Ako EU planira da koristi isti stari pristup štapa i šargarepe da podstakne Zapadni Balkan na putu ka EU, mogla bi da se razočara, ocenio je bugarski konsultant za inovacije Georgi Kamov.
Dokaz za takav stav je Bugarska, trenutno predsedavajuća EU koja deset godina pošto je ušla u Uniju ima ozbiljne probleme, poput slabih demokratskih institucija, nepoštovanja vladavine prava, korupcije, monopolizacije medija, nedovoljno aktivnog civilnog društva.
U autorskom tekstu za EURACTIV.com Kamov piše da je Zapadni Balkan u nekoj vrsti čekaonice za EU na jugoistoku Evrope za zemlje kojima je obećano članstvo ali još do njega nisu stigle.
Izuzetak je Hrvatska, koja je postala članica EU 2013. i koja više nije deo Zapadnog Balkana.
Sva je prilika, smatra Kamov, da će 2018. biti značajna za region - sledi mnogo dokumenata, inicijativa, sastanaka i samita.
Sve to sledi a ono što se dešava je ubistvo istaknutog političara kosovskih Srba Olivera Ivanovića u severnoj Kosovskoj Mitrovici, događaj koji je podsetio na najveći problem Zapadnog Balkana - oslobađanje od lanaca prošlosti.
Kamov ukazuje da nema vidljivih naznaka da se u EU razmatra ono što je bilo dobro i što je bilo loše u poslednjih 15 godina od Solunske agende.
Većina stručnjaka za politiku predlaže isti stari recept za Zapadni Balkan - slanje jasnih političkih signala, povećanje finansijske pomoći, jačanje kontrole vladavine prava, podršku civilnom društvu, odnosno novi programi na postojeće, samo bolji i efikasniji.
U međuvremenu je Bugarska preuzela predsedavanje EU iako je, i deset godina od ulaska u EU, još u mehanizmu nadžora pravosudne reforme, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
"Ono što je interesantno je da nas od 2007. još više pritiskaju da spovodimo reforme...", rekao je Kamov.
"Imajući to u vidu, pred vama je još dug put dok ne budete 'u' a to 'u' (EU) može da bude i nešto drugo, s obzirom na ideje 'Evrope u više brzina' koje kruže", napisao je u Kamov u autorskom tekstu.
"Ako bismo mogli da vam ponudimo recept za uspeh, to bi bilo nešto kao budite mirni, radite nešto važno s vremena na vreme da održite impulus, igrajte na svoj geopolitički značaj i na kraju možda ćete imati sreće", dodao je Kamov.
Ističući da će EU jednog dana pozdraviti sve zemlje Zapadnog Balkana u EU, Kamov je upozorio na opasnost da EU poželi dobrodošlicu za još "šest Bugarski" - zemalja koje su nekako uspele da krenu napred ali je veliki deo toga još kao pre.
Da tako ne bude, EU mora da preispita greške iz prošlosti, propale politike i neadekvatne instrumente pre nego što ih još jednom reciklira za dalju upotrebu pod drugim imenom.
Takođe EU treba da uzme u obzir iskustva na putu prema članstvu zemalja poput Bugarske, kao i da iskoristi javnu tajnu poznatu svima za pregovaračkim stolom - da donošenje zakona i apsorbovanje fondova ne znače pravu društvenu transformaciju.
"Ovo je pravi trenutak za EU da pokaže da može da kanališe kreativnost i inovacije tamo gde su najpotrebnije, ne samo za zaštitu podataka, digitalne usluge ili energetsku efikasnost, već i za stari dobri Balkan", smatra Kamov.
On predlaže da se na samitu u Sofiji u maju, 15 godina posle Solunske agende, napravi Inovativna agendu za Zapadni Balkan fokusirana na razvoj budućih potencijala regiona umesto na dostizanje ostalih članica EU.
Kamov se zalaže da ta agenda sadrži perspektivna rešenja za inovacije u javnim službama, poslovne inovacije i društvene inovacije a ne samo ponavljanje vrednosti i principa i da obuhvata širok spektar politika EU prema regionu umesto ograničavanja na određene oblasti i mehanizme.
Takođe Kamov smatra da novu agendu treba zajedno da kreiraju visoki zvaničnici, vlasnici biznisa i lideri civilnog društva i da ta agenda treba da se sprovodi fleksibilno a ne kroz rigidne višegodišnje okvire u kojima nema mesta za prilagođavanja.
