INTERVJU S POVODOM: Nenad Milosavljevic - Nesa

Jos uvek sanjam...i stvaram

U sredu 5. februara Nenad Milosavljevic - Nesa iz Galije sleteo je u Toronto i odmah nakon toga bio gost redakcije lista "Novine".

S obzirom na nevidjeni uspeh filma "Zona Zamfirova" u kome je muzicko blago niskog kraja iz 19. veka na film preneo Nenad Milosavljevic uz vokalnu pratnju Biljane Krstic, Predraga Milosavljevica, Vojina Cetkovica i Slobode Micalovica pitali smo Nesu da nam kaze o ovom velikom projektu.
Ovo je prva srpska gradska prica. Svako ko se razume u muziku odmah ce shvatiti o cemu pricam. Muzika je pravljena u tri segmenta: u prvom smo uglavnom obradjivali pesme iz kulturne bastine, bavili smo se etnomuzikoloskim istrazivanjem; drugi segment je originalna filmska muzika radjena po principu klasicne muzike; i treci je songovski. Uspeli smo da stilski spojimo sva tri segmenta tako da muzika potpuno odrazava duh vremena
Ono sto je najkarekteristicnije za ovaj film je to sto je za njega pisana muzika na taj nacin da izgleda kao da je stara 200 godina.
Kako je doslo do toga da bas ti pises muziku za film?
Pravo da ti kazem nemam pojma. Jednostavno su mi ponudili i ja sam rekao "Hocu"!
U stvari sve ovo oko Zone Zamfirove je jedna niska prica. Prvi put je grad Nis stao iza jednog filma 100 posto do kraja. Ljudi su pozvali najeminentnije umetnike iz Nisa da ucestvuju u ovom projektu. Da smo imali reditelja kalibra Zdravka Sotre verovatno bi i reziser bio nislija. Medjutim Sotra je napravio fenomenalnu stvar. Trebao nam je taj neki narodni smek - a on ga ima. Iako su mu zamerali da nije bio dosledan u nekim stvarima smatram da je on uradio odlican posao - uzeo je Sremca i ispostovao njegov rukopis.

Kao neko ko se ne bavi narodnom muzikom, reci mi kako si se osecao dok si je pravio?
Kad pazljivo slusas nasu narodnu muziku dobijas neverovatnu mogucnost da sagledas taj nas narod iz jedne sasvim druge perspektive. Dobijas mogucnost da shvatis ko su ti ljudi bili u stvari.
Smatram da su ove nove generacije, nazalost, iz nekih razloga, na neki nacin povrsne. Nikako ne kapiraju ko su njihovi dedovi. Ja sam svojoj cerki Jani ostavio u amanet da jednog dana, kada za to bude spremna, procita knjige o istoriji Srba koje imam u svojoj biblioteci. Boru Stankovica, Stevana Sremca...
Poenta je sto je predstavljanje nase kulturne bastine radjeno na jedan strsno pogresan nacin - bez prisustva ljubavi. Da bi nekom pricao nesto na pravi nacin, moras to strasno da volis. Znaci vrlo je bitno ko ti i kako nesto govori.
Takodje mislim da je nasa narodna muzika u svim segmentima predstavljana na jedan strasno dosadan nacin. Predstavljana je kao neki bauk. Ne znam da li znate onu pesmu "Petlovi poje a Moravac zmni". Postoji u nasem jeziku mnogo reci koje su se pretvorile iz razlicitih cula - konkretno culo mirisa. Znate ono kada zora rudi, pa onaj miris blata pored Morave (to pecarosi najbolje znaju) ...miris je pretvoren u zvuk ..."morava zmni".
Kroz te narodne pesme mozes tacno da vidis sta se sve desavalo u tim vremenima i "odakle je vetar duvao".

Sta mislis o muzici koja je trenutno aktuelna kod nas?
Sve vise se koristi termin folk - muzika, sto smatram da je sasvim pogresno. Treba koristiti rec narodna jer je stvar prakticne edukacije. Ako kazes folk onda je to strana rec. To sto se danas peva to nije narodna muzika. Narodna muzika mora da ima ozbiljne razloge za pevanje. Ja se duboko izvinjavam ali smatram da prostitucija nije razlog za pevanje.

Mnogo mladih ljudi se okrenulo narodnoj muzici?!
Mislim da je razlog tome sto narod jednostavno oseca da je sada stvarno ugrozen. Da ako sada ne uradi nesto, da ce potonuti. Opet se vracam na film Zona Zamfirova, koja je najbolji pokazatelj - jer milion gledalaca nije slucajnost. Narod oseca da mora uraditi nesto sa samim sobom i da moramo pomoci sami sebi jer nam niko drugi nece pomoci.
Kod nas se primecuje jedna pojava - narod cuti. Vise nema pricanja. Oseca narod da je strasno ugrozen i da mora da se radi a ne da se prica.

Tvoj plakat koji je osvanuo na ulicama grada Toronta pred tvoju turneju po Kanadi je dosta neobican?
Da ovaj plakat koji izgleda kao poternica nije slucajno tako napravljen. Mi vec tri godine sviramo po Republici Srpskoj i pravimo najneobicnije turneje - turneje koje nije iko ikada napravio. A to je da sviramo iskljucivo na pravoslavne datume kada su slave. Mi smo jedini bend koji crkva prihvata da svira u dvoristu crkve kada su slave. Tu dodje nenormalan broj ljudi...a nije vasar...nego je slava - po svim obicajima. Pri tom sviramo iskljucivo nasu autorsku muziku, muziku Galije. I to nije stvar muzike. To je stvar cina.

Kakve su mogucnosti oko snimanja albuma?
Da bi napravio jedan album potrebno ti je najmanje 30-40 hiljada maraka: studio, angazovanje nekih specificnih muzicara...znaci ako hoces ozbiljnu svirku, toliko ti para treba. Pri tom ti pirati ne dozvoljavaju da napravis obrtna sredstva. Znaci nemas nacin da snimis album ako nemas sponzore. Gledas ko ce od tih likova da ti plati za umetnost.

Kako je doslo do toga da dodjes u Toronto?
Ideja je potekla od Ranka Pavica vlasnika Galerije AUT. Ja ne volim bas mnogo da gostujem po inostranstvu, zato sto se ustolicilo jedno pravilo da ljudi ovde dolaze na tezgu. Ja ne pravim tezgu, nisam atraktivan, ne sviram muziku koja je u tom smislu atraktivna. Ja se bavim poezijom i to onom pravom... Nisam zeleo da ljude maltretiram i da se osecaju lose ...jer nisam znao koliko su uopste ljudi zeljni prave poezije. Onda se tu umesao i moj prijatelj Daca vlasnik kompanije "Vertical Jazz" koji mi je rekao da je Ranko covek umetnosti i da radi stvari iz duse...i rekli su mi da ovde ima ljudi koji vole da slusaju i ovu vrstu muzike ...i tako sam prelomio i dosao.

Ovde ces gostovati sam - nisi "doplovio" sa svojom Galijom?
Sticajem okolnosti dolazim sam bez moje grupe. Kao sto znate organizatorima je nazalost veliki problem da dovedu celu grupu. Svi mi imamo potrebu da uradimo ovde celu stvar na onaj nacin kako radimo tamo. To nam je u stvari san...ali verujem da ce i do toga doci. Sreca je da sam dosta solo nastupao pa znam i sam da lepo zvucim. Imao sam srecu da sam ucenik te neke stare skole. Od 1972 g radio sam dosta stvari solo i znam kako treba pesma da zvuci kada je sviras na solo gitari a da ona u sustini ne izgubi od svog kvaliteta.

Tekst, ta poezija, dobija sasvim drugo znacenje kada sviras sam a sasvim drugacije znacenje kada je sviras sa bendom. Ima razlicitih vrsta osecanja i u tome je poenta.

Koji ti je najdrazi album
Preko Drine most...to je album na kome uveliko radimo. Ceo je posvecen Republici Srpskoj. Posvecen je zapravo narodu - zahvaljujem se narodu na inspiraciji. Taj narod je prezivljavao podjednako teske trenutke bez obzira da li se stvar desavala ovde ili tamo.
Ivo Andric je rekao jednu fenomenalnu misao: "Nista nema gore nego kada se mali ljudi dohvate velike bede".
Njegova Na Drini Cuprija je po meni kao neki amanet koji je ostavio srpskom narodu. Zato sam svoj album nazvao Preko Drine most. To je neka vrsta amaneta koji ocigledno nismo uspeli da ostvarimo. Ostao nam je san dug sto godina.

Da li vidis neke dobre nove klince?
Ne, ne vidim. Vidim tragove dobrog razmisljanja, ali ne vidim tragove dobre realizacije...ali to ne treba da nas plasi. Klinci su neverovatni... oni za cas pojave...oni su neverovatno vitalni. U sustini ne treba nista zabranjivati ili ogranicavati. Na kraju uvek prave stvari isplivaju na povrsinu.

U muzici si jako, jako dugo. Nisi odustajao ni u najtezim momentima
Kreativnost je kao ziva materija. Jednog trenutka kada to prestanes da radis ti ne mozes nikada da se vratis u taj svet. I sami znate da ima eminentnih umetnika koji nisu po 5-6 godina nista pisali, cekajuci da dodju neka bolja vremena...i onda su se nasli u cudu kada su morali nesto da napisu. To je jedna stvar koju ne mozes ni jednog trenutka da prekines da radis. Sve se trenira pa i kreativnost, pogotivu kada je u pitanju umetnost. Zato se i kaze da se umetnost zivi do kraja zivota. Kada stanes znaci da nemas vise sta da kazes, nemas vise snage.

Preostaje nam samo da ugostimo Nesu kao pravi domacini sa nadom da ce sledeci put doploviti sa svojom Galijom.
Verujem duboko da jos uvek ima ljudi koji vole poeziju i nisu im se ugasile sve emocije koje su preduslov da bi se shvatila i osetila bilo koja vrsta umetnosti...a narocito muzika.

Ivana Djordjevic

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2003 Nezavisne NOVINE