RAZGOVOR SPOVODOM: DRAGAN BJELOGRLIC
Srpstvo se brani kulturom
Ovaj razgovor smo vodili jednog toplog prvomajskog popodneva za vreme rucka u porodicnoj kuci Bjelogrlica u Barandi. Tridesetak kilometara severoistocno od Beograda, izmedju Panceva i Zrenjanina.
Rodjen sam u ovom kraju u vreme kada je moj otac gradio komunizam. Bjelogrlici su iz Hercegovine (Gacko) . Kolonizirali su se u Vojvodinu kada je moj pradeda Vule, kao solunski borac, dobio zemlju od kralja Aleksandra. Baranda i Beograd su moje zivotne "baze".
Kako se desilo da postanete glumac i ko su bili Vasi uzori ?
Prvi put sam predstavljen kao javna licnost na snimanju filma "Bosko Buha" gde sam igrao Sirogojna (istorijsku licnost) sada vec davne 1978. godine. Kljucni covek bio je proslavljeni holivudski producent Branko Lustig ("Sindlerova lista", "Spasitelj"...), koji je na audiciji , na koju smo otisli svi iz razreda ne bi li se oslobodili nastave, odmah prisao grupi od oko trideset kandidata i prvo meni postavio pitanje: "Zelis li ti da budes glumac". Odgovorio sam isto kao iz topa:
"Pa naravno !". Eto tako i bi.
- Imao sam 14 godina i sve, naravno, shvatao kao dobru zabavu, avanturu, nacin da lakse osvajam devojke, oslobadjam se skole ...
Tako je bilo sve do 20-te kada sam posle dve godine studiranja Gradjevine (bio sam odlican matematicar) shvatio da me to uopste ne interesuje, otisao i upisao FDU. Tada je to postalo zaista moje zivotno opredeljenje.
- Jasno definisane uzore nisam imao, ali sam odrastao na kaubojskim filmovim i krimicima. Na Fakultetu Dramskih Umetnosti profesori su mi stalno zamerali i istovremeno savetovali da manje gledam Serdja Leonea, a vise se posvetim Bergmanu. Odgledao sam Bergmana i ostao veran Leoneu.
U "osiromasenoj" Srbiji je za poslednjih desetak godina, a narocito u poslednjih godinu dana, proizveden veliki broj dobrih i angazovanih filmova koji su nagradjivani na mnogim medjunarodnim festivalima. To je zacudilo i Evropu i svet ?
- Srpski film ima jaku tradiciju baziranu na Sasi Petrovicu, Ziki Pavlovicu, Makavejevu, Purisi DJordjevicu, koji su jos sezdesetih godina pravili politicki i socijalno angazovane filmove. Oni su prosto prevaspitali publiku, cak i funkcionere kulture u Milosevicevim "Godinama raspleta". U Srbiji se zna sta je dobar film. Ovde postoji neukrotiv "naboj" i na filmu, i u pozoristu i u knjizevnosti... i u zivotu.
- Sa druge strane, to je jedna vrsta hrabrosti, dokaz vitalnosti srpskognaroda. U ovoj novoj podeli sveta jedan narod se moze sacuvati samo svojom kulturom. Zanimljivo je reci da je film "Rat uzivo" koga ce nasi ljudi u Kanadi videti iduceg vikenda, u Srbiji videlo tri puta vise gledalaca nego mega hit "Gladijator". Takve stvari se ne desavaju u Madjarskoj, Bugarskoj, Grckoj.
- A taj film nije lagana komedija za gledanje.
I "Lepa sela lepo gore" je srusio sve rekorde, a takodje nije "lak". Nasi ljudi su spremni da gledaju dela domacih autora, da citaju domace knjige. Postoji srpski roman, postoje srpska pozorista, koja su puna. To je nesto sto treba negovati , to je vitalnost ovog naroda.
Postavljam pitanje ljudima koji zive u Torontu, da li izadju sredom negde u pozoriste?
Beogradska pozorista i bioskopi su puni svaki dan. Jeste istina je, ima blata, ne moze sve zavrsiti telefonom, cesto nema struje i desavaju su neke apsurdne situacije, ali s druge strane se sacuvalo nesto sto je bit, sto je sustina zivota.
Ako vi za deset kanadskih dolara mozete da izadjete sa devojkom u pozoriste, da vidite odlicnu predstavu, da vidite odlicne glumce, da posle toga odete u neki fin kafic gde se svira odlicna muzika, i gde mozete videti najlepse devojke u Evropi, koje su spremne za druzenje, onda je pitanje sta je sustina kvaliteta zivota.
To su neka pitanja koja cemo kroz dijalog zajednicki prodiskutovati tokom naseg susreta u Kanadi.
Imam utisak da je "Rat uzivo" normalan, ljudski film sa nesrecno izabranim naslovom ?
To je ustvari film o snimanju filma u jednoj cudnoj i suludoj situaciji. Cime sve covek mora da se bavi da bi snimio film u Srbiji.
To je prica o odnosima vlasti i umetnika, koliko je umetnost autenticna, gde je kompromis, gde je zelja za zaradom, gde je istina, gde je laz.
Film ima buducnost duzeg zivota u inostranstvu jer prica univerzalnu temu. Bombardovanje je samo "background" koji je dobrodosao jer nosi jednu ekstremnu situaciju koja se desava u Evropi krajem 20. veka. Ljudi koji se nadju u tako idiotskoj situaciji, bombardovanju urbane sredine, posle prvog soka pokusavaju da tu situaciju preokrenu u svoju korist. Da gubitnicku poziciju pretvore u pobednicku. Mozda su mnogi koji su tada rukovodili nasim sudbinama u politickom smislu slicno razmisljali.
Kriticar NIN-a je komentarisao da se u "Ratu uzivo" radi o faustovskoj ideji prodaje duse djavolu, smestenu u vreme bombardovanja ?
To i jeste faustovska dilema, odnos autenticne umetnosti i uspeha.
Ovo je moderna ,"nasa prica", gde smo bili iskreni sami prema sebi.
Poslednjih deset godina da bi se zivelo u Srbiji svako je morao malo da se kurva, da bi mogao da opstane. Ili je kao vecina vas u dijaspori, ostavila sve to i otisla u inostranstvo.
Danas je postalo vazno biti bogat i slavan. Manje se cene vrline, znanje, plemenitost.
Koliko je proteklih deset godina promenilo nase ljude i njihove moralne stavove ?
Postoje teorije da smo mi u poslednjih deset godina u necijim glavama bili eksperiment ... cepanje drzave, sankcije, rat.
Postmodernisticka vladavina Slobodana Milosevica je proizvela na pocetku nacionalnu euforiju, a na kraju nacionalnu apatiju. Mi smo dosta konfuzno i sludjeno drustvo i vrlo su interesantne nove generacije koje dolaze kao produkt prethodnog vremena.
Meni je zanimljivo da ih posmatram. Nove vrednosti nisu standardizovane i nisu uobicajene. Ima i pozitivnog i negativnog, ali na prvi pogled mnogo vise negativnog, jer su rasli u nemoralnom drustvu gde je svaki kriminalac bio uvazeniji od ucitelja, doktora, inzenjera.
Medjutim sa druge strane, ni savremeni svet ne moze da se pohvali nekim velikim moralnim nacelima. Smatram da ce nove generacije izaci mnogo "jace" nego prethodne, jer su se od svoje rane mladosti suocili sa surovoscu zivota. Treba ih samo pozitivno usmeriti.
Rodjeni ste u Jugoslaviji, i istovremeno znam da ste ponosn i Srbin. Jesu li Srbi najveci jugo-nostalgicari od svih Balkanskih naroda ?
Voleo sam bivsu Jugoslaviju. Sve te razlike etnicke, kulturoloske, verske su bile inspirativne za profesiju kojom se bavim.
Pokazalo se da smo se mi najvise trudili da ocuvamo tu Jugoslaviju, branili je oruzjem, ne znam od koga, poceli da ubijamo za tu Jugoslaviju, da bi na kraju svi pobegli od nas. Mi jesmo najveci jugo-nostalgicari ali to je nasa sopstvena zabluda.
Evo gledam trenutnu situaciju sa Crnom Gorom. Srbija se ponasa kao nesrecna udavaca sa kojom svi hoce da budu, a niko nece da je zeni. Mi stalno cekamo da vidimo hoce li neko sa nama, a to bar zene najbolje znaju, cim se mnogo nudis niko te nece.
Voleo bih da braci Crnogorcima skratimo muku i da mi napravimo referendum u Srbiji , gde ce Srbija jednom konacno reci - necemo ni mi sa svakim. Mi hocemo da budemo toliki koliki jesmo, makar Srbija pod jednom sljivom, ali da znamo da smo to mi.
Mi smo najveci narod na Balkanu, najvece trziste, vise puta smo kroz istoriju prosli kroz sva iskusenja, pravili drzavu ni iz cega, i sada bi je napravili. Necu da kazem da smo najkreativniji , iako to evidentno jesmo. Imamo najjacu i jako kvalitetnu dijasporu.
Ako zelimo da budemo ozbiljni kao nacija, onda bi trebalo uspostaviti mostove i zapoceti ono sto rade u Ministarstvu kulture Srbije i uostalom ljudi okupljeni oko projekta Korifej. Uspostavimo vezu sa dijasporom i tu jaku dijasporu ucinimo necim, sto bi bila prva linija fronta u ovom nasem vracanju na Zapad. Sa te strane ovu projekciju filma "Rat uzivo i u Kanadi" shvatam kao jednu u nizu takvih akcija.
Gradeci sebe od prvog filma "Bosko Buha" do poslednjeg "Natasa" Vi ste sigurno jedan od najpopularnijih glumaca u Jugoslaviji. Da li ste imali ponude i inostranih producenata ?
Zahvaljujuci filmu "Lepa sela lepo gore", koji je izuzetno primljen u americkim filmskim krugovima, cak su bile organizovane dve privatne projekcije za Spilberga licno, bilo je ponuda da boravim vise meseci u Holivudu. Verovatno bi se nasla neka uloga i za mene. Ja tada nisam bio spreman da ostanem i cekam svoju sansu. Sebe nisam video tamo.
Nisam covek koji zeli da se dodvori nekome, a najmanje Zapadu. Prosto zelim da zivim u Srbiji i ja licno bih shvatio kao svoj veliki poraz da moja deca ne znaju srpski. Svake godine vodim svoju cerku Miu, koja je rodjena u Beogradu, bar tri dana u Hercegovinu. Mislim da ona ima izuzetnu privilegiju sto zna kucu u kojoj je rodjen njen cukun-cukun deda.
Moze da vidi odakle je, odakle potice i ko smo mi. Ja imam stablo svoje familije, i mislim da su to prednosti velikih naroda. Jedan Francuz moze uvek da ode i da zna gde je rodjen njegov deda ili cukun deda, da ima svoju lozu. Tako se prave velike nacije. I sa te strane shvatam da sam veliki Srbin.
Koliko su nasi nacionalni "mitovi" jos uvek deo naseg mentaliteta ?
Ispricacu vam jednu skorasnju zanimljivost. Kada sam poslednji put bio u Pragu divio sam se kako taj grad izgleda. Objasnili su mi da je Prag sve evropske civilizacijske promene prosao bez ijednog rata i rusenja. Svako je bio dobrodosao u taj grad, prolazili su mnogi vladari, a on je uvek ostajao Ceski. I tamo dan danas zive Cesi. Jedan prijatelj mi je rekao kako je ceski nacionalni heroj dobri vojnik Svejk.
On je poludebil, sluzi austrijsku vojsku i sa njim se svi sprdaju.
Ali na kraju, on njih sve zezne.
A nas heroj je Stevan Sindjelic.
Nije se predao neprijatelju, nego je ubio sebe i jos digao u vazduh sve oko sebe, a kamoli da je pregovarao. Iz tih mitova mozemo uporediti nase sudbine.
Treba li pozvati i nase Kanadske prijatelje na premijernu projekciju "Rata uzivo" ?
Svakako.
Film je titlovan na engleski i verujem da ce im se dopasti.
Publika koja dodje da pogleda film trebalo bi da zna da svi nasi glavni junaci uzasno lice na sve urbane junake i tipove koji mogu da zive u bilo kom gradu u Evropi ili u svetu.
Sta bi se desilo kada bi u Torontu pocele da padaju bombe, kako bi se oni ponasali? Prvo bi doziveli sok, onda bi se verovatno uplasili, a onda bi poceli da zive sa tim, i da gledaju da se malo i zezaju pokusavajuci da od toga cak i izvuku neku korist, jer je to normalna ljudska reakcija.
Film nije ratni.
Radnja filma se odvija u Beogradu, na beogradskim ulicama, stanovima, pevaju se pesme ...
Postoji jedna vrsta tuge na kraju i postoje neka pitanja koja bi svaki covek, ako drzi do sebe, morao jednog trenutka sebi bar da ih postavi.
Dok smo sedeli u Banatskom bastenskom ambijentu sa cerkom Miom i sinom Aleksejom stigao je poziv iz predhodno spomenutog Praga da je film "Rat Uzivo" uvrscen u zvanicnu konkurenciju ovogodisnjeg evropskog filmskog festivala u Karlovim Varima. Ovo je ekskluzivna jos uvek agencijski ne objavljena vest samo za citaoce "Nezavisnih Novina" u Kanadi.
Ernesto Markovic
Baranda, 02. Maja 2001.
No pre ijednog svetskog festivala "Rat uzivo" cete moci da pogledate u Vaterlou 11.maja, Hamiltonu i Torontu 12. maja , Otavi 13. maja i Montrealu 14. maja. i sretnete Dragana Bjelogrlica ...uzivo.
Za detalje pogledajte www.korifej.com
Festivali ce ipak malo sacekati izgradnju "nasih kulturnih mostova".
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
