD Novi Sad
filijala Vrsac
racun br. 355-9010040-28 partija 5100100861
ili na deviznu partiju 5103900079
za pomoc Jeleni Ivanovic

Porodica Pantic - izbeglicka sudbina

Zivot u paviljonu nade

Lekari Dragana i Rade sa petoro dece proterani su iz svog doma u selu Crnce kod Istoka i bolje sutra cekaju u dva sobicka u ruiniranoj zgradi Pionirskog grada

Petoro dece rodila je Dragana Pantic. To je samo deo broja koliko su zeleli da ih imaju ona i suprug Rade. Hteli su da im zasija bar jos toliko zvezda na nebu kosovskom.
Nisu im dali. Bezeci pred siptarskim ekstremistima, napustili su porodicno gnezdo koje su svijali u selu Crnce kod Istoka. Bolje sutra cekaju u paviljonu nade, u beogradskom izbeglickom kampu Pionirski grad, gde je smesteno vise od sto prognanih porodica.
Porodica Pantic je bila poznata ne samo u svom selu vec u opstini Istok. Odlikovali su ih postenje, cestitost i vrednoca. Imali su veliko imanje i sve uslove da se bave poljoprivredom i lepo zive. I pored toga, Rade i njegova dva brata hteli su da zavrse skole. I uspeli su.
Sva trojica su se, uz izvanredan prosek, dokopali fakultetskih diploma. Rade je ostvario i svoju zelju i zelju roditelja. Postao je lekar. Sreci roditelja nije bilo kraja kada se ozenio koleginicom. A tek kada im je saopstio da i pored mnogobrojnih primamljivih ponuda nema nameru da napusti selo. Sva trojica su ostala tu.

Kad moze doktorka...

U porodici Pantic 1989. rodilo se i prvo dete. Prvo pa musko. Doneo je radost i dobio ime koje i odgovara. Radoje. Sledece godine Radoje dobija sestru Tijanu. Porodica raste, umnozava se imanje. Pantici grade veliku porodicnu kucu, zidaju sve pomocne zgrade, kupuju komplet prikljucnih masina. Dragana i Rade ne odustaju od namere da i u struci urade sto je moguce vise. I pored silnih obaveza koje zivot na selu namece, Dragana specijalizira ginekologiju, Rade kardiologiju. Rade se zaposljava u peckoj banji gde posle izvesnog vremena postaje direktor, a Dragana u Domu zdravlja u Istoku. Posle krace pauze, 1995. godine, stize jos jedna prinova, cerka Mirjana.
- Na nasoj svadbi je bilo pola gostiju Siptara -zapocinje pricu Rade ne znajuci ni sam kako da objasni situaciju koja je nastala na Kosmetu i zbog koje su morali da napuste kucni prag. - Lepo smo se druzili, ispomagali u poslovima. Zene su dolazile kod Dragane po savet, muzevi su im stalno govorili da moraju da radjaju, jer ako moze doktorka, sto ne bi i one. Niko ni slutio nije da ce ovako nesto da nas snadje. U ranijim ratovima na Kosmetu uvek je neko nekoga stitio. Bilo Srbi komsije Siptare ili obrnuto. Ovog puta je to bilo nemoguce. Stvorila se takva klima da niko nikome ni rec lepu nije smeo da uputi.
Iako je zivot u juznoj srpskoj pokrajini postajao sve tezi, Pantici nisu odustajali od ideje da imaju fudbalski klub sastavljen od njihovih malisana. Dragana je 1998. rodila blizance Aleksandru i Aleksandra.
Posle bombardovanja NATO-a i odluke da se nase snage povuku sa Kosmeta, svima je bilo jasno da ce zivot postati izuzetno tezak. Ne samo tezak, vec da ce u nekim podrucjima biti rizicno ostati. Srbi iz opstine Istok bili su odlucni da ostanu. Po svaku cenu. U odluci su bili cvrsti i Pantici. Uzalud. Odluka o iseljenju doneta je na visem nivou, pa su 13. juna sa ljudima koji nose puske put unutrasnjosti krenuli i Pantici. Osecali su se kao list na vetru. Nesigurno.
Neizvesno je bilo gde mogu da zavrse. A samo koji trenutak ranije bili su stablo sa cvrstim korenom, sigurni da ih nikakvi vetrovi ne mogu oduvati.
Proveli su Pantici jedno vreme u Beranama kod Draganinih rodjaka. Uslovi teski, pa ih put odvodi u Beograd. Oboje bez posla, sa petoro dece useljavaju se kao podstanari u podrum jedne zemunske kuce. Kirija raste, zalihe para potrosene, vlaga uporna da narusi zdravlje malisanima.
- Crveni krst nam je pre dve godine dodelio sobu u ovom paviljonu - prica Dragana. - Bilo je tu nesto od namestaja, a nesto, kao na primer ovaj mali crno-beli televizor, poklonili su nam neki dobri ljudi. Onda smo uz ovih nekoliko kvadrata dobili za decu jos jednu malu sobu, tu, prekoputa. Evo, vec dve godine smo u ovom paviljonu cekajuci bolje dane. Sada zivimo opet u neizvesnosti. Receno nam je da ovaj prostor zele da vrate deci grada kojoj i pripada i da ce u maju sigurno da nas sele. Gde, videcemo.

San o domu

Pantici se ne zale mnogo. Na trenutak gotovo neprirodno deluje Radetov optimizam. Tu snagu svakako mu daju malisani.
- Neki nas rodjak bio je nedavno u selu - prica Rade. -Rece nam da je sve poruseno. Od zgrada su ostale rusevine. Samo pod vocem smo imali tri hektara. Bila su tu stabla stara cetrdeset godina. Rodjak kaze da su Siptari posekli vise od dvesta stabala oraha starih gotovo cetiri decenije. Sta se tu moze. Ne treba kukati.
Tog dana u tesnom sobicku Pantica bilo je zivo. U goste im je dosla DJina Randjic, zena koja je u proteklih nekoliko godina obradovala mnoge malisane u izbeglickim kampovima, decu u specijalnim skolama, domovima za nezbrinutu decu. Ova bivsa mis turizma, Jadrana, Opatije, Srbije, u poslednjih godinu dana svakog 27. u mesecu daruje prvorodjene bebe u porodilistima ili obilazi malisane kojima je pomoc potrebna. Protekle godine imala je 52 humanitarne akcije. Ove planira da ih ima dvostruko vise. Sponzor je ovog puta bio gospodin Ejup Sabri, vlasnik firme TATLE, koja pomaze ovakve akcije. Malisani su primili lepe paketice. Poklone je dobilo jos sest decaka iz paviljona.
Hvala ljudima dobre volje, ali mi bismo najvise voleli da na bilo koji nacin, zbog ove dece, naravno, dodjemo do krova nad glavom - prica Rade. - Svesni smo mi u kakvoj je celo drustvo situaciji, zato i ne kukamo, valjda ce sve biti kako valja. Neka su samo deca zdravo.
Dragana ne radi. Javila se nekolicini privatnika, ali se razgovor zavrsavao posle njenog odgovora na pitanje ima li dece. Rade je na rasporedu Ministarstva zdravlja kao kosovski kadar. Ovih dana se sprema da krene u Zubin Potok. bice tamo koliko treba. Pa opet nazad u Pionirski grad. Ili u neki drugi grad, ako ih iz ovog isele.

Ognjan Radulovic
Snimio A. Negotinac
IL. POLITIKA 3. maj 2003