POZORISNA PREDSTAVA - MIRA BANjAC I JOVA RADOVANOVIC

Izvrsna gluma i pantomima ... smeh i tuga...

U nedelju 1. aprila 2001. posle pozorisne predstave koja je prepunu salu digla na noge, imala sam cast da razgovaram sa nasom eminentnom glumicom g. Mirom Banjac i svima poznatim muzicarem sada i komicarem Jovom Radovanovicem.

Kako je situacija u nasoj zemlji uticala na Vas kao umetnika? 

M.B. Pretesko. Sve ove promene su se u velikoj meri odrazavale na mene i na sve ostale umetnike - mozda na pozorista mnogo vise nego na neke druge profile, zato sto smo istaknuti ljudi. Glumci nikada nisu bili pod staklenim zvonom. Mi smo bili veoma aktivni i dosta smo radili za sve te promene, zaista smo se mnogo angazovali. Cak smo i nase repertoare prilagodjavali ondasnjim prilikama. Situacija u pozoristu je i dalje teska - para nema, pozorista "sirotuju" ali mi to sve izdrzavamo sa nadom da ce doci bolja vremena.

Ovde ste gostovali sa jednim veoma interesantnim kolazom, pricama o zenama.

To su sudbine koje sam radeci ih i sama prozivljavala. One su ponegde ostavile traga i u meni. U njima sam negde prepoznala i deo svog zivota - setila sam i deo svoje sudbine. Ja inace zivim jedan "mali zivot". Mali zivoti isto mogu biti lepi i uzbudljivi ukoliko umete da ih date. 

Stalno pominjete da zivite jedan "mali zivot" a ljudi vas dozivljavaju kao veliku zenu i umetnicu ?

To je zato sto ja licim na vas , zato sto ja pripadam narodu. Zato sto ja nemam nikakvu mistifikaciju. Ja jednostavno radim samo jedan drugi posao - ako ga cenite to je samo za mene cast. Van toga ja sam obicna zena koja zivi medju svojim narodom, druzeci se sa ljudima. 

Da li ste repertoar posebno prilagodili i spremali za ovu publiku u Kanadi?

Ne nisam se spremala. To je otprilike jedan kolaz koji ja dosta igram. Ovo je predstava koju obicno igram u kombinaciji sa jos nekim, koju mogu da igram bez partnera i koja ne zahteva velike scenske rekvizite. 
Ovaj presek je mogao da pokaze dve stvari: Prvo sudbine nekoliko veoma razlicitih zena. Drugo moze da pokaze moje mogucnosti da mogu da igram tako razlicite karaktere.

Sa kakvim ste emocijam dosli i kakvi su Vam utisci posle predstave?

Ovaj susret je za mene veoma uzbudljiv i znacajan, jer je to moj narod koji je raseljen na sve strane. Ja bih jako volela da je to moj narod koji je tamo gde treba da bude ali necemo komentarisati tesko vreme koje smo svi prezivljavali i prezivljavamo. Puna sam emocija i odusevljena prijemom. Ova puna sala i ova sjajna publika kojoj mozda nisu cak ni poznati svi segmenti, koje sam glumila, su me izvanredno primili. To pokazuje da je nas svet kultivisan narod koji zna sta je dobro.
Imala sam veliko osecanje odgovornosti i zelela sam da ne ostavim nikakav trag koji ne bi bio lep i koji ne bi bio dostojan i mog naroda i mog imena - stvarno sam bila uzbudjena celo vece.

Kada ste dolazili ovamo da li ste razmisljali koji program da pripremite za ovu publiku. Da li ste bili u nedoumici kako ce sve to izgledati?

J. R. Poslednjih desetak godina kada sam se ja odlucio da ipak nastavim sa svojom karijerom, tu je bilo malo lutanja sa moje strane - malo sam pevao, malo svirao, radio te kratke forme... Medjutim ubrzo se ispostavilo da treba da radim ne ono sto ja hocu nego ono sto publika zeli da cuje i vidi. Krenuo sam putem "one man shonj". To je nekako bio i presek svega onog sto sam ja i radio. Ovo je ono sto u poslednje vreme zabavlja ljude. Nasim ljudima je, posle svih muka koje su imali i te kako potrebna zabava. Svakako je lepo videti osmeh na licima ljudima.

Da li u Vasim nastupima, s obzirom na razlicite reakcije publike ima improvizacija?

Nema improvizacija. Menjaju se neke stvari ali forma ostaje ista. Jako je tesko napraviti jednu numeru. Pantomime Dzeri Lujsa, koga ja jako cenim, sam u nekim segmentima "skidao". To su numere koje je jako tesko spremit, a kada je spremite, one mogu jako dugo da traju. Takodje, veoma je tesko naci dobru i efektnu pantomimu. S druge strane kada spremite tekst - on je kratkog veka. 

Napomenuli ste da su se neki clanovi ansambla umorili od nastupa. To se za Vas ne moze reci. Na pozornici delujete jako mlado i sveze.

Sta znaci umoriti se? Ljudi se umore radeci jedan posao, onda pribegnu drugom poslu gde vise vide sebe jer se tako bolje osecaju. Ja sam dosta svirao i pevao u ansamblu a ovo sam manje radio, tako da me sve ovo izuzetno zabavlja i daje mi motiv da jos toga uradim. To je jedan veliki izazov za mene. Jos od malena sam voleo da na licima ljudi izazovem smeh - to je kao lek.

Da li Vas je iznenadio ovoliki broj ljudi na predstavi i ovakav prijem?

Moram da priznam da jeste. Iako sam prvi put u Kanadi, sto ne znaci da se ljudi prvi put susrecu samnom, primljen sam fenomenalno. Ja sam pomalo skeptican uvek kada negde odlazim prvi put. Neki ljudi vole slano, neki slatko…sto moraju svi da vole bas ovo sto ja radim

Odlicna organizacija g. Maria Mijatovica jos vise su doprineli da publika zadovoljna i sa pozitivnom vibracijom napusti salu. Mozda je najbolji pokazatelj i to da se sat vremena pre predstave trazila karta vise.

Ivana Djordjevic
Nezavisne Novine - Toronto

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE