U idealnom slučaju da Srbija i Crna Gora, sprovođenjem teške i zahtevnih reformi, 2025. uđu u Evropsku uniju, postavlja se pitanja da li bi zajamčena sloboda kretanja i zapošljavanja unutar EU značila da bi se "crnogorski radnik pojavio kao veća opasnost" po nadnice, zapošljavanje i socijalna davanja od ranije prokaženog "poljskog vodoinstalatera", navodi italijanski list Avenire.
List u analizi Strategije za Zapadni Balkan Evropske komisije navodi da mogućnost da u EU kroz nekoliko godina uđu ne dve, već i više novih članica, zahteva temeljno preustrojstvo institucija i sistema odlučivanja u Uniji.
Mogu se čuti i vrlo ozbiljna mišljenja da bi objedinjavanje ekonomskog prostora i tržišta bivše Jugoslavije, iako politički to ostaju nove državne celine, mogao biti pravi "most" za buduće ugrađivanje Zapadnog Balkana u EU.
Analitičar italijanskog lista je samo stavio na videlo razmišljanja u sedištu EU u Briselu i nekim članicama Unije da je sad kucnuo čas da se oni koji odlučuju o budućnosti ozbiljno posvete stvaranju "Evrope u više brzina".
Na nužnost uspostavljanja "EU u dve brzine" je ovih dana ponovo ukazao francuski predsednik Emanuel Makron i sad se najviše čeka šta će na to reći nova nemačka vlada, jer Makron prevashodno misli da se zona evra, kao okosnica nove snage EU, mora osetno objediniti i osnažiti.
Ostale članice mogu, ako žele i budu u stanju, da se pridruže takvoj "EU prve brzine", što uostalom već postoji kroz šengenski prostor ili odnedavno pokrenutu strukturu evropske odbrane.
To je i odgovor na kritike za loše rešavanje proteklih kriza u EU, od finansijske, pa do problema s ilegalnom imigracijom, terorizmom, izlaska iz članstva Velike Britanije, velikih neslaganja između članica na istoku i na zapadu Unije.
Avenire ocenjuje da odlučujuću ulogu treba da odigraju Berlin, Pariz i Rim, a donedavni britanski vicepremijer Nik Kleg tu nekako vidi i gde bi zapadnobalkanske zemlje mogle postepeno da se ugrade, mada očigledno u "drugu evropsku brzinu", premda se spominje da struktura EU može dobiti i tri nivoa.
Kleg navodi da snažno insistiranje u Strategiji na regionalnom ekonomskom povezivanju znači da bi tesna privredna i tržišna saradnja zemalja Zapadnog Balkana značila da to može postati "most" za buduće približavanje i ugrađivanje u Uniju.
Bivši lider britanskih liberaldemokrata ocenjuje da su u "nasleđu 90-ih godina, primer čega je i granični spor Slovenije i Hrvatske, prava tragedija i ironija da su to, osim Albanije, sve zemlje bivše Jugoslavije koje su u proteklih 20-ak godina međusobno gradile samo prepreke".
On je rekao da je bivša Jugoslavija bila "pristojno razvijena" privreda i tržište, kao i da je bila ispred svih zemalja koje su se potom pojavile kao kandidati i postale članice EU.
Kleg u razgovoru za portal Politiko kaže da se u Strategiji za Zapadni Balkan koja "jako, jako uslovno" daje izglede da zemlje tog regiona postanu članice, prepoznaje želja da Evropa ne dopusti da drugi spoljni uticaji tamo prevladaju i da se sasvim predvidiva nestabilnost prelije u Uniju.
On posebno navodi "uticaj Rusije na srpsku politiku" i dodao da mu je albanski premijer Edi Rama rekao da se, pored ostalog, ljudima u regionu mora "ponuditi Evropa" umesto nametljive islamske ideologije.
Zato je u pravu evropski komesar Johanes Han koji kaže da "EU treba da izvozi stabilnost, a ne uvozi nestabilnost" i ne dopusti stvaranje novih uticajnih sfera na Balkanu, ocenio je Kleg.
Florijan Biber, direktor Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope u Gracu, ocenjuje da će "najteža pitanja proširivanja EU biti bilateralni sporovi vezani za granice, prava manjina, nezavisnosnost Kosova, potpuno oprečna viđenja onoga što se događalo 90-ih godina".
"EU se godinama oglušavala o te problem, a sad ih Strategije stavlja u središte", zaključuje Biber i navodi da na Zapadnom Balkanu ne preti neki novi rat, "već niz malih incidenata koji postepeno mogu da podriju mirovne sporazume iz 90-ih".
Dragan Blagojević,
Brisel