INTERVJU

INTERVJU - BOJAN LONTOŠ

   Tragovi koji ostaju 
Krst - simbol postojanosti
...predjoh najvecu planinu ovog svijeta, kucni prag - od kucnog praga nema vece planine. 
Odoh u svjet da nadjem tudje i svoje snove o nakitu i meni dragom krstu.
Sabiram, gledam, upijam, kujem, lijem, stvaram,
... u zelji da sve to pokazem vama...vama koji cete sve ovo prepoznati i pozeleti.

---

   Razgovaram sa covekom koji se opredelio da svoje stvaralastvo posveti krstu. 

   Prvi put kada sam ga srela dao mi je brosuru u kojoj je bilo nesto od onoga sto on pravi i reci upucene slucajnom prolazniku koji pozeli da vidi ono sto on stvara:
"...shvatih da taj nevidjeni, davno sluceni krst stradanja krst saznanja i ispunjenja, krst sustine i ociscenja, nas krst, srpski casni krst, udostoji i mene, da ga kujem, okivam i lijem, da ga zarim, posmatram i trazim i da ga pravim sa ljubavlju i vjerom za sve nas..."
   Bih zatecena i iznenadjena ali videh te krstove i poverovah da ovaj covek to radi iz duse i sa verom.
   On se zove Bojan Lontoš. 
   Zlatar po struci, entuzijasta po opredeljenju, tragac u veri kojoj pripada.
   Okruzenje u kome radi je narandzasto - plave boje jer ga one asociraju na nesto svetlo, cisto, neispitano i tajanstveno. 

   Koliko dugo se bavite zlatarstvom i otkud taj poriv u Vama?

   Svaki covjek, sarajlija, nosi u genima zlatarstvo. Kroz usi vam stalno odjekuje zvuk nakovanja, carsije - zvuk kujundjija. 

   To svako od nas nosi u sebi. Nije to pitanje: 

   Ko je poceo ili zavrsio ...to je trag, u nama koji smo odrasli na tom podrucju.
Takodje u porodici moje majke, porodici Cvorovic, postoji loza zlatara koja zivi u Beogradu i koja se dugi niz godina bavi ovim drevnim zanatom.

    Ja sam skoro 15 godina radio zajedno sa njima, sve dok se nisam doselio u Kanadu. 
Pre nepunih godinu dana imali ste 300 modela krstova. 

   Sada ste mi pokazali Vasu kolekciju u kojoj ima skoro 600 vrsta krstova. Sta je to sto Vas motivise da istrazujete dalje?

   Ja mislim da je to samo moj izraz, moj dozivljaj okruzenja. 

   Nacin da kazem svoje vidjenje, nacin da se ispunim kao covek. Sto se tice krstova oni za mene postaju sve zanimljiviji i interesantniji jer u njima vidim neki smisao svog licnog izrazaja. 

   Ja mislim da ce put koji sam odabrao ostati najblizi krstu. 
Zelja mi je da unapredim znanje i iskustvo koje sam stekao za sve ove godine u zlatarstvu. 

   Moj cilj je da postignem sto bolji kvalitet , koristeci, naravno i nove trendove koji nastaju na trzistu.

Kako ljudi, koji kupuju Vase krstove, reaguju na ono sto im prezentirate? Kako reaguju na razne modne trendove?

   Dosta dobro, pogotovu kada uspjem da prikazem tu istoriju krsta koja je prepoznatljiva. 

   Svaki krst ima neku svoju pricu. 

   Dovoljno je da covjek osjeti u necemu sto sam napravio taj smisao, tu moju ideju. Svi moji krstovi su nastali od neke ideje koju sam dobio posmatrajuci razne krstove. Osnovna ideja se kroz rad modifikuje i prilagodjava trenutku i modnom trendu.

   Da li uspevate, s obzirom da u svaki krst "unosite" neko znacenje, da prenesete to "nesto" i na coveka koji ga kupuje?

   Polazim od toga da ako ja osecam to kao nesto vise, a ne samo kao prodaju krsta, da i vecina tih ljudi oseca tu duhovnost koja je satkan u krstu. 

   Sta je krst? 

   Krst je simbol prepoznavanja. 

   Oni zele, da iza toga krsta stoji ipak jedna prica, jedan posten rad. 

   Da li oni vide umetnost u Vasem radu i duhovnost u Vasoj nameri da stvorite nesto sto je simbol prepoznavanja?

   Napravio sam mnoge krstove. Svaki ima svoj pocetak i kraj - kao sto sam vec napomenuo, svoju pricu. 
   Jako mi je drago kada ljudi u krstu prepoznaju ono sto sam hteo da im prenesem. 
   To je nadasve divan osjecaj. 
   Mnoge krstove sam napravio, po uzoru na one koje sam video po muzejima. Oni su vec vidjeni ali su samo uradjeni na drugaciji nacin. Mogu slobodno da kazem da je devedeset posto mojih musterija prepoznalo tu umetnost i osetilo duhovnost koji krst mora da sadzi. Ponekad mi se desava da budem iznenadjen jer krst koji se nekom ne svidja drugom se cini najlesim na svetu. 
   Sve je to stvar ukusa. 

Koji deo istorije je za Vas najispirativniji?

   Istorija je proslost.
    Ja zivim za buducnost. 
   Istorija je nesto sto je vec otkriveno ili se da naslutiti. Ona je tu. O krstu se mnogo reklo, o religiji pogotovu.
   Sve etape za mene su bile na svoj nacin interesntne tako da sam se trudio da iz svega toga uzmem po nesto.

   Sastavni deo Vaseg stvaralastva su i putovanja?

   Sam covjek svojim rodjenjem pripada negde, nekoj religiji. 
   O svemu tome je mnogo napisano, postoji puno materijala. Medjutim, ti materijali nisu bas obogaceni slikama pojedinih krstova. Cesto moram da posetim odredjeno mesto i da vidim te krstove. Obicno u prolece i leto isplaniram par putovanja a onda u jesen i zimu to sto sam video prenosim u zlato i srebro. 
   Nedavno sam doneo celu kolekciju krstova iz manastira "Ostrog". Trenutno pravim modele po uzoru na njih. Ove godine planiram, da odem na Hilandar, ako Bog da...i na jos mnoga druga mesta.

   Sta je to u Vama sto presudjuje i pobudjuje sta cete "uzeti" sa odredjenog krsta?

   Kao sto covek bira odjecu tako i ja na neki svoj nacin vec prepoznajem u krstu - u njegovoj izradi, u materijalu, u detaljima, u njegovim motivima, da li ga je izradila neka "naivna ruka" ili ipak taj krst ima nekog umetnickog dodira u svemu tome. 
   Desava mi se da od nekih deset svojih vidjenja napravim jedan krst. Izvucem sa svakog po neki motiv, koji mene inspirise i napravim jedan u kome su sabrani svi ti motivi.
   Mnogo mi znaci to moje iskustvo u pronalazenju tog oblika koji zelim da stvorim. To odredjuje pravac i put kojim cu ici u izradi odredjenog krsta.
   To je trenutak. Trenutak dozivljaja materijala, spoja kamena, boja, reljefa, oblika. 

  Zivimo u jednom ipak materijalnom svetu - svako u nekom svom haosu. Vi ste neko koji stvara nesto sto je duhovno. Kako uspevate da postignete taj svoj unutrasnji mir koji Vam je verovatno potreban da bi radili ovo sto radite?

   Kada prodju neke godine onda ti ni buka u diskoteci ne smeta da bi dostigao taj svoj unutrasnji mir. Duhovni mir mozes da nadjes svuda na ovom svetu. Ja mislim da tisina i odredjeno okruzenje nisu uslov za postizanje svega toga.
Savako ima neki svoj nacin na koji to postize, pod uslovom da to zeli i da mu je do toga stalo - da dostigne nivo na kome postoji duhovni mir.

   Primarno mesto u vasoj kolekciji krstova zauzima krst koji izgleda zaista impresivno i neobicno. Retko ko je ostao ravnodusan drzeci ga u ruci. Ima se utisak da ste u njega uneli i deo svoje istorije.

   Velicina tog krsta je sedam santimetra sa cetri - kombinacija srebra i zlata. Uradjen je segmento iz cetiri - pet djelova. Unutra je supalj, sa dugim procepom po sredini koji sam iskoristio da bih, sa unutrasnje strane, smestio rubine koji su meni simbolizovali krv koja ide niz taj krst i utapaju se u dijamante koji su najplemenitiji i najlepsi kamen. 

   Na dnu krsta sam u osamnaest karatnom zlatu uradio cetiri S koji su nedovrseni ali vidljivi, sto znaci da se ponovo radjaju, ponovo nastaju. Pozadinu sam resio sa grozdjem i vinovom lozom jer me podsecaju na ljudski rad. Ovaj krst mi je veoma drag.

   U vasoj kolekciji znacajno mesto zauzimaju i srebrna kandila.

   Prvo svoje kandilo uradio sam pre cetiri godine. 

   To je filigranski rad. Imao sam srecu da mi je do ruku dosla jedna ruska knjiga gde sam imao priliku da vidim tih par kandila koji su radjeni u 16-17vjeku. 
   Takodje sam imao priliku da vidim neka grcka kandila koja su radjena nesto drugacijom tehnikom. 
   Posle toga sam se ipak odlucio da radim po ugledu na neka nasa kandila koja su bila zastupljena na nasim prostorima i koja sam imao srecu da vidim. 
   Bilo je dosta tesko i naporno spojiti sve to ujedno ali sam ipak uspeo. 

   Pored "industrijskog nakita" pravite i nakit koji sami dizajnirate .
   Da. 
   Najvise radim prstenje mada imam veliki izbor lancica, ogrlica i narukvica. U planu mi je da napravim i veci izbor nausnica za koje vlada veliko interesovanje. Uspevam da par puta godisnje posetim sajmove na kojima se prezentiraju nova dostignuca na polju zlatarstva. 
   Pokusavam da u svemu tome pronadjem mali dio sebe, koji mogu napokon da donesem negde - posto nemam vise mogucnost da to donosim kuci, tamo negde u Sarajevo, Bosnu ili Jugoslaviju. 
   Donosim sve te ideje u ovu moju radnju gde pokusavam da sve te elemente spojim. 

   Da li se osecate srecno? 
   U sta verujete?

   Smatram da sam srecan...i hvala Bogu da je tako.
Mislim da je sreca povezana sa zdravljem, ljudskom energijom i sa tim kretanjem unapred. 
   Kada sreci kazes fino i lijepo dobro jutro i ona ti odgovori - to je za mene pravi smisao zivota.
   Vjerujem u sebe, jer smatram da je to preduslov i za srecu. Vjerujem u dobrotu. 
   Vjerujem jos uvek u prijateljstvo, u iskrene rijeci...u sve vjerujem u sta ljudi zele da poverujem - jer zelim da dam sansu i sebi i njima.

                                     
                                    * * * 

   Razgledala sam sve ove krstove, kandila i ostali religiozni nakit. Drzala ih u ruci.
   Posmatrala sam ovog coveka dok ih je stvarao i pokusavao da u njih unese to nesto sto ih cini unikatnim a samim tim i jos vrednijim.
  Nisam mogla da se otmem utisku da je Bojan Lontos nasao svoj nacin izrazavanja koji je prepoznatljiv, iskren i ubedljiv. 
   Pokusala sam da sagledam njegovu teznju da ide sve dublje u proucavanju tog krsta za koji on tvrdi da je simbol prepoznavanja.
   Mislim da u njemu tinja ona iskonska zelja da se stvori nesto sto ce ostaviti trag, trag kao znak da smo postojali.

Ivana DJordjevic

 

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam | Disclaimer |

Copyright © 1996-2002Nezavisne NOVINE