Milan Andrijašević je pisac, producent i režiser koji se specijalizovao u snimanju dramatičnih narativa sa teškim psihološkim i filozofskim temama, često inspirisan delima i idejama Fridriha Ničea, Sigmund Frojda i Fjodora Dostojevskog.
U nedelju 3. decembra 2017., Torontonjani će imati priliku da vide kratki igrani film (koji će se prikazivati pre filma "Povratak") "Regression". Tema filma je veoma interesantna. Pitamo Milana o čemu se radi i šta ga je povuklo da snimi ovaj film?
"Regression" ( "Regresija") je kratki psihološki triler o psihoterapeutu Dr. Dreyer-u koji se bori sa sopstvenim demonima, posle saznanja da ima rak na mozgu. Sve se to dešava dok leči misterioznu pacijentkinju Milenu koja pati od teškog obsesivno kompulsivnog poremećaja i sa sobom nosi svoje duhove. Njihova interakcija će zauvek promeniti njihove živote u igri mačke i miša gde realnost i imaginacija gube svoje grube granice.
Film je inspirisan radom psihologa Dr. Elizabet Kubler-Roš. Glavna premisa je suočavanje sa smrću i smrtnošću, pomešana sa temama Sigmunda Frojda i Fridriha Ničea, ali i iz biblije (o istoj premisi). Po svom karakteru "Regression" je postavljen kao ideja francuskog filmskog teoretičara Kristiana Metza o filmu kao snu ili sanjarenju.
Film je snimljen u jednoj prostoriji kao studija karaktera, tako da dok gledate film fokusirani ste maksimalno na psihološki zaplet. Pretpostavljam da je sve to sa razlogom.
Pošto je sve snimljeno tako klaustrofobično, jako mi je bilo bitno, da je film vizuelno sinematičan. Tako da je koncentracija cele drame u ljudskom karakteru i licu,u mom filmu spoljašni pejzaži su izbačeni i zamenjeni izrazima ispoljenim kroz govor ljudkog lica.
Baš zato što sam snimio tako eksplicitnu priču, gde je ideja da se gledaoci uvuku u mozak protagonista, gde granice između sna, jave, svesti i podsvesti blede pred našim očima i u stanju su konstantnih preplitanja u vremenu i prostoru... detalji kao što su boja filma, kao i kadrovi, odabir objektiva i prateća muzika su veoma važni. Ideja mi je bila da sadržaj priče bude isti kao i njen kontekst.
Film je prikazivan na više internacionalnih filmskih festivala i dobio je nekoliko nagrada. Na čemu sada radiš?
(smeje se) To je verovatno znak da sam na dobrom putu.
Momentalno radim na par scenarija. Dva su adaptacije knjiga (ako se sve realizuje u filmove, saznaće se i kojih knjiga/stripova jednoga dana), a jedan od scenarija je povezan sa Srbijom, tj. dešava se na Dunavu (u Srbiji).
Da li je za tebe bitno da radiš u krugu naših ljudi?
Da, mislim da je jako bitno da se držimo zajedno. Volim da radim sa našim ljudima kako ovde u Torontu tako i svuda gde se zateknem. Ne samo Srbi nego svi eks Jugosi. Niko nam neće pomoći ali možemo jedni drugima. Često sarađujem sa Tijanom Milenković, Miljanom Milovanovićem, Stevanom Mitrovićem, Vojinom Vasovićem, Srđan Nikoloić, Igor Vrabac, Draganom Dosen, Vladom Paskaljevićem, Vladom Golubovićem, Sinišom G., Bojanom Elezom, Tanjom Čornij. Oni nisu moje samo kolege. Oni su moja ekipa i uskoro će mnogi čuti za sve njih jer su svi neverovatno talentovani i izvrsni ljudi.
Zašto Film?
Zato što ne znam da sviram gitaru, pa nisam mogao da postanem rok zvezda! : Kada sam odlučio da se bavim filmom bile su to kasne 90te rane 2000. Hteo sam da se bavim filozofijom, pisanjem, da budem neki moderni pesnik, a film sam shvatio kao modernu literaturu i medij gde mogu najbolje da se iskažem.
Iskreno nisam imao ni grama talenata za konvencijalnu umetnost - likovnu umetnost, muziku, rad sa rukama, čak i pisanje. Odrastao sam u više zemalja, tako da nisam uspeo da baratam ni sa jednim jezikom toliko dobro, da bi se na tržištu izborio kao pisac. A film, iako se gleda kao primarno vizuelna umetnost (biznis) je ipak mnogo više od toga. To je skup svih umetnosti, gde zvuk, kostim, kamera, scenografija, gluma rade zajedno da bi sklopili celinu koja je mnogo više nego skup svih tih delova. Nešto što je meni najbitnije - kroz rad sa glumcima i interpretacijom teksta film daje mogućnost da se uđe apstrktno, ali i direktno u ljudsku dušu i istovremeno u ljudsku psihologiju. To je definitivno ono što mene najviše interesuje.
Šta je za tebe film?
Svaki film bio on teški holivudski meinstrim (Mainstream) ili neki avangardni arthaus je u suštini teza, antiteza i sinteza. To daje mogućnost da se iskažu bilo koje ideje, bilo koje životno pitanje, još ako u sve ovo uđete sa dečijom razigranošću i čistom nevinom emocijom, po meni, je to najlepši osećaj u životu.
Realnost rada na filmskom setu (naročito velikim skupim produkcijama) je nešto sasvim drugo, ali o tome drugom prilikom.
Radiš mnoge segmente vezane za film. Kako bi sebe definisao u svetu filma?
Sebe bih mogao pre da nazovem engleskim imenom "Filmmaker".
Pravljenje filmova ili režija nije moja profesija, nego je to za mene rock'n'roll - a to je način života. Osim kada sam zaljubljen, prva misao ujutru mi je o filmu ili skripti i takođe poslednja pre nego što zaspem.
To nije 9 do 5, nego je to tu zauvek i u svakom trenutku. Tu je kada sam sa drugarima/icama na piću, kada gledam basket, kada klopam, kada čitam novine.
Film je u svakoj mojoj ćeliji i nekako se ponašam kao heroinski zavisnik. Uvek je tu neka nova ideja, nova budalaština koju bi da pretopim u tezu, antitezu i na kraju sintezu.
Ivana Đorđević
BIOGRAFIJA
MILAN ANDRIJAŠEVIĆ
Rođen u Beogradu, odrastao je u Beogradu, Smederevu, Libiji, Malti, a trenutno živi i radi u Torontu. Završio je Komunikacije i Psihologiju na Universitetu na Malti i Filmsku produkciju u Torontu.
Radi kao režiser, asistent režije, a odnedavno i kao scenograf. Član je Kanadske unije režisera DGC kao i unije filmskih radnika IATSE local 873.
Osim filma "Regresija" režirao je mnoge kratke filmove, radio kao asistent režije na mnogim dugometražnim filmovima i serijama, a poslednje je režirao TV seriju "Teens 101" ("Tinejdžeri 101"), dokudramu koja se bavi mentalnim razvojom i bolestima tinejdžera. Serija se trenutno prikazuje na dve Kanadske televizije City TV.
Takođe radio sa par velikih glumaca i režisera od kojih je mnogo naučio a i ostao dobar prijatelj. Između ostalih, neki od njih su Nick Mancuso, Stephen Baldnjin, John Savage, John Rhys-Davies, Roger Christian, Neil Blomkamp, Lazar Rocknjood...
Nagrade:
- PLATINUM REMI ANjARD NjINNER at Houston NjorldFest (2016) (najbolji kratki film)
- BEST FOREIGN SHORT FILM NjINNER at Big Island Film Festival (2016)
- MARY AUSTIN EDžCELLENCE IN PRODUCING FEATURETTE ANjARD at Idyllnjild International Festival Of Cinema (2017)
