Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović rekla je u sredu na zasedanju Saveta bezbednosti UN da je Haški tribunal sprovodio "selektivnu pravdu", i odbacila navode iz Završnog izveštaja suda UN da Srbija ne sarađuje.
Na sednici Saveta bezbednosti UN o poslednjem izveštaju o radu Tribunala, Kuburović je rekla da podaci o nacionalnosti osuđenih "svedoče o selektivnom postupanju" Haškog suda.
"U postupcima pred Tribunalom optuženo je ukupno 161 lice (109 srpske nacionalnosti, 33 hrvatske nacionalnosti, 10 bošnjačke nacionalnosti, sedam albanske nacionalnosti i dva lica makedonske nacionalnosti), a pravnosnažno su okončani postupci protiv 156 lica. Od ukupnog broja pravnosnažno osuđenih lica 70 odsto je osuđenih Srba, Hrvata 19 odsto, Bošnjaka šest odsto i Albanaca svega dva osto", rekla je Kuburović.
Ona je navela da se u izveštaju Komesara za izbeglice i UNHCR-a navodi da je po završetku sukoba u Srbiji bilo 330.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske, 266.000 iz BiH i 287.000 lica interno raseljenih s Kosova posle bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.
"Uzimajući u obzir navedene činjenice iz izveštaja Unhcra postavlja se legitimno pitanje, kako je tako mali broj ljudi odgovarao sa jedne strane za stotine hiljada prognanih i ubijenih Srba, dok su sa druge, samo Srbima dosuđivane doživotne kazne zatvora, čak u pet slučajeva. Da li smo u pravu, ako zaključimo da je srpska žrtva bila manje važna za Haški tribunal", navela je Kuburović.
Ministarka pravde je rekla da je "neprihvatljiv" Završni izveštaj Haškog suda u kojem se navodi da Srbija ne sarađuje sa Tribunalom zbog odsustva predaje dve osobe u predmetu Jojić i Radeta, što je okarakterisano kao nedostatak političke volje za saradnju sa sudom.
Srbija je više puta razjasnila svoj stav i dodala da je "odlučna činjenica da je nadležni, nezavisni sud odlučio da odbaci ovaj zahtev za predaju, na osnovu relevantnog zakona koji je u potpunosti u skladu sa Statutom Hakog suda, jer ta lica nisu počinila krivična dela za koja je Haški sud nadležan", rekla je ona.
Kuburović je rekla da je ponašanje Srbije u saradnji s Haškim sudom "za primer, kako u ispunjavanju obaveza saradnje s Haškim sudom, tako i kroz rezultate unutar nacionalnog pravosudnog sistema".
"Srbija je u potpunosti ispunila svoju obavezu u pogledu saradnje sa Haški sudom, efikasnim i neselektivnim procesuiranjem i krivičnim gonjenjem ratnih zločina. Pravnosnažno okončani postupci pred srpskim sudovima nedvosmisleno pokazuju spremnost Srbije da se kazne počinioci najtežih krivičnih dela kršenja međunardnog humanitarnog prava bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost", rekla je ona.
Kuburović je rekla da je Srbija u potpunosti uskladila svoje zakonodavstvo s relevantnim standardima i omogućila saradnju sa Haškim sudom bez izuzetka, u vezi sa svim delima koje je Savet bezbednosti u Statutu Suda prepoznao kao teške međunarodne zločine, čime je dokazala posvećenost borbi protiv nekažnjivosti.
Dodala je da je Srbija omogućila tužiocima Suda slobodan pristup važnim dokazima, dokumentima, arhivama i svedocima, kao i da je dosad pozitivno rešila svih 2.183 zahteva za pomoć Tužilaštva Suda i Tužilaštva Rezidualnog mehanizma.
"Srbija je izručila Tribunalu 45 od ukupno 46 optuženih čije se izručenje zahtevalo. Jedan optuženi je izvršio samoubistvo pre nego što je mogao biti izručen Tribunalu", rekla je Kuburović i dodala da su među njima bili visoko rangirani zvaničnici, s vodećih funkcija u srpskoj vojsci i izvršnoj vlasti, što je "nesumnjiv znak da je Srbija sarađivala sa Haškim sudom na sveobuhvatan način".
Kuburović je rekla da je borba protiv nekažnjivosti najtežih međunarodnih zločina i efikasno gonjenje ratnih zločina predstavljaju ključne razloge za uspostavljanje Haškog triunala, ali da je taj sud od osnivanja bio predmet brojnih kritika stručne javnosti.
"Tribunal odlazi u istoriju, ali njegovo nasleđe ostaje. Pitanje je da li je ispunio svoju svrhu? Nažalost, statistički pregled njegovih odluka, iz naše perspektive, dodatno pojačava utisak 'selektivne pravde'", rekla je Kuburović.
Ona je dodala da pitanje selektivne strukture optuženih, presuda i kazni, zajedno s povredom prava na suđenje u razumnom roku i nepoštovanjem procesnih garancija, takođe predstavljaju nasleđe Tribunala.
Prema njenim rečima za "Srbiju, kao i mnoge druge zemlje sa razvijenom svešću o nezamenljivosti pravosudnog sistema kao najsavršenijeg poznatog mehanizma za poštovanje i zaštitu osnovnih ljudskih prava", slučaj 13 godina dugog procesa protiv Vojislava Šešelja koji se dobrovoljno predao Tribunalu, okončanog nepravnosnažnom oslobađajućom presudom, predstavlja mrlju u radu Tribunala.
Kako je dodala, Srbija smatra da Tribunal posle više od dve decenije rada nije uočio dve bitne činjenice - da je na proslavi prve godišnjice nezavisnosti Hrvatske na trgu u Zagrebu, pred više od 100.000 ljudi, tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman javno priznao da je rat mogao biti izbegnut, ali da on to nije želeo, kao i da je bivši predsednik BiH Alija Izetbegović povukao potpis sa Kutiljerovog plana 1992. godine, koji su prvobitno potpisale sve tri strane, čime je propuštena prilika da se okončaju sukobi i izbegnu žrtve građanskog rata u BiH.
"Te činjenice haški sud u svom radu nije uzeo u obzir, iako se radi o nepobitnim i javnim istorijskim potezima. Stoga je ovaj sud, za koji svi verujemo da je osnovan sa ciljem da nepristrasno deli pravdu, bio vođen nesumnjivo vanpravnim motivima i propustio da suštinski doprinese bilo pomirenju u regionu, bilo ostvarenju načela pravičnosti i jednakosti, koja predstavljaju osnov svakog pravnog poretka", rekla je Kuburović.
Ona je izrazila "najdublje žaljenje zbog svih žrtava oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku ili političku pripadnost".
